bilten 02 - Sterijino Pozorje

27. maj
Bilten 2
49. Sterijino
Novi Sad, 26.
pozorje
maj – 4. jun 2004

49. Sterijino pozorje
Danas na Pozorju
10 ~asova
Scena, maska, kostim, lutka
Otvaranje Izlo`be, Donji foaje Scene «Pera Dobrinovi}» SNP
27. maj 2004.
11 ~asova
Okrugli sto kritike: La`ni car
18 ~asova
«Gospo|a ministarka»
75 godina na sceni Narodnog pozori{ta
(Narodno pozori{te, Beograd–Muzej pozori{ne umetnosti Srbije, Beograd)
Otvaranje Izlo`be, Gornji foaje scene «Jovan \or|evi}» SNP
19.30 ~asova
Branislav Nu{i}, GOSPO\A MINISTARKA
Narodno pozori{te, Sombor
Scena «Pera Dobrinovi}» SNP
Reditelj, scenograf, izbor muzike / GOR^IN STOJANOVI]
Kostimograf / LANA CVIJANOVI]
Koreograf / IRENA [AROVI]
Lica
SIMA POPOVI] / NENAD PE]INAR
@IVKA POPOVI] / BILJANA KESKENOVI]
DARA / IVANA VUK^EVI]
RAKA / DU[AN JOVI]
^EDA URO[EVI] / MILO[ STANKOVI]
DR NINKOVI] / SA[A TORLAKOVI]
RISTA TODOROVI] SR\AN ALEKSI]
PERA KALENI] / SLOBODAN TE[I]
PERA PISAR / ZDRAVKO PANI]
UJKA VASA / DAVID TASI] DAF
TETKA SAVKA / TATJANA BERMEL
TETKA DACA / TATJANA [ANTA-TORLAKOVI]
JOVA POP-ARSIN / BOGOMIR \OR\EVI]
TE^A PANTA / PERO STOJAN^EVI]
SOJA / OLGICA NESTOROVI]
TE^A JAKOV / MIHAJLO NESTOROVI]
SAVA MI[I] / @IVORAD ILI]
G|a NATA STEFANOVI] / KSENIJA MARI]-\OR\EVI]
ANKA / IVANA V. JOVANOVI]
U^ITELJICA ENGLESKOG JEZIKA / LJILJANA TOMI]-MARKOVINOVI]
MILE PANTIN / IGOR LERI]
Fotografi / RADOMIR @IVADINOVI], ALEKSANDAR TANURD@I]
(Predstava traje 2 sata i 45 minuta, ima jednu pauzu)
2
bilten 2

27. maj 2004. 49. Sterijino pozorje
24 ~asa
Pozorje mladih
Akademija umetnosti, Novi Sad
III godina glume
Profesor LJUBOSLAV MAJERA, saradnik PREDRAG MOM^ILOVI]
Hans Zaks, [IBANJE
Kulturni centar Novog Sada
Rediteljsko i likovno uobli~avanje / LJUBOSLAV MAJERA, PREDRAG MOM^ILOVI]
Kostimografsko uobli~avanje / JASNA BADNJAREVI]-PETROVI]
Uobli~avanje scenskog pokreta / IVAN KLEMENC
Glasovno uobli~avanje / MARIJA SIMONOVI], AGOTA VITKAI-KU^ERA
Muzi~ko uobli~avanje / \OR\E SIMI], ALEKSANDAR MARKOVI]
Igraju
SLAVICA VU^ETI]
JELENA GAVRILOVI]
LJUMA GA[I
MAJA LADOLE@
JOVANA MI[KOVI]
VI[NJA OBRADOVI]
BRANISLAV JERKOVI]
MARJAN APOSTOLOVI]
ALEKSANDAR MARKOVI]
MARKO MARKOVI]
MILIVOJE OBRADOVI]
\OR\E SIMI]
ERVIN HAD@IMURTEZI]
Ex libris
@IVKA: Daro, k}eri, meni mrkne pred o~ima. Ka`i tvom
mu`u neka ka`e: da ili ne, ina~e }u ga ga|ati stolicom!
DARA: Pa ka`i, zaboga!
@IVKA: Da ili ne
^EDA: Da!
@IVKA: [ta
^EDA: Ministar.
@IVKA: Ama ko, ubio te bog, da te ubije, ko ministar
DARA: Je l’ otac
^EDA: Jeste!
DARA (Ushi}ena, zagrli ga, sre}na): Slatki moj ^edo!
@IVKA: Deco, deco, pridr`ite me! (Klone, umorna od
uzbu|enja, u stolicu.)
^EDA: Dakle, ka`em, to sam smislio: da otac meni izradi
iz Klasne lutrije jedan zajam od 12000 dinara na
privredne ciljeve, i to da mi bude kao miraz. S tim }u
lepo da otplatim dugove i tada, kao pride, da mi da tri
klase.
@IVKA (sko~i): kako to ti: otac ovo, otac ono Pita li se tu
valjda jo{ kogod
^EDA: Pa da, pitaju se i drugi ministri!
@IVKA: A ja
^EDA: Pa {ta ste vi
@IVKA: Kako {ta Jo{ pita{. Ja sam gospo|a ministarka!
(Branislav Nu{i}, Gospo|a ministarka, ~in I, XXII
Pre|a{nji, ^eda)
bilten 2
Izve{taj selektora
Branislav Nu{i}, Gospo|a ministarka; re`ija Gor~in
Stojanovi}, Narodno pozori{te Sombor
Za razliku od Markovi}a, reditelj Gor~in Stojanovi} se vrlo
skrupulozno dr`i Nu{i}evog teksta, ali zato razvija, na
planu kostima, scenografije, rekvizite i konkretnih scenskih
situacija, prepoznatljiv i verodostojan savremeni milje.
Su{tinsko rediteljsko pomeranje sastoji se u tome {to se
@ivkina ambicija ne prikazuje kao groteskna mentalitetska
devijacija, ve} kao logi~no isku{enje s kojim se suo~ava
pojedinac u svakom dru{tvu obele`enom naglim, o{trim i
velikim promenama.
3

49. Sterijino pozorje
Otvoreno 49. Sterijino pozorje
Pozorje je otvorio gospodin Jovan ]irilov, umetni~ki direktor
i selektor Bitefa:
Gospodo i gospo|e, drage kolege i mili gosti,
Sterijino pozorje, koje se ve~eras otvara, nosi ime onoga
koji decenijama nadahnjuje pozori{ne umetnike ove zemlje.
U pitanju je Jovan Sterija Popovi}, ~ovek misije i ~ovek
akcije. [ta sve nije posvr{avo za svoga `ivota!
27. maj 2004.
stvarni mostovi i mostovi metafore. A Sterijino pozorje opstalo
je uprkos op{tem mete`u istorije i tolikih smrti.
Ne{to {to je od gra|e naizgled sli~no vilinim konjicima koji
`ive jedan dan, jedno ve~e i ne do~ekaju jutro, pokazalo
se ja~im od tvrdokorne stvarnosti.
U ime te snage pozori{ne umetnosti od «gra|e od koje su
snovi sazdani» i u ime njene kriti~nosti, njenih {irokih vidika
i njene pitanosti, progla{avam ^etrdeset deveto pozorje
otvorenim.
Jovan ]IRILOV
U prepunoj dvorani Srpskog narodnog pozori{ta, u publici
su, me|u ostalima, vi|eni i uva`eni gosti Miroljub
Labus, Dragan Kojadinovi}, Nenad ^anak, Gorica
Mojovi}, Dragoljub Mi}unovi}, Zoltan Bunjik, Du{ko
Radosavljevi}, Borislav Novakovi}, Branislav Pomori{ki,
Robert Kolar, Fuada Stankovi}, Bo`idar Kova~ek, Banimir
Andri}, Nenad Ostoji}.
U pitanju je ~ovek koji je bio kriti~an prema narodu u
kome je ponikao. Veliki je nauk njegove kriti~nosti. A nije
`iveo u lak{im trenucima toga naroda nego mi danas.
Voleo nas je svojom kriti~no{}u. Pokazao je da kad se mi,
umetnici, ne bavimo politikom, politika }e se baviti nama.
Veliki je nauk njegove svesti da ne mo`emo `iveti sami,
ve} u porodici naroda sa kojima u Evropi i u svetu `ivimo,
a protiv najgoreg mogu}eg stava u kulturi – instinkta
samoizolovanja.
Zaista smo imali sre}u {to smo na samom po~etku
ponovnog bu|enja na{ih duhovnih mo}i, a pre svega
na{eg pozori{ta, imali nekog ko nas je na tom novom
po~etku vinuo u najve}e visine kazivanja i mi{ljenja.
Smatram da je ovogodi{nje Sterijino pozorje, u izboru
selektora i umetni~kog direktora koji je mnogo sezona
mla|i od Pozorja na ~ijem je danas ~elu, svojim programom,
konceptom i vidicima u tradiciji onog najboljeg
– kako samog Jovana Sterije Popovi}a tako i Sterijinog
pozorja – na tragu sklada, a mo`da i drame izme|u tradicionalnog
i novog.
Ono govori o na{im ministarkama, o na{im profesionalcima,
o la`nim carevima na opasnim {inama istorije, da ne
poverujete jer nemate kome da verujete, s kriti~kim pogledom
na Ameriku, ne Kafkinu, ve} kafkijansku, onako kako
zami{ljamo njen drugi deo. Sve to okru`eno kontekstom
«Krugova», i mnogo ~ega drugog na programu, i kontekstom
na{e nevesele stvarnosti.
Pre gotovo pola veka na Prvo Sterijino pozorje dovezao
sam se u Novi Sad na zadnjem sedi{tu motocikla, a
ve~eras na zadnjem sedi{tu skromnih kola. Od tada ve}
~etrdeset devet puta dolazim bar na jednu predstavu
Sterijinog pozorja.
Sa politi~ke pozornice zemlje u kojoj smo `iveli od Prvog do
^etrdeset devetog Sterijinog pozorja silazili su vladari koji su
izgledali ve~iti. Iz temelja se menjali dru{tveni uslovi, zakoni,
ekonomije. Nestajala stara i nastajale nove dr`ave. Ru{ili se
4
Gospodin ministar
Izuzetnu priliku da nam je u gostima Dragan Kojadinovi},
ministar za kulturu u Vladi Republike Srbije, iskoristili smo
i postavili blic-pitanja.
Da li }e Va{e Ministarstvo nastaviti da poma`e Pozorje
To je izli{no pitanje, jer ne samo da je to na{a obaveza ve}
i najbolja investicija u kulturu ovog naroda. Tu nije re~
samo o tradiciji i ne~emu {to je lepo de{avanje ve} o
temelju na{e kulture.
Da li biste bili li~no zadovoljni kada bismo, na jednom od
budu}ih Pozorja, videli i, recimo, “No} |enerala” Vuka
Dra{kovi}a
Za{to da ne Treba svima dati, s jedne strane, podjednaku
istorijsku {ansu, a kad je umetnost u pitanju – umetni~ku.
Moramo da se oslobodimo mnogih tabua i mnogih
ko~nica. Pozorje ve} do`ivljava modernizaciju jer na
njemu su ve} prisutne nove tendencije. Stvari se pomeraju
napred i svako vreme daje svoj pe~at.
Zabele`io D.K.
Gospodin Kojadinovi} je posle predstave prisustvovao i prijemu
koji je za goste i u~esnike Pozorja priredio Nenad ^anak,
predsednik Skup{tine Vojvodine. Gostoljubivi doma}in uru~io
je ministru i specijalni poklon – sliku Dra`e Mihajlovi}a.
bilten 2

27. maj 2004. 49. Sterijino pozorje
Pisac
BRANISLAV NU[I] (1864–1938)
Detinjstvo je proveo u Smederevu, gde je u~io osnovnu
{kolu. Gimnaziju je zav{io u Beogradu. Od 1882. do
1886. studirao je prava, najpre u Gracu a potom u
Beogradu, gde je diplomirao. Kao dobrovoljac, u~estvovao
1885. u Srpsko-bugarskom ratu. Rano je ispoljio
interesovanje za pozori{te i dramu: kao student, glumio je
na sceni Narodnog pozori{ta. U dvadesetoj godini pi{e
prvu komediju Narodni poslanik. Zbog satiri~ne pesme
“Dva raba” (1887), uperene protiv kralja Milana
Obrenovi}a, bio je osu|en na dve godine zatvora. U
Po`arevcu, gde je izdr`avao kaznu od godinu dana, pa je
kasnije bio pomilovan, napisao je komediju Protekcija.
Odekav{i se antire`imskih stavova, dobio je slu`bu u
resoru Ministarstva inostranih dela, najpre kao pisar i prevodilac,
a zatim kao vicekonzul i konzul u Pri{tini, Skoplju,
Bitolju i Solunu. ^lan uredni{tva ~asopisa “Zvezda” koji je
u Beogradu pokrenuo Janko Veselinovi}, postao je 1889.
Iz diplomatske, prelazi u prosvetnu slu`bu 1900: bio je
najpre sekretar Ministarstva prosvete, potom dramaturg i
upravnik Narodnog pozori{ta u Beogradu (1900–1902),
kada je pokrenuo “Pozori{ni list” (1901). Od 1904. do
1905. bio je upravnik Srpskog narodnog pozori{ta u
Novom Sadu. Vrativ{i se u Beograd 1905, bavio se publicistikom.
Pored ostalog, sara|ivao je u “Politici”, pi{u}i
duhovite kozerije koje je potpisivao sa Ben Akiba. Ve}
tada je va`io za vode}eg srpskog pisca.
Prva njegova izvedena komedija je Protekcija (1998), da
bi se, za njom, na sceni Narodnog pozori{ta nizale premijere
i ostalih njegovih scenskih dela. Godine 1908. organizovao
je masovne demonstracije u Beogradu protiv austrougarske
aneksije Bosne i Hercegovine. U Skoplju je
1913. organizovao srpsko pozori{te. Sa srpskom vojskom,
1915. prelazi u Albaniju i odlazi na Krf. Od 1915. do
1918. `iveo je kao emigrant u Italiji, [vajcarskoj i
Francuskoj. Posle Prvog svetskog rata 1919. imenovan je
za prvog na~elnika novoosnovanog umetni~kog odeljenja
Ministarstva prosvete u Beogradu. Od 1925. do 1928.
bio je upravnik Narodnog pozori{ta u Sarajevu. Za bibliotekara
Narodnog pozori{ta u Beogradu postavljen je
1929, da bi ubrzo posle toga bio penzionisan. Za
redovnog ~lana Srpske akademije nauka u Beogradu
izabran je 1933.
Va`nija dela: komedije: Narodni poslanik, Sumnjivo lice,
Protekcija, Obi~an ~ovek, Put oko sveta, Gospo|a ministarka,
Mister Dolar, Beograd nekad i sad, O`alo{}ena
porodica, Uje`, Dr, Pokojnik;
Patriotske i istorijski drame: Knez od Semberije, Had`i-
Loja, Nahod;
Proza: Pripovetke jednog kaplara, Listi}i, Ramazanske
ve~eri, Ben-Akiba, Op{tinsko dete, Autobiografija.
"Gospo|a ministarka" – prvi put se izvodi u repertoaru
Pozorja.
bilten 2
Reditelj
GOR^IN STOJANOVI]
Ro|en 1966. u Sarajevu.
Diplomirao pozori{nu re`iju na
Fakultetu dramskih umetnosti u
Beogradu, u klasi prof. Dejana
Mija~a i Egona Savina. Re`irao u
Jugoslovenskom dramskom
pozori{tu, Ateljeu 212, Bitef
teatru, Zvezdara teatru, Pozori{tu
“Bo{ko Buha”, Malom pozori{tu
“Du{ko Radovi}”. Posle Bu|enja
prole}a (2001), Gospo|a ministarka
je druga re`ija Gor~ina Stojanovi}a u Narodnom
pozori{tu Sombor.
U~e{}e na Sterijinom pozorju
1997 – U PLAMENU STRASTI Ivana M. Lali}a, Zvezdara
teatar, Beograd
1999 – RODOLJUPCI J. St. Popovi}a, Beogradsko dramsko
pozori{te
Pozori{te
Nu{i} na sceni Narodnog pozori{ta
Sombor
Gospo|a ministarka (Ljubica Runi}), r. Dobrica Veselinovi},
premijera 24. novembra 1946.
Pokojnik, r. Milan S. Kroni}, premijera 20. aprila 1947.
Sumnjivo lice, r. Milan S. Kroni}, premijera 18. oktobra 1947.
Protekcija, r. Milan S. Kroni}, premijera 12. novembra 1949.
Obi~an ~ovek, r. Milan S. Kroni}, premijera 26. marta 1950.
Narodni poslanik, r. Lan~o Lendvai, premijera 28. novembra
1950.
Knez Ivo od Semberije, r. Velimir @ivoti}, premijera 6. jula 1951.
Nu{i}eve jedno~inke (Svetski rat, Kijavica, Dugme, Mi{ i Dva
lopova), r. Vladimir savi}, premijera 31. decembra 1952.
Dr, r. Vladimir Savi}, premijera 10. aprila 1953.
Svet, r. Stevan Nikolajevi}, premijera 1. novembra 1953.
Dr (Drama na ma|arskom jeziku), r. Lajo{ Lendvai, premijera 30.
aprila 1955.
O`alo{}ena porodica, r. Jovan Konjovi}, premijera 19. septembra
1956.
Gospo|a ministarka (Ru`ica Komnenovi}), r. Sava
Komnenovi}, premijera 21. septembra 1957.
Put oko sveta, r. radoslav M. Vesni}, premijera 25. septembra
1958.
Sumnjivo lice, r. dr Jovan konjovi}, premijera 4. aprila 1961.
Dr, r. Milan Popovi}, premijera 25. septembra 1963.
Narodni poslanik, r. Aleksandar \or|evi}, premijera 29. septembar
1964.
Mister Dolar, r. Aleksandar \or|evi}, premijera 24. septembra
1965.
O`alo{}ena porodica, r. Predrag Dinulovi}, premijera 4. oktobra
1967.
5

49. Sterijino pozorje
Gospo|a Ministarka (Smilja Mati}), r. Vera Crven~anin, premijera
6. novembra 1971.
Protekcija, r. Mata Milo{evi}, premijera 18. aprila 1973.
Svinja, r. Bora Stojanovi}, premijera 9. novembra 1973.
Pokojnik, r. Nikola Petrovi}, premijera 3. marta 1978.
Mister Dolar, r. Aleksandar Dun|erovi}, premijera 17. marta
1989.
Hajduci, r. Milivoje Milojevi}, premijera 16. decembra 1989.
Sumnjivo lice, r. Jago{ Markovi}, premijera 9. maja 1998.
Pokojnik, r. Neboj{a Bradi}, premijera 8. aprila 2000.
Izlo`be
Ju~e su u Srpskom narodnom pozori{tu otvorene dve
izlo`be: 11. izlo`ba plakata i grafi~kog oblikovanja i
autorska izlo`ba Atile Kapitanja, dobitnika prve nagrade
na prethodnoj izlo`bi. ^ast da otvori prvu, pripala je
Todoru Lalickom, scenografu iz Beograda, a drugu je
otvorio Andrej Ti{ma, likovni kriti~ar iz Novog Sada.
Da li je sve~ana du`nost otvaranja jedne velike izlo`be, uz to
oven~ane tradicijom i va`no{}u, kao {to je Izo`ba pozori{nog
plakata - jedne od manifestacija Sterijinog pozorja, lak posao
za nekog ko se ~etiri decenije pozori{tem bavio raznim paralelnim
tokovima, pa izme|u ostalog i grafi~kim i slikarskim
dizajnom plakata i sli~nih tvorevina, ne bih mogao da odgovorim,
ali da je pitanja o pozori{nom plakatu toliko mnogo,
da uveliko prevazilaze jedan trenutak ove ve~eri, ~injenica je
o kojoj ne treba ni govoriti.
Pozori{ni plakat je onaj od{tampani komad papira, posve}en
jednoj pozori{noj predstavi, koji sobom nosi du{u i dah predstave,
brani od zaborava imena autora, svedo~i o likovnim
tokovima i pozori{noj modi,k o postoje}im i davno nestalim
pozori{nim ku}ama. On je, pre svih potonjih, branio pozori{i
~in od prolaznosti i zaborava. On je postajao predmetom
kolekcionarskih razmena, ljubomornog ~uvanja, muzejskih
postavki. On je `iva istorija grafi~ke primenjene umetnosti,
svedok dobrih i zlih vremena, on je istorija uop{te. (...)
Uzvi{eni u svom zna~aju i lepoti, beogradski plakati
scenografa Vladislava Lalickog, arhitekata Slobodana i
Savete Ma{i} i grafi~ara Batice Kne`evi}a - da nabrojim
samo njih po redosledu pojavljivanja - ~esto su prednja~ili i
samom pozori{tu, deluju}i kao najava tek dolaze}eg.
Novosadska {kola, sa Dobanova~kim i Baratom, koja se u
jednom trenutku izdvojila u sasvim samosvojan autorski pristup,
dala je primerke dostojne najzna~ajnijih kolekcionarskih
zbirki.
Sa rado{}u se se}am da sam prvi u ruke dobijao po{tanske
po{iljke plakata Arsovskog i Boureka iz Zagreba, matija`a
Vipotnika iz Ljubljane i mnogih drugih. U probnoj sali Ateljea
212 sastavljali smo, nestrpljivo, segmente d`inovskih plakata
zagreba~kog ITD-a i Splitskog kazali{ta. (...)
I dok je BITEF stvarao svoju probranu zbirku svetskih plakata,
jedna druga grandiozna kulturolo{ka institucija, Sterijino
pozorje, stvorila je, organizuju}i od 1956. godine Izlo`bu
pozori{nog plakata, svojevrsnu istoriju pozori{ta nekada{nje i
sada{nje zemlje. Evropski pedantno skupljena zbirka od,
pretpostavljam, nekoliko hiljada plakata - i to onih probranih
- ~eka dan kad }e, zauzimaju}i mo`da neko celo sajmi{te ili
6
27. maj 2004.
pokriveni stadio, mladom auditorijumu predstaviti sve ono {to
smo pedeset godina radili i zna~ili ovde i dalje. Ta pretpostavljena
izlo`ba potvrdi}e ono {to uvek mislim - da sve
zavisi od prilje`nosti pojedinca ili male grupe probranih i
posve}enih - pa tako i u Sterijinom pozorju, gde organizatore
ni krize, ni dru{tvene apatije, ni bezna|e nacije, nisu odvratili
od njihovog osnovnog zadatka - prezentacije i o~uvanja
pozori{ne kulture, a sa njom i pozori{nog plakata.
Na `alost, plakati ponekad dele sudbinu raznih drugih
pozori{nih artefakata. Neki primerci nestaju netragom, pa
danas kolekcija BITEFA-a ima samo jedan malo iscepani
primerak plakata 6. BITEF-a Slobodana Ma{i}a, a nema ni
jedan primerak plakata 4. BITEF-a Vlade Lalickog.(...)
Pozori{ni plakat je radost va{e maldosti kada ste mladi i kad
volite pozori{te, i ne`na i lepa uspomena na mladost kad vi{e
nismo mladi i kad nas neki zatureni plakat, iz nekakve fioke
ili fascikle, podseti da smo sa nekim, nekad, gledali taj lepi
od{tampani koamd hartije u vitrini pozori{ta i, dr`e}i se za
ruke, radovali odlasku na predstavu te ve~eri.
Pozori{ni plakat je ne`ni deo na{eg `ivota, ako smo
zaljubljeni u pozori{te, a jo{ ne`niji, ako smo u pozori{te
zaljubljeni u dvoje, sada ili nekada. Kada do|emo u godine
da je `ivot ve} dobrim delom iza nas, kada se vreme iza nas
Tre}a nagrada za idejni projekat plakata – Aleksandra Savi}, koja
drugu godinu zaredom dizajnira Katalog Pozorja kao i ~asopis "Scenu"
sabralo u jednu ta~ku koja iskri i svetluca i rado{}u i `alo{}u,
me{u onim radosnim iskrama, bar kod nas koji pozori{ne
plakate volimo, na}i }e se uvek koliko njih koje smo zapamtili
za ceo `ivot.
Ako bih bio primoran da za sebe odvojim jedan od hiljada
koje sam video, bio bi to Ma{i}ev plakat za 6. BITEF, onaj o
kom sam ve} jednom rekao da je ostavio neizbrisiv trag na
mojoj du{i, lepotom raznobojnih redova zvezdica - pa sve je
tih godina govorilo da }e sve biti bolji - i do`ivotni ose}aj
bar{unaste povr{ine sito {tampe na mom dlanu.
Ta sprega materijalnog i nematerijalnog, tehnike i ma{te, vremena
i vanvremena, misli i realizacije, odlika su, kao i svake
umetnosti, i discipline koja se zove pozori{ni plakat.
Odavno su drvena i ilovna slova, i cinkane i kamene plo~e
duboke i visoke {tampe u rukama majstora grafi~ara, i ~etkica,
olovka i pero u rukama autora, zamenjeni sofisticiranom
elektronskom opremom nedoku~ivih performansi. nepojmljivim
ritmom, ona svakoga dana pru`a sve vi{e
mogu}nosti, onoliko koliko do ju~e nismo ni sanjali. Nova
tehnologija postaje mo} bez granica, memorije se uve}avaju
vi{ecifrenim eksonatima, brzina sada{njeg trenutka psotaje
sporost slede}eg, sede}i za tastaturom ose}ate da postajete
vladalac sveta.
bilten 2

27. maj 2004. 49. Sterijino pozorje
Pred mladim ljudima, koji su se upustili u avanturu dizajna,
stoji problem svakodnevnog u~enja i sustizanja mo}i ma{ine,
koja, sa jednim propu{tenim danom, ve} dobija prednost
koju je te{ko susti}i. Povratna vrednost, pak, za kne koji su u
tokovima elektronske mo}i, jeste neiscrpna koli~ina mogu}eg
i ostvarenje svega zamislivog. (...)
Zato bi ono {to bih li~no po`eleo dana{njeg dana ovim
darovitim i inteligentni m mladim ljudima, autorima ovde
sakupljenim, koji se dizajnom plakata sada bave na sebi jedino
mogu}i na~in, u saglasju sa vremenom u kom `ive, bilo
da im, kao njihovim velikim prethodnicima ~etkica, pero i
olovka, ova nedolu~iva mo} elektronske tehnologije ostane
samo sredstvo u rukama za prezentaciju sopstvene vizije i
prenos mentalnih talasa na ma{inu za plotovanje, a pre
svega za materijalizaciju i osvedo~enje bogomdanog talenta,
a sve u slavu pozori{ne umetnosti, u ~iju va`nost i budu}nost
ja neporecivo verujem.
Dragi gosti ovogodi{njeg Pozorja, dragi autori, dizajneri, reditelji,
glumci, pro|ite ovim lepim i uzbudljivim lavirintom
pozori{ne misli nazvane pozori{ni plakat i odaberite sebi
jedan, smestite ga duboko u sebe i ~uvajte za neke godine
koje }e do}i.
^ast mi je da proglasim - Izlo`bu pozori{nog plakata
otvorenom.
Todor LALICKI
Plakati Atile Kapitanja
Osnovnu funkciju da privuku pa`nju posmatra~a, a zatim
ga jasno informi{u, plakati novosadskog grafi~kog dizajnera
Atile Kapitanja prevazilaze. On tu funkciju
nadogra|uje svojevrsnim umetni~kim iskazom, sopstvenim
i ve} prepoznatljivim pogledom na svet, kreativnom provokacijom
neobi~nih figuralnih sklopova, koji ipak ostaju
u funkciji pozori{ne predstave koju najavljuju. Naime,
Kapitanj se ne zadovoljava samo dobrim grafi~kim dizajnom,
skladom slike i slovnog znaka, ve} u plakate uvodi
uzbudljivu pri~u svoje generacije pritisnute blizinom ratova,
nema{tine, op{teg propadanja, ali i pobunu.
Atila Kapitanj govori kroz metafore, simbolima civilizacije
u kojoj `ivimo, koriste}i se ve{to u realizaciji svojih
fotomonta`a mogu}nostima elektronske tehnologije.
Koncepcija ovih plakata je jasna, ponekad i brutalna, ba{
kao i stvarnost okru`enja. Naj~e{}e intervencije kreativne
monta`e Kapitanj izvodi na fotografijama ljudskih tela, jer
je identifikacija gledaoca s tim najja~a. Ljudski udovi su
probodeni {rafovima, krvavi ili vezani, le|a izbu{ena mecima,
ponegde su zubi u prvom planu. Telo ~oveka i svinje
u jednom momentu se stapaju, u drugom ljudski par spojen
je nad kiblom. Kapitanj ne preza ni da efektnom
fotomonta`om stvori alegorijsku fotelju satkanu od
krvavog mesa, niti da pozori{ni festival nove umetnosti
pove`e sa slivnikom, univerzalnom kloakom, njegovi
plakati za predstave “Kosa”, “Hamlet”, “Pripitomljavanje”,
“Ko{mar”... stajali bi kao anga`ovani umetni~ki iskazi i da
tih predstava nema, kao individualne, originalne i sna`ne
poruke realizovane upe~atljivim slikama koje neumoljivo
opominju.
Andrej TI[MA
bilten 2
Intervju
Branko Ba~anovi}, grafi~ki dizajner iz Sarajeva
Nagrada za celovitu grafi~ku sliku pozori{ta ili pozori{ne
predstave, odnosno za sistematsko negovanje vizuelnog
identiteta
Sarajevo miri{e… pa lepo… na `ivot
Branko Ba~anovi}, Sarajlija,
diplomirao na Odseku
grafi~kog dizajna Akademije
likovnih umetnosti u Sarajevu,
davne 1977. Za njega ka`u da
je pravi predstavnik vrle sarajevske
grafi~ke {kole i
recentnog promi{ljanja fenomena
grafi~kog dizajna. Radio je
za sve sarajevske teatre,
sara|ivao sa Gradimirom
Gojerom, Dubravkom
Bibanovi}em, Ozrenom
Prohi}em, Ale{om Kurtom,
Slavenkom Saletovi}em,
Jernejom Lorencijem… Kad se bolje razmisli, ogledao se
u svim oblastima grafi~kog dizajna, sem u ratnom. Na
pitanje kako ovih dana miri{e Sarajevo, ka`e, lepo… na
`ivot.
Ba~anovi} je drag gost ovogodi{njeg Pozorja i dobitnik
prve nagrade za dosledno negovanje identiteta predstava
koje je grafi~ki opremao. Odmah pitanje, {ta to zna~i
dosledno grafi~ki opremiti ne~iju ideju:
Nije to puko preslikavanje rediteljeve ideje ili samog teksta.
Plakat je malo umetni~ko delo koje gledaoca uvodi u
jedno drugo umetni~ko delo. Plakat je informacija koja
mora da privu~e gledaoca i uvu~e ga u rediteljevu spletku
i gluma~ku igru. Hvala pozori{tima u kojima sam radio,
koja su mi omogu}ila da sa~uvam svoj umetni~ki kredibilitet
i integritet i koja su ono {to sam hteo, uprkos oskudici
u kojoj `ive, uspela da realizuju.
Da li zato {to je uvek radio sa radoznalima koji su hodili
istom stranom puta, ili mu se posre}ilo, tek nikada, ka`e,
nije morao da izneveri sebe. Sa svakom ekipom s kojom
je radio na{ao bi “dobar |ir”. Dodaje da bi voleo – bila
bi mu to, zapravo, najve}a nagrada – da neke budu}e
generacije, koje budu kopale po fundusima i arhivama
sarajevskih pozori{ta, iz njegovih plakata ~itaju ne samo
delo nego i kulturni, politi~ki i svaki drugi pripadaju}i mu
kontekst.
Junak ove male pri~e `ivi na tri adrese: u Nema~koj, Crnoj
Gori i Bosni. Ne `ivi ba{ od pozori{ta, od njega se i ne
mo`e najesti hleba – ali ono – pozori{te – ipak mu je hleb
nasu{ni.
S. M.
7

49. Sterijino pozorje
27. maj 2004.
Darko Vukovi}, dizajner
Nagrada za {tampani pozori{ni plakat
Voli i zna da radi pozori{ne plakate
Na 11. izlo`bi pozori{nog
plakata i grafi~kog oblikovanja
Novosa|aninu Darku Vukovi}u
pripala je prva nagrada u kategoriji
{tampanog pozori{nog
plakata i to za plakate ra|ene
za Pozori{te mladih u Novom
Sadu, Hrvatsko narodno kazali{te
u Splitu i Narodno
kazali{te u Osijeku. Kako je
objasnio, nagrada mu puno
zna~i jer na neki na~in dokazuje
koliko voli i koliko zna da
radi pozori{ne plakate.
— Rad na pozori{nom plakatu ~ini me sretnim i ispunjava
me, jer re~ je o umetni~koj disciplini koja dozvoljava puno
slobode i igre. Da pozori{te zaista volim potvr|uje i
~injenica da sam nedavno magistrirao upravo na
pozori{nom plakatu. Nagrada je na izvestan na~in logi~an
nastavak svega do sada ura|enog ili pak uslovni zavr{etak
rada na pozori{nom plakatu. Ka`em uslovni, zato {to jo{
uvek `elim da u pozori{nom plakatu tra`im neke nove
inspiracije.
Po njegovim re~ima, rad na pozori{nom plakatu zapo~eo
je “s puno entuzijazma i ljubavi” i bez obzira na ~injenicu
“da u pozori{tu, na`alost, postoje ljudi koji, iako to nisu,
sebe smatraju vrlo kompetentnim da odlu~uju o tome koji
}e plakat biti usvojen, a koji ne}e”. Shvativ{i da u Novom
Sadu ne postoji “pozitivno raspolo`enje za pozori{ni
plakat”, Darko se odlu~uje za rad i saradnju s hrvatskim
pozori{tima.
– Smatram da su kod nas pozori{ta isuvi{e zatvorena za
nove ljude i ideje koje ti ljudi sobom nose. Provociraju}i
sam sebe u tome koliko u oblasti pozori{nog plakata
mogu da uspem i u nekim drugim sredinama, odlu~io sam
se najpre za Osijek, zakucao na vrata tamo{njeg
Narodnog kazali{ta i uspeo. Kasnije su mi se otvorila i
neka druga vrata i to mi je omogu}ilo da ostvarim vrlo
zna~ajne pomake u svojoj karijeri, a samim tim i pomake
zna~ajne kako za ovaj grad, tako i za ceo region – uveren
je Darko Vukovi}.
S. ^.
BILTEN NA INTERNETU
Bilten 49. Sterijinog pozorja bi}e dostupan na
Internetu svakog dana od 18 ~asova na sajtu
www.pozorje.org.yu
Bilten }e biti prezentovan u PDF formatu, a za
~itanje je potreban Acrobat Reader.
8
Vladimir Milovanovi}
Nagrada za idejni projekat plakata
Neo~ekivano ali podsticajno
[ta za tebe zna~i ova nagrada
Koliko lovorike mogu da uti~u
na dalju kreativnost jednog studenta,
pa bio on i na zavr{noj
godini
Moram da priznam da je ova
nagrada za mene bila neo~ekivana.
Plakate koje sam prilo`io
na konkurs uradio sam jo{
davno, tako da ovu nagradu
do`ivljavam kao priznanje za
ne{to sam uradio ranije. Ne
verujem da }u se zbog
nagrade promeniti, u smislu da bih prestao da radim –
nagradu smatram podstrekom da radim jo{ vi{e.
Nagradu si dobio za projekat «Otelo», a pored
nagra|enog izlo`ena su jo{ tri tvoja «{ekspirovska» plakata,
me|u kojima i jo{ jedan za «Otela» - onog Keneta
Brane. Posebna ljubav prema [ekspiru ili...
U pitanju su namenski radovi za potrebe «projekta
[ekspir». A da volim [ekspira – volim. A Kenet Brana...
hm, to je uzeto samo kao motiv, tek da bih ispisao naziv
predstave i re`isera.
Na ~emu trenutno radi{
Trenutno najvi{e radim na kaligrafiji, dok je izrada plakata,
bar za sada, u drugom planu.
D. K.
Nikola Ristanovski, glumac
Pozori{te mi do|e kao neki
sanatorijum
Novosadska publika ve} je
dobro upamtila maestralnog
skopskog glumca koji je u
sino}noj predstavi igrao
d`elata la`nog cara [}epana
Malog. Pravi gluma~ki biser je
taj Nikola Ristanovski i ako
postoje razlozi zbog kojih bi
trebalo `aliti za starom
geografijom, onda je svakako i
taj to {to nemamo ~e{}e priliku
da ga vidimo na ovda{njim
scenama. Bio nam je u gostima,
dodu{e, nedavno, opet kao deo ekipe CNP-a, kada
je odigrao antologijsku rolu u predstavi Nigdje nikog
nemam, po Edvardu Bondu i u re`iji Egona Savina... Posle
sino}ne predstave, pitanje: postoji li neko u njegovom
bilten 2

27. maj 2004. 49. Sterijino pozorje
`ivotu ili okru`enju, u koga bi upro prst i rekao da je la`ni
car, neko za koga bi glasno imao petlju da vikne da je go
golcat
Ne razmi{ljam o tome tako... Nikad nisam… Uh majku
mu, vidi{… Kome bi rekao, car je go Pa, nikom! Nema
vi{e careva. Svi smo mi, zapravo, goli! Ovo je komad
upravo o tome, o carevima koji vi{e ne postoje. Mi ih,
dodu{e, pravimo od blata, izmi{ljamo, dajemo la`ne
ordene, uzvikujemo njihova imena, glasamo za njih,
obla~imo ih u nevidljiva odela... U sve to ume{ala se
istorija i geografija a nije mnogo morala jer mi, ionako,
stalno imamo potrebu da neko drugi vodi ra~una o nama.
Mi jednostavno nemamo poverenja u ono {to jesmo, niti
u originalnu ideju i zato privhatamo ne{to
op{teprihva}eno, ~ak i kada je krajnje banalno. Moramo
nekako iz po~etka, od doma}eg vaspitanja i obrazovanja,
ali ne verujem da sve mo`e tako – iz po~etka. Neke stvari
se kotrljaju tako da nema nazad. Me|utim, po{to sam
optimista, verujem da se u istoriji, onda kad se najmanje
nada{, ne{to mo`e napraviti, da se jednostavno mo`e
desiti i da se de{ava ~udo...
Kako si te la`ne careve, ~ime si ih isklju~io iz svog `ivota i
sistema
Pozori{tem. Ja verovatno u pozori{tu tretiram te principe u
kojima oni deluju ali ne tretiram nikog pojedina~no,
imenom i prezimenom. Nisam tretirao ni jednog la`nog
cara poimence. Ja samo vidim te njihove principe u svojim
likovima. To je jedini na~in da ne pre|e{ u dnevnu
politiku. Nije dovoljno, {to bi rekao moj drug Edvard
Bond, da ih psuje{, nego mora{ kazati kako dolaze do
vlasti, kako je dr`e, ukazati ljudima na neke ~injenice, do}i
do istine, pomo}i sebi i drugima.
Mo`e li biti i pozori{na kategorija Poznaje{ li takve u
pozori{tu
Naravno, jako je te{ko kad ti se me{aju, oni ti se zapravo
vi{e me{aju u stvarala{tvo. Puno ih je na sve strane, u svim
pozori{tima ali postoje i oni koji zarad svoje ambicije
urade i vrlo dobre stvari u pozori{tu. Tako nekako do|e da
bez njih nema ni pozori{ta, ni dru{tva, samo treba koristiti
to {to ponude, ne isklju~ujem ih, dakle, oni su potrebni
zbog ravnote`e u prirodi i dru{tvu. U svom pozori{tu, u
proteklih deset godina, uspevao sam da ne u|em ni u
jednu direkciju, ne poznajem direktore, od ku}e pravo
idem na scenu a s nje se vra}am ku}i. Znao sam, naravno,
{ta se doga|a ali nisam hteo da u~estvujem u tome,
to mi je dr`alo higijenu, to me odr`ava i danas.
Svaki pametan ~ovek radom i vredno}om gradi svoj identitet,
bez obzira na to gde se rodio – to je ujedno i jedna
replika iz komada – odnosno pravi zdrav temelj i oslonac
za duhovnu vertikalu. Ti se, dakle, za taj identitet bori{ u
pozori{tu i pozori{tem. Utisak je da si na{ao taj temelj, da
si vrlo smiren… Je li to zaista zahvaljuju}i pozori{tu
Po~eo sam se baviti pozori{tem upravo zato. Ja sam dosta
impulsivan ~ovek, znam da planem. Meni zato pozori{te
bilten 2
do|e kao sanatorijum. Skoncentri{e{ sav svoj nemir na
ono {to radi{ i onda mo`e{ mirno da razgovara{ s ljudima
posle toga. Ima{, naravno, glumaca koji su hiperaktivni
na sceni i u `ivotu. Ja nisam takav. Ja se istr~im na predstavi
i posle mi je jako dobro. Jedva ~ekam da sednem i
popri~am, da objektivno sagledam {ta je bilo, i predstavu,
i svoju ulogu. Volim da razmi{ljam dokle sam do{ao. Ne
la`em se, to me ~ini mirnim, to {to nemam zadnjih namera
prema sebi. Odatle dolazi moj mir.
Koji je najve}i mit s kojim si se obra~unao u svom `ivotu
S Edipovim… (Smeh) Ne, sa Sizifom! To da je sve besmisleno,
jer definitivno nije. Sve {to radim ima smisla.
Odbijam ideju, ~ak i pomisao, da je sve besmisleno! Pa
za{to bih, ina~e, bio ovde!
Hajde {to nam politika nije dovoljno mudra, ali za{to nije
bar delom hrabra kao pozori{te koje je celu deceniju za
nama vrlo razborito predvi|alo {ta }e nas sti}i i da je politika
imala dva oka u glavi i po’ ~uke bar, mo`da nas sve
to ne bi ni sna{lo…
Politika ne slu`i tome. Ona je kontrapunkt svemu onome
{to radimo. Njome se ne mogu baviti oni koji za nju nisu.
Neki jako pametni ljudi, koji bi znali {ta bi trebalo uraditi
da nam bude bolje, ne uspevaju u politici jednostavno
zato {to ne umeju s njom – politikom. To bi bilo isto kao
kad bismo od Hamleta tra`ili da se bavi politikom. Neki
ljudi joj prosto nisu ve{ti. Ima nekih koji nisu stvoreni za
politiku koji su poku{ali da joj dosko~e, pa su stradali i
jako se izblamirali. Ja ih negde razumem: oni su se trudili
ali netalentnovani su za politiku. Politika je vrlo plitka
matematika: politi~ari znaju tri pravila i oni, van toga,
ni{ta vi{e ne razumeju. Mi `ivimo u paralelnom svetu,
jedan je svet u kojem mi ne{to pravimo, drugi onaj u
kojem oni ne{to prave. Kratkoro~no oni pobe|uju,
dugoro~no mi }emo dobiti bitku. Ko je spreman da se
`rtvuje – izvolite, radite svoj posao. Zamisli da svi budemo
politi~ari, da niko ne prodaje povr}e, na niko ne vozi
tramvaje, da niko na pravi intervjue, {ta bi to bilo…
Pozori{te }e opstati jer }e se tamo voziti tramvaji, prodavati
cve}e… ljudi }e dolaziti da vide kako se to radi. Ja
sam optimista, ja jedva ~ekam da sve propadne pa da svi
pohrle u pozori{te da vide kako je nekad bilo fino. Jo{ ako
im naplatimo neku kartu i mi }emo `iveti bolje.
Sne`ana MILETI]
Telegram
@ao mi je {to ne prisustvujem otvaranju 49. Sterijinog
pozorja u Srpskom narodnom pozori{tu. @elim puno
uspeha kako Crnogorskom narodnom pozori{tu tako
i Sterijinom pozorju. Prenesite ~estitke mojim sunarodnicima
iz Podgorice, jer to je ve} veliki uspeh dospeti
na jedan od najboljih i najva`nijih pozori{nih festivala.
Srda~an i prijateljski pozdrav,
Mirko Kova~
9

49. Sterijino pozorje
Branimir Popovi}, glumac
Uloga la`nog cara vratila me je u
gluma~ku formu
U kojoj meri je za Vas zna~ajna
uloga la`nog cara u istoimenoj
predstavi Mirka Kova~a
Ova uloga za mene je va`na
zbog toga {to sam, nakon
skoro dvije i po godine pauze u
gluma~kom poslu, stra{no bio
oprezan u pogledu toga {ta i
kako da radim. I nekako mi je
dugo trebalo da se odlu~im, a
~ini mi se da smo na neki na~in
“uboli stvar” i da mi je to dosta
prijalo dok sam radio. Uloga
la`nog cara vratila me je u gluma~ku formu, jer je zahtevna,
obimna i kompleksna. Sve ono {to je po pitanju
gluma~kih mehanizama bilo zamrlo u meni po~elo je s
ovom ulogom lagano da se otvara i da se podmazuje i
zbog toga je ona za mene veoma zna~ajna.
U predstavi dominiraju razli~iti segmenti, od vrlo dominantnog
muzi~kog do ne manje upadljivog filmskog. Kakav
je ose}aj glumiti na sceni u predstavi zaodenutoj svojevrsnim
pla{tom multimedijalnosti
U predstavi postoje izvesni elementi performansa {to meni,
iskreno re~eno, vrlo odgovara budu}i da podjednako
volim i film i muziku. Poku{ali smo da sve ove segmente
objedinimo i mo`da smo time iza{li iz okvira kli{ea zastupljenih
u repertoarima nacionalnih teatara. ^ini mi se,
zapravo, da predstava zaista jeste svojevrsni pomak u tretmanima
nacionalnih pozori{ta i da je ~ak i zbog toga
zna~ajna i va`na.
Okrugli sto
Nepoverenje u istoriju
27. maj 2004.
Mirko Kova~, La`ni car, Crnogorsko narodno
pozori{te, Podgorica, adaptacija i re`ija Branislav
Mi}unovi}.
Dok vi u predstavi glumite la`nog cara, dotle la`ni carevi u
na{im realnim `ivotima glume...
Izbegavam da ~itam novine, a kamoli da gledam dnevnopoliti~ke
emisije, jer sam tako mnogo mirniji. Svi znaju ko
su la`ni carevi u na{em dru{tvu i svi to ose}aju. Nije me
strah da ih ~ak i poimence spomenem, ali iskreno govore}i
meni je toliko te{ko da to prevalim preko svojih usta,
do te mere da mi se prosto gadi.
Attachment
Badi je hitno morao za Podgoricu!
Primetili ste novo lice na Sterijinom pozorju, a ono je, tek
{to ste se osvrnuli, nestalo! Ili vas je mo`da, pre no {to je
nestalo, ipak slu~ajno okrznulo repom To lice, ili jo{ bolje
ta labradorska nju{ka, gledala vas je pravo u o~i Kome
ste to zapravo po~eli da aplaudirate po zavr{etku
ju~era{nje predstave – Badiju ili njegovom vlasniku
Branimiru Popovi}u I dok se vi setite o kome je re~, Badi
je ve} uveliko tamo gde najvi{e voli da bude – kod ku}e.
S. ^.
10
Umetni~ki direktor i selektor Sterijinog pozorja Ivan
Mednica predstavio je na po~etku razgovora novu
voditeljku Okruglog stola, rediteljku Anju Su{u.
Ona je pozdravila reditelja Branislava Mi}unovi}a, kompozitora
Ljup~a Konstantinova i glumce Branimira
Popovi}a i Milana Gutovi}a. Upitala je reditelja za{to je
od Mirka Kova~a «naru~io novi komad na staru temu».
Branislav Mi}unovi} je odgovorio da je «pri~a stara petnaest
godina» i da se ve} tada po~eo dogovarati s Mirkom
Kova~em o dramskom tekstu. Kova~ je napravio nekoliko
verzija teksta. Me|utim, Mi}unovi} je naglasio da je «u{ao
u dekonstrukciju» i te poslednje verzije teksta. On smatra
da je pri~a o samozvancu «pozori{na tema par ekselans».
Anja Su{a je upitala da li su tekst i predstava «poku{aj
revizije nasle|a»
Branislav Mi}unovi} je podsetio da Mirko Kova~ kao
dobar pisac ima dozu ironije u svome tekstu, pa i prema
istorijskoj pro{losti, ali da je njemu kao reditelju stalo da
uz ironiju i katarzu poka`e i `rtvovanje kakvog ima u
svakom vremenu i u svim istorijskim okolnostima.
Anja Su{a je postavila pitanje o «poigravanju nacionalnim
i balkanskim stereotipima». Navela je primer stereotipa
«balkanske kr~me», ukazuju}i da se takvi stereotipi
uglavnom scenski realizuju u tre{-maniru. Nasuprot tome,
Mi}unovi} je te stereotipe realizovao kroz estetski minimalizam.
Zapitala je o smislu takvog rediteljskog postupka.
Branislav Mi}unovi} je istakao da ima punu svest o
`anrovima u pozori{tu, ali smatra da je `anrovska mikstura
najpodesnija za ovu predstavu i da nije «zakovan» za
jedan `anr, jer to ne bi bilo dobro za Kova~ev dramski
tekst. Priznao je «da je li{io predstavu ilustracija», i to je
njegov «radikalni rediteljski stav».
bilten 2

27. maj 2004. 49. Sterijino pozorje
«Da li je [}epan Mali velika varalica», upitala je Anja
Su{a. «Veliki igra~, a ne varalica», odgovorio je
Mi}unovi}, podsetiv{i da je [}epan vladao Crnom
Gorom sedam godina, da je bio jedan od najradikalnijih
vladara u Crnoj Gori i da je bio «`rtva svog vremena», na
kraju, bukvalno preklan.
Kompozitor Ljup~o Konstantinov govorio je o svom radu
na muzici predstave. Naglasio je da je muziku za predstavu
stvarao na osnovu svog do`ivljaja dramskog teksta,
ali i razgovora s rediteljem Mi}unovi}m. «Odlu~io sam se
za klasi~an orkestar, ali sam tra`io modernu harmoniju.
Izabrao sam guda~e jer su najbli`i guslama» i objasnio da
je tako «epski zvuk Crne Gore» dao u savremenom
muzi~kom ruhu.
Anja Su{a je podsetila da se u predstavi koristi i videobim,
i zapitala koliko su ta~ni njeni utisci da je video-bim
poslu`io da se prika`u «zakulisne politi~ke scene».
Branislav Mi}unovi} je naglasio da je uz pomo} video
projekcija poku{ao da sa`me nekoliko scena s «istorijskim
frekvencijama» i da to nije uradio, te scene bi ga «odvele
u istorijsku dramu».
Anja Su{a se zapitala o «nagla{enoj teatrali~nosti ove
predstave», ukazuju}i da u njoj ime ne~ego od «pozori{ta
u pozori{tu».
«To je tretman istorije u ovoj predstavi», odgovorio je
Branislav Mi}unovi}. «Doveo sam Laneta Gutovi}a u
predstavu onakvog kakav jeste. Da nas uvede u istoriju u
kabaretskom maniru. Toliko je moje poverenje u istoriju
da je Lane Gutovi} njen najautenti~niji tuma~.»
Glavni akter predstave, Branimir Popovi} istakao je da
njemu u potpunosti odgovara Mi}unovi}ev postupak i da
najvi{e voli da igra «`anrovski raznovrsno». On smatra da
je sav taj eklekti~ki dramski konglomerat koji je igrao
«na{a li~na pri~a, na{ komentar vremena».
Anja Su{a je postavila pitanje o odnosu reditelja prema
tradiciji. Pri tom je podsetila da se u predstavi na
neobi~an na~in spajaju tradicionalne igre, ili no{nja, s
evropskim kontekstom: igrama i kostimima.
Na to je Branislav Mi}unovi} odgovorio da «ironiziranje
svog konteksta nije mana», da je on i ranije na razli~ite
na~ine «ironizirao crnogorski mentalitet».
Asja Sokolovi}, urednik u Radio-Sarajevu, istakla je da
bilten 2
prvi deo predstave smatra suvi{nim, a da je u drugom i
tre}em ~inu «pome{ano toliko `anrova da se nije mogla
sna}i» i upitala je reditelja «kojim je to rediteljskim
rukopisima» pri{ao predstavi.
Branislav Mi}unovi} odgovorio je da se odlu~io za tri
faze predstave, za tri `anrovska standarda uramljena u
jedan rediteljski stil i da je predstava celina a pojedini
delovi ne bi mogli komunicirati bez onih drugih.
Petko Vojni} Pur~ar smatra da je La`ni car na razini
najboljih romana Mirka Kova~a, da je «filmska struktura»
proiza{la iz Kova~evog scenaristi~kog iskustva osve`ila
dramaturgiju ovog teksta a ovo je «najbolja re`ija
Branislava Mi}unovi}a».
Darinku Nikoli} je, kao i neke druge ljude iz profesije,
tre}i deo predstave asocirao, i na planu forme i na planu
zna~enja, na predstavu Evropejci crkli dabogda Krostofera
Martalera koja je pre nekoliko godina igrana na istoj sceni
na kojoj danas i La`ni car. Pitala je Mi}unovi}a da li je
gledao tu predstavu.
Branislav Mi}unovi} odgovorio je da nije gledao predstavi
ali da mu pore|enje svakako godi.
Slobodan Jokovi} misli da predstava ima «istorijski valer»
jer je «jedan veliki pisac vra}en u kulturni milje u koji pripada.
Radi se o Mirku Kova~u.» Za njega je predstava
neka vrsta monodrame u kojoj je glumac Branimir Popovi}
u prvom planu, a ostali su statisti.
Branislav Mi}unovi} slo`io se sa zna~ajem Kova~evog
«povratka», ali je istako da ga je interesovala pre svega
internacionalnost Kova~eve teme. Rekao je: «Moj kontekst
je svet, a kod ku}e je najljep{e».
Ivan Medenica je uputio pitanja i glavnom glumcu i reditelju.
S obzirom da je te`i{te predstave na Branimiru
Popovi}u, na njegovom poigravanju s vlastitim scenskim
izrazom i pojavom, interesovao se o mogu}im oscilacijama
u gluma~koj igri od predstave do predstave. Tako|e
ga je zanimalo i iskustvo Branislava Mi}unovi}a na
gra|enju umetni~ki ambicioznog repertoara u jednoj
maloj sredini kao {to je Crna Gora.
Branimir Popovi} je naglasio da ose}a ogromnu odgovornost
na predstavama, jer je glavni teret na njemu. Ima
ogroman prostor za improvizaciju, ali sve se ipak svodi na
ono {to je uve`bavano i da velikih oscilacija od predstave
do predstave i nema.
Branislav Mi}unovi} je govorio o svojim «stresovima»
vezanim za ulogu direktora Crnogorskog narodnog
pozori{ta. Obajasnio je da je u ~asu kad se rascepila
vladaju}a partija u Crnoj Gori pretila opasnost i da se rascepi
pozori{na publika. Rekao je: «To smo presko~ili tako
{to smo radili neutralni repertoar».
Ivan Medenica je insistirao da progovori i o umetni~koj
strani repertoara, o tome kako publika reaguje na ovako
zahtevan teatarski jezik. Mi}unovi} je reakao: «Moj
pogled na teatar je realizovan u CNP. Bez ambicija da se
bude na internacionalnoj sceni, da se komunicira sa svetskim
pozori{nim jezikom, tatar malo zna~i», ali je naglasio
da }e zbog publike «malo oladiti idu}e godine» i uvrstiti
vi{e komedija u repertoar.
Jovan LJU[TANOVI]
11

49. Sterijino pozorje
Sud publike
Dragan Kojadinovi}, ministar za kulturu u Vladi
Republike Srbije
U toku dana ima toliko ozbiljnih pitanja i dilema, tako da
pozori{nu predstavu jednostavno koristim za opu{tanje.
Ovo mi je sigurno sedmi ili osmi La`ni car [}epan Mali
kojeg gledam, a o ovom izvo|enju mogu da ka`em da je
vrlo zanimljivo i da sam veoma zadovoljan predstavom.
Vi{e sam pratio neke modernije tendencije i neka nova
re{enja na sceni, nego {to sam se ozbiljnije upu{tao u sve
te la`i i prevare koje vladaju ovim i mnogim drugim prostorima.
Sna`na predstava, s jakom gluma~kom ekipom.
Zaista sam se i odmorio a istovremeno i u`ivao.
Zabele`io D. K
Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije
Moram priznati da mi se predstava nije dopala, mada
sam svestan toga da su to te{ke re~i. Ne nalazim da je ova
predstava refleksija savremenog `ivota, ve} smatram da je
re~ o poku{aju avangardnog predstavljanja ne~ega {to u
literaturi postoji odavno. Bez obzira na sav trud gluma~ke
ekipe, predstava mi jednostavno nije legla.
Maja Lazi}, novinarka
Predstava uop{te ne komunicira s publikom, a {to je jo{
`alosnije smatram da ne postoji ni komunikacija me|u
glumcima. Ne samo da je re~ o la`nom caru, ve} se radi
i o la`noj predstavi. Jedini car je muzika.
Zabele`ila S. ^.
27. maj 2004.
Svetislav Jovanov, dramaturg i teatrolog
Bez obzira na filozofska stremljenja pisca komada i osvedo~enu
ve{tinu vladanja strukturom reditelja ove predstave,
~ija smo mnogo bolja scenska uprizorenja videli na
Pozorju, a nadam se da }emo ih tek videti, ova je predstava
simboli~ki dokaz u`asne pretencioznosti koja je opaka
bolest teatra ovih prostora. Ova predstava, osim {to ima
vrlo nejasne ambicije i neku oratorijumsku izve{ta~enost,
ne vidim da ima ikakve veze s pri~ama o identitetu, aktuelnim
ovih dana i meseci. Nikakvog tu identiteta nema,
nema bilo kakve pri~e o njemu, niti o bilo ~emu sli~nom.
Zabele`ila S. M.
Od danas, kratke osvrte na vi|ene predstave dava}e studenti
dramaturgije i pozori{ne re`ije Fakulteta dramskih
umetnosti u Beogradu.
Pucanj u novo
Tajanstven, nadaren, pametan, lep, usamljen, osetljiv,
zbunjen, strastven, progonjen – La`ni car. Sino}nja predstava
kojom je otvoreno 49. Sterijino pozorje verovatno je
mnoge ostavila u nedoumici koja nema veze s mnogobrojnim
scenskim znakovima ovovremene istrage o ~udnovatom
"prodavcu magle" iz jednog dela istorijske ~itanke,
promi{ljeno sme{tenim u jedan tako poznati ambijent, ve}
zbog suo~avanja s radikalnom ali ispravno postavljenom
internacionalizacijom ovda{njeg mentalitetskog sindroma:
svako ko se u jednom neukom i zaparlo`enom okru`enju
drzne da ponudi bilo kakav vid reforme (u ovom slu~aju
da voljene gusle zameni guda~kim orkestrom) jednostavno
mora da dobije metak. Predstava Crnogorskog narodnog
pozori{ta to pokazuje na jedan sofisticiran,
uverljiv, zlokobno ta~an na~in. Zbog toga se visoki dr`avni
slu`benici u trenutku pretvaraju u krvnike, sledbenici
postaju progonitelji, pravda prose~nih (i onih ispod toga)
mora biti zadovoljena po svaku cenu, makar neko ostao i
bez glave na ramenu. Prelaze}i uspe{no iz `anra u `anr,
poigravaju}i se sa stereotipima, kulturnim i nacionalnim,
reditelj Branislav Mi}unovi} sa svojim mnogobrojnim
ansamblom, obavija svog "ogoljenog cara" zastavom,
podse}aju}i nas tako na sve one `rtve koje stradaju zbog
svoje razli~itosti i nepristajanja na jeftine kompromise.
[}epan Mali nije obi~na skitnica. On je skitnica s idejom.
I to je ono {to ga odvodi u smrt, ono {to smeta i {to se ne
opra{ta.
Slobodan OBRADOVI],
student prve godine dramaturgije
VA@NO OBAVE[TENJE!
Okrugli sto o predstavi PROFESIONALAC od`a}e se u
ponedeljak, 31. maja, sat vremena ranije, tj. u 10
~asova.
12
bilten 2

27. maj 2004. 49. Sterijino pozorje
RAZGOVORI O PREDSTAVAMA U OKVIRU
KRUGOVA
Razgovori sa stvaraocima predstava koje se izvode
u okviru ovogodi{njih Krugova bi}e uprili~eni u
slede}im terminima
Petak, 28. maj, 21 sat: TRGOVINA Alberta
Ostermajera (Beogradsko dramsko pozori{te, reditelj
Anja Su{a)
Nedelja, 30. maj, 12 sati: DAN MILOSTI Nila
Labjuta (Bayerisches Staatsschauspiel, Minhen, reditelj
Peter Vitenberg)
Ponedeljak 31. maj, 12.30 sati: KAKO UBITI
PREDSJEDNIKA Mira Gavrana (Teatar &TD,
Zagreb, reditelj Zoran Mu`i})
Sreda 2. jun, 00.30 sati: AMERIKA po Francu
Kafki (Maxim Gorki Theatar, Berlin, reditelj [tefan
Miler)
Obave{tavamo novinare i sve zainteresovane
da su razgovori jedina prilika da se sretnu sa
akterima ovih predstava.
Telefoni
Pres-centar 451-452; 420-658
621-411/lokal 661
[ef pres-centra Zoran Lazin (063) 459-338
Kompas – prijem gostiju u SNP 422-757, 616-669,
621-411/lokal 630
Blagajna SNP 20-091
Hoteli
"Vojvodina" 622-122
"Putnik" 615-555
"Duga" 364-199
Sterijino pozorje
Direkcija 451-273
Festivalski i Me|unarodni centar 27-255
e-mail: spfest@eunet.yu
sterija@eunet.yu
Izdava~ki centar (Bilten) 612-485
e-mail: scenans@eunet.yu
Centar za dokumentaciju 23-161
e-mail: czpd@neobee.net
donatori 49. sterijinog pozorja
NIS - RAFINERIJA NAFTE
Novi Sad
RUBIN
Kru{evac
BILTEN 49. STERIJINOG POZORJA
Za izdava~a: Mirjana Markovinovi}, direktor Redakcija: Vesna Grgin~evi} (odgovorni urednik), Silvija ^amber,
Aleksandra Kolari}, Denis Kolund`ija, Boris Lije{evi}, Jovan Lju{tanovi}, Sne`ana Mileti}, Ljiljana Pe{ikan-Lju{tanovi}
Fotograf: Branislav Lu~i} Dizajn korica: Aleksandra Savi} Prelom: Robert Jenei Tira`: 350
www.pozorje.org.yu E-mail: scenansªeunet.yu

11 ~asova
Okrugli sto kritike: Gospo|a ministarka
15 ~asova
«Gospo|a ministarka» Branislava Nu{i}a –
Neprolaznost drame ili neprolaznost predrasude /
Tribina
Gornji foaje scene «Jovan \or|evi}» SNP
18.30 ~asova
Krugovi
Zoran Naskovski, Smrt u Dalasu / videoprezentacija
Gornji foaje Scene «Pera Dobrinovi}» SNP
(raspored projekcija od 29. maja do 3. juna: 10.30, 13 i
19 ~asova)
19.30 ~asova
Krugovi
Albert Ostermajer, TRGOVINA
Reditelj: Anja Su{a
Beogradsko dramsko pozori{te
Kamerna scena SNP
Sutra na Pozorju
Petak, 28. maj
21 ~as
Krugovi
Susret s novinarima: Trgovina
Kamerna scena SNP
24 ~asa
Pozorje mladih
Akademija umetnosti “Bra}a Kari}”, Beograd
Scene iz gr~kih tragedija
Eshil, PERSIJANCI
Kulturni centar Novog Sada
Ex libris
svaki ~ovek mo`e da `ivi i radi
bilo gde na svetu
svako mo`e da umakne rutini
i odgovornosti prema drugima
takav je `ivot uspe{nog trejdera
mnogi bi `eleli takav `ivot
malom broju to stvarno uspeva
amateri gledaju u ekran
u informacije sa berze
milioni im svetlucaju pred o~ima
igraju na veliki novac
i gube
poku{avaju ponovo
i gube jo{ vi{e
trejderi gube zato {to igraju
igru u kojoj nema milosti
igra nema kraja
ima samo svoju cenu
smrt je sasvim u redu
(Albert Ostermajer,
Trgovina / Erreger)