You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Starost i nije tako loša ukoliko imate u<br />
vidu šta joj je alternativa.<br />
Moris Ševalije, francuski pevač i glumac<br />
(1888-1972)<br />
13. avgust 2010.<br />
broj 516.<br />
BRANTNER OTPADNA PRVREDA<br />
Bašaidski Put bb, 23272 Novi Bečej, tel: 023/ 771-150<br />
www.brantner.com<br />
NASLOVI<br />
Između dva broja<br />
2 Koliko je koštala proslava<br />
Za 11 funkcionera oko 10<br />
2<br />
miliona<br />
3 Plati da ne bi dobio ništa<br />
Info<br />
Izabrani novi direktori<br />
4<br />
škola<br />
Mirisno i čisto -<br />
4<br />
košta mnogo<br />
Hleb po istoj ceni, mleko<br />
4<br />
skuplje<br />
5 Osnivanje na popravnom<br />
Rekonstrukcija toplovoda<br />
5<br />
u ulici Miloša Crnjanskog<br />
Becsei Mozaik<br />
Kinevezték az<br />
7<br />
iskolaigazgatókat<br />
útkereszteződés<br />
Sztárvendégek: Szinetár<br />
8<br />
Dóra és Bereczki Zoltán<br />
Kulturni <strong>mozaik</strong><br />
Postoji nešto više od<br />
12<br />
lokalnih okvira<br />
Sport<br />
Još jedna kruna za<br />
14<br />
kajakaše Bečeja<br />
15 Andrić prelazi na futsal<br />
Centar za velike poreske obveznike<br />
Prodaja mašina PIK-a<br />
s t r a n a 3<br />
Umesto fabrika raste ambrozija<br />
Iako su radnici JP Komunalac počeli da<br />
uništavaju ambroziju 16. juna, a akcija i<br />
dalje traje, još uvek postoje mesta na<br />
kojima je „more“ ovog korova, odakle se<br />
širi i po ulicama u gradu. Jedno od tih<br />
mesta je industrijska zona, u kojoj na<br />
placevima koje su zakupili investitori,<br />
umesto fabrika i pogona raste ambrozija,<br />
a na ovim mestima Komunalac ne<br />
može da kosi<br />
s t r a n a 5<br />
Dan Drljana<br />
Dan Drljana obeležen je prošle subote<br />
prigodnim svečanostima u Domu kulture<br />
u selu i tradicionalnim osveštanjem<br />
hleba od novog žita. Proslavi je<br />
prisustvovao veliki broj meštana i<br />
gostiju, kao i predstavnici lokalne<br />
samouprave. Program je počeo u jutarnjim<br />
satima takmičenjem u<br />
kuvanju goveđeg gulaša na kojem je<br />
bilo devet ekipa<br />
s t r a n a 3<br />
prijave zbog dužeg rada<br />
Prema rečima komunalnog inspektora<br />
Dragana Ilčešina, u toku ove godine<br />
komunalna inspekcija je podnela više od<br />
20 prekršajnih prijava zbog prekoračenja<br />
radnog vremena. Kazne su od 50.000 do<br />
milion dinara za privredno društvo,<br />
preduzeće ili drugo pravno lice; od<br />
2.500 do 75.000 dinara za odgovorno<br />
lice u privrednom licu, a za preduzetnike<br />
od 5.000 do 250.000 dinara<br />
s t r a n a 3<br />
Čišćenje<br />
U Bečeju prema Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u<br />
lokalnoj administraciji 17 radnika (sve spremačice) dobilo je otkaz uz otpremnine,<br />
i od 1. februara trebali su biti zaposleni u Potisju d.o.o.<br />
Opština je i posle 1. februara nastavila da plaća usluge čišćenja prostorija,<br />
ali ovoga puta preko faktura. Po računima koji su ispostavljeni opštini za rad<br />
spremačica, od februara do maja plaćeno je 877.813,20 dinara. Kako zgradu<br />
Skupštine opštine čisti pet spremačica, proizilazi da se za rad jedne spremačice<br />
mesečno plaća od 40.986 do 48.924,2 dinara.<br />
Pa ko kaže da se u Bečeju loše živi.<br />
V.F.
2<br />
između dva broja<br />
broj 516. 13. avgust 2010.<br />
Čekaju se odgovori<br />
Koliko je koštala<br />
proslava<br />
Novinari Bečejskog <strong>mozaik</strong>a<br />
nisu u mogućnosti da dobiju<br />
izjavu od predstavnika opštinske<br />
vlasti o tome koliko je novca<br />
iz opštinskog budžeta potrošeno<br />
na trodnevnu proslavu<br />
Dana grada.<br />
Naime, predsednik organizacionog<br />
odbora Edvin Ferenc<br />
rekao je da neće da da izjavu<br />
novinaru, već će odgovoriti<br />
samo na pismeno postavljena<br />
pitanja.<br />
Predsednik opštine Bečej<br />
Peter Knezi se najpre nije javljao<br />
na mnogobrojne telefonske<br />
pozive iz redakcije Bečejskog<br />
<strong>mozaik</strong>a, a potom je primio poziv,<br />
ali nije želeo da govori o<br />
finansijskom aspektu proslave<br />
Dana grada. On je rekao:<br />
- Čuo sam da ste pričali sa<br />
Edvinom (Edvin Ferenc, predsednik<br />
organizacionog odbora<br />
proslave; prim. nov.) o tome i<br />
dobili ste odgovor na pitanje.<br />
Nisam dobila odgovor.<br />
Edvin Ferenc je rekao da<br />
mu dostavim pitanja u pisanom<br />
obliku.<br />
- Onda ćemo ostati na<br />
tome. I molim vas, nemojte<br />
zvati članove Opštinskog veća,<br />
jer niko vam neće odgovoriti na<br />
pitanja, za to je nadležan Edvin<br />
- rekao je predsednik opštine.<br />
Naime, kako bismo došli do<br />
bilo kakve informacije o proslavi<br />
Dana grada, obratili smo se<br />
članovima Opštinskog veća –<br />
pre svojevrsne „zabrane“ koju<br />
je izrekao predsednik opštine –<br />
ali niko od njih nije rekao koliko<br />
je novca potrošeno na proslavu<br />
Dana grada. Pal Šandor, Ilona<br />
Varnju, Andraš Boja, Dragan<br />
Mesaroš i Marjan Radičević<br />
rekli su da ne raspolažu tom<br />
informacijom i da će o tome<br />
verovatno biti reči na jednoj od<br />
sednica Opštinskog veća.<br />
Odgovor na isto pitanje<br />
nije mogao da da ni zamenik<br />
predsednika opštine Budislav<br />
Medurić.<br />
Inače, Kneziju je u međuvremenu<br />
upućen i zahtev za<br />
slobodan pristup informacijama<br />
od javnog značaja u kojem<br />
se traže informacije i kopije računa<br />
o tome šta i koliko je plaćeno<br />
iz opštinskog budžeta za<br />
proslavu i koliko novca i/ili robe<br />
je obezbeđeno od donatora i<br />
sponzora. Predsednik opštine<br />
je izvršilac opštinskog budžeta,<br />
a to znači da, uz saglasnost<br />
članova opštinske vlade (Opštinsko<br />
veće) ili makar nakon<br />
što ih konsultuje, sam donosi<br />
odluku o tome na koji način<br />
se troši novac iz opštinskog<br />
budžeta. Po Zakonu o slobodnom<br />
pristupu informacijama<br />
od javnog značaja, Knezi ima<br />
rok od 15 dana da odgovori na<br />
postavljena pitanja o trošenju<br />
para iz budžeta.<br />
Stiče se utisak da podacima<br />
o „ceni koštanja“ proslave<br />
u lokalnoj samoupravi Bečeja<br />
raspolažu samo dve osobe,<br />
predsednik opštine i predsednik<br />
organizacionog odbora proslave.<br />
Nezvanične informacije do<br />
kojih smo uspeli da dođemo kazuju<br />
da se svi neupućeni funkcioneri<br />
lokalne vlasti nadaju da<br />
nije „probijen“ dogovoren iznos<br />
za proslavu, a to je oko 2,5 miliona<br />
dinara; da su sponzori i<br />
donatori „pokrili“ oko 40 posto<br />
troškova i da su članovima organizacionog<br />
odbora, od kojih<br />
su neki zaposleni u lokalnoj samoupravi,<br />
plaćeni honorari.<br />
Proklamovana transparentnost<br />
rada opštinske vlasti<br />
očigledno se ne sprovodi u realnom<br />
životu. Pitanje je šta je<br />
razlog tome.<br />
Kristina Demeter<br />
Filipčev<br />
gradska plaža<br />
Ipak bez sportskih<br />
sadržaja<br />
Nesuđeni štrand kraj reke<br />
Tise nikada neće zaista postati<br />
plaža. Prema Generalnom<br />
planu Bečeja, izgradnja plaže<br />
se planira negde u okolini nekadašnjeg<br />
Loštranda. Prošle<br />
godine iz opštine je saopšteno<br />
da će se štrand graditi već ove<br />
godine, a da će se u isto vreme<br />
„nesuđena“ plaža pretvoriti u<br />
mesto za sportske sadržaje. Ni<br />
jedno, ni drugo se nije desilo.<br />
Goran Strajnić, pomoćnik<br />
predsednika opštine zadužen<br />
za sport i omladinu, nije znao<br />
da kaže kada se očekuje „pojavljivanje“<br />
sportskih sadržaja<br />
na nesuđenoj plaži, mada je<br />
sad pravo vreme za to, kako ne<br />
bi propali u plavo ofarbani tuševi<br />
i nove česme, postavljene za<br />
proslavu Dana grada.<br />
„Ja, kao neko ko je ispred<br />
lokalne samouprave zadužen<br />
za oblast sporta i omladine, nemam<br />
informacije kada će predstavnik<br />
lokalne samouprave koji<br />
Hoće li poteći voda iz tuša<br />
je to izjavio početi radove na<br />
tom prostoru gde je i rekao da<br />
će započeti, iz prostog razloga<br />
što nisam obavešten“, rekao je<br />
Strajnić.<br />
Na opasku da je reč o predsedniku<br />
opštine, čiji je on pomoćnik,<br />
Strajnić je odgovorio:<br />
„Ne znam šta je gospodin Knezi<br />
zamislio za te sadržaje, ali<br />
mene kao svog savetnika nije<br />
konsultovao“.<br />
Pomoćnik predsednika opštine<br />
zadužen za sport je istakao<br />
i da novi sportski sadržaji<br />
mogu da se grade na „ulasku“<br />
u Novo selo: „Kada sam u Stankomu<br />
gledao planove gde mogu<br />
da se grade sportski tereni, jedino<br />
što je u Bečeju ucrtano kao<br />
prostor koji bi mogao da se koristi<br />
za to jeste prostor kod ’Don<br />
Kihota’ gde je sad smetlište, to<br />
jest divlja deponija. Po mišljenju<br />
urbanista u Bečeju bi se jedino<br />
tamo mogli izgraditi neki novi<br />
sportski sadržaji“. K.D.F.<br />
FOTO: K.D.F.<br />
Anketa povodom proslave Dana opštine Bečej<br />
Treba da se ugledamo na Francuze<br />
Proslava Dana opštine Bečej<br />
organizovana je od 30. jula<br />
do 1. avgusta. Mišljenja o tome<br />
da li je bila uspešna ili ne su podeljena,<br />
barem kada se radi o<br />
organizatorima događaja i onih<br />
koji su ga „konzumirali“. Predsednik<br />
opštine rekao je da je<br />
organizacija bila na zavidnom<br />
nivou, da su prateće manifestacije<br />
(Etnos, „Tiski dani“, Dani<br />
Lovačkog udruženja „Bečej“)<br />
možda i prevazišli oficijelnu organizaciju,<br />
a ni deset dana posle<br />
manifestacije ne zna se finansijski<br />
momenat proslave, ne<br />
zna se koliko je koštalo i na šta<br />
je potrošen novac.<br />
Građani Bečeja imaju malo<br />
drugačije viđenje proslave od<br />
predsednika.<br />
Od trideset ljudi koje je novinar<br />
Bečejskog <strong>mozaik</strong>a zaustavio<br />
na ulicama tokom ankete<br />
i upitao za komentar proslave,<br />
samo njih trinaestoro je dalo odgovor,<br />
dok su ostali rekli da nisu<br />
prisustvovali proslavi iz raznih<br />
razloga. Petoro ljudi dalo je zabrinjavajući<br />
odgovor zbog čega<br />
nisu posetili obalu Tise i bivši<br />
hipodrom tih dana. Odgovor je<br />
glasio „Nisam iz Bečeja, ja sam<br />
iz Bačkog Petrovog Sela/ Bačkog<br />
Gradišta/ Radičevića“. Da li<br />
je naziv manifestacije Dan Bečeja<br />
ili Dani opštine Bečej Da li<br />
građani opštine to znaju<br />
Nikola Ćulum: U subotu<br />
je bilo odlično na Tisi i šetalištu.<br />
Šteta što je kiša pokvarila<br />
program, jer je u Bečeju tokom<br />
cele godine manje-više dosadno,<br />
pa smo se nadali dobrom<br />
provodu.<br />
Marjan Pobrić: Nije baš<br />
sve bilo „napunjeno“ narodom,<br />
ali je u suštini bilo uspešno.<br />
Marjan Pobrić<br />
Možda je sve bilo previše naduvano<br />
da liči na proslavu u Novom<br />
Bečeju. Treba da budemo<br />
zadovoljni onim što imamo i da<br />
u skladu sa tim i pravimo program.<br />
Mislim da bi u narednim<br />
godinama organizatori trebali<br />
dešavanja da prebace u centar<br />
grada, jer je na Tisi bilo hladno,<br />
raznorazne bube su nas izujedale,<br />
a bilo je i mnogo blata.<br />
Ivana Korovljev: I u petak i<br />
u subotu sam bila na Tisi, i kada<br />
se uzme u obzir situacija u kojoj<br />
se nalazi opština, sve je bilo dobro.<br />
Možda je jedini propust bio<br />
što je bina bila na hipodromu,<br />
mislim da bi bilo mnogo bolje da<br />
je bila na Pogači.<br />
Ivana Korovljev<br />
Violeta Molnar<br />
Violeta Molnar: Dečji program<br />
na velikoj bini je bio dobar,<br />
kao i radionice za najmlađe koje<br />
su održane na šetalištu u subotu.<br />
Ostali program i nije bio nešto<br />
naročito, „Tiski dani“ su bili<br />
zanimljivi, prošetali smo se tim<br />
prostorom, a posle je pala kiša.<br />
Dobra stvar je i što je program<br />
izmešten na Tisu, da i taj kraj<br />
Bečeja oživi barem na nekoliko<br />
dana. U centru se uvek nešto<br />
dešava i premeštanje bine je<br />
bio dobar potez.<br />
Ljubica Kovačević<br />
Ljubica Kovačević: Gužva<br />
je bila baš velika, a drago<br />
mi je što je saobraćaj bar na<br />
dva dana zaustavljen na dolmi<br />
i šetalištu pa da možemo da šetamo<br />
sa decom. Program i nije<br />
bio loš, ali ne može se sa dva<br />
dana programa popraviti ružna<br />
slika i oduvati svi problemi u<br />
gradu. Bečej je nula i to kažite<br />
gde god hoćete. Hajde, pustite<br />
dete na ulicu u ovom gradu i budite<br />
spokojni! Po Tisi hodaju kerovi,<br />
voze se bicikli i motori i nikada<br />
nisi siguran. Problema ima<br />
mnogo, a niko ih ne rešava.<br />
Ištvan Mesaroš: Prošle godine<br />
svi događaji su bili u centru<br />
i bili su mi pristupačni, pošto<br />
sam osoba sa invaliditetom.<br />
Međutim, ove godine je sve<br />
premešteno na Tisu, pa nisam<br />
Ištvan Mesaroš<br />
imao mogućnost da odem tamo<br />
i mnogo mi je žao što sam propustio<br />
zabavu.<br />
Vera Etinski: Sa porodicom<br />
sam u subotu posle podne prošetala<br />
dolmom, posetili smo „Tiske<br />
dane“ i bilo je super. Folklor<br />
na maloj bini i „Bački bećari“ su<br />
bili sjajni, sve je bilo lepo organizovano,<br />
ljudi su pod šatorima<br />
bili veseli i zadovoljni, organizatori<br />
su bili predusretljivi i stvarno<br />
smo stekli lep utisak. Odlični<br />
su bili i štandovi sa proizvodima<br />
domaće radinosti. Mislim da<br />
je tako nešto potrebno našem<br />
gradu i stvarno je kiša došla u<br />
nevreme.<br />
Siniša Tomić<br />
Na opštinskom sajtu je prvi<br />
put „u istoriji“ u junu mesecu<br />
objavljena tabela u kojoj su navedene<br />
neto zarade izabranih<br />
osoba za jun mesec 2010. godine.<br />
Kako saznajemo, i ubuduće<br />
će se objavljivati takvi podaci,<br />
tim pre što je to u skladu sa Zakonom<br />
o određivanju maksimalnog<br />
broja zaposlenih u lokalnoj<br />
administraciji.<br />
Predsednik opštine Peter<br />
Knezi je u junu mesecu imao<br />
platu u iznosu od 176.897 dinara,<br />
odnosno 1.684 evra, njegov<br />
zamenik Budislav Medurić zaradio<br />
je 79.340 dinara (755 evra),<br />
a predsednik Skupštine opštine<br />
Dušan Jovanović 78.365 dinara<br />
(746 evra). Plata zamenice<br />
predsednika Skupštine opštine<br />
Ildike Nađ bila je 68.552 dinara<br />
(652 evra).<br />
Članovima Opštinskog veća<br />
su isplaćene sledeće zarade:<br />
Ištvanu Ačaiju 75.577 dinara<br />
(719 evra), Andrašu Boji<br />
77.873 dinara (741 evra), Draganu<br />
Mesarošu 66.721 dinar<br />
(635 evra), Marjanu Radičeviću<br />
72.624 dinara (691 evra), Dušanu<br />
Radivojeviću 73.936 dinara<br />
(704 evra), Palu Šandoru<br />
76.890 dinara (732 evra) i Endreu<br />
Sabou, bivšem članu Veća<br />
kome pripada plata šest meseci<br />
nakon što je smenjen, 67.704<br />
dinara (644 evra).<br />
Za plate izabranih lica u<br />
junu mesecu potrošeno je ukupno<br />
914.484 dinara neto (8.709<br />
evra).<br />
Siniša Tomić: Bio sam na<br />
hipodromu prvog dana proslave,<br />
svidela mi se koncepcija<br />
„Ja imam talenat bečejski“ s<br />
obzirom da su se na bini predstavljala<br />
naša deca sa svojim<br />
talentima za recitovanjem, pevanjem<br />
i igrom. Ipak mislim da<br />
je bilo previše raznolikih izvođača<br />
koji su se smenjivali na<br />
bini i sve je to trebalo skratiti. I<br />
sadržaji su mogli biti malo zanimljiviji.<br />
Pošto je tema bila „Bečejci<br />
Bečejcima“ organizatori su<br />
mogli angažovati bendove kao<br />
što su „Eva Braun“ ili „Super s<br />
karamelom“, a ne „Garavi sokak“.<br />
Takođe, koncert hora jeste<br />
lepa stvar, ali je trebalo da bude<br />
u poslepodnevnim časovima, a<br />
ne u udarnom terminu.<br />
Kinga Fazekaš<br />
Kinga Fazekaš: Svideo mi<br />
se koncert hora i „Fingerbenga“,<br />
ali sam čula da je opština<br />
za organizaciju dobila mnogo<br />
para, a te male grupe nisu dobile<br />
ni dinara za nastup. Mislim<br />
da to nije u redu i da tako više<br />
ne treba raditi.<br />
Roža Čupić: Dan opštine<br />
treba obeležiti, ali ne na ovako<br />
glamurozan način, pogotovo<br />
kada je društvo u ovako lošoj<br />
situaciji. Organizacija proslave<br />
je sigurno mnogo koštala, a te<br />
pare su mogle da se upotrebe<br />
za važnije stvari. Reći ću vam<br />
jedan primer. U Francuskoj je<br />
nedavno održana tradicionalna<br />
proslava pada Bastilje. Iako su<br />
prisustvovali svi važni svetski<br />
zvaničnici, koktel posle parade<br />
je otkazan zbog finansijske krize.<br />
Država je uštedela 800.000<br />
evra. I mi Bečejci bismo mogli<br />
da se ugledamo na Francuze.<br />
Dino Zukić: Ma nije bilo<br />
tako loše kako svi po gradu pričaju.<br />
U programu je svako mogao<br />
da pronađe nešto za sebe,<br />
a što se mene tiče, najbolji program<br />
su priredili lovci.<br />
Tamaš Gedelei: Zvanični<br />
program ne mogu da komentarišem<br />
jer ga nisam ni pogledao.<br />
Takmičenje u pecanju u okviru<br />
„Tiskih dana“ je bilo sjajno organizovano,<br />
kao i druženje posle<br />
njega.<br />
Ljubica Jovanović<br />
Ljubica Jovanović: Pošto<br />
sam u žalosti, nisam želela da<br />
idem na kulturno-umetnički program,<br />
ali sam posetila takmičenje<br />
u kuvanju riblje čorbe i bilo<br />
je super.<br />
S.M.<br />
Plate opštinara<br />
Za 11 funkcionera oko 10 miliona<br />
FOTO: S.M.<br />
Na opštinskom sajtu se<br />
navodi da zarada predsednika<br />
opštine sadrži zaradu za jun u<br />
iznosu od 80.753 dinara i naknade<br />
za neiskorišćeni godišnji<br />
odmor za 2009. godinu u iznosu<br />
od 96.144 dinara.<br />
Ukoliko izabrani funkcioneri<br />
opštine u toku cele godine<br />
imaju nepromenjene plate, oni<br />
nas godišnje koštaju 9,8 miliona<br />
dinara, odnosno 93.333 evra<br />
– neto.<br />
K.D.F.
Nije ništa novo ukoliko se<br />
na osnovu dosadašnjeg ponašanja<br />
rukovodilaca države,<br />
gradova i opština iznese ocena<br />
da su za njih građani nužno<br />
zlo kojima se posvećuje pažnja<br />
tokom predizbornih kampanja i<br />
na dan izbora. Pre i posle toga<br />
odnos je potpuno drugačiji.<br />
Kako narod kaže, vlast se odnosi<br />
prema građanima kao da<br />
su „krave muzare“. Čini se da<br />
bi političari ipak trebali imati<br />
malo više obzira prema onima<br />
koji su im svojim glasom dali<br />
poverenje, jer će se kad-tad<br />
pobuniti i kazniti ih, ako ne ranije<br />
a ono u vreme izbora.<br />
Bilo kako bilo, u Bečeju<br />
građani plaćaju „vazdušarinu“,<br />
a deo njih za svoj novac ne dobija<br />
uslugu noćne rasvete. U<br />
prethodnom broju novina pisali<br />
smo o tome da je po ko zna koji<br />
put od početka godine u nekim<br />
ulicama u Bečeju (Svetozara<br />
Markovića, Matije Gupca…)<br />
isključena javna rasveta. Ove<br />
nedelje smo podrobnije „procunjali“<br />
gradom i videli smo da<br />
ih osim nabrojanih ima još – i<br />
još – bez javne rasvete.<br />
Problem<br />
Plaćanje naknade za korišćenje<br />
gradskog građevinskog<br />
zemljišta („vazdušarina“), koji<br />
je direktan prihod opštinskog<br />
budžeta, odnosno Stankoma,<br />
jeste nepopularan način sakupljanja<br />
sredstava, ali je obaveza<br />
građana, a građani su bili<br />
veoma nesavesni kada se radilo<br />
o plaćanju „vazdušarine“ -<br />
do prošle godine.<br />
Po podacima iz oktobra<br />
2008. godine u katastarskoj<br />
opštini Bečej naplata „vazdušarine“<br />
je bila 51,4 posto, u Bačkom<br />
Gradištu 43,7, u Bačkom<br />
Petrovom Selu 47,3, u Mileševu<br />
40,6, a u Radičeviću 83,1.<br />
Naplata na nivou cele opštine<br />
iznosila je 49,8 procenata.<br />
U gradu Bečeju, ali naročito<br />
u naseljenim mestima,<br />
ovaj novac se koristi, između<br />
ostalog, za plaćanje potrošene<br />
električne energije za javno<br />
osvetljenje, saopštio je u oktobru<br />
2008. predsednik opštine<br />
Peter Knezi, i potom istakao:<br />
„Godinama već imamo problem<br />
u Bačkom Gradištu, u<br />
Petrovom Selu do sada nismo<br />
imali, ali procenat naplate ‘vazdušarine’<br />
u tim naseljenim mestima<br />
nije dovoljan ni za isplatu<br />
troškova struje. Do sada smo<br />
uspevali da iz drugih sredstava<br />
nadoknađujemo novac koji<br />
nedostaje, ali moramo svi raditi<br />
na poboljšanju naplate tih taksi,<br />
jer u suprotnom ne možemo<br />
očekivati da postoji gradsko<br />
osvetljenje“.<br />
Pokušaj rešavanja<br />
problema<br />
Dva meseca nakon apela<br />
lokalne vlasti, iz opštine je saopštena<br />
radosna vest: građani<br />
su do kraja novembra 2008.<br />
godine platili 18 miliona dinara<br />
„vazdušarine“, a od 1. do 19.<br />
decembra još 5,5 miliona.<br />
Naplata je bila zadovoljavajuća<br />
i 2009. godine. Početkom<br />
oktobra te godine direktor<br />
Stankoma Zvonimir Stankov<br />
saopštio je da je oko 80 procenata<br />
domaćinstava opštine<br />
Bečej platilo naknadu za korišćenje<br />
građevinskog zemljišta.<br />
U junu 2010. godine javnost<br />
je obaveštena (izveštaj<br />
o radu Stankoma u 2009. godini)<br />
da je prošle godine naplata<br />
„vazdušarine“ bila 71,80<br />
odsto na teritoriji opštine, ukupan<br />
dug za ovu namenu je bio<br />
43,17 miliona dinara, a naplaćeno<br />
je 30,99 miliona. Najveći<br />
procenat naplate je bio u gradu<br />
Bečeju, 79,54 posto, a najmanji<br />
u Mileševu, 48,9 posto.<br />
Nismo uspeli da dobijemo<br />
podatke o tome kakva je naplata<br />
„vazdušarine“ u 2010.<br />
godini, ali verovatno je slična<br />
kao i prošle godine, jer do sada<br />
niko nije apelovao na građane<br />
da plaćaju tu dažbinu.<br />
Problem stvaraju bečejske<br />
firme koje godinama unazad<br />
nisu platile „vazdušarinu“. Njihov<br />
dug je krajem prošle godine<br />
bio oko 14 miliona dinara<br />
(PIK „Bečej“ oko 5 miliona dinara,<br />
OSC „Mladost“ oko 3 miliona,<br />
ali je platio deo i ušao u<br />
reprogram duga, i Fadip oko 2<br />
miliona).<br />
Paradoks: naplata<br />
zadovoljavajuća –<br />
ulice u marku<br />
U vreme kada su građani<br />
u manjem obimu plaćali „vazdušarinu“<br />
imali smo noćnu rasvetu,<br />
a od 2009. godine do<br />
danas smo u paradoksalnoj<br />
situaciji – naplata je zadovoljavajuća,<br />
a ulice su u mraku.<br />
Ulice su mračne, jer opština<br />
ne prosleđuje novac Javnom<br />
preduzeću Stankom, a otud se<br />
ne plaćaju računi Elektrovojvodini,<br />
a ta firma (takođe javna)<br />
brže-bolje isključuje struju na<br />
ulicama Bečeja. (Uzgred budi<br />
rečeno, čudno je što Elektrovojvodina<br />
ne isključuje struju<br />
lokalnim firmama od kojih,<br />
prema nedavnom saopštenju<br />
predstavnika Elektrovojvodine,<br />
najviše duguje PIK „Bečej“, 34<br />
miliona dinara.)<br />
Odgovor na pitanje kada<br />
će ponovo biti noćne rasvete<br />
u ulicama u kojima je sada<br />
nema, veoma je jednostavan:<br />
tog trenutka kada se plate računi<br />
za struju Elektrovojvodini.<br />
Mnogo je teže dobiti odgovor<br />
na pitanje kada će se to<br />
desiti.<br />
Šef investicionog odeljenja<br />
u Stankomu Stevan Čavić<br />
kaže: „Mi (Stankom) ne<br />
plaćamo struju, jer nemamo<br />
para. Lokalna samouprava<br />
nam ne prebacuje pare. Istina<br />
je da građani plaćaju, a novac<br />
građana ne dođe u Stankom,<br />
već ide na opštinski račun, pa<br />
onda opštinari, kad se smiluju,<br />
puste nam na cevčicu. Novac<br />
smo trebali da dobijemo prošle<br />
nedelje, ali nismo dobili. Pa<br />
IZMEĐU DVA BROJA<br />
Zašto plaćamo „vazdušarinu“<br />
Plati da ne bi dobio ništa<br />
FOTO: S.M.<br />
su rekli da ćemo dobiti ove nedelje,<br />
pa nema ni ove nedelje.<br />
Sad je priča da možemo očekivati<br />
novac oko 15. avgusta.<br />
Ja sam na to rekao da je to<br />
nedelja. Onda je rečeno nemojmo<br />
očekivati 15, nego 16.<br />
avgusta“.<br />
Očigledno je da je nešto i<br />
ranije plaćeno, jer je u utorak<br />
uveče bilo javne rasvete u ulicama<br />
Matije Gupca i Hajduk<br />
Veljkovoj, ali i dalje je mračno<br />
u delu ulice Svetozara Markovića<br />
i ko zna gde još.<br />
Kako se troši<br />
novac od<br />
„vazdušarine“<br />
Neispunjena obećanja<br />
Nema zadovoljavajućeg<br />
odgovora ni na pitanje kako<br />
opština troši novac od „vazdušarine“.<br />
Prošlogodišnji podaci<br />
koje je svojevremeno prezentovao<br />
direktor Stankoma, govore<br />
da su građani u budžet<br />
opštine uplatili gotovo 31 milion<br />
dinara, od toga je Stankom<br />
dobio 18,74 miliona, a razlika<br />
od 13.144.925 dinara je potrošena<br />
za neke druge namene.<br />
Novinar Bečejskog <strong>mozaik</strong>a<br />
je u martu 2010. godine<br />
postavio pitanje predsedniku<br />
opštine Peteru Kneziju o tome<br />
zašto je ostatak tog namenskog<br />
novca u iznosu od 13 miliona<br />
usmeren negde drugde, a ne<br />
u Stankom. On je odgovorio:<br />
„U slučaju kada se budžet ne<br />
puni u predviđenom procentu<br />
kao što je to sada slučaj, prelazi<br />
se na minimum zakonskog<br />
finansiranja budžetskih korisnika<br />
i namenski ili nenamenski<br />
novac može da se usmeri<br />
i u druge namene. Ako mene<br />
pitate da li ću sredstva prebaciti<br />
Stankomu kome treba novac<br />
na sto mesta, ili ću da isplatim<br />
plate u dečjem vrtiću, nemam<br />
dilemu gde da usmerim novac.<br />
Usmerio sam ga u dečji vrtić“,<br />
rekao je Knezi.<br />
Ne raspolažemo odgovorom<br />
na pitanje gde je upućen<br />
novac koji opština ove godine<br />
duguje Stankomu.<br />
Rešenje problema<br />
Za otklanjanje aktuelnog<br />
mraka sa bečejskih ulica postoje<br />
nekoliko rešenja: jedno<br />
je da ako već građani plaćaju<br />
„vazdušarinu“, taj novac opština<br />
usmeri tamo gde treba<br />
kako bi se platili računi za struju;<br />
drugo je da se ukine naplata<br />
„vazdušarine“, a treće da<br />
Elektrovojvodina isključi noćno<br />
osvetljenje u ulicama gde<br />
stanuju lokalni funkcioneri, pa<br />
neka oni bauljaju u mraku.<br />
Naravno, postoji i četvrto<br />
rešenje. Naime, u uređenijim<br />
društvima od našeg, upravljači<br />
državom, gradom, opštinom,<br />
mesnom zajednicom (kod nas<br />
se to jednostavno kaže vlast),<br />
ukoliko nisu u stanju da obezbede<br />
najosnovnije stvari za<br />
svoje građane – a to je i noćno<br />
osvetljenje, jer kada ga nema,<br />
Krajem 2008. godine iz lokalne samouprave je saopšteno<br />
da sledeće, 2009. godine, opština namerava da rekonstruiše<br />
javnu rasvetu, sadašnje sijalice bi bile zamenjene tzv. štedljivim<br />
sijalicama. Cena tog posla trebala je biti oko 60 miliona<br />
dinara, ali bi velika ušteda električne energije dugoročno<br />
isplatila investiciju. Tako rade i druge opštine. Naša, međutim,<br />
ne.<br />
Rekonstruisanu javnu rasvetu nemamo ni sredinom<br />
2010. godine.<br />
građani u mraku mogu da slome<br />
noge i ruke, oštete vozila,<br />
pregaze nekoga, jer se ne vidi<br />
ništa, a i lopovima je olakšan<br />
posao – obično daju ostavke<br />
i posao upravljanja prepuštaju<br />
sposobnijim ljudima.<br />
Kristina Demeter<br />
Filipčev<br />
Centar za velike poreske<br />
obveznike Poreske uprave<br />
12. avgusta (nakon zaključenja<br />
ovog broja novina) je u<br />
Beogradu trebalo da na licitaciji<br />
proda devet radnih mašina<br />
PIK-a „Bečej“ A.D. iz Bečeja.<br />
Po oglasu o prodaji pokretnih<br />
stvari PIK-a objavljenim<br />
7. avgusta u Politici, reč<br />
je o postupku prinudne naplate<br />
javnih prihoda iz pokretnih<br />
stvari poreskog obveznika<br />
PIK-a „Bečej“.<br />
Na prodaju je ponuđeno<br />
8 kombajna (marke „John<br />
Deere“, „Case“, „Lectra“) i jedan<br />
traktor („Steyr“), a mašine<br />
su proizvedene od 1997. do<br />
2002. godine.<br />
Početne vrednosti su od<br />
1,5 miliona dinara do 9,5 miliona.<br />
Ukoliko saberemo sve<br />
početne cene, reč je o oko 37<br />
miliona dinara.<br />
U oglasu se navodi da se<br />
Opštinska komunalna inspekcija<br />
u saradnji sa policijskom<br />
patrolom je u protekla<br />
dva meseca, pored redovnih<br />
inspekcijskih kontrola ugostiteljskih<br />
objekata, sprovela i<br />
dve opsežne akcije prilikom<br />
kojih je pored kontrole radnog<br />
vremena kafića i lokala, obavljena<br />
i kontrola nošenja ličnih<br />
karata, prisustva maloletnika i<br />
konzumiranja alkohola.<br />
Akcije su inicirane peticijom<br />
grupe „Kosmopolite“ i<br />
građana u cilju poboljšanja<br />
javnog reda i mira i sprečavanja<br />
vandalizma.<br />
Prema rečima komunalnog<br />
inspektora Dragana Ilčešina,<br />
skoro sve nepravilnosti<br />
odnose se na nepoštovanje<br />
opštinske odluke o radnom<br />
vremenu ugostiteljskih objekata<br />
i protiv takvih ugostitelja<br />
podneti su zahtevi za pokretanje<br />
prekršajnog postupka.<br />
On je rekao da je opštinska<br />
odluka o zimskom i letnjem<br />
radnom vremenu ugostiteljskih<br />
objekata koja je na snagu<br />
stupila 9. januara ove godine,<br />
u međuvremenu izmenjena.<br />
Radno vreme ovih objekata<br />
je radnim danima do 24 časa,<br />
a vikendom (petak i subota) i<br />
za vreme državnih praznika<br />
radne mašine ne mogu prodavati<br />
po ceni nižoj od 85 posto<br />
i praznika opštine Bečej, do<br />
dva časa po ponoći.<br />
„Promenjen je i stav 6 u<br />
članu 9 odluke, izbrisan je<br />
stav kojim je ugostiteljskim<br />
objektima u sportskom centru<br />
bilo omogućeno da rade do<br />
četiri sata posle ponoći. Sada<br />
svi imaju isto radno vreme i<br />
nema mogućnosti da neko<br />
radi duže. S obzirom na to da<br />
je leto i da je omladina bez<br />
obaveza i da ugostitelji upravo<br />
u tome vide bolju zaradu,<br />
dobili smo veliki broj zahteva<br />
za produženje radnog vremena.<br />
Međutim, opštinska odluka<br />
dozvoljava da ugostiteljski<br />
objekti mogu maksimalno tri<br />
puta u jednoj kalendarskoj<br />
godini da rade duže, a najduže<br />
do 4 sata narednog dana<br />
u slučaju proslava kao što su<br />
rođendani, krštenja itd. Odlukom<br />
je predviđeno da mogu<br />
i više od tri puta da podnesu<br />
zahtev za produženje radnog<br />
vremena kada su u pitanju<br />
svadbe i maturske večeri<br />
u organizaciji škole. O ovim<br />
zahtevima se vodi evidencija.<br />
Ako neki ugostiteljski objekat<br />
tri puta iskoristi mogućnost<br />
produženja radnog vremena,<br />
neće više dobiti odobrenje“,<br />
rekao je Ilčešin.<br />
broj 516. 13. avgust 2010. 3<br />
Centar za velike poreske obveznike<br />
Prodaja mašina PIK-a<br />
Mašine za dug<br />
utvrđene početne vrednosti.<br />
B.M.<br />
Inspekcijska kontrola ugostiteljskih objekata<br />
Prekršajne prijave zbog<br />
dužeg rada<br />
Prema njegovim rečima,<br />
u toku ove godine komunalna<br />
inspekcija je podnela više<br />
od 20 prekršajnih prijava zbog<br />
prekoračenja radnog vremena.<br />
Kazne su od 50.000 do<br />
milion dinara za privredno<br />
društvo, preduzeće ili drugo<br />
pravno lice; od 2.500 do<br />
75.000 dinara za odgovorno<br />
lice u privrednom licu, a<br />
za preduzetnike od 5.000 do<br />
250.000 dinara.<br />
Na pitanje da li će se vanredne<br />
inspekcije kontinuirano<br />
sprovoditi, Ilčešin je rekao da<br />
su vanredne kontrole više bile<br />
na zahtev policijske stanice.<br />
„Mi svakako imamo inspekcijske<br />
kontrole koje će<br />
se i ubuduće raditi kao što je<br />
bilo i pre ovih akcija, a idemo<br />
u ugostiteljske objekte uz asistenciju<br />
policijske patrole zbog<br />
neprijatnosti koje možemo da<br />
doživimo i koje smo doživljavali<br />
od gostiju ili preduzetnika<br />
koji obavlja ugostiteljsku delatnost.<br />
Sada takvih situacija<br />
ima u manjem obimu, jer su i<br />
ugostitelji shvatili da moraju da<br />
se pridržavaju odluke kojom<br />
je regulisano radno vreme, jer<br />
su kazne dosta velike“, rekao<br />
je komunalni inspektor.<br />
LJ.M.<br />
prošlog vikenda<br />
Proslava dana Drljana<br />
Osveštan novi hleb<br />
FOTO: S.M.<br />
FOTO: S.M.<br />
Dan Drljana obeležen je<br />
prošle subote prigodnim svečanostima<br />
u Domu kulture u<br />
selu i tradicionalnim osveštanjem<br />
hleba od novog žita. Proslavi<br />
je prisustvovao veliki broj<br />
meštana i gostiju, kao i predstavnici<br />
lokalne samouprave.<br />
Program je počeo u jutarnjim<br />
satima takmičenjem u kuvanju<br />
goveđeg gulaša na kojem<br />
je bilo devet ekipa. I dok su<br />
kuvari pripremali takmičarske<br />
gulaše, u Domu kulture održan<br />
je kulturno-umetnički program<br />
u kojem su učestvovali<br />
članovi KUD „Kutašpusta“,<br />
MKD „Petefi Šandor“ i ženski<br />
hor iz Gunaroša.<br />
Liturgija je održana u crkvi<br />
Jovana Vijenskog, a osveštan<br />
hleb od novog žita je podeljen<br />
meštanima i gostima u Domu<br />
kulture.<br />
Pre svečanog ručka proglašeni<br />
su pobednici takmičenja.<br />
Najbolji gulaš prema mišljenju<br />
žirija skuvale su Roža<br />
Đurčik i Piroška Blažanik (ekipa<br />
OZZ Drljan), drugi su bili<br />
otac i sin Peter i Adrian Firic<br />
(Neptun fon Mileševac), dok<br />
je treće mesto pripalo Milenku<br />
Pesoviću i Radovanu Surli<br />
(ekipa Čikerija).<br />
Posle svečanog ručka druženje<br />
je nastavljeno u Domu<br />
kulture.<br />
S.M.
4<br />
Info<br />
broj 516. 13. avgust 2010.<br />
Nakon pozitivnog mišljenja<br />
Mađarskog nacionalnog saveta<br />
Izabrani novi<br />
direktori škola<br />
U većini škola u opštini<br />
Bečej izabrani su novi/stari direktori.<br />
Stari direktori su ostali<br />
u osnovnim školama „Sever<br />
Đurkić“ (Brankica Tapavica),<br />
„Šamu Mihalj“ (Ferenc Beretka)<br />
u Bačkom Petrovom Selu,<br />
„Svetozar Marković“ (Agneš<br />
Kelemen) u Bačkom Gradištu,<br />
u Ekonomsko-trgovinskoj<br />
srednjoj školi (Gordana Kovačev)<br />
i u Gimnaziji Bečej (Miodrag<br />
Basarić).<br />
Nova direktorka Tehničke<br />
srednje škole je Svetlana Tomić,<br />
a direktorica OŠ „Šamu<br />
Mihalj“ u Bečeju je Klara Kurin.<br />
U OŠ „Petefi Šandor“ ove<br />
godine se nije birao novi direktor,<br />
a za sada se ne zna<br />
šta će se desiti u OŠ „Zdravko<br />
Gložanski“ gde je direktorica<br />
Suzana Đukić smenjena, ali<br />
je potom postavljena za vršioca<br />
dužnosti direktora.<br />
Procedura izbora direktora<br />
je sledeća: raspiše se<br />
konkurs, potom nastavničko<br />
veće glasa za najboljeg (najstručnijeg)<br />
kandidata ukoliko<br />
se više njih javilo na konkurs,<br />
pa se ta odluka šalje, u bečejskom<br />
slučaju, Mađarskom<br />
nacionalnom savetu, koji ima<br />
rok od 15 dana da da mišljenje<br />
ili prethodnu saglasnost<br />
(ukoliko se u toj školi u većini<br />
odeljenja obrazovno-vaspitni<br />
rad izvodi na jeziku nacionalne<br />
manjine) o osobi koja bi<br />
trebala da bude direktor škole.<br />
Nakon toga školski odbor<br />
tajnim glasanjem donosi odluku<br />
o tome koga predlaže za<br />
direktora i šalje svoju odluku<br />
pokrajinskom sekretaru za<br />
obrazovanje koji u roku od 30<br />
dana, uzimajući u obzir predloge<br />
odluka i mišljenja, treba<br />
da imenuje direktora.<br />
U slučaju Bečeja, kako<br />
je rekla Brankica Tapavica,<br />
predsednica Aktiva direktora<br />
škola, za svaki predlog škole<br />
za direktora dobijeno je pozitivno<br />
mišljenje Mađarskog<br />
nacionalnog saveta (očigledno<br />
starog, jer je novi osnovan<br />
krajem juna), a potom je pokrajinski<br />
sekretar za obrazovanje<br />
imenovao direktore.<br />
Sada još predstoji izbor<br />
školskih odbora u bečejskim<br />
školama.<br />
Po zakonu o nacionalnim<br />
savetima nacionalnih manjina,<br />
pre izbora članova školskih<br />
odbora koje imenuje lokalna<br />
samouprava, takođe je<br />
potrebno pribaviti mišljenje,<br />
odnosno saglasnost nacionalnog<br />
saveta (u slučaju opštine<br />
Bečej mađarskog). Upravo<br />
zbog toga što mišljenje novog<br />
Mađarskog nacionalnog<br />
saveta nije stiglo do 26. jula u<br />
Bečej, sa dnevnog reda sednice<br />
lokalnog parlamenta tog<br />
dana su odstranjene tačke o<br />
imenovanju članova školskih<br />
odbora. Članovi školskih odbora<br />
trebalo bi da budu imenovani<br />
na sledećoj sednici<br />
Skupštine opštine Bečej krajem<br />
avgusta.<br />
Postavlja se, međutim, pitanje,<br />
šta će se desiti ukoliko<br />
se članovima Mađarskog nacionalnog<br />
saveta ne budu dopadale<br />
predložene osobe za<br />
školske odbore A moguće je<br />
i da su predlozi „napravljeni“<br />
po pretpostavljenom ukusu<br />
ovog tela.<br />
Tek će se, dakle, videti da<br />
li će predstavnici mađarskih<br />
nacionalnih partija koje čine<br />
Mađarski nacionalni savet,<br />
uređivati, između ostalog, i<br />
školstvo u Vojvodini po partijsko-nacionalnom<br />
ključu ili će<br />
stručnost biti merodavna. Dok<br />
se čekaju mišljenja Nacionalnog<br />
saveta, postoji bojazan<br />
da će se u školskim odborima<br />
naći i čistačice i kamenoresci<br />
– istini za volju, takve stvari<br />
su se dešavale i ranije – ne<br />
zato što su upućeni u obrazovnu<br />
problematiku, već zato<br />
što su članovi odgovarajućih<br />
partija.<br />
K.D.F.<br />
Vesti iz policije<br />
Tojotom u drvo<br />
Prošle srede se u Bačkom Petrovom Selu dogodila teška saobraćajna<br />
nesreća u kojoj je život izgubio Andor Čičman (1984),<br />
a njegov saputnik Gabor P. (1983) iz Mola zadobio je teške telesne<br />
povrede opasne po život.<br />
Čičman je, vozeći „tojotu“, izgubio kontrolu nad automobilom,<br />
sleteo sa kolovoza i udario u drvo pored puta. Vozač je preminuo<br />
na putu do bolnice, a njegov saputnik je prevezen u Klinički centar<br />
Vojvodine, saopštila je Policijska uprava Novi Sad.<br />
Pronađene laboratorije<br />
za proizvodnju marihuane<br />
Bečejska policija lišila je slobode Borisa T. (1978) iz Mileševa,<br />
zbog osnovane sumnje da je neovlašćeno proizvodio i stavljao<br />
u promet opojnu drogu. Osnovano se sumnja da je Boris T. u<br />
drugoj polovini prošle godine započeo neovlašćenu proizvodnju<br />
marihuane na dve lokacije u Mileševu, koje je policija pretresla<br />
po naredbi Višeg suda u Novom Sadu. U improvizovanim laboratorijama<br />
za gajenje marihuane u veštačkim uslovima policija je<br />
pronašla 42 stabljike indijske konoplje i sasušenu biljku, ukupne<br />
mase 7.532 grama, kao i opremu i alat za njen uzgoj.<br />
Boris T. je, uz krivičnu prijavu, odveden na saslušanje istražnom<br />
sudiji Višeg suda u Novom Sadu, koji mu je odredio pritvor u<br />
trajanju do 30 dana, saopštila je novosadska policija.<br />
B.M.<br />
Podaci o<br />
umrlima<br />
Mnogi građani Bečeja u neverici konstatuju da u poslednjih<br />
nekoliko godina ljudi umiru „iz čista mira“ i kažu da to ranije nije<br />
bilo tako.<br />
Podaci iz matičarske službe opštine, međutim, delimično demantuju<br />
ove tvrdnje. U proseku, u gradu Bečeju, godišnje umre<br />
više od 300 građana. Tako je i poslednjih godina.<br />
Recimo, 1995. godine umrlo je 353 Bečejaca, 2000. godine<br />
njih 394, 2009. godine 307 ljudi, a do početka avgusta 2010.<br />
godine u gradu Bečeju umrlo je 192 građana.<br />
K.D.F.<br />
u bečejskim prodavnicama<br />
Hleb po istoj ceni, mleko skuplje<br />
Poslednjih dana jedna od<br />
aktuelnih tema je i poskupljenje<br />
hleba. Zapravo, pekari smatraju<br />
da će biti prinuđeni da povećaju<br />
cenu hleba ne samo zbog<br />
cene brašna nego i zbog energenata,<br />
pada vrednosti dinara<br />
i otkupne cene ovogodišnjeg<br />
roda pšenice. Prema njihovim<br />
procenama, realna cena hleba<br />
bi trebala biti od 45 do 50<br />
dinara.<br />
U Bečeju većina prodavaca<br />
tvrdi da ne zna da li će hleb<br />
poskupeti, dok u pekarama<br />
kažu da očekuju poskupljenje<br />
ali još ne znaju kada i koliko,<br />
osim u jednoj (pekara Stars)<br />
gde je hleb već poskupeo za<br />
Zakon o određivanju maksimalnog<br />
broja zaposlenih u<br />
lokalnoj administraciji nalaže<br />
opštinskim upravama da<br />
maksimalan broj zaposlenih<br />
na neodređeno vreme ne<br />
može biti veći od 4 zaposlena<br />
na 1.000 stanovnika prema<br />
poslednjem popisu stanovništva.<br />
Ako opštine do 1. januara<br />
nisu ispunile obavezu smanjenja<br />
broja zaposlenih, zakonodavac<br />
je „neposlušnim“ lokalnim<br />
samoupravama trebao<br />
da smanji transfer sredstava<br />
iz budžeta Republike Srbije.<br />
Država nije saopštila podatke<br />
o tome da li se to i desilo.<br />
U Bečeju je broj zaposlenih<br />
smanjen za 28 (opština,<br />
OSC „Mladost“, muzej, biblioteka<br />
i pozorište), 11 ljudi otišlo<br />
je u penziju, dok su preostalih<br />
17 radnika (sve spremačice)<br />
dobili otkaz uz otpremnine, a<br />
od 1. februara trebali su biti<br />
zaposleni u Potisju d.o.o.<br />
Predsednik opštine Peter<br />
Knezi je tada rekao da su se<br />
predstavnici opštine „dogovorili<br />
sa direktorom Potisja da će<br />
to preduzeće nama (opštini)<br />
pet dinara, jer je vekna belog<br />
hleba do sada stajala 30, a polubelog<br />
25 dinara.<br />
Za sada u bečejskim pekarama<br />
i prodavnicama mešovite<br />
robe hleba ima u dovoljnim količinama<br />
i prodaje se po istim<br />
cenama kao i do sada, koje su<br />
različite i zavise od proizvođača<br />
i tipa hleba. Tako se u nekim<br />
prodavnicama može kupiti<br />
pored bečejskog i novosadski,<br />
futoški, beočinski, turijski, petrovoselski<br />
i subotički hleb. Za<br />
osnovne tipove hleba (beli i<br />
polubeli) u većini prodavnica i<br />
pekara treba platiti između 30<br />
i 35 dinara. U nekim prodavnicama<br />
ovi tipovi hleba se mogu<br />
fakturisati njihove usluge, a<br />
pošto će u takvom rasporedu<br />
poslova imati i uštede na radnom<br />
vremenu, spremačice će<br />
se koristiti i za raznošenje računa,<br />
a najverovatnije će im<br />
Potisje naći i poslove čišćenja<br />
zgrada, u dogovoru sa kućnim<br />
savetima“.<br />
Opština je i posle 1. februara<br />
nastavila da plaća usluge<br />
čišćenja prostorija, ali ovoga<br />
puta preko faktura i računa.<br />
Da se ne radi o istinskoj racionalizaciji,<br />
ali ni uštedi radnog<br />
vremena, govore i podaci<br />
Odeljenja za finansije Opštinske<br />
uprave.<br />
Po računima koje je Potisje<br />
ispostavilo opštini za rad<br />
spremačica, od februara do<br />
maja plaćeno je 877.813,20<br />
dinara. Račun za februar iznosi<br />
215.883,36 dinara, za mart<br />
204.930, za april 231.303,6 i<br />
za maj 225.694,24 dinara. U<br />
junu je opštini upućen račun<br />
za rad spremačica na iznos<br />
od 244.621,08 dinara, ali taj<br />
račun još nije plaćen.<br />
Zgradu Skupštine opštine<br />
čisti pet spremačica, svakoga<br />
kupiti i za 25 (polubeli) i 28 dinara<br />
(beli i crni), recimo iz beočinske<br />
pekare, a najniže cene<br />
su u SOS prodavnici (u Zelenoj<br />
ulici), gde se hleb Mlinske<br />
industrije Bečej prodaje po cenama<br />
od 20 (bečejski), 25 (potiski)<br />
i 27 dinara (beli).<br />
Što se snabdevanja mlekom<br />
i mlečnim proizvodima<br />
tiče, prodavci kažu da im dobavljači<br />
isporučuju minimalne<br />
količine mleka, dok mlečni<br />
proizvodi stižu u nešto manjim<br />
količinama od poručenih, ali se<br />
nadaju da će se snabdevanje<br />
normalizovati s obzirom na to<br />
da su ovi proizvodi poskupeli i<br />
cene su u proseku veće za 2<br />
do 3 dinara. Prilikom obilaska<br />
Čišćenje zgrade Skupštine opštine<br />
Mirisno i čisto - košta mnogo<br />
Dvorište Potisja<br />
FOTO: LJ.M.<br />
FOTO: S.M.<br />
meseca rade iste osobe, a<br />
prema izveštaju o izvršenim<br />
časovima rada za obračun<br />
zarade, rade osam sati dnevno.<br />
Dakle, opština Potisju za<br />
rad jedne spremačice mesečno<br />
plaća od 40.986 do<br />
48.924,2 dinara.<br />
Podatke o tome kolike<br />
su zaista plate spremačica u<br />
Potisju, koliko ih je u stalnom<br />
radnom odnosu i koje poslove<br />
rade osim čišćenja objekata<br />
Skupštine opštine i opštinskih<br />
ustanova, do utorka nismo<br />
mogli da dobijemo, jer direktor<br />
Mikloš Kevari sedam dana<br />
nije bio u firmi (barem su zaposleni<br />
tako rekli), ali smo<br />
nekih od prodajnih objekata<br />
u Bečeju u rafovima sa mlečnim<br />
proizvodima moglo je da<br />
se nađe samo mleko sa 2,2 i<br />
2,8 posto mlečne masti Subotičke<br />
mlekare po novoj ceni od<br />
58,18 dinara (u Rodi) ali i za<br />
62,96 dinara (u Tisacopu). U<br />
istoj prodavnici jednolitarsko<br />
pakovanje mleka iz Somboleda<br />
sa 2,8 posto mlečne masti<br />
košta 64,75 dinara, dok se u<br />
prodavnici Gomexa u robnoj<br />
kući moglo kupiti litarsko mleko<br />
u kesi sa 2,8 posto mlečne<br />
masti iz Mlekoprodukta po ceni<br />
od 51 dinar ili dugotrajno mleko<br />
Subotičke mlekare sa 3,2<br />
mlečne masti za 65,90 dinara<br />
(akcija).<br />
LJ.M.<br />
podatke zatražili na osnovu<br />
Zakona o slobodnom pristupu<br />
informacijama od javnog<br />
značaja.<br />
U izveštaju budžetske inspektorke<br />
koja je uradila eksternu<br />
reviziju poslovanja Potisja<br />
od 1. septembra 2008.<br />
do 31. decembra prošle godine,<br />
o kojoj smo opširno pisali<br />
u broju 514 od 30. jula, navodi<br />
se da su spremačice u Potisju<br />
prošle godine mesečno zarađivale<br />
21.753,70 dinara neto.<br />
Da li su od 1. februara<br />
spremačice u Potisju dobile<br />
povišicu ili ne, saznaćemo<br />
kada dobijemo odgovor od<br />
nadležnih u ovom preduzeću.<br />
S.M.<br />
Plate spremačica u Potisju<br />
su lična stvar<br />
Tehnički direktor Potisja<br />
Čaba Štefaniga pozvao je u<br />
sredu novinara Bečejskog<br />
<strong>mozaik</strong>a da obavi razgovor<br />
sa Miklošem Kevarijem u<br />
vezi sa pitanjima u zahtevu<br />
za slobodan pristup informacijama<br />
od javnog značaja.<br />
Kevari je rekao da je u Potisju<br />
zaposlena 21 spremačica<br />
i da im se ugovori obnavljaju<br />
tromesečno. „Od tog broja<br />
njih pet rade po osam sati<br />
u opštini, šest u sportskom<br />
centru, u pozorištu dve, u biblioteci<br />
tri, po jedna u Bečeju,<br />
Bačkom Gradištu i Bačkom<br />
Petrovom Selu, po jedna u<br />
Mesnoj zajednici Radičević i<br />
sve tri gradske i mesne zajednice“.<br />
Na pitanje kolike su plate<br />
spremačica u Potisju i na<br />
zahtev da obezbedi novinaru<br />
uvid u dokumente u kojima<br />
se nalaze tražene informacije<br />
i fotokopiju tih dokumenata<br />
Kevari je rekao:<br />
„To ne možete da dobijete,<br />
te dokumente kontrolišu<br />
oni koji su nadležni, a ovako<br />
vama ne mogu da dam jer<br />
FOTO: S.M.<br />
su to lične stvari“. Na opasku<br />
da je Potisje u većinskom<br />
vlasništvu opštine Bečej i da<br />
građani imaju prava da znaju<br />
sve relevantne informacije,<br />
direktor Potisja je rekao da<br />
Mikloš Kevari<br />
nije pravnik i da će kada popriča<br />
sa pravnom službom<br />
odrediti šta će raditi.<br />
B.M.
Ambrozija počinje da cveta sredinom<br />
avgusta i tada polen u vazduhu<br />
ovog alergijskog korova ima najveću<br />
koncentraciju. Da bi se smanjio uticaj<br />
na ljude koji su alergični na polen ovog<br />
korova, potrebno je da se ona košenjem<br />
i herbicidima uništi pre cvetanja.<br />
Prema procenama Zoltana Feješa, poslovođe<br />
sektora zelenila Javnog preduzeća<br />
Komunalac, u Bečeju je više od<br />
50 hektara zemljišta zagađeno ambrozijom.<br />
Iako su radnici ovog preduzeća počeli<br />
da uništavaju ambroziju 16. juna,<br />
a akcija i dalje traje, još uvek postoje<br />
mesta na kojima je „more“ ovog korova,<br />
odakle se širi i po ulicama u gradu.<br />
Jedno od tih mesta je industrijska zona,<br />
u kojoj na placevima koje su zakupili investitori,<br />
umesto fabrika i pogona raste<br />
ambrozija, a na ovim mestima Komunalac<br />
ne može da kosi. „Komunalac<br />
tamo može da kosi samo ivičnjake, što<br />
je i urađeno. Kosili smo jednom, kosićemo<br />
i drugi put, ali u parcele koje su<br />
u vlasništvu investitora, ili fabrika koje<br />
rade ili ne rade, mi ne možemo da uđemo,<br />
jer je to privatno vlasništvo. Nije<br />
u nadležnosti Komunalca ambrozija u<br />
Stankomu 124, dvorištu ’8. oktobra’,<br />
Fadipa i drugih preduzeća. Prema opštinskoj<br />
odluci svako je dužan da kosi<br />
ovaj korov na svojim površinama“, rekao<br />
je Feješ.<br />
Pored industrijske zone žarišta ambrozije<br />
nalaze se i ulici Milorada Živkov<br />
Popova, u okolini ulice Janoša Šipoša<br />
(poslednja ulica na Iđoškom putu), u<br />
Maloj Bosni, na Šištaku i na grobljima.<br />
„Prošle godine smo po planu trebali<br />
da uništavamo ambroziju na površini<br />
od 15 hektara. Uz pomoć tadašnjeg<br />
Eko fonda opštine uradili smo duplo<br />
veću površinu. I ove godine opštinski<br />
plan je isti: suzbijanje tog korova na<br />
površini od 15 hektara. Prvo košenje u<br />
junu i julu mesecu smo obavili, a drugo<br />
smo započeli odmah posle Dana grada.<br />
Na nepristupačnim terenima smo<br />
obavili prskanje herbicidima koji su<br />
nam odobreni. Za ove poslove ćemo<br />
od opštine dobiti oko 400.000 dinara,<br />
što će biti dovoljno za materijalne<br />
troškove, ali uništavanje ambrozije na<br />
većoj površini od predviđene neće biti<br />
moguće“, rekao je Feješ.<br />
info<br />
Više od 50 hektara zemljišta zagađeno ambrozijom<br />
Umesto fabrika raste ambrozija<br />
Košenje ambrozije pored puta<br />
Četvoro ljudi iz Komunalca svakodnevno<br />
(osim nedelje) rade na suzbijanju<br />
ambrozije, ali sav trud i uložena<br />
sredstva mogu biti uzaludna ako se<br />
ne pokosi žarište u industrijskoj zoni,<br />
poljoprivrednom zemljištu i dvorištima<br />
kuća u privatnom vlasništvu. „Ako se<br />
i na tim mestima ne uništi ambrozija,<br />
džaba ćemo mi kositi u gradu, sredstva<br />
i rad koji ulažemo će biti bačeni u<br />
vetar. Ambrozija se izuzetno brzo širi,<br />
seme jedne biljke širi se na minimum<br />
pet kilometara, a može da se ’primi’ i<br />
na udaljenosti do 50 kilometara. Radnici<br />
Komunalca kose i one površine koje<br />
nisu predviđene opštinskim planom, ali<br />
to neće dati pozitivan rezultat, jer se na<br />
mnogim mestima ne radi, pre svega<br />
na poljoprivrednom zemljištu u ataru,<br />
u dvorištima privatnih objekata, i dogodine<br />
ćemo doći u situaciju da imamo<br />
Primer iz EU<br />
U Evropskoj uniji privatna imovina<br />
je nepovrediva, osim u nekoliko<br />
slučajeva, među koje spada<br />
i ambrozija. Najbliži primer nam<br />
je Mađarska u kojoj, ukoliko u<br />
dvorištu kuća, fabrika ili na poljoprivrednom<br />
zemljištu postoji ova<br />
biljka, inspekcija nalaže vlasniku<br />
da je ukloni. Ako se to ne desi, inspekcija<br />
uz asistenciju policije ima<br />
pravo da uđe u posed i da o trošku<br />
vlasnika pokosi korov. Naravno,<br />
sledi i kazna.<br />
duplo veće površine pod ovim korovom<br />
nego što je to sada slučaj. U kontaktu<br />
smo sa opštinskom komunalnom inspekcijom<br />
i inspekcijom zaštite životne<br />
sredine, koji bi trebalo da sprovedu širu<br />
akciju upoznavanja građana sa ovim<br />
problemom i činjenicom da moraju da<br />
uništavaju ambroziju na svojim posedima.<br />
Takođe, očekujemo pomoć i od<br />
poljočuvarske službe koja bi trebalo da<br />
podnosi prijave protiv onih koji na svojim<br />
poljima ’gaje’ i ambroziju“, rekao je<br />
Feješ.<br />
S. Malešev<br />
Rekonstrukcija toplovoda u ulici Miloša Crnjanskog<br />
Radovi počinju za desetak dana<br />
Cevi čekaju ugradnju<br />
Projekat rekonstrukcije magistralnog<br />
toplovoda u ulici Miloša Crnjanskog<br />
osmišljen je još 2007. godine,<br />
kada je urađena projektna dokumentacija<br />
i potpisan ugovor sa Slovačkom<br />
agencijom za međunarodnu razvojnu<br />
saradnju „Slovak aid“ koja je obezbedila<br />
polovinu potrebnog novca (24 miliona<br />
dinara). Drugu polovinu je trebalo<br />
da obezbedi opština Bečej koja je<br />
i osnivač Javnog preduzeća Toplana.<br />
Zamena cevi u tadašnjoj ulici JNA je<br />
trebala da se realizuje 2008. godine,<br />
ali je izvođenje radova premešteno u<br />
2009. i potom za ovu godinu. Opština<br />
je u međuvremenu (2008. godine)<br />
konkurisala kod Fonda za kapitalna<br />
ulaganja Vojvodine za 24 miliona dinara,<br />
koliko iznosi njen deo u rekonstrukciji.<br />
Projekat je odobren, ali radovi<br />
nisu izvedeni.<br />
Zamena cevi u ulici Miloša Crnjanskog<br />
će ipak biti urađena ovog leta,<br />
jer je opština iz kreditnog aranžmana<br />
od 120 miliona dinara deo sredstava<br />
namenila za tu svrhu. Iako građevinski<br />
radovi još uvek nisu počeli, Dejan<br />
Babin, v.d. direktora Toplane kaže<br />
da sve teče po planu: „Rekonstrukcija<br />
severnog magistralnog voda se<br />
odvija po planu, s obzirom na to da<br />
je krajem maja Slovačka agencija za<br />
međunarodnu razvojnu saradnju isporučila<br />
sav potreban materijal koji<br />
se nalazi u prostoru Vodokanala, a i<br />
lokalna samouprava je sredinom juna<br />
putem kredita obezbedila sredstva za<br />
finansiranje javne nabavke. Kada su<br />
se ispunili ovi uslovi, počeo je postupak<br />
javne nabavke za izbor izvođača<br />
radova koji je u završnoj fazi. Trenutno<br />
ocenjujemo pristigle ponude i u<br />
narednih desetak dana izabraćemo<br />
FOTO: S.M.<br />
FOTO: S.M.<br />
izvođača radova. Odmah posle potpisivanja<br />
ugovora počeće radovi, a<br />
prema procenama ima dovoljno vremena<br />
da se oni i završe do početka<br />
grejne sezone“.<br />
Dejan Babin<br />
Babin je napomenuo da će posle<br />
rekonstrukcije magistralnog toplovoda<br />
biti obezbeđena sigurnost u isporuci<br />
toplotne energije za ceo grad:<br />
„Ispadima na toj deonici u ranijem periodu<br />
svi naši korisnici su ostajali bez<br />
grejanja, a posle rekonstrukcije to se<br />
neće dešavati“.<br />
Početkom juna Toplana je povećala<br />
cene toplotne energije za šest<br />
procenata. Sada kilovat-sat toplotne<br />
energije za domaćinstva iznosi 5,58<br />
dinara (bila je 5,26 dinara), za indirektne<br />
budžetske korisnike 8,31 dinar<br />
(7,84) i privredu (poslovne prostore)<br />
13,65 (12,88) dinara. Sve cene su<br />
bez PDV-a.<br />
Na pitanje da li će tokom naredne<br />
grejne sezone biti novog korigovanja<br />
cena, Babin je odgovorio: „Toplana za<br />
sada ne planira novu promenu cena,<br />
osim ako ne dođe do značajnijeg povećanja<br />
cena energenata, pre svega<br />
prirodnog gasa“.<br />
S.M.<br />
FOTO: K.D.F.<br />
Lokalni parlament je u julu mesecu<br />
doneo odluku o osnivanju preduzeća<br />
„Link FTO“ d.o.o. Bečej koje će se baviti<br />
čuvanjem poljoprivrednog zemljišta<br />
(poljočuvarska služba) i obezbeđivanjem<br />
javnih prostora u Bečeju (javna<br />
preduzeća, ustanove, centar grada,<br />
škole itd.). Osnivači preduzeća su lokalna<br />
samouprava i PIK „Bečej“, a direktor<br />
će biti Bojan Petković.<br />
Osnivač opština uplaćuje 70 posto<br />
osnivačkog kapitala, 350 evra, a drugi<br />
osnivač, PIK „Bečej“, 150 evra. Osim<br />
direktora, firma ima i petočlanu Skupštinu<br />
(tri člana daje opština, a dva PIK).<br />
Potrebna sredstva za rad firme obezbeđuju<br />
se iz opštinskog budžeta.<br />
Prema rečima Bojana Petkovića,<br />
firma bi trebala da počne da radi za<br />
šezdesetak dana, jer je potrebno prikupiti<br />
dokumentaciju za potrebe osnivanja,<br />
ali sledi i još jedno glasanje odbornika<br />
Skupštine opštine. Navodno, zbog<br />
greške u nedavno usvojenoj odluci o<br />
osnivanju „Linka“.<br />
„U aktu koji je usvojila Skupština<br />
opštine, potkrala se jedna greška tehničke<br />
prirode. Naime, u imenu jednog<br />
od osnivača piše ’PIK Bečej’ AD Bečej,<br />
a treba da stoji ’PIK Bečej - Poljoprivreda’<br />
AD. Da bi sve bilo po zakonu, odbornici<br />
će na narednoj Skupštini morati<br />
još jednom da usvoje odluku, ovoga<br />
puta sa tom izmenom. Posle toga ćemo<br />
od Agencije za privredne registre dobiti<br />
PIB i matični broj i možemo da krenemo<br />
sa radom“.<br />
Fima „Link FTO“ će imati od 13 do<br />
16 zaposlenih, a sistematizaciju radnih<br />
mesta će napraviti Skupština društva.<br />
„Članovi Skupštine će naći balans<br />
u ljudstvu koji nam je potreban za što<br />
efikasniji rad. Ne želimo da previše opteretimo<br />
budžet, a u isto vreme treba<br />
da pokrijemo što više zemljišta. Idealan<br />
raspored je da jedan čovek pokriva<br />
3.500 hektara zemljišta, a sada je slučaj<br />
da jedna osoba pokriva 5.000 hektara.<br />
Jedno je sigurno, u firmi će postojati<br />
direktor i 13 do 16 operativaca na<br />
terenu“.<br />
broj 516. 13. avgust 2010. 5<br />
firma za obezbeđenje „Link FTO“ još ne radi<br />
Osnivanje na popravnom<br />
Petković je rekao i da će u početku<br />
rada akcenat biti stavljen na poljočuvarsku<br />
službu: „Trenutno je samo<br />
to važno. Firma treba da proširi svoju<br />
delatnost i ljudstvo i na obezbeđenje<br />
opštinskih objekta u narednoj godini.<br />
U početku je najvažnije da krenemo<br />
sa radom na terenu i obezbeđenjem<br />
useva na poljoprivrednom zemljištu,<br />
vetrozaštitnih pojaseva i ostalog u polju.<br />
U tom radu najvažnija je saradnja<br />
poljočuvara sa vlasnicima parcela i na<br />
tome ćemo mnogo raditi. Obilazićemo<br />
mesne zajednice, poljoprivredne tribine<br />
i predavanja, gde ćemo prezentovati<br />
naš rad i pričati sa ljudima o problemima<br />
sa kojima se susreću u ataru“.<br />
„Link FTO“ će na raspolaganju imati<br />
tri terenska vozila i tri motora. Na pitanje<br />
da li će to biti dovoljno i da li će biti naoružani,<br />
Petković je odgovorio: „Vozila<br />
koja imamo će biti dovoljna za početak<br />
rada, a što se tiče naoružanja, u početku<br />
ga neće biti, ali u nekoj budućnosti<br />
hoće. Čekamo zakon o fizičko-tehničkom<br />
obezbeđenju gde će sve jasno<br />
biti definisano, ko može da nosi oružje,<br />
ko može da dobije licencu za rad i<br />
drugo. U novom zakonu biće definisani<br />
i objekti od vitalne važnosti koji će morati<br />
da imaju naoružano obezbeđenje.<br />
Tu, recimo, spadaju i fabrike vode i automatski<br />
ćemo i mi, kada preuzmemo<br />
obezbeđenje našeg vodovoda i fabrike<br />
vode, morati da imamo naoružanje.<br />
Naravno, svi oni koji dobiju dozvole za<br />
nošenje oružja proći će određene provere.<br />
U nekoj budućnosti će čak i poljočuvari<br />
i ribočuvari nositi oružje, ali sve<br />
će to zakon odrediti. Naravno, ljudi koji<br />
budu obezbeđivali kulturne ili sportske<br />
manifestacije neće biti naoružani“.<br />
Prema nezvaničnim informacijama,<br />
dok „Link FTO“ ne počne sa radom, lokalna<br />
samouprava će ugovor o poljočuvarskoj<br />
službi na dva meseca potpisati<br />
sa nekom drugom agencijom. Ponude<br />
su poslale firme „G4S“ (čuvala atar<br />
od 10. marta) i „NS Stajčić“, a komisija<br />
opštine bi uskoro trebalo da izabere<br />
bolju ponudu.<br />
S.M.<br />
Kako ispraviti „tehničku“ grešku<br />
Biće interesantno saznati kako će na sledećoj sednici lokalnog parlamenta<br />
biti ispravljena „tehnička greška“ u odluci o osnivanju firme „Link<br />
FTO“ d.o.o, jer na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre ne postoji<br />
firma „PIK Bečej - Poljoprivreda“ A.D, ali postoji PIK „Bečej“ A.D. (pre nekoliko<br />
meseci PIK je promenio ime). Takođe, u jedinstvenom registru računa<br />
Narodne banke Srbije ne postoji „PIK Bečej - Poljoprivreda“ A.D. I u ovoj<br />
bazi se navodi naziv PIK „Bečej“ A.D. Svi računi ove firme su blokirani.<br />
Zbog nedovoljnog broja radnika<br />
Groblja liče na šume<br />
Groblja u Bečeju su zapuštena,<br />
smeće se odnosi periodično, trava se<br />
takođe kosi periodično, a građani se<br />
žale, jer Komunalcu plaćaju određenu<br />
svotu za održavanje grobnih mesta.<br />
Prema informacijama iz Komunalca,<br />
groblja jesu zapuštena, jer ovo javno<br />
preduzeće raspolaže sa četiri radnika<br />
koji treba da održavaju tri bečejska<br />
groblja, koji su istovremeno i grobari, te<br />
ne stižu ni da redovno kose travu. Taj<br />
posao je poslednji put, inače, urađen<br />
sredinom jula meseca, a ove nedelje<br />
su radnici počeli da kose travu na katoličkim<br />
grobljima, a potom će to da urade<br />
i na pravoslavnom. Košenje trave<br />
na jednom groblju traje 4-5 dana.<br />
Spomenici se ne vide od trave<br />
Ipak, čini se da se posao obavlja<br />
paralelno, jer je jedan radnik Komunalca<br />
u ponedeljak radio i na pravoslavnom<br />
groblju, ali trava nije pokošena<br />
svuda, u jednom delu groblja građani<br />
ne mogu da obilaze grobove svojih voljenih,<br />
jer trava – džungla – doseže do<br />
struka. Četiri čoveka nisu u stanju da<br />
konstantno održavaju groblja, rečeno je<br />
u Komunalcu. Otud i zaključak da treba<br />
da se naviknemo na omanje šume ako<br />
kročimo na bečejska groblja.<br />
Inače, građani godišnje plaćaju<br />
Komunalcu 404 dinara za održavanje<br />
groblja i zakup grobnog mesta, a desetogodišnja<br />
dažbina je 4.040 dinara.<br />
K.D.F.
6<br />
peščanik<br />
broj 516. 13. avgust 2010.<br />
Srbija, deset godina nakon promena: Čačak<br />
Gore nego deset godina pre promena<br />
Kafane u Srbiji su narodni<br />
parlamenti. Kada Čačani, za<br />
kafanskim stolom, pokušaju da<br />
svedu račune nakon deset godina<br />
od pada režima Slobodana<br />
Miloševića, po ko zna koji put<br />
iskrsne pitanje - da li je bolje da<br />
Čačak ima ministra, makar on<br />
završio u zatvoru ili da ga nema<br />
nikako. Doduše, pojedini kafanski<br />
diskutanti tvrde da to pitanje<br />
više nije aktuelno, ali pođimo redom.<br />
Ovo pitanje postavljeno je<br />
još u vreme Miloševićeve vlasti,<br />
povodom izgledne varijante da<br />
jedan čačanski direktor postane<br />
ministar u tadašnjoj srpskoj<br />
vladi. Par godina pre toga Milošević<br />
je, trenirajući strogoću u<br />
svojoj partiji, a sve sa namerom<br />
da narodu pokaže da je njegova<br />
vlast poštena, dao da se uhapse<br />
dva ministra, ministar za trgovinu<br />
i ministar za industriju. Ovom<br />
drugom, navodno je iz porodične<br />
njive kraj Kruševca iskopan<br />
novac, koji je on bespravno stekao<br />
i tamo zakopao za neka buduća<br />
vremena.<br />
Ministar o kome je reč, pre<br />
toga je bio mlad kadar SPS-a,<br />
najmlađi generalni direktor veoma<br />
jake kruševačke firme, a<br />
kao ministar je za svega godinu<br />
i nešto dana u Kruševac doneo<br />
mnogo investicija, pa je kruševačka<br />
privreda procvetala.<br />
Mnogi Čačani tada su mislili<br />
da bi i za Čačak bilo dobro da<br />
ima ministra koji će da poradi na<br />
jačanju lokalne privrede, pa makar<br />
i da završi u zatvoru, nego<br />
da se sve vreme tera inat svakoj<br />
vlasti u Beogradu. Nada da će<br />
direktor čačanske firme, koji je u<br />
posetu fabrici primio Slobodana<br />
Miloševića, kao predsedničkog<br />
kandidata u predizbornoj kampanji,<br />
postati ministar raspršila<br />
se nakon izjave dotičnog direktora:<br />
„Vreme je da Čačak ima<br />
premijera a ne ministra, industrije“.<br />
Precenivši sebe i podcenivši<br />
politički rejting protivkandidata,<br />
dotični direktor sahranio je svoju<br />
šansu da bude ministar u budućoj<br />
vladi Mirka Marjanovića,<br />
ali je i zauvek zakopao šansu<br />
da za vreme vlasti Slobodana<br />
Miloševića, Čačak ikada dobije<br />
ministra.<br />
Kapitalni<br />
ministar<br />
Posle promena dvehiljadite<br />
godine, iako su Čačani dali nemerljiv<br />
doprinos promeni vlasti u<br />
Srbiji, nisu odmah bili nagrađeni<br />
ministarskom funkcijom. Mnogi<br />
su tada kao gotovu stvar videli<br />
Velimira Ilića u ministarskoj fotelji,<br />
ali on se vratio u Čačak i<br />
ostao predsednik opštine. Kao,<br />
Đinđić mu je nudio mesto u svojoj<br />
vladi, a on, kao, nije hteo.<br />
Posle par godina, sledi nagrada<br />
za odricanje od sopstvene<br />
kandidature u korist predizborne<br />
podrške Vojislavu Koštunici.<br />
Ilić dobija ministarsku funkciju u<br />
kojoj je spojeno nekoliko resora.<br />
Čačak je dobio manje od premijera,<br />
ali više od ministra. Dobio<br />
je kapitalnog ministra.<br />
- Tako je, ali Čačak od toga<br />
nije imao nikakvu vajdu nego<br />
samo štetu, a nije ni završio u<br />
zatvoru kao onaj Čarapan - zaključuje<br />
jedan od kafanskih diskutanata.<br />
O kakvoj šteti<br />
govori naš<br />
sagovornik<br />
- Privreda Čačka je bila vitalna<br />
u vreme Miloševića. Tadašnja<br />
lokalna SPS vlast nije<br />
pomagala, ali nije ni smetala, pa<br />
su preduzimljivi Čačani pokretali<br />
svoje privatne firme i cvetalo je<br />
privatno preduzetništvo. Nova<br />
vlast umesto da bude zamajac<br />
daljeg razvoja postala je kočnica.<br />
Padala su stalna obećanja<br />
da će se graditi fabrika duvana,<br />
fabrika konditorskih proizvoda,<br />
fabrika „Škodinih“ rezervnih<br />
delova, da će se otvarati nova<br />
radna mesta, a od toga svega<br />
nije bilo ništa. Nema nikakvih<br />
investicija sa strane, pojedini<br />
privrednici napuštaju Čačak, a<br />
oni koji ostaju sve lošije posluju.<br />
Koliko je loš odnos lokalne vlasti<br />
prema lokalnoj privredi svedoči<br />
i prošlogodišnje odbijanje udruženja<br />
privrednika da dođu na<br />
gradsku slavu - kaže Dragan Bisenić,<br />
menadžer gradskog odbora<br />
LDP-a u Čačku.<br />
Sve više je onih koji tvrde da<br />
je Čačak u poslednjih deset godina<br />
postao žrtva jedne političke<br />
karijere.<br />
- Koliko je samo onih koji<br />
su nam govorili: Blago vama vi<br />
imate Velju. Mnogi su u Srbiji<br />
poverovali u njegovo samoreklamerstvo,<br />
u sve njegove priče<br />
kako u Čačku teku med i mleko.<br />
Poručivali smo im: Eto ga vama<br />
da i vas malo usreći, kao što je<br />
usrećio nas. Verovali su čak i u<br />
Srbija, deset godina nakon promena: Vranje<br />
Sećanje na vatru<br />
I posle 10 godina, u Vranju<br />
je uglavnom sve isto kao što je<br />
i bilo pre petog oktobra 2000,<br />
osim činjenice da je sada večna<br />
socijalistička vlast pojačana<br />
Demokratskom strankom. Socijalistička<br />
partija Srbije (SPS)<br />
još uvek je na vlasti, demokratije<br />
u njenom izvornom smislu<br />
nema, kao što je nije ni bilo,<br />
„Simpo“ i dalje vedri i oblači,<br />
kao što je to oduvek činio, pa<br />
je utisak da se peti oktobar<br />
ovde nije ni desio. Ovaj osećaj<br />
posebno pojačava činjenica da<br />
nikome u gradu dlaka sa glave<br />
nije falila posle pada režima,<br />
a za sve što su u vreme<br />
pune moći činili, ne računajući<br />
gubitak funkcija i privilegija.<br />
Medijski magnati, provereni<br />
organizatori mitinga i magovi<br />
svakojakog mešetarenja samo<br />
su privremeno gurnuti u stranu.<br />
Za tanki gradski demokratski<br />
korpus posebno razočarenje<br />
predstavljali su dani posle<br />
revolucije, ispunjeni menjanjem<br />
dresova i zauzimanjem<br />
što boljih pozicija na lestvici<br />
lokalne moći. Danas, Vranje je<br />
opustošen grad, sa oko 10.000<br />
ljudi bez posla, uništenom privredom<br />
i bez demokratskih<br />
glupost koju je kao mantru ponavljao<br />
u mnogim TV nastupima,<br />
kako svako jutro kasni kad<br />
negde krene na put, jer eto, veliku<br />
gužvu na ulazu u grad prave<br />
oni koji iz okolnih opština dolaze<br />
na posao u Čačak. Kad je<br />
on postao predsednik opštine u<br />
Čačku je na evidenciji bilo oko<br />
6.000 nezaposlenih, a kada je<br />
otišao na ministarsku funkciju<br />
ostavio je grad sa tri puta više<br />
nezaposlenih. Tolika je bila njegova<br />
briga za sugrađene i čačansku<br />
privredu. Osim par većih<br />
trgovina, u Čačak, u poslednjih<br />
deset godina, nije došla nijedna<br />
ozbiljna investicija - kaže Aleksandar<br />
Arsenijević, novinar.<br />
Investicija ni na<br />
vidiku<br />
Čačanski privrednici kažu<br />
da se već nekoliko godina svako<br />
jutro sreću na ulazu u Beograd,<br />
gde svako od njih pokušava da<br />
nađe neki posao, jer u Čačku<br />
nema posla. Kad poneko od njih<br />
i pokuša da investira ili pokrene<br />
neku proizvodnju u startu se sudara<br />
sa lenjom lokalnom administracijom.<br />
Samo na urbanističke<br />
planove i dozvole se čeka po<br />
nekoliko godina, a takse i troškovi<br />
za komunalnu infrastrukturu<br />
su nepodnošljivi.<br />
Tako dolazimo do apsurdne<br />
situacije da je Čačak bio jedan<br />
od simbola otpora režimu Slobodana<br />
Miloševića, a da sada,<br />
deset godina posle rušenja tog<br />
režima, mnogi u Čačku sebi postavlaju<br />
pitanje: Šta nam je ovo<br />
trebalo<br />
Lični utisci su svakako subjektivni<br />
i manje-više neobjektivni,<br />
pa je možda bolje govoriti<br />
jezikom brojki.<br />
- Poslednji opštinski budžet<br />
koji sam pravio bio je milion maraka<br />
1992. godine. Sa tim parama<br />
smo podmirivali troškove vrtića,<br />
škola, kulture, sporta a nešto<br />
se i investiralo u komunalnu infrastrukturu.<br />
Od samodoprinosa<br />
se pravio aneks Ekonomske<br />
škole, aneks OŠ „Dragiša Mišović“.<br />
Sad je budžet grada više od<br />
22 miliona evra, a grad je gotovo<br />
Miting u Čačku 1999. godine - Vreme kada su se davala obećanja<br />
institucija. Zaglibljeni u socijalizam<br />
dublje nego drugi, tranziciju<br />
preživljavamo strašnije od<br />
ostalih. Na čelu grada je ratni<br />
komandant Vranja, koji se danas<br />
jednako uspešno osmehuje<br />
strancima kao što nas je<br />
uspešno tada od njih branio.<br />
Deset godina od velikog narodnog<br />
izliva odlučnosti da se prekrate<br />
srpske decenijske muke i<br />
ludovanja, većina aktera bitno<br />
je promenila pozicije na kojima<br />
se ranije nalazila. Oni najistureniji<br />
„uspeli su u životu“, obezbedili<br />
fotelje i privilegije posle<br />
kojih im više ništa i neće biti<br />
potrebno. Drugi pak, ponekad<br />
razočarani, nekad čak zgađeni<br />
razvojem događaja, povukli su<br />
se na početne pozicije, bez volje<br />
i snage da ponovo pokušaju<br />
„veliko spremanje“. Mnogo<br />
toga je srušio metak ispaljen u<br />
Zorana Đinđića tragičnog 12.<br />
marta, kao najstrašniji znak da<br />
su „oni” još uvek tu. Demokratske<br />
promene kao da su tada<br />
izgubile svoje najupečatljivije<br />
lice, ali su se raskoli među pobednicima<br />
dogodili još mnogo<br />
ranije i, čini se, neopozivo.<br />
Vranje danas nije ni izbliza<br />
„Bordo”, kako su ga Srbi nekada<br />
zvali, i ni izbliza nije tvrđava<br />
najretrogardnijih političkih<br />
ideja koje u ovom času postoje<br />
u Evropi, bilo na njenom istoku<br />
ili na zapadu. No, čini se da<br />
nije ni mnogo odmaklo sa te<br />
pozicije. Socijalističko koalicionisanje<br />
sa DSS i radikalima<br />
posle 2004, a potom, 2008. i<br />
sa demokratama, malo je toga<br />
promenilo. Oni i dalje drže sve<br />
konce, a najpre finansijske, u<br />
svojim rukama, i sa te strane<br />
Vranje nije ni doživelo promene<br />
koje su se dešavale u ostatku<br />
zemlje. Dok Srbija ipak ide<br />
napred, ovde se čini sve ne bi li<br />
se vreme zaustavilo, u nadi da<br />
će i lokalni vlastodršci, isti oni<br />
koji su ljubili skute Miri Marković<br />
i Miloševića proglašavali za<br />
počasnog građanina Vranja,<br />
mogli i sami postati večni, okamine<br />
jedne realnosti koje više<br />
nigde u stvarnosti nema. A danas<br />
Vranje nema još koječega<br />
- privrede, para, nade, stranih<br />
investicija, ozbiljnih političkih<br />
lidera, gotovo ništa od svega<br />
što mu je potrebno. Kao i uvek<br />
u novijoj istoriji grada, egzodus<br />
najsposobnijih ljudi stalan je i<br />
neprekidan, odliv mozgova uobičajen,<br />
utapanje u prosečnost<br />
mrtav, bez ijedne ozbiljne komunalne<br />
investicije - kaže Mišo Tuvić,<br />
nekadašnji načelnik finansija<br />
u SO Čačak.<br />
Sve je isto – samo<br />
Na lokalnim izborima u novembru<br />
1996. godine, opozicija<br />
je do nogu potukla tadašnju<br />
lokalnu SPS vlast. Pobeda je<br />
slavljena i tako što je povorka<br />
predvođena Velimirom Ilićem<br />
došla pod prozore stanova pojedinih<br />
lokalnih SPS čelnika i uputila<br />
im niz pogrdnih poruka.<br />
obavezno. Vranje još nema ulicu<br />
sa imenom Zorana Đinđića,<br />
jer SPS za uzvrat traži da se<br />
jednom gradskom bulevaru da<br />
ime Slobodana Miloševića, još<br />
uvek jedinog počasnog građanina<br />
Vranja. Još ovdašnji socijalisti<br />
svake godine pohode<br />
njegov grob u Požarevcu kao<br />
najsvetije mesto svih njihovih<br />
nadanja i stremljenja. Još je<br />
komunizam osnova mišljenja<br />
mnogih ljudi koji podržavaju<br />
najekstremnije politike srpske<br />
nacionalne misli. Bez ikakve<br />
politike i strategije, Vranje tone<br />
sve dublje, prepušteno amaterima<br />
loših namera i iskusnim<br />
vukovima sopstvene političke<br />
dobiti. Što je najgore, izlaz iz<br />
ovog tunela malo ko vidi, i malo<br />
je ko spreman da se ozbiljno<br />
uhvati u koštac sa morem problema<br />
koji opterećuju ovdašnju<br />
stvarnost. Pre deset godina,<br />
da nam je neko rekao da će<br />
makar deo aktuelne stvarnosti<br />
biti moguć, svi bi sedeli u<br />
toplim sobama svojih domova.<br />
Danas, nastojanja onih koji su<br />
doveli do petooktobarskog prevrata<br />
ne samo da su izneverena,<br />
nego su gotovo izvrgnuta<br />
ruglu i, nastavi li se ovako,<br />
Obećan je preporod grada,<br />
obećano je da će nova vlast biti<br />
poštena a da se u to uvere i neverne<br />
Tome, novoizabrani odbornici<br />
otišli su u crkvu Bogorodice<br />
Gradačke, klekli se i zakleli<br />
da će i narodu i Bogu služiti časno<br />
i pošteno. Nekoliko godina<br />
kasnije, tačnije 2000. nakon slavodobitnog<br />
oktobarskog povratka<br />
iz Beograda, lokalna vlast je<br />
organizovala upad u prostorije<br />
TV „S“ u Čačku, odakle je odnela<br />
što se odneti moglo, a instalacije<br />
su počupane iz zidova i<br />
posečene. Prisutna patrola policije<br />
nije reagovala. Deo opreme<br />
je prenet u TV „Čačak“, a deo ...<br />
Tako je bilo početkom ovog<br />
veka u Čačku. Polovinom poslednje<br />
decenije SPS je na izborima<br />
osvojio povratak u odborničke<br />
klupe, a nakon lokalnih<br />
izbora 2008. godine lokalna<br />
koalicija SPS-PUPS nije čekala<br />
odluku centrale koalicije iz<br />
Beograda kojem će se cartsvu<br />
privoleti – Tadiću ili Koštunici.<br />
Još dok su se brojali poslednji<br />
pristigli glasovi iz najudaljenijih<br />
seoskih birališta, održan je sastanak<br />
i dogovorena je postizborna<br />
koalicija.<br />
Čačak je dobio novu vlast,<br />
nacionalističko-socijalističku<br />
koaliciju NS-DSS-SRS-SPS-<br />
PUPS. Nešto slično je napravljeno<br />
u par gradova ali danas još<br />
samo u Čačku opstaje vlast partizana<br />
i četnika, kako kažu naši<br />
kafanski pajtaši.<br />
Oni koji danas sami sebi pripisuju<br />
nasleđe ova dva pokreta<br />
brzo su zaboravili prethodne višedecenijske<br />
prepirke oko toga<br />
šta je prava istorija iz Drugog<br />
svetskog rata, ko je bio patriota<br />
a ko izdajnik, ko je klao a ko pravedno<br />
sudio i streljao. Zaboravili<br />
su i međusobne zađevice iz devedesetih<br />
godina, od nastanka<br />
višestranačja u Srbiji, šta je ko<br />
radio pre a šta posle 5. oktobra,<br />
postoji ozbiljna bojazan da će<br />
ovaj datum služiti kao istorijski<br />
primer kako se ne sme raditi, i<br />
kako se, najposle, ne sme misliti.<br />
U ovom času, bar u Vranju,<br />
na vidiku nema društvene<br />
sile niti pak gromadnih pojedinaca<br />
koji bi ovakvom razvoju<br />
situacije činili prepreku, makar<br />
ko je pod čijim prozorom parole<br />
izvikivao i ko je TV opremu odnosio.<br />
Kažu, spojio ih interes i to<br />
ne bilo kakav, nego interes građana,<br />
da udruženi rade za bolje<br />
sutra Čačka.<br />
- Pa jeste, prvo su nam ovi iz<br />
Nove Srbije pričali da SPS treba<br />
rušiti da bi nam bilo bolje, a ovi iz<br />
SPS-a su nam pričali da su oni<br />
iz Nove Srbije izdajnici i strani<br />
plaćenici. Sad nam i jedni i drugi<br />
serviraju priču da su se udružili<br />
da bi nama bilo bolje, jer ovi<br />
proevropski hoće da prodaju Srbiju.<br />
A meni je sve gore. Firma u<br />
kojoj sam radio je privatizovana i<br />
propala, ja ostao bez posla. Supruga<br />
nezaposlena, sin završio<br />
školu i ne može da nađe posao.<br />
Privreda propala, grad prljav i<br />
zapušten, ulice razrovane, narod<br />
nezaposlen a oni prave fontanu<br />
i povećavaju komunalne<br />
takse 1.000 posto. To ti je vlast<br />
u Čačku - kaže aktivista Grupe<br />
građana „Za Čačak“.<br />
- Pitaš me kako je u Čačku<br />
deset godina posle promena.<br />
Nemoj ništa da me pitaš. Gore<br />
je nego 10 godina pre promena.<br />
Izgleda da smo se džabe borili<br />
za promene. Mafija je bagatelno<br />
pokupovala akumulaciju koju je<br />
narod stvarao 50 godina, ne da<br />
bi proizvodnja bila unapređena<br />
nego da se preduzeća opljačkaju,<br />
zaposleni obesprave a<br />
ostatak imovine po delovima<br />
rasproda. Veća je nepravda napravljena<br />
u poslednjih deset godina<br />
nego pre 50 godina. Tada<br />
se oduzimalo pojedincima da bi<br />
se dalo narodu, a sada je obrnuto.<br />
Pa od čega će Čačani da<br />
žive, od branja šumskih jagoda<br />
i gledanja gradske fontane, ako<br />
se i u narednih deset godina<br />
ovako budu gasila preduzeća i<br />
radna mesta - kaže Branko Lazović,<br />
lider GG „Za Čačak“ i odbornik<br />
u Skupštini grada Čačka.<br />
Stojan Marković<br />
Srbija, deset godina nakon promena<br />
Serijal „Srbija, deset godina nakon promena“<br />
predstavlja sagledavanje šta se promenilo<br />
u lokalnim sredinama tokom poslednjih deset<br />
godina kada je u pitanju demokratizacija društva,<br />
ekonomija i lokalna uprava, kroz 17 istraživačkih<br />
tekstova. U serijalu će učestvovati 17 redakcija:<br />
Vesti, Užice, Čačanske novine, Čačak,<br />
Vranjske, Vranje, Polimlje, Prijepolje, Borske<br />
novine, Bor, Somborske novine, Sombor, Grad,<br />
Vranje<br />
Kruševac, Naše novine, Odžaci, Bečejski <strong>mozaik</strong>,<br />
Bečej, Reč naroda, Požarevac, Takovske<br />
novine, Gornji Milanovac, Morava pres, Velika<br />
Plana, Lozničke novine, Loznica, Sremske novine,<br />
Sremska Mitrovica, Kolubara, Valjevo i TV<br />
Forum iz Prijepolja.<br />
Tekstove iz istraživačkog serijala možete<br />
pronaći na sajtu www.localpress.org.rs. Projekat<br />
se realizuje uz finansijsku pomoć NED-a.<br />
moralnu, ako već ne stvarnu.<br />
Na desetu godišnjicu preloma,<br />
ovaj kultni datum srpske<br />
istorije ljudi pamte na različite<br />
načine, i dostignuća tih napora<br />
ocenjuju svako na svoj način i<br />
iz svog ugla. Samo, ima li pepeo<br />
išta od sećanja na vatru<br />
Saša Stojković
Ordasok Óbecsén<br />
Nem megkésett könyvismertető<br />
Vojislav Šešelj hágai<br />
vádlott és őrizetes kiadott<br />
egy gyűjteményt (nevezzük<br />
könyvnek), amely állambiztonsági<br />
dokumentumokból áll.<br />
Erről még májusban beszámoltak<br />
hírügynökségek, internetes<br />
portálok, napilapok, sőt,<br />
az általam nagyra becsült és<br />
kedvelt Vreme hetilap, pontosabban<br />
a híres Miloš Vasić<br />
(lásd többek között Đinđić kormányfő<br />
elleni merényletről írt<br />
könyvét és mindazt, amit 1990<br />
óta a Vremeben megírt), vette<br />
a fáradtságot és június elején<br />
elkezdett beszámolni a 4.000<br />
(!) oldalas kiadvány tartalmáról.<br />
A Magyar Szó c. napilap olvasói<br />
jóval később, augusztus<br />
első szombatján értesülhettek<br />
arról, hogy létezik egy ilyen<br />
kiadvány (a címe: Dr Vojislav<br />
Šešelj: Policijski dosije). Az<br />
1981 és 2003 közötti időszakot<br />
dolgozza fel a négy kötet,<br />
amelynek a kiadója a Szerb<br />
Radikális Párt (SRS). Egyébként<br />
4000 dinárba kerül és<br />
ezer példányban jelent meg<br />
(egyelőre).<br />
A magát szerzőként aláíró<br />
Šešelj személyéből kiindulva,<br />
kérdés, hogy mi az igaz mindebből.<br />
Ám, talán nem is kellene<br />
annyira kétkedni: 2007. március<br />
8-án ezeket a szerb állambiztonsági<br />
dokumentumokat<br />
az akkori Koštunica-kormány<br />
(Koštunica aláírásával) adta<br />
át Šešelj jogi védelmezőinek<br />
(igaz, azzal a kitétellel, hogy<br />
nem szabad nyilvánosságra<br />
hozni az anyagot, hanem azt<br />
csakis a hágai perben szabad<br />
felhasználni).<br />
A könyvet (négy kötetet)<br />
idén május 8-án mutatták be<br />
Újbelgrádban, a községi parlament<br />
épületében. Jelen volt<br />
az SRS több tisztségviselője<br />
és szimpatizánsa. A felszólalók<br />
többek között azt mondták,<br />
hogy a Policijski dosije kiadvány<br />
is tanúsítja, hogy Šešelj<br />
határozottan küzdött a társadalom<br />
demokratizációjáért. Zo -<br />
ran Krasić (SRS), aki újabban<br />
a Šešeljt védő jogászcsapat<br />
élén van, azt mondta, hogy<br />
a könyv bizonyítja Šešelj ártatlanságát<br />
a hágai vádakkal<br />
szemben. Ez lehetne az SRS<br />
válasza, ha valaki megkérdezi<br />
tőlük, hogy miért nem tartották<br />
magukat ahhoz, hogy csakis<br />
a védelem céljaira használhatóak<br />
fel a szóban forgó állambiztonsági<br />
dokumentumok.<br />
Hi szen ők éppen a vezérük<br />
védelme céljából adták ki a<br />
könyvet.<br />
Az államtitkok<br />
nyilvánosságra<br />
hozója<br />
Vannak olyan szerb állambiztonsági<br />
dokumentumok is<br />
a könyvben, amelyeket Šešelj<br />
„szerzett be”, de nincs megjelölve,<br />
hogy melyik anyag melyik<br />
forrásból származik.<br />
Van ott mindenféle érdekesség<br />
(legalábbis a sajtóban<br />
megjelentek szerint, én ugyanis<br />
még nem jutottam hozzá<br />
a négy kötethez, amelyek<br />
egyébként Šešelj ópuszának<br />
113-116. kötetei).<br />
Šešelj még 1995-ben felkínálta<br />
a hágai ügyészségnek,<br />
hogy védett tanú lesz<br />
Milošević ellen – a közvetítő<br />
Aleksandar Vučić (!) volt.<br />
Radovan Karadžićot és Ratko<br />
Mladićot védte volna Šešelj,<br />
de hiába: Slobo akkor még<br />
nem volt vádlott, Šešeljnek<br />
FOTÓ: srbijanet.rs<br />
meg azt üzenték Hágából,<br />
hogy majd szólnak, ha szükségük<br />
lesz rá…<br />
Šešelj 2003 telének utolsó<br />
napjaiban ment el Hágába,<br />
vádlottként. Őt nem kellett letartóztatni,<br />
elment maga.<br />
Az SRS elnöke nem először<br />
jelentet meg államtitkokat.<br />
2001 januárjában leközölte<br />
az egy évvel korábban<br />
meggyilkolt Pavle Bulatović<br />
egykori védelmi miniszter haláláról<br />
folytatott parlamenti<br />
bizottsági ülések jegyzőkönyveit.<br />
Amelyek államtitoknak<br />
minősültek. Bűnvádi feljelentést<br />
is emeltek emiatt ellene,<br />
de ő elrepült Hágába. Onnan<br />
Itt még dúlt a „szerelem“<br />
viszont könyveiben adatokat<br />
jelentetett meg az ellene valló<br />
védett (!) tanúkról. Emiatt már<br />
elítélte a hágai bíróság 15 hónapos<br />
börtönbüntetésre, de<br />
még egy ilyen vád van ellene,<br />
ugyanott.<br />
A közzétett dokumentumok<br />
szerint Tomislav Nikolić<br />
még 1995 januárjában le<br />
akarta váltani Šešeljt az SRS<br />
éléről, mert úgy gondolta,<br />
hogy Šešelj az akadálya az<br />
SRS nagyobb sikereinek. Ez<br />
soha sem sikerült Nikolićnak,<br />
de 2008-ban alapított egy<br />
másik pártot Szerb Haladó<br />
Párt (SNS) néven (nem mellékesen,<br />
lopott az elnevezés,<br />
hiszen a szerb történelem<br />
során már volt egy ilyen párt,<br />
amely – leegyszerűsítve – az<br />
Obrenovićok modernizáló törekvéseivel<br />
szimpatizált).<br />
Tomislav Nikolić<br />
egy betűs<br />
változásai<br />
És így jutunk el Tomislav<br />
Nikolićhoz… Az újdonsült<br />
nagy Európa-barát, aki 2007-<br />
ben gonosznak nevezte az<br />
EU-t, aki mostanában szívesen<br />
mutatkozik nyugati politikusokkal,<br />
diplomatákkal... Aki<br />
csetnikvajda létére a titói elveket<br />
követve az el nem kötelezettség<br />
híve. Aki nem is olyan<br />
rég még azt szerette volna, ha<br />
Szerbia orosz kormányzósággá<br />
válik (majd visszaszívta a<br />
kijelentését), aki leusztasázta<br />
Boris Tadićot (majd azt mondta,<br />
hogy ő ilyesmit nem tett)...<br />
Ő volt az, aki egy SRS<br />
nagygyűlésen, 2003. február<br />
23-án azt mondta, hogy<br />
„ha valaki az elkövetkező 1-2<br />
hónapban találkozna Zoran<br />
Đinđićtyel, akkor mondja meg<br />
neki, hogy Titónak is a halála<br />
előtt gondjai voltak a lábával”.<br />
A mankós Đinđićet 2003.<br />
március 12-én lőtték le. 2008.<br />
júliusában azt mondta, hogy<br />
Đinđićet „az a társaság ölte<br />
meg, amelyikkel barátkozott”.<br />
Ezen a nyáron viszont azt nyilatkozta,<br />
hogy annak idején<br />
Šešelj kényszerítette őt arra,<br />
hogy nyíltan örüljön Đinđić<br />
halálának (ne feledjük, Šešelj<br />
akkor már Hágában volt!),<br />
majd Šešelj haragudott rá<br />
(Nikolićra), amikor ő bocsánatot<br />
kért Đinđić özvegyétől!<br />
Nikolić (saját szavai szerint)<br />
koalícióra szeretne lépni<br />
a VMSZ-szel, vendég volt a<br />
VMSZ tavaly nyári szabadkai<br />
születésnapi buliján, továbbá<br />
Orbán Viktornál járt a<br />
tavasszal, ugyanazon a napon,<br />
amikor Pásztor István,<br />
a VMSZ elnöke. Az SNS idei<br />
pártközgyűlésén vendég volt<br />
Pásztor is.<br />
Ugyanez a Tomislav Nikolić<br />
1994 novemberében megfenyegette<br />
a Vajdaságban élő<br />
magyarokat és horvátokat,<br />
„ha az SZRP hatalomra kerül,<br />
nem lesz számunkra hely<br />
e térségben” (a Magyar Szó<br />
közlése szerint).<br />
Ne feledkezzünk meg arról,<br />
hogy az SRS elnöke többek<br />
között a vajdasági horvátok<br />
elüldözése miatt is vádlott<br />
Hágában. Nem is olyan régen,<br />
másfél éve, Tomislav Nikolić<br />
még azt nyilatkozta, hogy „tudományosan<br />
nem bizonyított”<br />
a srebrenicai népirtás ténye,<br />
hogy „a számokat kitalálták”,<br />
hogy „ellenbizonyítékokat nem<br />
fogadnak el” és hogy „senki<br />
sem beszél a szerbek elleni<br />
gaztettekről”.<br />
Tomislav Nikolić az SRS<br />
megalakulása óta egészen<br />
2008 nyaráig, őszéig az SRS<br />
alelnöke vagy elnökhelyettese,<br />
értsd, második embere<br />
volt. Az SRS úgy jött<br />
létre, hogy Nikolić vezetésével<br />
a Népi Radikális Párt<br />
(NRS) egyesült Šešelj Szerb<br />
Csetnikmozgalmával (SČP).<br />
Érdekes, mintha Nikolić<br />
szeretné az egy betűs változásokat:<br />
NRS-SRS-SNS. Arról<br />
mindenkinek lehet véleménye,<br />
hogy ezen felül változik-e<br />
a politikája, vagy csupán a<br />
sok elvesztett választási csata<br />
után rájött, hogy a régi hozzáállás<br />
nem hoz elegendő szavazatot.<br />
Tomislav Nikolić, a<br />
karizmatikus örökös vesztes!<br />
Vannak, ugyebár, közmondások<br />
báránybőrbe bújó ordasokról…<br />
Szerintem elegendő belekukkantani<br />
egy parlamenti<br />
ülési közvetítésbe és meggyőződni<br />
arról, hogy az SNS<br />
fő emberei gyakorlatilag az<br />
SRS egykori fő emberei.<br />
Óbecse, Temerin,<br />
Nagybecskerek…<br />
Ismét a Magyar Szóban<br />
megjelent ismertetőből<br />
idézek: „A szolgálat újvidéki<br />
ügyosztályának 1995. októberi<br />
helyzetjelentésében ez<br />
olvasható: Branislav Stanojev<br />
csetnikvajda Óbecsén és környékén<br />
50 fős osztagot toborzott,<br />
hogy „fegyveresen<br />
szembeszálljon a nem szerb<br />
népekkel, ha megkísérlik fegyveresen<br />
vagy politikai eszközzel<br />
elszakítani a Szerbiához<br />
tartozó területet”. Az előbbi<br />
személy javasolta, hogy „az<br />
óbecsei magyarokra mérjenek<br />
megelőző csapást esetleges<br />
lázadásuk meghiúsítása és<br />
megfélemlítésük céljából.”<br />
Az ismertető szerint a<br />
közölt állambiztonsági dokumentumokban<br />
szó van<br />
többek között a temerini és<br />
nagybecskereki magyarok elleni<br />
– megtörtént vagy kilátásba<br />
helyezett – támadásokról<br />
is: „1993 júliusában a temerini<br />
magyarok esetleges lázadásának<br />
meggátolására és elrettentésük<br />
céljából négy fegyveres<br />
személy tartózkodott e<br />
településen. Az okmányból<br />
megtudható, hogy ’e militáns<br />
különítmény erőszakos magatartást<br />
tanúsított, a levegőbe<br />
lövöldözött, és összeverekedett<br />
magyar nemzetiségű fiatalok<br />
csoportjaival’”.<br />
A „balkáni ordasok” szakértője,<br />
Miloš Vasić szerint<br />
mindez egy szörnyű enciklopédia,<br />
amely az állam, a társadalom,<br />
a rendőrség, a jog<br />
és az erkölcs szétbomlását<br />
dokumentálja. Szerinte Šešelj<br />
ismételten öngyilkosként cselekedett,<br />
hiszen annak ellenére,<br />
hogy egyes részeket kihagytak<br />
a dokumentumokból,<br />
az, ami megmaradt is súlyosan<br />
inkriminálja Šešeljt és az<br />
SRS-t is: fegyveres alakulatok,<br />
háborús bűntettek, szervezett<br />
bűnözés.<br />
Márton Attila<br />
Az iskolaigazgatók kinevezésének/megválasztásának<br />
menete a következő: kiírják<br />
a pályázatot, a pályázatra jelentkezők<br />
közül az adott iskola<br />
kollektívája szavaz a szerinte<br />
legmegfelelőbb jelöltre, döntését<br />
az odavágó anyaggal<br />
együtt véleményezésre elküldi<br />
a Magyar Nemzeti Tanácsnak,<br />
a testület 15 napon belül véleményt<br />
nyilvánít, illetve előzetes<br />
jóváhagyási joga van, ha<br />
pedig nem nyilvánít, a hallgatást<br />
pozitív véleménynek tekintik.<br />
Ezt követően az adott iskola<br />
iskolaszéke titkos szavazással<br />
dönt az igazgató személyéről<br />
(nem mindig az MNT<br />
kedve szerint, ez már kiderült),<br />
majd a tartományi oktatásügyi<br />
titkár, tekintetbe véve az „érintettek“<br />
döntését és véleményét,<br />
30 napon belül kinevezi<br />
az igazgatót.<br />
Becsén már megválasztották<br />
az új iskolaigazgatókat.<br />
A pályázatra jelentkezők közül<br />
az iskolák illetékes testületeinek<br />
döntése szerint a<br />
Sever Đurkić Általános Iskolában<br />
Brankica Tapavica marad<br />
az igazgatónő, a péterrévei<br />
Samu Mihály Általános Iskolában<br />
Beretka Ferenc továbbra<br />
is az igazgató, a bácsföldvári<br />
Svetozar Marković Általános<br />
Iskolát Kelemen Ágnes vezeti,<br />
a Közgazdasági-kereskedelmi<br />
középiskolát Gordana<br />
Kovačev, a Gimnáziumot pedig<br />
Miodrag Basarić (ők voltak<br />
eddig is az igazgatók).<br />
A Műszaki iskola új igazgatónője<br />
Svetlana Tomić, a<br />
becsei Samu Mihály Általános<br />
Iskoláé pedig Kurin Klára.<br />
A becsei iskolák igazgatói<br />
aktívájának elnöknője, Brankica<br />
Tapavica kijelentette,<br />
A múlt hét végén a Szerbiai<br />
Újságírók Független Egyesülete,<br />
a Független Elektronikus<br />
Médiumok Szövetsége, a<br />
Vajdasági Újságírók Független<br />
Egyesülete és a helyi újságokat<br />
tömörítő Lokal press,<br />
valamint a civil szervezeteket<br />
tömörítő Polgári Vajdaság<br />
követelték az illetékes állami<br />
szervektől, hogy tiltsák be a<br />
szélsőséges, klerofasiszta, ne -<br />
onáci és rasszista szervezetek<br />
tevékenységét.<br />
A Polgári Vajdaság közleményében<br />
üdvözölte Teofil<br />
Pančić újságíró támadóinak<br />
letartóztatását, s követelte az<br />
okok feltárását, a szélsőséges<br />
szervezetek tevékenységének<br />
betiltását. Emellett kéri az<br />
államtól az adott szervezetek<br />
politikai és szellemi felbujtói,<br />
valamint anyagi támogatói kilétének<br />
kiderítését.<br />
A Szerbiai Újságírók Független<br />
Egyesületének, a Független<br />
Elektronikus Médiumok<br />
Szövetségének, a Vajdasági<br />
Újságírók Független Egyesületének<br />
és a Lokal press közös<br />
közleményében az áll, hogy a<br />
szélsőségesek célpontjai általában<br />
a más nemzetiségű-<br />
péntekenként<br />
2010. augusztus 13.<br />
új sorozat,<br />
516. szám<br />
Az MNT rábólintását követően<br />
Kinevezték az<br />
iskolaigazgatókat<br />
hogy az iskolák kommunikáltak<br />
az MNT-vel (a régi öszszetételűvel,<br />
mert az új MNT<br />
június végén alakult meg; az<br />
újságíró megjegyzése), amely<br />
pozitívan véleményezte az<br />
ajánlott igazgatók személyét.<br />
Ezt követően a tartományi oktatásügyi<br />
titkár kinevezte a becsei<br />
iskolák igazgatóit.<br />
Ami az iskolaigazgatók kinevezését<br />
illeti, az MNT-nek<br />
véleménynyilvánítási joga van<br />
a többségi iskolák esetében,<br />
ahol a diákok számának felénél<br />
kisebb arányban folyik magyar<br />
tannyelven az oktatás,<br />
és ahol egyáltalán a magyar<br />
megjelenik tantárgyként, és<br />
előzetes jóváhagyási joga van<br />
azokban az intézményekben,<br />
melyek tagozatainak többségében<br />
a tanítás a nemzeti kisebbség<br />
nyelvén folyik (Becse<br />
község területén a péterrévei<br />
és a becsei Samu Mihály, valamint<br />
a Petőfi Sándor iskolák<br />
esetében).<br />
Érdekes lenne tudni, hogy<br />
mi történt volna abban az<br />
esetben, ha az MNT véleménye<br />
nem lett volna pozitív, ha<br />
éppen az az igazgatójelölt lett<br />
volna a kedve szerint való,<br />
amelyet sem az iskola munkatestülete,<br />
sem az iskolaszék<br />
nem támogatott volna.<br />
Egyes vélemények szerint<br />
akkor kiderült volna, hogy a<br />
többségi pártállam mellett kialakult<br />
a kisebbségi pártállam<br />
is.<br />
Ezzel kapcsolatban igencsak<br />
jó lesz odafigyelni arra,<br />
hogy kik lesznek a becsei<br />
iskolaszékek közeljövőben<br />
megválasztandó tagjai. Jelölésüket<br />
szintén az MNT-nek<br />
kell jóváhagynia, illetve véleményeznie<br />
kell a jelöltek személyét.<br />
F.D.K.<br />
Az újságíró-egyesületek követelik<br />
Betiltani a<br />
szélsőségeseket!<br />
ek, a kis vallási közösségek<br />
tagjai, a homoszexuálisok, a<br />
civil szervezetek aktivistái, politikusok<br />
és értelmiségiek, valamint<br />
azok az újságírók, akik<br />
kritikusan írnak és tájékoztatnak.<br />
„Emlékeztetjük az illetékes<br />
szerveket, hogy egy évvel<br />
ezelőtt került módosításra a<br />
Büntető Törvénykönyv, amely<br />
szigorúbb büntetéseket irányoz<br />
elő az újságírók elleni támadásokért.<br />
A Szerbiai Képviselőház<br />
több mint egy évvel<br />
ezelőtt fogadta el a neonáci<br />
és fasiszta szervezetek megmozdulásainak<br />
betiltásáról,<br />
valamint a neonáci és fasiszta<br />
szimbólumok használatának<br />
betiltásáról szóló törvényt”, áll<br />
a közleményben.<br />
Az újságírók egyesületei<br />
szerint „Teofil Pančić újságíró<br />
megverése, és az a tény,<br />
hogy a támadók egy szélsőséges<br />
szervezet tagjai, csak<br />
egy a tengernyi olyan eset közül,<br />
amikor Szerbia polgárait<br />
amiatt érik atrocitások a gyűlöletszító<br />
ideológiát terjesztő<br />
szélsőségesek részéről, mert<br />
valamiben mások”, olvasható<br />
a közleményben.<br />
B.M.
8 útkereszteződés<br />
516. szám, 2010. augusztus 13.<br />
A fiatalok és a Than Fivérek ÉK szervezésében<br />
Az első HONIT<br />
Óbecsén<br />
Honismereti Ifjúsági Tábor (HO-<br />
NIT) elnevezéssel óbecsei fiatalok<br />
csoportja a Than Fivérek Értelmiségi<br />
Körrel együttműködve augusztus<br />
5-e és 8-a között négynapos tábort<br />
szervezett. A program gerincét a<br />
trianoni békediktátum 90. évfordulója<br />
képezte. Jovánovity Dániel, az<br />
egyik szervező elmondása szerint<br />
azért fontos erről az eseményről<br />
ilyen formában is szólni, mert meghatározza<br />
kortársai identitását és<br />
nemzettudatát.<br />
A tábort Knézi Péter óbecsei polgármester<br />
nyitotta meg, aki szerint<br />
hiánypótló kezdeményezésről van<br />
szó, és reméli, hogy a programnak<br />
lesz jövőre folytatása. „Foglalkozni<br />
kell hagyományainkkal, hiszen<br />
ez tart itt bennünket. Örülök, hogy<br />
Óbecsén van ilyen tábor” – fűzte<br />
hozzá a polgármester.<br />
A tábor három napja alatt Pece<br />
Zsófia egyetemista a rovásírásról<br />
tartott előadást, Papp Árpád, a<br />
Lehetett gyakorolni a fegyverekkel<br />
A Becse község Helyi Akcióterve<br />
a gyermekekért elnevezésű stratégiai<br />
okmányt, az UNICEF-fel együttműködve,<br />
2007-ben készítette el a<br />
becsei városelnök által kinevezett<br />
Szektorok közötti tanács. Az akcióterv<br />
célja a gyermekeket és a fiatalokat<br />
érintő problémák orvoslása, s<br />
helyzetük javítása.<br />
Idén az UNICEF több becsei<br />
program támogatását fogadta el.<br />
Egyik projektum megvalósításába<br />
a Labud Pejović óvoda is bekapcsolódott.<br />
A program koordinátorai<br />
Tatjana Mitić óvónő és Ferenc Magdolna,<br />
az óvoda igazgatónője.<br />
„A program célja a szülőkkel<br />
való együttműködés serkentése a<br />
gyermekek fejlődése érdekében,<br />
valamint a szülők és az óvoda kapcsolatának<br />
elmélyítése. A projekt<br />
keretében a szülők segítségével<br />
szépítjük óvodánk épületeit és környékét,<br />
újrafestjük a játszótereket,<br />
a kerítéseket. Tavaszra parkosítani<br />
szeretnénk az óvodák környékét.<br />
Azt azonban meg kell említenem,<br />
hogy ezt nagyon nehéz lesz megvalósítanunk,<br />
ugyanis amit mi nappal<br />
elvégezünk, azt ismeretlen személyek<br />
éjszakánként tönkreteszik,<br />
Szabadkai Városi Múzeum néprajzkutatója<br />
és dr. Morován Zsolt jogász<br />
és történész, volt szabadkai konzul<br />
Trianon előzményeiről és következményeiről<br />
beszéltek, más-más megközelítésben,<br />
Rózsa Péter történész<br />
pedig a két világháború közti oktatási<br />
rendszerről beszélt „Volt egyszer<br />
egy iskolarendszer – Kiváló tanárok<br />
világhírű tanítványok” címmel.<br />
Legnagyobb érdeklődés persze<br />
a szombati nap iránt volt, ekkor<br />
ugyanis a zentai Szt. Longinus Középkori<br />
Hagyományőrző Egyesület<br />
tagjai tartottak előadást a középkori<br />
harcművészetről és fegyverekről,<br />
valamint izgalmas és szellemes<br />
íjászati és harcművészeti bemutatót<br />
is tartottak, amely után a nézők<br />
is kipróbálhatták a különböző harci<br />
eszközöket.<br />
Az óbecsei honismereti tábor<br />
megvalósulását az önkormányzat<br />
és helyi vállalkozók tették lehetővé.<br />
F.R.<br />
Műhelymunkák az<br />
óvodában<br />
bejárnak óvodánk udvarába, kicsupálják<br />
a növényeket, megrongálják<br />
a játszóteret... Emellett még délutáni<br />
műhelymunkákat szervezünk,<br />
ahol a gyerekek a szülőkkel együtt,<br />
különböző, idényhez illő dolgokat<br />
készítenek. Nemrégiben például<br />
őszi magvakból készítettek képeket,<br />
most pedig a karácsonyra, és<br />
az újévre készülve üdvözlőlapokat,<br />
adventi koszorúkat készítenek. A<br />
gyerekek műveit értékesítjük, és<br />
játékokat vásárolunk az óvodának.<br />
Tavaly Péterrévén az egyik karácsonyi<br />
vásár alkalmával annyi pénzt<br />
sikerült összegyűjtenünk, hogy szobacsúszdát<br />
vásároltunk“, mondta<br />
Ferenc Magdolna.<br />
Az óvoda programjainak finanszírozására<br />
2008-ban 100 000 dinárt<br />
utaltak át. A pénz 40 százalékát<br />
festékekre költik (a játszóterek és<br />
a kerítés átfestése), 20 százalékot<br />
facsemeték vásárlására, a maradék<br />
pénzből pedig megvásárolják a műhelymunkához<br />
szükséges eszközöket.<br />
M.H.E. (A cikk 2008.<br />
december 12-én jelent meg a<br />
Becsei<br />
Mozaikban)<br />
FOTÓ: Király Annamária<br />
Szent István-napi rendezvény<br />
Sztárvendégek: Szinetár Dóra<br />
és Bereczki Zoltán<br />
A Petőfi Sándor Magyar Kultúrkör<br />
szervezésében már több éve<br />
ünnepi műsorral emlékeznek meg<br />
Szent Istvánra, az államalapítóra.<br />
Idén augusztus 20-án tartják meg<br />
a rendezvényt, amelyet az önkormányzat<br />
és tartományi, illetve magyarországi<br />
alapítványok is támogatnak,<br />
de több civil szervezet is<br />
bekapcsolódott a szervezésbe.<br />
A rendezvény a délelőtti órákban<br />
kezdődik, 9 órától Szent István-napi<br />
főzőversenyt tartanak a Nikola<br />
Tesla utcában, a kultúrkör előtt. A<br />
versenyzőknek marhapörköltet kell<br />
készíteniük. Míg a szakácsok tevékenykednek,<br />
a Harmónia együttes<br />
fogja szórakoztatni a jelenlevőket.<br />
Ugyanakkor (9 órától) kézműves<br />
foglalkozások várják a gyerekeket<br />
a Nikola Tesla utcában. 13 órakor<br />
várható a főzőverseny díjazottjainak<br />
kihirdetése.<br />
A délutáni műsor 17.30-kor kezdődik<br />
a Városi Fúvószenekar koncertjével<br />
a városközpontban, majd<br />
18 órától kenyérszenteléssel egybekötött<br />
ünnepi szentmise lesz a belvárosi<br />
Nagyboldogasszony templomban.<br />
A mise után a polgármester<br />
megszegi a felszentelt kenyeret a<br />
városháza előtt, majd rövid műsor<br />
következik, utána pedig ünnepi felvonulás<br />
lesz. A menet muzsikával<br />
és énekszóval a községháza elől a<br />
Zöldfás, a Petőfi Sándor és a Đura<br />
Jakšić utcákon keresztül jut el a<br />
Köztársaság utcába, ahol 20 órakor<br />
kezdődik az ünnepi műsor a Petőfi<br />
kultúrkör előtt felállított színpadon.<br />
A műsorban fellép a mórahalmi<br />
ugróköteles csoport, a kishegyesi<br />
Rizgetős táncegyüttes, a temerini<br />
Olvasókuckó<br />
Jó könyvek<br />
1. Schäffer Erzsébet: Toronyiránt<br />
- Utak és emberek. Schäffer<br />
Erzsébet új könyve, a Toronyiránt<br />
külső és belső utazások egymásra<br />
felelő története. Szereplői egyben<br />
hasonlóak. Akár vándorméhészek,<br />
akár a jurtában élő fiatal család, egy<br />
vonat egymás mellé került utasai,<br />
Csen úr Hainan szigetén, vagy a<br />
Lány, aki már nem gyerekkora kockavárát<br />
építi - mindannyian hazafelé<br />
tartanak. A helyszín hol Mexikó,<br />
hol Nyírmada határában egy akácos,<br />
hol Borneo szigete, vagy Zalában<br />
az Öreghegyen egy présház,<br />
lehet a Yalong-öböl Kínában, vagy a<br />
balástyai tanyákon egy kecskefarm -<br />
mindhez ugyanaz az út vezet. Lakóinak<br />
lélektől lélekig tartó útja. Amit,<br />
ha velük végigjárunk, fogódzókat<br />
találunk a magunk megszenvedett,<br />
megáldott, életünk utolsó pillanatáig<br />
tartó utazásához.<br />
2. Vass Virág: Franciadrazsé.<br />
Charlotte-ban volt valami fölényes<br />
elegancia. Réka alaposan megfigyelte.<br />
Tudta, ha ez a nő egy nap<br />
elveszíti a szépségét, elveszíti a<br />
hatalmát, és elveszíti a férfit, akit<br />
szeret, és mégis... Ez a nő újra<br />
férfikórus, a zentai Flamenco táncklub<br />
mazsorettcsoportja, a Városi<br />
Fúvószenekar és a Petőfi Sándor<br />
Magyar Kultúrkör tagjai.<br />
A sztárvendégek 22 órától<br />
koncerteznek: Szinetár Dóra és<br />
Bereczki Zoltán páros, a Budapesti<br />
Operettszínház művészei lépnek<br />
és újra fölé kerekedik. Réka, az<br />
ambiciózus, huszonéves lány egy<br />
pályázatnak köszönhetően Európa<br />
legnagyobb médiabirodalmában<br />
tölti szakmai gyakorlatát, ahol<br />
azonnal belehabarodik a művelt,<br />
bohém és sármos művészeti vezetőbe.<br />
A férfit azonban egy negyvenes<br />
éveiben járó párizsi anyuka<br />
tartja érzelmi fogságban, miközben<br />
a fiatal magyar gyakornoknak sem<br />
tud ellenállni. Riválisa lehet-e egy<br />
érett nő egy huszonéves lánynak<br />
Mennyi igazság rejlik a közhelyek<br />
által felhabosított francia szexepilben<br />
Miért éppen Párizsban derül<br />
ki, mit jelent Jin módra gondolkodni<br />
és Jang módra élni Vass Virág<br />
első regénye, a Vulévu egy hét alatt<br />
került az eladási sikerlisták élére.<br />
Vajon megismételhető ez a siker<br />
A Franciadrazsé nem rántja le a<br />
leplet a francia nőt övező klisékről<br />
és titkokról. Nem is dicsőíti. Egy furcsa<br />
szerelmi háromszög krónikája,<br />
amely hitelesen rögzíti a nőiesség<br />
modern szabályait.<br />
3. Anna Porter: Kasztner vonata<br />
- Kasztner Rezső igaz története<br />
regényben elbeszélve. „A vonat<br />
1684 utast vitt ki a német megszállás<br />
alatt lévő, háborús Magyarországról.<br />
Az utasok legidősebbje<br />
85 éves, legfiatalabbika mindössze<br />
egy hónapos volt... A budapesti zsidók<br />
1500 amerikai dollárt fizettek<br />
minden egyes családtagjukért, a<br />
gazdagok néha egész vagyonukat<br />
odaadták, a szegényeknek nem<br />
kellett fizetni. A kiválasztás rengeteg<br />
szörnyűséggel járt. Emléke mély és<br />
fájdalmas nyomokat hagyott azokban,<br />
akiknek rokonai nem élték túl<br />
a holokausztot...“.<br />
4. Szoó Judit: Kilófaló finomságok<br />
0-24 óráig - Fogyókúra<br />
idején és cukorbetegek számára<br />
is fogyasztható finomságok. Kilófaló<br />
sütemények után finomságok<br />
Bizony! Sütemények és édességek<br />
mellett egyre több étel, leves és<br />
vacsorának való receptjét is tartalmazza<br />
a Kilófaló sorozat második<br />
színpadra, majd 23 órakor tűzijáték<br />
következik, amit hajnalig tartó utcabál<br />
követ. A talpalávalót a moholi<br />
Dutty zenekar biztosítja.<br />
Augusztus 20-án a Nikola Tesla<br />
utcában kirakodóvásár, lacikonyha,<br />
valamint bor- és pálinkakóstoló várja<br />
az érdeklődőket.<br />
B.M.<br />
kötete. Szoó Judit konyhájában<br />
továbbra is teljes gőzzel folyik a<br />
munka, mert a 28 kilós fogyásnak<br />
köszönhetően megtanulta tartani<br />
az elért súlyát úgy, hogy közben továbbra<br />
se kelljen lemondania semmi<br />
jóról. Sőt, egy-egy ünnep vagy<br />
családi összejövetel alkalmával ő<br />
is megenged magának néhány, a<br />
fogyókúrával nehezen összeegyeztethető,<br />
fogást, így időről időre<br />
újabb egy-két kiló leadásával kell<br />
szembenéznie. Mindezt már örömmel,<br />
félelmek és aggodalmak nélkül<br />
teszi. Eközben újabb ételeket talál<br />
és próbál ki, a süteményektől, édességektől<br />
pedig végképp nem fosztja<br />
meg magát. Sok új praktikára, a<br />
nehézségek átvészelését segítő<br />
megoldásra is rájött. Mindezt ebben<br />
a kötetben osztja meg velünk. De a<br />
nagy-nagy meglepetés a citromos<br />
pite, a kuglóf, a Charlotte-torta vagy<br />
a csicsóka legkülönfélébb felhasználási<br />
módjai mellett mégis a mostanra<br />
kikísérletezett lisztkeverék,<br />
aminek a receptjét a könyv alapján<br />
már mindenki használhatja.<br />
B.M.
marketing<br />
broj 516. 13. avgust 2010. 9<br />
Donošenjem ovog kupona u redakciju Bečejskog <strong>mozaik</strong>a stičete pravo na besplatan mali oglas<br />
na dva jezika za broj 517. Kupon doneti do srede 18. avgusta do 12 časova.<br />
Amennyiben elhozza ezt a szelvényt a Becsei Mozaik szerkesztőségébe, lapunk 517.<br />
számában ingyenes (szerb és magyar nyelvű) apróhirdetésre jogosul. A szelvényt szerdáig,<br />
augusztus 18-ig (12 óráig) kell eljuttatni a Becsei Mozaik szerkesztőségébe.<br />
www.becejski-<strong>mozaik</strong>.co.rs<br />
Telefon redakcije: 021/6910-114<br />
Restoran Panorama<br />
4. sprat Robne kuće, Bečej<br />
Tel.: 021/6915-918,<br />
069-104-45-65<br />
Nedeljni ručak - ŠVEDSKI<br />
STO!!!<br />
Od 12 do 17 časova<br />
Bogat izbor hrane za<br />
samo 350 dinara.<br />
Dođite, uverite se!<br />
Akcija!!! Akcija!!!! Akcija!!!!<br />
Popijte kafu na terasi sa<br />
najlepšim pogledom na grad Bečej.<br />
Od 12 do 20 časova.<br />
Espreso kafa - Domaća kafa - Nes kafa - samo 40 dinara!!!<br />
Obaveštenje<br />
Obaveštavamo građane Bečeja, korisnike usluga JP „Vodokanal“<br />
da se od 1. juna 2010. godine primenjuje povećanje cena vode<br />
za piće, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda koje iznosi 6%.<br />
Takođe, prema opštinskoj Odluci o snabdevanju vodom, od 1.<br />
juna do 30. septembra primenjuje se blok tarifa u cilju racionalizacije<br />
korišćenja vode za piće u kategoriji domaćinstava.<br />
Ukoliko je isporučena količina vode na mesečnom nivou do 15m 3<br />
- cena za 1m 3 je 36,96 din (sa PDV-om), za vodu između 15 i 25m 3<br />
- cena za dodatni 1m 3 je dvostruka i iznosi 73,92 din (sa PDV-om),<br />
a iznad 25 m 3 - cena za svaki dodatni m 3 vode je trostruka i iznosi<br />
110,87 din (sa PDV-om).<br />
Molimo naše sugrađane da imaju razumevanja za ovo poskupljenje,<br />
odlagano od 1. januara, imajući u vidu ranija poskupljenja<br />
struje i goriva koje su dodatno opteretila funkcionisanje sistema<br />
vodosnabdevanja.<br />
JP „Vodokanal“
10<br />
ogledalo<br />
broj 516. 13. avgust 2010.<br />
MALI OGLASI<br />
• Pro da jem do maće vi no, sezonsko voće i grožđe. Dostava<br />
na kućnu adresu. Te l.: 063-531-833.<br />
• U Novom Sadu, na Grbavici, u ulici Tolstojeva 10, izdaje<br />
se nameštena garsonjera sa klimom i kablovskom televizijom.<br />
Tel.: 063-437-429.<br />
• Emajliramo kade svih tipova i dimenzija. Ulepšajte svoj<br />
stan. Za samo tri sata imaćete novu kadu uz garanciju kvaliteta.<br />
Tel.: 0230/454-059, 060-39-07-093.<br />
• Prodajem mobilni telefon W200i - kamera i radio i telefone<br />
Vodafone - tigar sa FM radiom. Tel.: 021/6913-516.<br />
• Na prodaju kuća u ulici Udarnička 69 u Novom selu.<br />
Cena po dogovoru. Tel.: 064-33-11-441.<br />
• Na prodaju trosoban stan u Malom ritu. Tel.: 069-133-18-<br />
31.<br />
• Prodajem mlade japanske prepelice, kao i jaja i mobilni<br />
telefon sa kamerom i radiom. Tel.: 021/6913-516.<br />
• Na prodaju kuća u ulicama Neznanog junaka 111 i Jožef<br />
Atile 136. Interesovati se na adresi Neznanog junaka 111,<br />
Bečej.<br />
• Dajem časove iz engleskog jezika. Tel.: 064-306-27-56.<br />
• Prodajem kuću starije gradnje 5 minuta od centra sa<br />
velikim placem, ulica Rade Stanišića 12, sa dve velike, nove<br />
šupe, gradskom kanalizacijom, gasom, toplanom. Cena i način<br />
plaćanja po dogovoru. Tel.: 021/6916-725.<br />
• Izdajem garsonjeru u Novom Sadu (30 m 2 ), blizu Medicinskog<br />
fakulteta, povoljno za studenta medicine. Prvi sprat,<br />
terasa, CG, topla voda, tuš kabina, telefon, pristup za internet<br />
i kablovsku. Dva ležaja, odvojena kuhinja. 150 evra + depozit<br />
i troškovi. Tel.: 062-252-022.<br />
• Izdajem dvosoban stan. Tel.: 062-819-85-25.<br />
• Na prodaju 1 jutro zemlje u Bečeju, blizu Topolskog puta,<br />
kod Boldižarevog salaša. Tel.: 021/806-748, 064-491-43-<br />
43.<br />
• Prodajem rakiju - kajsija, dunja, po povoljnoj ceni. Tel.:<br />
021/806-748, 064-300-49-16.<br />
APRÓHIRDETÉSEK<br />
• Házi készítésű bor eladó. Tel.: 063-531-833.<br />
• Angolórákat tartok. Tel.: 064-306-27-56.<br />
• Komoly házaspár idős férfit vagy asszonyt ápolna ingatlanáért.<br />
Tel.: 061-61-69-919.<br />
• Kétszobás lakás kiadó: Tel.: 062-819-85-25.<br />
• Ház eladó az Újfaluban a Rohambrigád utca 69-es<br />
szám alatt. Ár: megbeszélés alapján. Tel.: 064-33-11-441.<br />
• Háromszobás lakás eladó a Kisrétben. Érdeklődni a<br />
következő telefonszámon: 069-133-18-31.<br />
• Régebbi ház eladó nagy telekkel 5 percnyi távolságra a<br />
városközponttól, a Rade Stanišić utca 12-es szám alatt – két<br />
új, nagy fészerrel, városi csatornahálózattal, gázzal és távfűtéssel.<br />
Az ár és a kifizetés módja megbeszélés tárgyát képezi.<br />
Tel.: 021/6916-725.<br />
• Újvidéken garzonlakás kiadó, bútorozott, klímával és<br />
kábeltévével, a Grabovicán, a Tolsztoj utca 10-ben. Tel.:<br />
063-437-429.<br />
• Eladó: W200i mobiltelefon – kamera, rádió –, valamint<br />
Vodafone-Tigris telefonok FM rádióval. Tel.: 021/6913-516.<br />
• Eladó: fiatal japán fürjek és fürjtojások, valamint mobiltelefon<br />
kamerával és rádióval. Tel.: 021/6913-516.<br />
• Házak eladók az Ismeretlen hős 111-es, valamint a József<br />
Attila utca 136-os számok alatt. Érdeklődni az Ismeretlen<br />
hős utca 111-es szám alatt, Becse.<br />
• Garzonlakás (30 m 2 ) kiadó Újvidéken, az Orvostudományi<br />
kar közelében. Kedvező ár az Orvostudományi karra járó<br />
egyetemistáknak. Első emelet, terasz, központi fűtés, víz,<br />
zuhanyozó, telefon, internet- és kábeltévé-csatlakozás, két<br />
fekhely, külön konyha. Ár: 150 euró, valamint depozit és költségek.<br />
Tel.: 062-252-022.<br />
• Egy hold föld eladó Becsén, a Topolyai út közelében, a<br />
Boldizsár-szállásnál. Tel.: 021/806-748 és 064-491-43-43.<br />
• Barack- és birsalmapálinka eladó kedvező áron. Tel.:<br />
021/806-748 és 064-300-49-16.<br />
MATIČNE VESTI<br />
Venčani: Aleksandar Marinkov i Slađana Oros, Robert Butaš<br />
i Marika Ceitler, Daniel Orčik i Andrea Đuričin, Rudolf Urban<br />
i Eva Varga Poljak.<br />
umrli: Maćaš David (1924), Sofija Doroslovački (1934),<br />
Jovan Danilovac (1930), Jovanka Đurić Bakić (1924).<br />
CENOVNIK reklamnog<br />
prostora u koloru<br />
Cela strana 13.800 din<br />
Pola strane 8.280 din<br />
1/4 strane 5.290 din<br />
1/8 strane 2.760 din<br />
1/12 strane 1.668 din<br />
1/16 strane 1.450,00<br />
c e n e s u b e z P D V- a<br />
CENOVNIK malih oglasa i čitulja<br />
M a l i o g l a s i :<br />
na jednom jeziku 50 din, dvojezično 80 din<br />
Č i t u l j e :<br />
jednostubačno 150 din,<br />
d v o s t u b a č n o 3 0 0 d i n<br />
č italačka<br />
tribina<br />
Impresija – Kud’ plovi ovaj brod<br />
Pre nekih par nedelja, u goste<br />
nakratko, navratili su nam<br />
neki Francuzi koji su se oduševili<br />
gradom Bečejom, govoreći<br />
nam da bi nam brojni francuski<br />
gradovi pozavideli na zelenilu<br />
koje krasi naš grad... Nažalost,<br />
to je sve što je ostalo od Bečeja<br />
grada i onog što ga krasi. Ono<br />
što nam je priroda dala, iako se<br />
ne održava, ipak nekako živi, ali<br />
ljudi u njemu ništa ne stvaraju,<br />
niko ne dolazi i sve polako umire...<br />
Odavno se u ovom gradu<br />
ništa ne dešava, ništa se ne gradi,<br />
ne radi, niko ne dolazi... Ironija,<br />
ali nekada grad vaterpola<br />
– naš Bečej, ovogodišnja svetska<br />
liga je zaobišla i otišla južno,<br />
u Niš, a još onomad, te davne<br />
2000. godine Niš gotovo nije ni<br />
znao šta je vaterpolo. Ja vas ne<br />
pitam – gde je onda Niš otišao<br />
u drugim sferama, ako je tamo<br />
i vaterpolo počeo da odlazi Ja<br />
vas pitam – gde smo tu mi, gde<br />
je naš Bečej<br />
Šetam se ja tako sa tim istim<br />
Francuzima po našem gradu,<br />
a oni me pitaju – zašto je sve<br />
tako loše u ovom gradu Pokazujem<br />
im obične banalnosti,<br />
nemar i bezobrazluk nadležnih,<br />
odgovornih ili kako god da se<br />
oni zovu... Udaramo kolima u<br />
rupu na putu ili ne... Ulazimo u<br />
celo neoznačeno i neobeleženo<br />
„rupčano polje“ koje tu nije bilo<br />
pre samo par sati... U velikom<br />
„fordu“ u kome smo se vozili<br />
plombe su nam poispadale od<br />
rupa različitih gabarita i oblika<br />
koje je preduzeće za održavanje<br />
puteva, koje je bilo angažovano,<br />
ostavilo, bez oznaka, signalizacije<br />
ili nečeg trećeg, čitave ulice<br />
u našem gradu. Primera radi,<br />
jedna rupa je bila duboka par<br />
centimetara, što se i može videti<br />
sa slike gde leži opušak od<br />
cigarete, pa kada se zna da je<br />
filter cigare dug cca 3 cm, onda<br />
zamislite kolika je dubina rupe<br />
i kakav je osećaj kada na istu<br />
takvu neobeleženu naletite, tj.<br />
upadnete, a kakav je tek osećaj<br />
kada naletite na više njih u nizu.<br />
Nemoguće je da se niko nije setio<br />
da stavi adekvatnu signalizaciju<br />
kako to propisi nalažu, a što<br />
je najvažnije, nemoguće je da ti<br />
nadležni kojima smo mi građani<br />
u interesu, o tome ćute, jer oni<br />
tim istim putevima idu na posao<br />
ili se šetaju... Obzirom da su te<br />
rupe, što sutra što u narednih<br />
par dana bile zapušene onom<br />
crnom smešom za krpljenje<br />
rupa, jasno je ko je za iste kriv,<br />
ali ostaje nejasno zbog čega se<br />
tako nakaradno radi, kada se<br />
čak i minska polja vidno i jasno<br />
obeležavaju... Nije normalno i<br />
nije domaćinski...<br />
Francuzi nas pitaju, gledajući<br />
broj jedne kuće – zbog čega<br />
ima dva broja na kući, i zašto<br />
su table sa brojevima izbledelim<br />
teget sprejom ofarbane Odgovaram<br />
im da su ulice i brojevi<br />
menjani još jako, jako davno, da<br />
iste ipak nisu menjali huligani,<br />
nego neke firme valjda, i zaista<br />
ostaje neverica da je moguće<br />
uzeti sprej teget boje, preškrabati<br />
ulicu ili broj u iks, kao da<br />
smo u getu, i okačiti nove podatke...<br />
Primera radi, u „dalekoj<br />
nam i razvijenoj“ Kanjiži, stari<br />
nazivi ulica su i dalje postavljeni,<br />
imaju jednu lepu crvenu štraftu<br />
koja označava da se radi o starom<br />
nazivu ulice, a ispod nje<br />
se nalazi nova tabla sa novim<br />
imenom... Brojevi su lepo skinuti<br />
i zamenjeni novim pločicama.<br />
Zašto nadležni čije su ulice i<br />
brojevi takođe tako promenjeni i<br />
dalje ćute i da li je moguće da im<br />
to i dalje ne smeta<br />
Parkiramo auto i vidimo<br />
kako su postavljeni novi znaci<br />
za zabranu parkiranja na par<br />
mesta u centru... Rupa iskopana,<br />
znak nabijen – postavljen, a<br />
čak i par nedelja nakon toga, šut<br />
i grumeni betona, koji je razbijen<br />
za potrebe rupe, se nalaze na<br />
gomili oko stuba znaka... Niko<br />
ih nije sklonio... Niti ima nameru,<br />
očigledno... Baš kao i svojevremeno<br />
otpad posle rušenja<br />
WC-a na nesuđenoj plaži itd.<br />
itd... Nema šta, pravila struke,<br />
osećaj za lepo i profesionalizam<br />
su na „zavidnom nivou“ kod tih<br />
nadležnih.<br />
Tada se sve razvedrava…<br />
Francuzi kažu, jasno nam je šta<br />
je vama... Ako vi ovakve banalne<br />
stvari ne možete da uradite<br />
kako treba, kako onda očekujete<br />
da aplicirate nekim projektima,<br />
na nekim konkursima, u nekim<br />
fondovima i da iste dobijete ili da<br />
uradite iole komplikovanije stvari<br />
Kao što je pokojni premijer<br />
Đinđić govorio – jasno mi je da<br />
ne rade fabrike u Vašem gradu<br />
jer su one stvar države, ali zbog<br />
čega u tom istom preduzeću<br />
ne radi sat koji je postavljen na<br />
sredini fabričkog kruga Ako nismo<br />
sposobni da stvorimo nova<br />
radna mesta, da organizujemo<br />
svetsku ligu u vaterpolu itd. itd,<br />
zašto ne možemo da jednu rupu<br />
iskopamo kako treba i da taj beton<br />
počistimo ili da promenimo<br />
nazive ulica, ako je to već moralo,<br />
kako treba, ili da postavimo<br />
klupe u centru!!<br />
U kontekstu realnosti gore<br />
navedene i realnosti koju smo<br />
pročitali već koji put u novinama<br />
da predsednik opštine četuje sa<br />
kojekakvim likovima, izmišljenim<br />
Znak<br />
i stvarnim, na „Fejsbuku“, stavlja<br />
se prst na čelo i postavlja se pitanje<br />
da li se to ovde igra „Sim<br />
siti“ ili pak „Farmvil“ sa Bečejom<br />
Učestvovati u takvim diskusijama<br />
na takvim mestima, na<br />
način na koji se to tamo odvija je,<br />
iskreno, stvar svakog od nas pojedinačno<br />
iako bi svaka javna ličnost,<br />
pa i naš predsednik opštine<br />
o tome morala da vodi posebnu<br />
pažnju. Nije tajna da čak i predsednik<br />
Srbije ima svoj profil, ali<br />
tim ljudi koji održava profil strogo<br />
vodi računa šta će se tamo napisati<br />
i kako će se šta prezentovati.<br />
Naravno, iako sve ovo nije<br />
tajna ili neka posebna mudrost,<br />
taj šlif opet nedostaje, pa se na<br />
tako javnom mestu preporučuje<br />
ljudima da idu u Novi Bečej na<br />
slavu grada, ako im se ovde ne<br />
sviđa. Zaista degutantno… A<br />
čak i par dana nakon završetka<br />
te proslave, javnost nema podatke<br />
o finansijskoj konstrukciji<br />
proslave Dana grada. Navodno<br />
se čeka da se sabere 2 i 2, kako<br />
je rečeno na konferenciji za novinare...<br />
Eto, čak i to ne znamo<br />
koliko je, nego se mora sabirati.<br />
U javnosti se spekulisalo da je to<br />
iznos od oko 50.000 eura. Plan<br />
je bio od strane šefa organizacije<br />
iz tima predsednika opštine<br />
iznesen na jedan A4 format<br />
na sednicu veća, pa pošto su<br />
se navodno sponzori odazvali<br />
pozivima, videćemo valjda koliko<br />
je to sve koštalo na kraju i<br />
da li se papir sa specifikacijom<br />
događanja smanjio ili povećao<br />
A koliko je papira potrebno da<br />
bi se podigao kredit u banci na<br />
toliki iznos ili šta je potrebno da<br />
uradite da bi vam mama i tata<br />
dali toliki novac, poznato je ili<br />
se bar može saznati A ovde<br />
Još jedna rupa<br />
Jedan A4 format Štedimo papir<br />
Ma sramota! Mislim da to<br />
što bi trebalo da se predstavi, se<br />
zove elaborat, možda i projekat,<br />
ali A4 se ne zove sigurno! Onaj<br />
ko je domaćin u ovom gradu, ko<br />
drži budžet ovog grada i ko je<br />
šef timu ljudi koji se zovu savetnici,<br />
direktori ili veće ili kako god,<br />
mora o tome voditi računa, malo<br />
više nego oni sami. To se zove<br />
teret funkcije.<br />
Reći ćete možda dok ovo<br />
čitate, pa da… Lako je kritikovati...<br />
Ali ja vas pitam – imaju li<br />
ti koji nam kroje sve ovo gore,<br />
širinu i perspektivu, i ako imaju,<br />
koju Žablju ili ptičju Očigledno<br />
žablju! Zamislite, zovu „Garavi<br />
sokak“ da bude zvezda večeri, a<br />
taj bend je pre samo 3 nedelje<br />
na Srbobranfestu gostovao na<br />
danu tog grada (12. jul), 25 km<br />
udaljenom od Bečeja. I svirao<br />
na bini koja je bila dosta manja,<br />
a shodno tome je i koštala... „Videla<br />
žaba da se konj potkiva, pa<br />
i ona digla nogu“ – kaže narodna!<br />
A kako je tekao tok novca<br />
Nije ni bitno, jer onaj ko je domaćin<br />
o tome treba da vodi računa.<br />
Navodno su savetnici neki pripremili<br />
feštu koja se zvala Dan<br />
grada. U duhu tradicije, prošle<br />
godine su bile svečane tribine,<br />
a ove godine ostali smo dosledni<br />
pa smo mogli jahati i konje i<br />
magarce na Tisi. A da nam neko<br />
približi sam taj dan, šta on znači,<br />
niko nije ni pokušao. Dan oslobođenja<br />
Bečeja od okupatora<br />
smo svi znali šta je i kada je, a<br />
prošle godine, kad su uveli novi<br />
Dan grada, niko nije ni pokušao<br />
da ga približi ljudima da bi ga oni<br />
koji učestvuju u proslavi, zaista<br />
znali šta u stvari slave i da ga<br />
osete svojim, a suprotno onoj<br />
narodnoj „ne okreći leđa starim<br />
stvarima“, puštamo da nam čuveni<br />
Grb na Tisi propada dok<br />
sam ne nestane, u opštini koja je<br />
bila kuća baronice Eufemije Jović<br />
i koju je ona ostavila Bečeju,<br />
na centralno mesto postavljamo<br />
bistu Karolja Tana umesto biste<br />
baronice, što je degutantno, a<br />
na vrhu stepeništa na ulazu u<br />
opštinu i dalje stoji petokraka sa<br />
starim simbolima opštine... Pandemonijum,<br />
nema šta... Ako su<br />
već „odradili“ Dan grada, mogli<br />
su bar da ga razrade... Tako,<br />
primera radi, nije obezbeđen rezervni<br />
prostor za slučaj kiše, a i<br />
da je kiša stala, zamislite, bina<br />
je bila na zemljanom hipodromu<br />
koji se pretvorio u blato, pa čak<br />
ni to niko nije predvideo kao mogućnost.<br />
Zaista, jedan A4 format<br />
je očigledno mali za nešto<br />
što se zove organizacija. Elem,<br />
tako smo prošli i sa pecanjem 4<br />
šarana u fontani u centru grada<br />
pre izvesnog vremena, tako su<br />
i takse, radno vreme, parking i<br />
bog zna šta još, menjani bezbroj<br />
puta, a moglo se u susednim<br />
opštinama prosto pitati koliko je<br />
i kako sve to tamo rešeno... Pa<br />
nije valjda sramota pitati Bog<br />
zna šta će se još sve i menjati,<br />
nažalost, samo da bi bilo primenljivo<br />
i normalno, a ne unapređeno<br />
i korisno Da li može<br />
neko bolje Naravno da može.<br />
Toliko je ljudi sposobnih, uspešnih<br />
i kreativnih u ovom gradu u<br />
svakoj sferi života, samo neko<br />
ko je trebao da ih skupi, nije ih<br />
se ni setio. Nego predstavljamo<br />
Bečeju „Đido“ i onda ide neki<br />
tekst o tome, kao da Bečejci ne<br />
znaju šta je „Đido“, iako ga skoro<br />
svi znaju već par desetina godina.<br />
U Vršcu su, primera radi,<br />
organizovali folklor sa nastupima<br />
desetina ansambala iz celog<br />
sveta (Čile, Argentina, Japan<br />
itd). Ali džaba nam… Vršac je<br />
daleko, gde je taj Čile, a i treba<br />
okupiti tolike ljude. Ovde je lako,<br />
svi su tu, nije da se ništa ne dešava,<br />
a ako se neko i žali, on je<br />
„neprijatelj režima“... Kakva žalosna<br />
klasika... Hleba i igara, a<br />
za bolje nećemo ni da pokušamo<br />
da saznamo.<br />
Zaista, kuda plovi ovaj brod<br />
zvani Bečej i hoćemo li se naučiti<br />
nečemu i hoćemo li konačno<br />
sazreti da radimo malo komplikovanije<br />
stvari, a ne da grešimo<br />
na pravilnom menjanju znakova,<br />
krpljenju rupa i hoće li se roditi ili<br />
barem doći neko ko će osvetlati<br />
obraz ovom gradu i sa novom<br />
rasvetom i sa lepšim zelenilom i<br />
ulicama, hoćemo li opet organizovati<br />
vaterpolo turnir u našem<br />
gradu, hoće li opet neku bečejsku<br />
fabriku posetiti neki princ<br />
kao ugašeni Fadip svojevremeno,<br />
hoće li Japanci dolaziti<br />
ponovo u naš grad kao kada se<br />
otvarala prevodnica na kanalu i<br />
Tisi, hoćemo li učiniti bilo šta da<br />
se za naš grad čuje, da se on<br />
promoviše i da konačno krene<br />
da se razvija E, neka to urade<br />
Bečejci Bečejcima!<br />
Građanin Bečeja,<br />
Slobodan Zlokolica
č italačka<br />
tribina<br />
Pravo i u pravu<br />
Poštovani predsedniče školskog odbora OŠ<br />
„Zdravko Gložanski“, moram da vam odgovorim<br />
na vaše reagovanje pod naslovom „Nasilja nije<br />
bilo“, objavljenom u prošlom broju Bečejskog <strong>mozaik</strong>a<br />
zbog, kako ste naveli, „konfuznog, haotičnog<br />
i nejasnog izveštavanja vašeg novinara o događanjima<br />
u školi ’Zdravko Gložanski’“.<br />
Prvo moram da istaknem da sam se iznenadio<br />
nakon prvog čitanja vašeg teksta, jer mi ni tada,<br />
a ni sada nije bilo potpuno jasno, na šta i zašto<br />
reagujete i kritikujete rad naše novinarke kada nijednom<br />
rečju niste naveli šta je konkretan problem<br />
i šta je eventualno netačno u onom što je objavljenom<br />
u našim novinama.<br />
S obzirom na tu činjenicu, nije postojala naša<br />
obaveza da reagovanje objavimo, ali poštujući<br />
vaše pravo na izražavanje različitosti mišljenja i<br />
slobodu govora, objavili smo ga u rubrici „Čitalačka<br />
tribina“.<br />
Međutim, imati pravo ne znači i biti u pravu.<br />
Podsetiću vas da je posao novinara da prikuplja<br />
informacije koje proverava iz nekoliko izvora i<br />
plasira ih čitaocima u određenoj novinarskoj formi,<br />
pri tom vodeći računa da sagleda problem iz nekoliko<br />
aspekata-strana i da se ne svrsta ni na jednu.<br />
Upravo je to učinila novinarka našeg lista, što<br />
ogledalo<br />
ste i vi primetili.<br />
Međutim, to ne znači da novinar ne može da<br />
izvodi zaključke i donosi vrednosne sudove. Naprotiv.<br />
Ali to može da učini tek kada poseduje dovoljno<br />
proverenih i tačnih informacija-činjenica, što<br />
nije bilo tako u ovom slučaju. S obzirom na okolnosti<br />
i delikatnost teme (radi se o maloletnim osobama)<br />
novinarka je profesionalno postupila iako<br />
ste vi izneli ocenu da „Vaš novinar piše na način<br />
kao da se plaši da jasno i glasno napiše činjenice“,<br />
što je pomalo čudno jer ste upravo vi nakon<br />
uvoda u vašem tekstu izneli nekoliko informacija<br />
koje su trebale biti rečene, a nisu, na konferenciji<br />
za novinare, koje bi pomogle da se problem još<br />
više osvetli i pojasni.<br />
Normalno, i to je vaše pravo, ali to opet ne<br />
znači da ste u pravu.<br />
Što se tiče primedbe da „Vašem novinaru<br />
je ’interesantno’ da se obaveštenje o smeni i ponovnom<br />
postavljenju nalazi na sajtu Demokratske<br />
stranke Bečej“, ne vidim ništa sporno.<br />
Da li je možda navedena informacija netačna<br />
Vladan Filipčev, glavni i odgovorni urednik<br />
Bečejskog <strong>mozaik</strong>a<br />
Nasilja ima u svakoj<br />
školi<br />
Izgleda da čitaoce, naše<br />
građane i ne zanimaju naročito<br />
minula dešavanja u Osnovnoj<br />
školi „Zdravko Gložanski“ kada<br />
se do sada niko nije javio na<br />
osnovu zdravog razuma.<br />
Svoj radni vek u svojstvu<br />
prosvetnog radnika proveo sam<br />
u bečejskim školama, i na relaciji<br />
učenik-učenik kao i učeniknastavnik<br />
uvek i u svakoj školi<br />
je bilo nekog vida nasilja, koja<br />
su rešavana u skladu sa disciplinskim<br />
pravilnicima. Prema<br />
izjavama zvaničnika pomenute<br />
naše osnovne škole, ona mora<br />
da je neki fenomen, jer stalno<br />
naglašavaju da u njihovoj školi<br />
nije bilo nasilja. Verovatno se<br />
drže onog starog da stalnim ponavljanjem<br />
istog ono se prihvata<br />
kao činjenica. Kao demanti,<br />
samo jedna opaska: pošto su mi<br />
unuci započeli svoje školovanje<br />
u ovoj školi, često sam ih dočekao<br />
posle nastave u školskom<br />
dvorištu i tu sam više puta bio<br />
svedok nasilja na relaciji starijih i<br />
mlađih učenika.<br />
Kaže se da onaj ko radi, taj<br />
i greši. Jedini izuzetak je izgleda<br />
rukovodilac ove škole, pošto<br />
predstavnici Školskog odbora<br />
kao i Saveta roditelja tvrde da<br />
u radu direktora nije bilo ni g<br />
od greške. Nezakonita razmena<br />
učiteljica sa drugom školom<br />
i nije neka greška, pošto je ta<br />
razmena odobrena i od strane<br />
pokrajinskog sekretara za<br />
obrazovanje. Malo je, međutim,<br />
verovatno da je on odobrio baš<br />
nezakonitu razmenu.<br />
Članovi Školskog odbora i<br />
Saveta roditelja isticali su da u<br />
njihovim redovima ima i pravnika.<br />
Pitam se samo gde su bili<br />
oni kada je trebalo savetovati<br />
direktora da ne učini nezakonitu<br />
razmenu učiteljica<br />
Nekako nejasno govori se i<br />
o nekakvoj zaveri protiv direktora<br />
škole. Jedino je jasno samo<br />
to da su oni najglasniji u Školskom<br />
odboru i Savetu roditelja,<br />
članovi iste aktuelne partije na<br />
vlasti koja je i postavila svog člana<br />
za direktora. I ne biraju sredstva<br />
da postignu svoj cilj. Najnoviji<br />
„izum“, verovatno pomenutih<br />
pravnika, za rešavanje problema<br />
drugog A odeljenja jeste da<br />
se devetogodišnja devojčica odvoji<br />
od majke i da se stavi pod<br />
„odgovarajuće“ starateljstvo.<br />
I na kraju: gde je u svemu<br />
učiteljica drugog A odeljenja<br />
Njen stručni fijasko je prećutan,<br />
ona je predstavljena kao nekakva<br />
žrtva, a po zdravom razumu<br />
ona je prva odgovorna za<br />
sve što se dešavalo u njenom<br />
odeljenju. Nije teško biti dobar<br />
pedagog dok nema problema,<br />
teško je na pravi način rešavati<br />
te probleme.<br />
Laslo Berček,<br />
prosvetni radnik u penziji<br />
Reagovanje koordinatora radne grupe za proslavu Praznika opštine Bečej<br />
U znak zahvalnosti<br />
Predmet: D O P I S. Poštovani, ovim putem bih<br />
izrazio želju i iskoristio svoja prava da odreagujem<br />
na članke objavljenim u Vašem listu u periodu od<br />
početka jula meseca 2010. godine pa do početka<br />
avgusta meseca 2010. godine u kojima je bilo reči<br />
o proslavi Praznika opštine Bečej od raznih autora<br />
tekstova i to kao reakciju na razgovor sa Vašom<br />
koleginicom Kristinom Demeter Filipčev od dana<br />
09.08.2010. godine, koja mi je sama predložila da<br />
iznesem svoja viđenja i poglede povodom tekstova<br />
objavljenim u vašem lokalnom nedeljnom listu<br />
u pomenutom periodu.<br />
Uz dopis Vam prilažem svoj odgovor koji nosi<br />
naslov: U ZNAK ZAHVALNOSTI. Molim Vas da isti<br />
objavite u sledećem broju Vašeg lista, br. 516 u<br />
viđenom stanju. Isti vam dostavljam i štampanim<br />
i elektronskim putem, kako bi imali u arhivi, kao i<br />
da vam olakšam posao da ne morate isti prekucavati,<br />
da slučajno ne bi došlo do grešaka ili sa moje<br />
strane neupisanih komentara, niti od strane Vaših<br />
saradnika.<br />
Sa poštovanjem, Ferenc Edvin, sr,<br />
Koordinator radne grupe za proslavu Praznika<br />
opštine Bečej, u svoje ime.<br />
U ZNAK ZAHVALNOSTI<br />
KORISTIM OVU PRILIKU DA SE ZAHVALIM<br />
nedeljnom lokalnom listu Bečejski <strong>mozaik</strong> - čiji je<br />
tiraž nažalost nacionalna tajna iako ga toliki broj<br />
sugrađana sa velikim entuzijazmom čita -, na<br />
tome da je pažljivo propratila sva dešavanja vezana<br />
za proslavu Praznika opštine Bečej. Proslava<br />
koja je privukla na više hiljada naših sugrađana,<br />
iako NIKO NIJE BIO OBAVEŠTEN o tačnom programu<br />
manifestacije, mada je lokalni informativni<br />
list u 10.000 primeraka na oba jezika koja su u<br />
zvaničnoj i ravnopravnoj upotrebi u našoj Opštini<br />
u poštansko sanduče dostavio tačan program proslave<br />
i to dva puta u mesecu julu na teritoriji naše<br />
Opštine, takođe je plakatima bio promovisan ceo<br />
program manifestacije, objavljen je na zvaničnom<br />
internet sajtu opštine Bečej.<br />
KORISTIM OVU PRILIKU DA VAM SE ZA-<br />
HVALIM na ažurnosti, OBJEKTIVNOSTI i NE-<br />
PRISTRASTNOSTI lokalnom listu, jer TAČNI PO-<br />
DACI o finansijama i dešavanjima su od izuzetne<br />
važnosti za informisanost građana koji čitaju vaš<br />
nedeljni list, te zaista mislim da je vaš zahtev za<br />
mesečnu dotaciju od 100.000,00 (stohiljada) dinara<br />
od Opštine Bečej zaista zaslužen. Ovaj vaš zahtev<br />
je jednak ukupnoj sumi dotacija koju primaju<br />
svi ostali mediji na teritoriji Opštine ukupno dok oni<br />
zaista objektivno i verodostojno informišu građane<br />
naše Opštine. Ta je suma na godišnjem nivou 1,2<br />
miliona dinara, a to je polovina one sume od 2,5<br />
miliona dinara koliko je vaša objektivnost koštala<br />
građane opštine Bečej u 2009. godini, a upravo<br />
toliko je koštala i proslava Praznika opštine Bečej<br />
ove godine, a ta sredstva su bila namenjena za<br />
40.000 naših sugrađana, dok je tiraž vašeg lista i<br />
dalje tajna. Prateći tekstove vašeg cenjenog lista,<br />
mogu doći do zaključka da je Predsednik opštine<br />
zaista trebao da vam isplati traženu sumu za vašu<br />
LOJALNOST, VERODOSTOJNOST I OBJEKTIV-<br />
NOST, pa da imate snage da se sa svim znanjem<br />
i uloženim trudom posvetite dešavanjima na teritoriji<br />
opštine Bečej. Pričam o onom istom Predsedniku<br />
koji se – kako ste vi sami i primetili i napomenuli<br />
u broju 515 Lokalnog lista, prvo obratio<br />
građanima na svom maternjem jeziku, pa tek nakon<br />
toga na državnom jeziku, mada su oba jezika<br />
u zvaničnoj i ravnopravnoj upotrebi na teritoriji<br />
opštine Bečej, zaista sramotno sa njegove strane.<br />
A verovatno treba da ga je sramota i zbog organizacionog<br />
odbora proslave Praznika opštine Bečej,<br />
Osvrt na proslavu<br />
Dana grada<br />
Poštovana redakcijo! U<br />
današnjim uslovima galopirajuće<br />
demokratizacije svih<br />
sfera života, kada je u Srbiji<br />
svakom dopušteno da javno<br />
iznese svoje mišljenje, neka to<br />
bude dopušteno i meni.<br />
Dakle, razočaran sam i<br />
utučen.<br />
Zbog čega, ili zbog koga,<br />
pitate se sigurno. Zbog opštine<br />
Bečej, dakako.<br />
Prošlog leta, kada je prvi<br />
puta proslavljen novouspostavljen<br />
praznik opštine Bečej,<br />
bio sam pozvan da budem<br />
muški deo voditeljskog<br />
para manifestacije, uz Izabelu<br />
Varga, čuvenu glumicu, koja<br />
je program vodila na mađarskom,<br />
dok sam ja govorio na<br />
srpskom jeziku, kako i dolikuje<br />
višejezičnoj sredini, kao što je<br />
to naša mala varoš.<br />
Bez lažne skromnosti<br />
mogu da konstatujem da smo<br />
posao uradili maksimalno profesionalno<br />
i dobro, što meni<br />
nije predstavljalo nikakav napor,<br />
s obzirom na to da u takvim<br />
i sličnim angažmanima<br />
imam bogato iskustvo, a prošao<br />
sam i edukaciju za taj posao,<br />
iako sam po osnovnoj vokaciji<br />
diplomirani pravnik.<br />
Od opštine Bečej za uloženi<br />
trud i rad nisam dobio<br />
nikakvu satisfakciju, ni moralnu<br />
u vidu jednog ljudskog<br />
HVALA, ni materijalnu, u vidu<br />
čak ni najskromnijeg honorara.<br />
Nisam to ni očekivao, da<br />
budem iskren, jer sam rođeni<br />
Bečejac, Bečej smatram svojim<br />
gradom, a među svojima<br />
se neke stvari podrazumevaju<br />
i ne moraju nužno da se izreknu.<br />
Tako je barem u svetu kojem<br />
ja pripadam.<br />
Neka bude zabeleženo i<br />
to da sam se čak i obukao o<br />
sopstvenom trošku i to po poslednjoj<br />
modi, iskreno želeći<br />
da manifestacija i sa te strane<br />
bude na vrhunskom nivou.<br />
Prosto, stalo mi je do svog grada,<br />
a i navikao sam da, kada<br />
se prihvatim nekog posla, bilo<br />
kog i bilo kakvog, dajem sve<br />
od sebe i ništa ne prepuštam<br />
slučaju. Izgaram. Pored toga,<br />
navikao sam u životu i da držim<br />
zadatu reč i da je nikad ne<br />
koji je po vašim rečima sastavio jedan nekvalitetan<br />
program, sa nestručnim i nekvalitetnim izvođačima,<br />
onima koji su predstavnici Bečeja, Vojvodine i<br />
Srbije na međunarodnim i državnim prvenstvima,<br />
šire pozitivne vesti o nama, -za razliku od nekih<br />
medije lokalnog karaktera- oni su rado prikazali<br />
najbolje numere i podelili sa nama rezultate njihovog<br />
uloženod truda i talenta. Žao mi je što mislite<br />
da je državno priznatom orkestru kao Garavi sokak<br />
možda i nije mesto u Bečeju, da naši tako voljeni<br />
i cenjeni profesionalni estradni umetnici nisu<br />
dovoljno dobri za bečejce. Zar mislite da su naši<br />
sugrađani sa ljutnjom i nezadovoljni otišli kući - A<br />
da nisu bili sledećih dana zauzeti verovatno bi i<br />
protestovali na ulicama grada tražeći smenu vlasti<br />
i kamenovali organizacioni odbor...<br />
SLAŽEM SE sa vama, te je previše bilo izbaciti<br />
skoro 2,5 (dvaipo) miliona dinara za koji bi sugrađani<br />
tokom cele godine mogli kupiti svega tri hleba<br />
ponaosob, a znajući za Ognjenu Mariju i Svetog<br />
Iliju i mogućnosti lošeg vremena za taj datum,<br />
možda bi i odbornici koji su taj datum o ravnopravnosti<br />
svih građana naše Opštine izglasali, trebali<br />
da daju ostavku, zajedno sa Predsednikom koji je i<br />
lično podržao pomenutu proslavu od četiri dana.<br />
A to što je Predsednik napustio konferenciju<br />
za štampu dana 04.08.2010. godine... nije bilo bez<br />
reči, već je vaš prezauzet kolega napustio mesto<br />
konferencije za štampu pre Predsednika, dok se<br />
gospodin Knezi izvinuo prisutnima jer su strani gosti<br />
već bili u njegovoj kancelariji, a nakon njegovog<br />
izlaska, vaš cenjeni kolega je užurbano otišao i to<br />
bez reči. Pitam se zašto..., pa je vaš listi dezinformisao<br />
čitaoce po ovom ... opet!<br />
KORISTIM OVU PRILIKU DA VAM SE ZA-<br />
HVALIM da ste sa slikama objavljenim u Vašem<br />
lokalnom listu br 515 realno i objektivno prikazali<br />
broj 516. 13. avgust 2010. 11<br />
gazim.<br />
A prošle godine sam obećao<br />
pre svega sebi, a i Bečeju<br />
da ću se ove godine potruditi<br />
da svojom energijom, idejama<br />
i ostalim resursima, koje sam<br />
akumulirao za ove 33 godine,<br />
koliko živim i razvijam se,<br />
doprinesem da Proslava praznika<br />
našeg grada bude još<br />
lepša, veća, skladnija i pompeznija.<br />
Ali avaj, opština me je ove<br />
godine zaboravila. Verovatno<br />
slučajno, iz puke zaboravnosti<br />
i dementnosti nekoga ko je<br />
sedeo u koordinacionom timu<br />
Proslave. Ne želim da verujem,<br />
odbijam da verujem da<br />
je neko namerno, iz malopalanačke<br />
zlobe jednostrano pogazio<br />
prošlogodišnji dogovor<br />
da ove godine napravimo još<br />
veći šou, na radost i veselje<br />
građana našeg grada.<br />
Šokirao sam se kada sam<br />
ove godine posmatrao dešavanja<br />
na stejdžu druge po<br />
redu proslave, koja je ove godine,<br />
srećom, iz samog epicentra<br />
grada, gde se održavala<br />
lane, premeštena na livadu<br />
kraj reke Tise, pa je utoliko i<br />
manji broj ljudi posmatrao u<br />
biti prilično dobar program, čiji<br />
je sklad, nažalost, bio do neke<br />
mere prilično narušen jednim<br />
parom građana, koji se sticajem<br />
nekih čudnih okolnosti,<br />
našao u sebi nesvojstvenoj<br />
poziciji i ulozi voditelja programa<br />
centralnih manifestacija.<br />
Umesto da prošlogodišnji<br />
hepening sa elementima<br />
pravog pravcatog evropskog<br />
karnevala ove godine bude inspiracija<br />
za još veći događaj,<br />
uz angažman još većih profesionalaca<br />
i zvezda, utisak<br />
je da je ove godine došlo do<br />
podbačaja i deklasiranja Proslave<br />
praznika opštine Bečej,<br />
pre svega zbog problematičnog<br />
izbora voditelja. Možda<br />
nisu imali vremena, ni volje da<br />
održe preko potrebne probe,<br />
možda im to nije palo ni na pamet,<br />
ali verujem da bi uz samo<br />
nekoliko proba sve to izgledalo<br />
mnogo profesionalnije, ili<br />
barem manje neprofesionalno.<br />
Nije sramota učiti.<br />
Ali, avaj, nije se setio opštinski<br />
koordinacioni tim ovogodišnje<br />
proslave da među<br />
građanima Bečeja postoje<br />
edukovani ljudi, koji su prošli<br />
iscrpnu obuku za voditeljskos<strong>pik</strong>erski<br />
posao i to kod doajena<br />
i doajenki tog zanata u<br />
Vojvodini i da su oni bili spremni<br />
da izdvoje svoje vreme i<br />
pomognu amaterima, koji bi<br />
hteli da budu voditelji da se,<br />
što se kaže, malo išlifuju u pogledu<br />
fonda reči, a pogotovo<br />
u pogledu dikcije i impostacije<br />
glasa. Dobili bi čak i osnovni<br />
modni savet da se, za ime<br />
sveta, nigde na svetu na binu<br />
u večernjim satima ne izlazi u<br />
dnevnim odevnim kombinacijama,<br />
niti u odevnim kombinacijama<br />
u kojima se subotom<br />
prepodne ide na pijacu, pa<br />
makar ta bina bila i na livadi<br />
kraj reke.<br />
Nigde, osim u Bečeju ovog<br />
leta gospodnjeg.<br />
Prethodni redovi se mogu<br />
uzeti i kao svojevrstan priručnik,<br />
ako dogodine nekom padne<br />
na pamet da za voditelja<br />
treće Proslave imenuje svoju<br />
baba-ujnu, šurnjaju, ili prijatetku.<br />
Kažem, na sam program<br />
minule proslave niko dobronameran<br />
ne može da ima zamerke,<br />
prateće manifestacije<br />
su takođe veoma uspele, a<br />
najspektakularniji je bio prvi<br />
Adrenalin fest, u sklopu treće<br />
centralne večeri, koji je u<br />
naš grad ove godine doneo<br />
duh preko potrebne urbanosti,<br />
okupivši na jednom mestu najznačajnije<br />
metal grupe Srbije.<br />
Te nedelje, 1. avgusta, je mladost<br />
u našem gradu trijumfovala,<br />
sirova i iskrena energija<br />
prohujala poput vihora i snažno<br />
prodrmala veliki broj građana,<br />
koji su te večeri u Domu<br />
kulture posmatrali ovaj urbani<br />
event.<br />
Sa skoro posustalom nadom<br />
i dalje verujem da će ovakvi<br />
događaji, kao što je Adrenalin<br />
fest, postati praksa, a ne<br />
izuzetak u našem gradu, koji<br />
vapi za mladalačkom energijom,<br />
kao žedan za vodom.<br />
S poštovanjem,<br />
Daniel Pinter,<br />
dipl. pravnik<br />
dešavanja jedne propale proslave za šta možemo<br />
okriviti samo nesposobnost i nestručnost organizacionog<br />
odbora, loš ukus i bahatost kojim su prosipali<br />
novce od poreza građana. Jedino mi je žao<br />
što lokalna vlast u periodu od kraja 2004. godine<br />
do početka 2006. godine, u čijem sastavu je bila i<br />
vaša saradnica, TA VLAST nije našla vremena da<br />
uradi nešto konkretno za Bečej i bečejce na šta<br />
bi mi, neiskusni i nestručni mogli da se ugledamo<br />
i da učimo, već se u to vreme radilo na Potemkinovim<br />
selima i zamašćivanju očiju, a kao što i vi<br />
sami kažete na NESUĐENOJ PLAŽI (BM, 30.jul<br />
2010).<br />
I na kraju ŽELIM JOŠ JEDNOM DA SE ZA-<br />
HVALIM Vašem lokalnom nedeljnom listu na verodostojnosti<br />
i objektivnosti kojom ste propratili<br />
pripreme, a i sam program cele manifestacije,<br />
te predlažem da zarad potpore Vaših informacija<br />
proverite i druge izvore u raznim medijima (Dnevnik<br />
br. 22794 od 31. jula 2010. godine; Mađar So<br />
br. 21737. od 2. avgusta 2010. godine; Dnevnik<br />
br. 22797 od 3. avgusta 2010. godine; Mađar So<br />
br. 21738. od 3. avgusta 2010. godine;Dnevnik<br />
br. 22799 od 5. avgusta 2010. godine; www.be-<br />
cejinfo.rs/index.php/component/content/article/20-<br />
becej-informacije/288/prvi....) koje su sa slikama i<br />
rečima objektivno bez subjektivnih insinuacija informisali<br />
javnost.<br />
Ovim pismom smatram ove reakcije i reči pohvale<br />
završenim, i molim Vas da barem dogodine<br />
sa OBJEKTIVNOŠĆU, NEPRISTRAŠNOŠĆU i<br />
VERODOSTOJNOSĆU propratite sva dešavanja<br />
jer Bečeju i bečejcima trebaju takvi mediji! Samo<br />
mi je iskreno žao što vi niste jedan od njih.<br />
Sa poštovanjem:<br />
Ferenc Edvin Koordinator radne grupe za<br />
proslavu Praznika opštine Bečej, u svoje ime
12<br />
kaleidoskop<br />
broj 516. 13. avgust 2010.<br />
Intervju sa članovima Beogradske opere<br />
Postoji nešto više od lokalnih<br />
okvira<br />
Pred generalnu probu uoči<br />
nastupa na proslavi Dana grada<br />
Bečeja, razgovarali smo sa<br />
članovima Beogradske opere,<br />
Borisom Postovnikom i Ivanom<br />
Kruljcem, koji je izrazio želju da<br />
kaže nekoliko reči o svojim utiscima<br />
o Bečeju: „Nama je ovde<br />
lepo zato što su ljudi opušteniji,<br />
što je nekako sve prirodnije<br />
nego u nekom velikom, nazovi<br />
centru, kao što je Beograd.<br />
Sa druge strane, lepo je to što<br />
se i drugde nešto događa, ne<br />
mora sve da se događa samo u<br />
Novom Sadu, Beogradu i tako<br />
dalje, zašto ne i u Bečeju, jer<br />
ljudi su, sasvim prirodno, željni<br />
Ivan Kruljac i Boris Postovnik<br />
svega što predstavlja kulturu,<br />
neko novo iskustvo, neko uživanje<br />
koje će doživeti. Mi smo<br />
treći-četvrti put u vašem gradu<br />
i nosimo najlepše uspomene<br />
odavde“.<br />
I prošle godine ste nastupali<br />
u Bečeju, između<br />
ostalog i sa Gradskim horom<br />
povodom Dana grada.<br />
Kako je došlo do te<br />
saradnje<br />
Boris Postovnik: Pre godinu<br />
i po dana sam stupio u<br />
kontakt sa direktorom Gradskog<br />
pozorišta povodom potencijalnog<br />
koncerta ansambla<br />
„Nokturno“, to je operski koncert<br />
koji mi izvodimo u jednoj<br />
formi prilagođenoj malim scenama.<br />
Na koncertu naši gosti<br />
su bili članovi Gradskog hora,<br />
gde im je nas nekoliko pomoglo<br />
u izvođenju jedne njihove<br />
numere. Tako je sve krenulo.<br />
Rodila se ideja da bismo mogli<br />
da sarađujemo, što je već<br />
usledilo sledeće godine pozivom<br />
od gospodina Cvejanova.<br />
Mi smo to prihvatili oberučke i<br />
nas četvoro predstavnika došli<br />
smo da pojačamo muški deo<br />
hora. Nadamo se da će se to<br />
nastaviti, uvek ćemo vrlo rado<br />
da se vratimo u Bečej, jer Bečej<br />
je, bar za mene, potpuno<br />
otkriće. Nisam mogao ni da<br />
pretpostavim da se u Vojvodini<br />
nalazi takvo mesto koje pruža<br />
mnogo više od mnogih drugih.<br />
Nažalost, dobar deo tih stvari<br />
je neiskorišćen, ali mislim da<br />
će se naći neko pametan ko će<br />
uspeti to da iskoristi.<br />
Ove godine ste ponovo<br />
došli u Bečej da potpomognete<br />
svojim muškim<br />
glasovima. Pretpostavljam<br />
da članovi Gradskog<br />
hora imaju potencijal<br />
da ostvare ideju koju su<br />
istakli prilikom osnivanja<br />
- da postanu prepoznatljivi<br />
po specifičnom repertoaru.<br />
Interesuje me Vaše<br />
mišljenje o tome.<br />
Boris Postovnik: Mi, kao<br />
uslovno rečeno profesionalci,<br />
jer smo svi članovi hora opere<br />
Narodnog pozorišta iz Beograda,<br />
sigurno se ne bismo<br />
odazvali pozivu da nastupamo<br />
zajedno da nismo prepoznali<br />
potencijal i mogućnost da se<br />
tu napravi neki korak više na<br />
obostrano zadovoljstvo. Svakako<br />
da hor ima potencijal,<br />
nažalost, mali je broj članova.<br />
Smatram da Bečej kao grad od<br />
30-40.000 stanovnika mora da<br />
krije negde bar pedesetak ljudi<br />
koji imaju volju, želju, talenat i<br />
mogu da pomognu tom ’horiću’<br />
i ovom prilikom i mi ih pozivamo.<br />
Ako nama nije teško da<br />
dođemo iz Beograda nekoliko<br />
puta godišnje da pevamo, zašto<br />
bi nekom bilo teško da pređe<br />
ulicu i da dođe da se druži<br />
sa ljudima i da pevaju jedan<br />
repertoar koji i mi kao profesionalni<br />
pevači retko izvodimo. To<br />
je vrlo specifična vrsta muzike<br />
koja se ne neguje u Srbiji, i ovo<br />
je jedinstvena stvar koju radi<br />
bečejski hor.<br />
Ivan Kruljac: Slažem se<br />
sa kolegom. Dodao bih još nešto<br />
što možda nije do ove priče<br />
ali smatram da je povezanost<br />
ovog grada i sa Novim Sadom<br />
i sa Beogradom loša. Možda<br />
bi tome trebali više pažnje da<br />
posvete oni koji vode brigu o<br />
gradu. Na taj način bi Bečej<br />
Nastup na otvorenom<br />
bio otvoreniji i za dolazak drugih<br />
ljudi, jer ovde je sve samo<br />
ne dosadno, čovek može lepo<br />
i prijatno da se provede i tokom<br />
dana. A što se kulture tiče,<br />
mislim da bi trebalo da bude<br />
„upumpavanja“ više događaja,<br />
jer ljudi se ohlade od tog jednog<br />
ili dva događaja godišnje,<br />
malo je kulturnih momenata<br />
gde bi oni mogli da se izraze.<br />
Izgovor da se teško živi nije izgovor.<br />
Život mora da teče dalje,<br />
nije novac ono što čini život,<br />
nego ljudi su ti, i zato bi možda<br />
trebali oni koji predstavljaju<br />
političku vlast da poklone malo<br />
više pažnje kulturnim događajima.<br />
Boris Postovnik: Ne košta<br />
to mnogo, potrebno je samo<br />
malo više volje, promišljenosti<br />
i malo manje kratkoročnih ciljeva,<br />
ideja i malo manje političkih<br />
trzavica. Znate, ako neko<br />
FOTO: LJ.M.<br />
želi da dođe da peva, recimo<br />
u horu, a taj hor nema mogućnosti<br />
da ljude odvede na jedan<br />
koncert negde u Srbiji, a cena<br />
toga je pet ili deset hiljada dinara,<br />
ne može mi niko reći da<br />
u ovoj zemlji postoji opština<br />
koja u ovom trenutku ne može<br />
da izdvoji toliko makar za put<br />
svog hora da bi ti ljudi prezentovali<br />
kulturu ovog kraja i da bi<br />
predstavljali Bečej na pravi način.<br />
Zapravo, mi i dolazimo iz<br />
nematerijalnih pobuda da pomognemo<br />
ovoj sredini da oživi<br />
i zaživi i da vidi da postoji nešto<br />
više od lokalnih okvira.<br />
Sigurno postoji razlika<br />
između nastupa u operskoj<br />
dvorani ili pozorištu<br />
i otvorenog prostora.<br />
Boris Postovnik: Naš posao<br />
podrazumeva nastupe bilo<br />
gde, nisu retki nastupi ni na<br />
otvorenom i u našoj matičnoj<br />
kući i na gostovanjima. Mi smo<br />
već uigrani i nije nam mnogo<br />
važno gde nastupamo, da li je<br />
to otvoren ili zatvoren prostor,<br />
ali sama ova manifestacija koja<br />
se održava na otvorenom daje<br />
jednu novu dimenziju, pogotovo<br />
bina koja je velika, impozantna.<br />
Da li su vaše pripreme<br />
drugačije kada treba da<br />
nastupite na ovakvom<br />
otvorenom prostoru<br />
Boris Postovnik: U suštini<br />
to se ne razlikuje mnogo. Koncert<br />
je samo finale. Neophodne<br />
su probe i trening da bi se jedan<br />
ansambl uigrao, čak i poluprosečan<br />
ansambl uz dobrog<br />
dirigenta i rad može da bude<br />
savršen i da napravi dobre koncerte.<br />
Vrlo je bitan umetnički<br />
momenat koji se deli sa publikom<br />
na samom koncertu. To je,<br />
zapravo, najvažnija stvar. Što<br />
se tiče bečejskog hora i načina<br />
na koji Nataša to radi, tvrdim<br />
da se ne razlikuje od rada velikog<br />
broja dirigenata. Ona vrlo<br />
profesionalno vodi hor. Mi smo<br />
dolazili čak i na probe pre 15<br />
dana da bismo sve to uigrali.<br />
Da li je nastup na otvorenom<br />
prostoru neka vrsta<br />
kompromisa kako bi se<br />
pre svega mladi ljudi zainteresovali<br />
za ovaj vid<br />
kulture<br />
Ivan Kruljac: Zašto da ne,<br />
ali poenta je u tome što verovatno<br />
ne postoji osim sale pozorišta<br />
nijedan veći i prikladan<br />
koncertni prostor koji bi doveo<br />
ljude sa strane. Osim toga, ako<br />
vi nemate autobus iz Bečeja<br />
posle osam uveče prema Novom<br />
Sadu ili Beogradu, onda o<br />
čemu pričamo Možda bi i po<br />
tom pitanju – reč je i o privlačenju<br />
turista – trebalo nešto da se<br />
uradi. To, gde se izvodi nešto<br />
nije toliko bitno, bitno je kako<br />
se organizuje. Prošle godine<br />
bio sam iznenađen kvalitetom<br />
gostiju u Bečeju, doveli su pevačicu<br />
iz Mađarske koja izuzetno<br />
peva, a i u ovom sastavu<br />
svirača („Fingerbang“) postoje<br />
talentovani ljudi. Nije problem<br />
kvaliteta, problem je što stvari<br />
stoje. A kako ih pokrenuti To<br />
ne znam, ni tamo kod nas ne<br />
možemo kao pojedinci to da<br />
uradimo.<br />
Boris Postovnik: To znaju<br />
ljudi koji vode ovu opštinu. Ne<br />
prebacujem im, u stvari, direktno<br />
im prebacujem što nisu dovoljno<br />
promišljeni da uz malo<br />
sredstava ožive i pokrenu ljude.<br />
Naprosto ne može se sve<br />
svoditi na varijantu - nema se<br />
novca. Ako vi odvojite neku minimalnu<br />
sumu novca, možete<br />
dobiti i kvalitetne ljude, kvalitetan<br />
program i provod, može se<br />
mnogo toga. Umetnici su vrlo<br />
specifični ljudi, njih treba negovati,<br />
jedna dobra, lepa reč sva<br />
gvozdena vrata otvara.<br />
Vi ste svi članovi hora<br />
opere, a ansambl „Nokturno“<br />
je posebna priča<br />
Boris Postovnik: Da, grupa<br />
od 25 ljudi se okupila i radimo<br />
duhovni program, tzv. svetovni<br />
program pop-rok muzike i<br />
operski program. S obzirom na<br />
to da je Srbija gladna operske<br />
muzike, jer postoje svega dve i<br />
po operske scene, kažem i po,<br />
zbog toga što je opera Madlenianum<br />
privatna i gaji drugu<br />
vrstu kamerne opere. Naprosto<br />
ljudi iz ovako malih sredina nemaju<br />
mogućnost da odu do Novog<br />
Sada ili Beograda da vide<br />
operu i zato smo se skupili i prilagodili<br />
opersku muziku malim<br />
scenama. Izvodimo najlepše<br />
horove iz opera, hor Jevreja,<br />
hor Cigana, numere iz Travijate,<br />
iz Karmena, iz najpoznatijih<br />
opera uz klavir i solističke<br />
numere. Bečejska publika je to<br />
prepoznala, kada smo gostovali,<br />
sala je bila puna. Nadam<br />
se da će ansambl „Nokturno“<br />
ponoviti koncert, ne samo u<br />
Bečeju nego i u okolini.<br />
Da li postoji razlika u odnosu<br />
na period kada su<br />
dominirali neki drugi žanrovi,<br />
recimo turbo-folk,<br />
koja ukazuje da ipak postoje<br />
ljudi koji cene umetnost<br />
Ivan Kruljac: Sve potiče<br />
od politike. Mislim da se nazire<br />
mogućnost izbora, a to je jedino<br />
potrebno, dati ljudima izbor pa<br />
neka slušaju kakvu god muziku<br />
žele. Putujući po manjim gradovima<br />
smo videli da su ljudi<br />
žedni ovakvih događaja, oni se<br />
negde na pola koncerta opuste<br />
i shvate kako je to lepo. Primetili<br />
smo da naša muzika izaziva<br />
osmeh i pozitivna osećanja kod<br />
ljudi. To je najbitnije.<br />
Boris Postovnik: Bečejska<br />
publika nas je tri puta vratila<br />
na bis, to dovoljno govori.<br />
Ja imam malo drugačiji pristup<br />
od kolege. Svetske tendencije<br />
su da se muzike mešaju i da<br />
nije velika sramota nastupati<br />
sa ljudima koji se bave nekom<br />
drugom vrstom muzike, ne da<br />
je to turbo-folk, ali mi smo imali<br />
izlete i sa Balkanikom, Željkom<br />
Joksimovićem, Bajagom... Ta<br />
saradnja je nekako prirodna,<br />
muzičari se prepoznaju. Nove<br />
su tendencije da se muzike sve<br />
više preklapaju, tako da imate<br />
nove pravce muzike kao što su<br />
simfo-pop, simfo-rok, što upravo<br />
bečejski Gradski hor gaji.<br />
Ima dosta fuzije između benda<br />
i glasova, orkestra i glasova<br />
pojedinaca. Po mom mišljenju<br />
to je prirodna evolucija muzike,<br />
tako da će ansambl „Nokturno“<br />
u saradnji sa bečejskim Gradskim<br />
horom naći taj model da<br />
ih gurnemo u opersku stranu,<br />
a oni će nama da poklone deo<br />
gospela, roka, popa koji nama<br />
nedostaje. Mislim da ćemo napraviti<br />
pravu stvar. LJ.M.<br />
FOTO: LJ.M.<br />
Likovna kolonija udruženja „Duga“<br />
Slike za decu<br />
opštine<br />
Sekcija „Duga“<br />
Učesnici<br />
kolonije<br />
U radu likovne kolonije<br />
učestvovali su Imre Kočiš i Ištvan<br />
Mađar iz Temerina, Roža<br />
Jakovljević iz Ade, Rozalija<br />
Bata iz Bačke Topole, Anamarija<br />
Stanojev, Edit Kolarski i Laslo<br />
Marijaš iz Bačkog Petrovog<br />
Sela, Aleksandar Lučić, Tibor<br />
Šipoš, Milivoj Nakić, Eržebet<br />
Lauc, Ana Vukelić, Magdolna<br />
Šeregi, Milena Cvetković, Piroška<br />
Tot Kaša, Jovanka Jelić,<br />
Maćaš Molnar, Roža Balzam,<br />
Almoš Rokuš i Katalin Holo iz<br />
Bečeja.<br />
Dvadesetak amaterskih likovnih<br />
umetnika iz Ade, Bačke<br />
Topole, Bačkog Petrovog Sela<br />
i Bečeja se u nedelju okupilo<br />
na likovnoj koloniji koju je u<br />
dvorištu svoje kuće organizovala<br />
Katalin Holo, članica likovnog<br />
udruženja „Duga“. Članovi<br />
ovog udruženja sa neiscrpnom<br />
energijom rade, stvaraju i druže<br />
se tokom čitave godine, a<br />
svoje slike neretko poklanjaju<br />
u humanitarne svrhe. Ovoga<br />
puta slike koje su nastale na likovnoj<br />
koloniji će pokloniti deci<br />
bečejske opštine za „Dečju nedelju“.<br />
Naime, prema rečima organizatorke<br />
i domaćice Katalin<br />
Holo, ideja je da se početkom<br />
školske godine otvori konkurs<br />
za likovne radove dece svih<br />
uzrasta, od vrtića do srednje<br />
škole, koje će tročlana komisija<br />
pregledati, a prva tri likovna<br />
rada, odnosno učenika iz svake<br />
kategorije će nagraditi sa<br />
po jednom slikom sa ove kolonije.<br />
Nagrade će biti uručene<br />
za vreme trajanja „Dečje nedelje“<br />
sa željom da im to bude<br />
podsticaj da nastave da slikaju<br />
i crtaju.<br />
LJ.M.<br />
Fotomonografija Bečeja<br />
III izmenjeno izdanje<br />
fotomonografije<br />
Bečeja<br />
(srpski, mađarski i<br />
engleski jezik)<br />
možete kupiti<br />
u prostorijama<br />
Bečejskog <strong>mozaik</strong>a<br />
u ul. Matije Gupca 43<br />
po ceni od<br />
3.300 dinara.<br />
Informacije na<br />
telefon: 021/6910-114<br />
poziva na<br />
pretplatu<br />
Poštovani čitaoci, pozivamo vas da se pretplatite<br />
na nedeljnik Bečejski <strong>mozaik</strong> po povoljnim<br />
uslovima. Ukoliko se odlučite da vaš primerak Bečejskog<br />
<strong>mozaik</strong>a dobijate svakog petka na vašoj<br />
adresi bez poštanskih troškova i s popustom u<br />
zavisnosti od dužine pretplate, pozovite nas i mi<br />
ćemo izvršiti uplatu pretplate umesto vas.<br />
Pretplata s popustom: tri meseca 370 dinara,<br />
šest meseci 710 dinara, godinu dana 1.350 dinara.<br />
Svaki pretplatnik stiče pravo na besplatno<br />
oglašavanje: pretplata na tri meseca - dva besplatna<br />
oglasa, pretplata na šest meseci - pet besplatnih<br />
oglasa, pretplata na godinu dana - deset<br />
besplatnih oglasa.<br />
Za sve informacije možete nas kontaktirati<br />
na telefone:<br />
021/6910-114 i 6918-815
U vrelim danima šminka treba da bude što<br />
blaža kako bi koža mogla da diše. Za posao<br />
neka bude neutralna, za veče otkačena, a za<br />
plažu minimalna.<br />
Većina šminkera preporučuje vrlo laganu<br />
i prozračnu šminku za leto. Možda će vam se<br />
zbog toga činiti pomalo dosadna i jednolična,<br />
ali imajte na umu da i ako ne nanosite težak i<br />
debeo sloj pudera ili ostale šminke, možete i te<br />
kako zasijati. Na oči nanesite svetle i sjajne boje<br />
leta - zelene, plave, srebrne i zlatne nijanse,<br />
boje breskve i svetloljubičaste. Za veče se preporučuju<br />
iste nijanse, ali intenzivnije nanete. Na<br />
obraze možete staviti i svetloružičaste i zlatne<br />
tonove rumenila. Zaboravite na teške i tamne<br />
ruževe. Dovoljan je hidratantni ruž ili sjaj u boji<br />
kože ili čak samo mast za negu usana.<br />
Na plaži<br />
Ako idete na plažu, najbolje je da se ne<br />
šminkate uopšte. Biće vam dovoljna krema sa<br />
zaštitnim faktorom. Ipak, ima žena koje vole da<br />
izgledaju lepo i sređeno u svakom trenutku, koje<br />
kažu da se bez maskare osećaju „kao gole”.<br />
One mogu da koriste vodootpornu maskaru.<br />
Malo starije dame vole da stave i karmin u nekoj<br />
crvenoj nijansi. Ako je to vaš izbor, potrudite<br />
se da nabavite onaj sa zaštitnim dejstvom. Sve<br />
preko toga može da izgleda preterano i neukusno.<br />
Na poslu<br />
Većina prostorija sada je klimatizovana, pa<br />
se poslovni mejkap i ne razlikuje mnogo u zavisnosti<br />
od godišnjeg doba. Kojim god poslom da<br />
se bavite, šminka nikako ne sme da bude napadna.<br />
Najvažnije je da ten bude dobar, jer će u<br />
suprotnom šminka delovati neuredno. Koristite<br />
puder u prahu i sveže rumenilo i uvek se opredelite<br />
za prirodne boje. Izbegavajte crnu boju na<br />
licu, osim za maskaru i, eventualno, tanku liniju<br />
oko očiju. Karmin i senka treba da budu u što<br />
neutralnijim nijansama.<br />
na večernjem izlasku<br />
Važno je znati da osunčana koža ne trpi<br />
jaku šminku. Treba izbegavati kompaktne pudere,<br />
jer je leti najvažnije da istaknete preplanuo<br />
ten. Ove sezone to ćete najlakše postići ružičastim<br />
karminom, koji možete upotpuniti adekvatnim<br />
rumenilom u nekoj roze nijansi. Čuveni stil<br />
„smoki ajz“ pravi je izbor ukoliko se odlučite da<br />
naglasite oči. S obzirom na to da je leto, slobodno<br />
eksperimentišite sa življim bojama. Stavite<br />
na kapke senku u plavoj ili zelenoj nijansi ako<br />
ste crnka. Plavuše neka probaju kako im stoji<br />
ljubičasta.<br />
Još nekoliko<br />
praktičnih saveta<br />
Prilikom nanošenja hidratantne i kreme za<br />
sunčanje na lice, nemojte je nanositi na same<br />
kapke, jer će vam zbog vrućine nakon nekoliko<br />
sati senka izgledati očajno. Umesto kreme,<br />
na oči stavite baznu senku, koja omogućava<br />
da vaša prava senka drži duže, izgleda lepše<br />
i sprečava nakupljanje na kapcima. Zatim, nanesite<br />
olovku za oči, malo senke i maskaru. Izbegavajte<br />
ajlajner, jer će vam šminka izgledati<br />
preterana. Neka vam sva šminka bude vodootporna,<br />
jer se tako neće topiti i mrljati na vrućini i<br />
vlazi.<br />
(Izvor: Stil magazin)<br />
zanimljivosti<br />
Ko su najbolje obučeni<br />
ljudi na svetu<br />
time out<br />
Kako se našminkati za<br />
posao, veče i plažu<br />
Časopis „Veniti fer” objavio<br />
je svoju godišnju listu najbolje<br />
obučenih svetskih poznatih ličnosti,<br />
od holivudskih zvezda,<br />
preko sportista, do državnika<br />
i plemstva.<br />
Prva dama SAD Mišel<br />
Obama već se može smatrati<br />
redovnom članicom ovog prestižnog<br />
kluba, ali uvek elegantni<br />
Dejvid Bekam je taj koji je<br />
OVAN<br />
(21.03. – 20.04.)<br />
Zaljubljujete se na<br />
prvi poged češće<br />
nego pripadnici drugih znakova.<br />
Neko vas je opet opasno<br />
zaintrigirao. Nervirate se, jer<br />
je situacija krajnje neizvesna.<br />
Ne želite da brzate, ali ni da<br />
čekate.<br />
BIK<br />
(21.04. – 20.05.)<br />
Aktivni ste i uporni.<br />
Nalazite se u nejasnoj<br />
emotivnoj situaciji koja vam<br />
odvlači pažnju. Umesto da se<br />
okrenete korisnijim stvarima, gubite<br />
se u pravljenju planova vezanih<br />
za dotičnu osobu. Na pomolu<br />
je velika strast.<br />
FOTO: www.blic.rs<br />
ove godine zaslužio mesto u<br />
Dvorani slavnih.<br />
Najsporniji izbori našli su<br />
se u kategoriji „originalnih”<br />
među kojima su nezaobilazna<br />
Lejdi Gaga, kreator Džon Galijano<br />
i glumica Helena Bonam<br />
Karter. Gaga forsira izgled<br />
„dada katoličke devojčice” koji<br />
je mešavina stila burleskne<br />
igračice Džipsi Rouz Li (1911-<br />
1970) i robota Rozi iz crtanog<br />
filma „The Jetsons”, piše „Veniti<br />
fer”, dok Helena Bonam Karter,<br />
koja kaže da su joj „duge<br />
gaće” omiljeni deo garderobe,<br />
inspiraciju za svoj stil pronalazi<br />
u kreacijama Vivijen Vestvud i<br />
Marije Antoanete.<br />
Galijanov uzor je Oliver<br />
Tvist, a kaže da su mu omiljene<br />
cipele „motociklističke<br />
čizme”.<br />
Godišnja lista najelegantnijih<br />
ličnosti nastaje tako što<br />
„Veniti fer” pošalje glasačke<br />
listiće na hiljade adresa širom<br />
sveta osobama za koje se veruje<br />
da imaju „oko” da prepoznaju<br />
dobar stil, među kojima<br />
su dizajneri, zaposleni u velikim<br />
robnim kućama, modni<br />
urednici, fotografi, zabavljači i<br />
aristokratija.<br />
BLIZANCI<br />
( 2 1 . 0 5 . – 2 0 . 0 6 . )<br />
Ironični ste i svadljivi<br />
do te mere da postajete<br />
opasni po okolinu. Kontrolišite<br />
se, jer možete imati<br />
problema s obzirom na pojačanu<br />
želju za dominacijom. Niko<br />
ne voli da mu se drže pridike.<br />
Više radite, a manje pričajte.<br />
RAK<br />
(21.06. – 22.07.)<br />
Pošto vam nikako<br />
ne odgovara timski<br />
rad, pokušajte da ga eskivirate.<br />
Sami ćete postići bolje rezultate<br />
i biti zadovoljni. Osećaj da vam<br />
izvesne osobe uzimaju energiju<br />
nije bez osnova. Iako su dobronamerne,<br />
ne prijaju vam.<br />
Konačni spisak, koja izlazi<br />
već 71 godinu, nadgleda troje<br />
urednika časopisa. Godinu<br />
2010. pamtićemo po četvrtom<br />
uzastopnom pojavljivanju<br />
gospođe Obame na listi. Ona<br />
je, primećuje magazin, skoro<br />
sama vratila u modu gole mišice,<br />
široke kaiševe, kardigane,<br />
košulje, podignute frizure i cipele<br />
sa niskom štiklicom, dok<br />
je prva dama Francuske, Karla<br />
Bruni Sarkozi, inače obožavateljka<br />
„Diora”, treću godinu zaredom<br />
na listi.<br />
Među prvim damama našla<br />
se i debitantkinja Samanta<br />
Kameron, inače prva trudnica<br />
koja je ikad dospela na listu.<br />
Časopis ističe njenu garderobu<br />
prepunu broševa, upadljivih<br />
ogrlica i marki poput Filipa<br />
Lima i Erdema.<br />
Kategoriju „profesionalaca”<br />
tj. modnih stručnjaka predstavljaju<br />
američka dizajnerka Tori<br />
Berč, Elber Albas iz „Lanvena”,<br />
Džordžina Čapman („Markesa”),<br />
Stejsi Bendet Ajzner<br />
(„Alis&Olivija”), glavna i odgovorna<br />
urednica „Glamura” Sindi<br />
Liv, kao i troje odrasle dece<br />
Ralfa Lorena: Dejvid, Dilan i<br />
Endru. (Izvor: B92)<br />
LAV<br />
(23.07. – 22.08.)<br />
Evidentno je promenljivo<br />
raspoloženje<br />
praćeno izlivima nezadovoljstva.<br />
Pošto se trudite da o<br />
sebi stvorite lažnu predstavu,<br />
potiskujete neuspehe. Lažući<br />
druge, vi u stvari obmanjujete<br />
sebe.<br />
DEVICA<br />
(23.08. – 22.09.)<br />
Posao pre svega.<br />
Pošto ste sa perfekcijom<br />
i autoritativnim stavom<br />
počeli da preterujete, pokušajte<br />
da se unormalite. Nemaju<br />
svi u timu sa kojim radite isto<br />
mišljenje. Morate biti tolerantniji.<br />
Niste uvek u pravu.<br />
13<br />
broj 516. 13. avgust 2010.<br />
Letnji trendovi i za<br />
jesen 2010.<br />
Zahvaljujući dizajnerima<br />
koji se od nekih trendova još<br />
ne mogu odvojiti, postoji nekoliko<br />
letnjih stvarčica iz ormara<br />
koje ćete (doduše u drugačijim<br />
kombinacijama) moći<br />
nositi i ove jeseni i biti potpuno<br />
u trendu.<br />
Oni koji prate evoluciju<br />
modne umetnosti znaju da<br />
svake sezone neki trendovi<br />
ponovo oživljavaju. Neki dizajneri<br />
iz sezone u sezonu osmišljavaju<br />
nešto sasvim drugačije<br />
što se krojeva, materijala<br />
i uzoraka tiče, no nekim se<br />
dizajnerima određeni trend<br />
toliko sviđa da ga prenose<br />
i u nekoliko narednih kolekcija.<br />
Za sve koje zanima koji<br />
će univerzalni komadi obuće<br />
i odeće „preživeti” tranziciju<br />
iz jedne sezone u drugu, sledi<br />
kratki pregled kako se pripremiti<br />
za nadolazeće mesece.<br />
Ovo su neki od glavnih delova<br />
garderobe koje biste trebali<br />
zadržati u vašem ormaru za<br />
nadolazeću jesen.<br />
Kratke pantalone<br />
Zvuči čudno Kratke pantalone<br />
kad je hladno Ne, ako<br />
ih iskombinujete sa zanimljivim<br />
debljim čarapama ili najlonkama.<br />
Što se dizajnera<br />
tiče, potpuno je svejedno o<br />
kakvim se kratkim pantalonama<br />
radi – dečačkim, ženstvenim,<br />
od teksasa ili svilenkastih<br />
materijala, u kojoj god boji…<br />
Ništa vas ne može sprečiti da<br />
obučete svoj omiljeni šorts.<br />
Autfit upotpunite laganim puloverom<br />
ili sakoom i, naravno,<br />
nedeljni HOROSKOP<br />
FOTO: wwwsvezazene.com<br />
VAGA<br />
(23.09. – 22.10.)<br />
Iako se ne osećate<br />
najbolje, aktivni ste<br />
u društvenom životu. Izbegavate<br />
samoću, pošto vas ona nagoni<br />
na to da razmišljate o<br />
bolesti i nemoći. Savetuje se<br />
obavljanje najnužnijih poslova i<br />
smanjenje kontakata.<br />
ŠKORPIJA<br />
(23.10. – 22.11.)<br />
Niste ni svesni toga<br />
koliko opterećujete<br />
okolinu. Kako njih nema vi se<br />
primirite i sebično uživate u<br />
sopstvenom miru. Mnogi su<br />
shvatili vaš stil. Oni koji nisu,<br />
imaće muke da vam dokažu<br />
da se uzalud nervirate.<br />
FOTO: www.pgportal.info<br />
čizmicama i spremni ste za<br />
bilo kakva događanja.<br />
Čipka<br />
Ovaj omiljeni materijal koji<br />
je jako popularan ovog leta,<br />
nastavlja svoj trend i ove jeseni.<br />
I ovog puta čipka se nosi<br />
jednako na ekskluzivnim svečanijim<br />
odevnim predmetima,<br />
kao i na onim za svakodnevno<br />
nošenje. Čipkasti topovi, haljinice<br />
ili suknje će zajedno s<br />
vama „uploviti“ u jesen 2010,<br />
a kombinovaće se s raznim<br />
uzorcima i materijalima – zavisno<br />
od prilike za koju su namenjeni.<br />
Kožna jakna i čizme<br />
s čipkastom haljinom stvoriće<br />
rokerski izgled, a cipele s visokom<br />
potpeticom i čipkasti<br />
top biće savršeni za romantični<br />
sastanak.<br />
Maksi haljina<br />
Haljine koje se gotovo<br />
vuku po podu su već dva leta<br />
neizostavni komadi odeće. Za<br />
STRELAC<br />
(23.11. – 21.12.)<br />
Shvatate da je partnerstvo<br />
u koje ste<br />
uleteli više nego uspešno. Bićete<br />
u situaciji da pravite nove<br />
planove. Više ste okrenuti<br />
praktičnim stvarima i sticanju<br />
nego emocijama. Očekujete<br />
veći priliv novca.<br />
JARAC<br />
(22.12. – 19.01.)<br />
Pošto ste nepopravljivi<br />
idealista,<br />
nije čudo što ste nezadovoljni.<br />
Morate se napokon spustiti na<br />
zemlju. U protivnom, bolest<br />
vam ne gine, jer je mogućnost<br />
virusne infekcije praćene alergijom<br />
više nego izvesna.<br />
jesenji autfit nabacite sako ili<br />
prsluk i spremni ste za bilo<br />
koju priliku. Kratka jakna ići<br />
će dobro uz maksi haljinu, a<br />
što se cipela tiče možete obuti<br />
šta god želite od baletanki, cipela<br />
s potpeticom do čizmica.<br />
Izgled upotpunite s velikom,<br />
vrećastom torbom.<br />
Peep-toe cipele<br />
Nema potrebe za sklanjanjem<br />
ovih cipela koje otkrivaju<br />
vaše lepo nalakirane<br />
nokte. Radije ih premestite na<br />
prednji deo police i nosite s<br />
potpunim samopouzdanjem.<br />
Pitate se kako ćete se zaštititi<br />
od hladnoće Odgovor je<br />
- jednostavno, jer ih slobodno<br />
možete nositi na najlonke<br />
i debele čarape. Slobodno<br />
možete eksperimentisati s<br />
bojama. Peep-toe cipele nosite<br />
uz uske farmerke ili kratke<br />
suknje.<br />
(Izvor: S media)<br />
VODOLIJA<br />
(20.01. – 18.02.)<br />
Imate više problema.<br />
Zdravlje je na<br />
prvom mestu. Taman eliminišete<br />
jednu opasnost, a javlja se<br />
nova. Zubobolja može doneti<br />
neprospavanu noć. Još kad<br />
tome dodate sukob sa šefom,<br />
prosto je čudo da ste normalni.<br />
RIBE<br />
(19.02. – 20.03.)<br />
Pošto ćete verovatno<br />
imati problema<br />
sa kućnim aparatima, moraćete<br />
da štedite. Ne dozvolite da vas<br />
takve stvari izbace iz koloseka,<br />
jer su one normalna pojava.<br />
Ono što je prisutno već duže<br />
vreme jeste besparica.
14<br />
sportski <strong>mozaik</strong><br />
broj 516. 13. avgust 2010.<br />
Prvenstvo Vojvodine<br />
Najmlađa selekcija Kajak kanu<br />
kluba Bečej nastavila je prošle subote<br />
da niže sjajne rezultate u ovoj<br />
sezoni. Kajakaši Bečeja su posle<br />
osvajanja Lige mini-kajaka Srbije,<br />
prošle subote u Apatinu titulu „overili“<br />
i na Prvenstvu Vojvodine na kojem<br />
su nastupila 154 takmičara iz<br />
13 klubova. Na Dunavcu su ponovo<br />
iza sebe ostavili Sintelon, „večitog“<br />
sportskog rivala iz Bačke Palanke,<br />
ali je ovoga puta bodovna razlika<br />
bila manja nego u ligaškom nadmetanju.<br />
Bečejci su osvojili 86 bodova,<br />
Sintelon je imao pet manje, dok je<br />
treće mesto zauzeo Val iz Sremske<br />
Mitrovice.<br />
Kajakaši Bečeja su u pojedinačnoj<br />
konkurenciji osvojili deset medalja,<br />
po tri zlatne i srebrne i četiri<br />
bronzane.<br />
Najuspešnija je bila Biljana Relić<br />
koja je prva stigla na cilj u trci<br />
jednoseda na 1.000 metara, a zlato<br />
je osvojila i u dvosedu sa Oliverom<br />
Mirilović na duplo kraćoj stazi (sve<br />
trke u singlu su vožene na jedan kilometar,<br />
a u MK-2 na 500 metara).<br />
Najsjajnijom medaljom u Apatinu se<br />
okitio i dvojac Katarina Radanović-<br />
Ljiljana Nović.<br />
Srebrne medalje u trkama jednoseda<br />
pripale su Lazaru Reljiću i<br />
Oliveri Mirilović, a u MK – 2 Vukašinu<br />
Reljiću i Luki Stojkovu.<br />
Na treće mesto na Prvenstvu<br />
Vojvodine plasirali su se Armin Kovač<br />
u solo trci i u duetu sa Lazarom<br />
Reljićem, K-2 u sastavu Dalibor Belić-Petar<br />
Džambas i Katarina Radanović<br />
(MK-1).<br />
Vredne bodove u trci za ekipnog<br />
prvaka pokrajine osvojili su i<br />
Miloš Šošo, braća Aleksandar i Miloš<br />
Stojkov, Edi Berček, Milan Tomićević,<br />
Bence Kovač, Slavica Relić,<br />
Katarina Hrnjak, Stefan Božić, Ferenc<br />
Šapi, Dušan Živanović, Selena<br />
Đurić, Marija Bjelić, Kristina Naćuk,<br />
Dragana Milivojević, Stefan Mirilović<br />
i David Balaša.<br />
U stručnom štabu KKK Bečej je<br />
posle još jedne zlatne medalje vladalo<br />
veliko zadovoljstvo:<br />
- U razmaku od dve nedelje<br />
osvojili smo dva velika takmičenja.<br />
Pobedom na Prvenstvu Vojvodine<br />
dokazali smo da titula iz lige mini-<br />
-kajaka nije slučajnost i da trenutno<br />
imamo najbolju mladu generaciju<br />
kajak<br />
Još jedna kruna za Bečejce<br />
u Srbiji. Svi uspesi koje postižemo<br />
su i potvrda stručnog rada svih<br />
trenera, ali i nesebične pomoći roditelja.<br />
Ponosan sam na kajakaše<br />
Bečeja koji cele sezone naporno<br />
rade u veoma teškim uslovima, na<br />
svakom treningu i takmičenju daju<br />
svoj maksimum i daju primer kako<br />
se bori za boje kluba. Posebno mi<br />
je drago što su se na ovom takmičenju<br />
u dobrom svetlu pokazali<br />
i debitanti, uključili su se u timski<br />
rad i dali su veliki doprinos osvajanju<br />
krune. Da bi ova sezona bila<br />
najuspešnija u istoriji kluba ostalo<br />
nam je da ostvarimo još jedan cilj.<br />
Do „triple“ krune nas deli samo još<br />
jedan korak, da osvojimo zlato na<br />
Prvenstvu Srbije. Najveći konkurenti<br />
će nam ponovo biti Sintelon i<br />
Val, ali već dva puta smo ih pobedili<br />
ove sezone, zašto ne bi i treći<br />
put trijumfovali Snage, volje i kvaliteta<br />
za tako nešto imamo - rekao<br />
je Vladislav Živanović, trener KKK<br />
Bečej.<br />
Prvenstvo Srbije u mini-kajaku<br />
je na programu 21. avgusta na jezeru<br />
Tikvara u Bačkoj Palanci.<br />
S. Malešev<br />
FOTO: www.serbia-swim.org.rs<br />
Ovčarsko-kablarski maraton<br />
Plivači PK Bečej u poslednje<br />
dve nedelje učestvovali su na dva<br />
takmičenja u daljinskom plivanju<br />
na otvorenom, a kući su se već po<br />
običaju vratili sa medaljama i peharima.<br />
Tradicionalni „Ovčarsko-kablarski<br />
Ilindanski maraton“ koji je održan<br />
na Zapadnoj Moravi kod Ovčar<br />
Šebešćen Šinkovič, Tamaš Farkaš i Sebastijan Sabo<br />
plivanje<br />
Osvojena Morava<br />
Na maratonu na Zapadnoj Moravi<br />
nastupilo je 56 plivača.<br />
Sebastijan Sabo je učestvovao i<br />
na tradicionalnom maratonu „Jarak<br />
– Šabac“ koji je po 41. put održan<br />
na Savi kod Šapca. On je u izuzetno<br />
jakoj konkurenciji uspeo da prepliva<br />
stazu dužine 19 kilometara, a<br />
na cilj je stigao petnaesti.<br />
Banje protekao je u znaku Bečejaca.<br />
U muškoj konkurenciji, na stazi<br />
dužine 2,1 kilometara, priznanja<br />
za prva tri mesta pripala su plivačima<br />
Bečeja. Prvi na cilj u vremenu<br />
24,51 stigao je Tamaš Farkaš, drugi<br />
je bio Šebešćen Šinkovič (25,11),<br />
dok je treće mesto zauzeo Sebastijan<br />
Sabo (25,20).<br />
U Ovčar Banji plivala se i trka<br />
na 500 metara u kojoj su Bečejci<br />
takođe imali uspeha. Prvo mesto<br />
u kategoriji dama pripalo je Marini<br />
Matić, u muškoj konkurenciji Aron<br />
Šinkovič je osvojio zlato, dok je<br />
Čongor Tot Hasnoši bio četvrti.<br />
Plivači PK Bečej nisu zapostavili<br />
ni „bazensko“ plivanje, pa su<br />
prošlog vikenda nastupili na mitingu<br />
u Adi na kojem su nastupila 424<br />
plivača iz 35 klubova. Bečejci su<br />
osvojili pet medalja (tri zlatne i dve<br />
bronzane). Dva zlatna odličja osvojila<br />
je Biljana Božić (50 m kraul i 50<br />
m prsno), a najsjajnije odličje pripalo<br />
je i Marini Matić u trci na 50 metara<br />
prsno. Srebrom su se u Adi okitili<br />
Šebešćen Šinkovič (50 m leđno) i<br />
Donald Fenjveši (50 m prsno). Blizu<br />
osvajanja medalje bila je i Karolina<br />
Tot Hasnoši koja je u dve trke na cilj<br />
stigla četvrta.<br />
S.M.<br />
Dve titule u ovoj sezoni, čeka se treća - kajakaši Bečeja<br />
STK Bečej počeo pripreme<br />
I devojčice u igri u<br />
novoj sezoni<br />
Međunarodni turnir veterana<br />
odigran je prošlog vikenda u hrvatskom<br />
gradu Duga Resa uz učešće<br />
40 takmičara iz Srbije, Slovenije i<br />
zemlje domaćina. Ispred stonoteniskog<br />
kluba Bečej nastupili su Milutin<br />
Glavaški i Goran Dragin. Glavaški je<br />
uspeo da osvoji bronzanu medalju,<br />
dok je Dragin zauzeo 19. mesto.<br />
Turnir u Dugoj Resi je ujedno bio<br />
i početak nove sezone za stonotenisere<br />
Bečeja. Planovi uprave kluba<br />
za novu sezonu su ambiciozniji od<br />
nekoliko prethodnih:<br />
- Pored muške ekipe u takmičenje<br />
od oktobra ulaze i devojčice.<br />
Pored standardnih turnira za pionire,<br />
kadete i veterane koje tradicionalno<br />
organizuje naš klub, od<br />
Stonoteniskog saveza Srbije dobili<br />
smo priliku da budemo organizatori<br />
Prvenstva Srbije za pionire, kadete<br />
Najmlađe stonoteniserke Bečeja - Reka Bezeg i Šarlota Ačai<br />
i juniore. Turnir će se bodovati i za<br />
rang-listu STSS, biće održan 9. i 10.<br />
oktobra, a očekujemo sve najbolje<br />
takmičare iz zemlje - rekao je Goran<br />
FOTO: S. Malešev<br />
stoni tenis<br />
Dragin, predsednik STK Bečej.<br />
Muška ekipa u sastavu David<br />
Čolak, Nemanja Lazendić, Nebojša<br />
Egić i Teodor Glavaški nastupaće<br />
kao i prošle godine u Severnobačko-banatskoj<br />
ligi, a ženska ekipa<br />
(Brigita Bilik, Vesna Matijević, Šarlota<br />
Ačai i Reka Bezeg) krenuće od<br />
najnižeg ranga takmičenja. Govoreći<br />
o ambicijama kluba u takmičarskom<br />
smislu Dragin je istakao:<br />
- Što se tiče dečaka, predstojeća<br />
sezona će im biti druga u karijeri i<br />
očekujemo da naprave pomak u odnosu<br />
na prošlu. Bićemo zadovoljni<br />
ako uspeju da ostvare tri ili četiri pobede<br />
u ligi. Kod devojčica ne očekujemo<br />
mnogo, sve su veoma mlade,<br />
pa će im sticanje iskustva biti prvobitna<br />
obaveza.<br />
Liga u obe konkurencije startuje<br />
u oktobru.<br />
S.M.<br />
Škola stonog tenisa<br />
STK Bečej nastavlja sa obukom<br />
u školi stonog tenisa. Upis dece od 7<br />
do 14 godina starosti je svakim radnim<br />
danom od 18 do 20 časova u<br />
stonoteniskoj sali u DTV Partizan. Sa<br />
decom rade dva profesionalna trenera,<br />
Zorana Josimov i Milutin Glavaški.<br />
Dodatne informacije možete dobiti<br />
putem telefona 064/13-18-221.<br />
FOTO: M. Stojkov<br />
PK Svim star u Adi<br />
Na plivačkom mitingu u Adi<br />
nastupili su i plivači PK Svim star.<br />
Njih osmoro osvojilo je pet medalja<br />
(tri zlatne, dve bronzane).<br />
Najuspešnija je bila Ana Jeftenić koja<br />
je u trkama na 50 metara kraul i 50<br />
metara delfin doplivala do zlatnih<br />
odličja. Starijoj sestri pridružio se i<br />
Filip Jeftenić koji je u Adi u svojoj<br />
uzrasnoj kategoriji bio najbolji na 50<br />
metara delfin. Treće mesto na ovom<br />
mitingu su osvojili Uroš Kovačev (50<br />
m prsno) i Anet Šoš (50 m leđno).<br />
Jovana Đurić, Nada Mandić, Lenke<br />
Horvat i Nikola Ratkov nisu uspeli da<br />
osvoje medalje, ali su isplivali svoja<br />
najbolja vremena.<br />
Otvoreno prvenstvo Novog Sada<br />
Finale Farkaš –<br />
Češljarov<br />
FOTO: S. Malešev<br />
Ana Jeftenić<br />
tenis<br />
Otvoreno prvenstvo Novog<br />
Sada za tenisere do 16 godina održano<br />
je prošle nedelje na terenima<br />
TK Meridiana (treća kategorija, žreb<br />
na 64), a na turniru su učestvovali i<br />
Roland Farkaš i Teodor Češljarov,<br />
teniseri TK Spin. Po prvi put u istoriji<br />
kluba dva tenisera TK Spin igrali su<br />
međusobno u finalu. Uspešniji ovog<br />
puta bio je Farkaš koji je rezultatom<br />
6:3, 6:2 savladao Češljarova.<br />
Inače Roland je do finala stigao<br />
pobedama nad Aleksom Mitreskim<br />
iz novosadskog TK As, Denijem<br />
Tomaševićem i Nikolom Blagojevićem<br />
(obojica iz TK ŽAK, Sombor)<br />
i Mihajlom Ćorićem (Crvena zvezda,<br />
Beograd), a Teodor je bio bolji<br />
od Stefana Švedermana (TK Galeb,<br />
Zrenjanin), Milana Drinića (TK<br />
Spartak, Subotica), Lazara Petljanskog<br />
(TK As, Novi Sad) i Filipa Bogića<br />
(TK Dunav, Apatin).<br />
Odličnu nedelju za TK Spin<br />
upotpunila je i Rebeka Farkaš<br />
koja je na turniru druge kategorije<br />
(žreb na 32) u Čačku osvojila titulu.<br />
Ona je na 18. kupu „Paja Patak“<br />
za devojčice do 12 godina starosti<br />
maksimalnim rezultatom savladala<br />
svoje protivnice. Redom su padale<br />
Katarina Lazarević (TK Puma, Beograd),<br />
Anja Jakovljević (TK Sloboda,<br />
Čačak), Nikolina Bjegović (TK<br />
Olimp, Beograd), Janja Kovačević<br />
(TK Klasik, Beograd) i Adina Guculj<br />
iz vršačkog TK Polet.<br />
Titula koju je osvojila u Čačku<br />
je bila druga za Rebeku Farkaš u<br />
ovoj sezoni na turnirima druge i treće<br />
kategorije.<br />
S.M.
Vojvođanska liga Istok<br />
Sudar komšija na<br />
početku prvenstva<br />
Fudbalski turnir na kojem su<br />
učestvovali Vojvodina, Jedinstvo iz<br />
Gospođinaca, Hajduk (Čurug) i Bečej<br />
Old gold održan je prošlog vikenda<br />
u sportskom centru u Bačkom<br />
Gradištu. Pobedila je ekipa Bečeja<br />
Old gold koja je u finalu golovima<br />
Malića i Todorovića pobedila domaćina<br />
sa 2:1 . Bečejci su u polufinalu<br />
pobedili Jedinstvo posle boljeg izvođenja<br />
jedanaesteraca, a u devedeset<br />
minuta utakmice bilo je 1:1 (jedini<br />
gol u regularnom delu meča za<br />
Bečej je postigao Ivan Drapšin).<br />
Turnir na kojem su odigrali dve<br />
prijateljske utakmice došao je u pravo<br />
vreme za fudbalere Bečeja, nedelju<br />
dana posle početka priprema:<br />
sportski <strong>mozaik</strong><br />
Osnovni cilj sačuvati status vojvođanskog ligaša - fudbaleri Jedinstva sa trenerom i članovima uprave<br />
NOVI BEČEJ: Ovog vikenda počinje<br />
šampionat u obe grupe Vojvođanske<br />
lige. Na startu prvenstva<br />
u grupi Istok, oba predstavnika iz<br />
novobečejske opštine, Jedinstvo iz<br />
Novog Bečeja i Vojvodina iz Novog<br />
Miloševa, igraju pred svojim navijačima.<br />
Jedinstvo u subotu dočekuje<br />
Budućnost iz Srpske Crnje, dok<br />
Vojvodina u nedelju, sezonu pred<br />
svojim navijačima otvara utakmicom<br />
protiv novajlije u ligi, Proletera<br />
iz Banatskog Karlovca. Novobečejci<br />
će ubuduće utakmice kao domaćini,<br />
umesto nedeljom igrati subotom,<br />
dok je Vojvodina zadržala nedeljni<br />
termin igranja pred svojim navijačima.<br />
U prvih šest kola Jedinstvo ima<br />
povoljan raspored pošto će četiri<br />
puta igrati na svom terenu. Novobečejci<br />
u drugom kolu (21. avgust)<br />
igraju sa Kozarom u Banatskom Velikom<br />
Selu, u trećem (28. avgust),<br />
dočekuju Dinamo iz Pančeva, u četvrtom<br />
(4. septembar) ponovo su domaćini,<br />
ovog puta Obiliću iz Novog<br />
Kneževca, u petom (11. septembar)<br />
gostuju Spartaku u Debeljači,<br />
a u šestom kolu, 18. septembra, u<br />
Novom Bečeju, snage će u komšijskom<br />
derbiju odmeriti sa Vojvodinom<br />
iz Novog Miloševa.<br />
U pripremnom periodu izabranici<br />
trenera Novice Glavaškog su<br />
ostvarili polovičan uspeh. Pobedili<br />
su imenjaka u Gospođincima rezultatom<br />
3:1 i ŽSK u Žablju sa 5:3,<br />
zatim su nerešeno igrali sa Rusandom<br />
u Melencima (2:2), a poslednje<br />
dve utakmice su izgubili, najpre<br />
u Banatskom Karađorđevu od Jedinstva<br />
sa 5:1 i u generalnoj proveri<br />
od TSK-a je u Temerinu rezultatom<br />
3:1.<br />
O aktuelnoj situaciji i ambicijama<br />
u narednom prvenstvu, sportski<br />
direktor Arsen Tošić je rekao:<br />
- Glavni cilj nam je da sačuvamo<br />
status vojvođanskog ligaša, odnosno<br />
da ne dođemo u situaciju kao<br />
prošle godine, kada smo opstanak<br />
obezbedili tek u poslednjem kolu.<br />
Cilj nam je i da afirmišemo mlađe<br />
igrače koji su ponikli u našem klubu,<br />
a do 31. avgusta kada se završava<br />
prelazni rok, moguća su još neka<br />
pojačanja. Uprava čini sve da igračima<br />
obezbedi maksimalne uslove<br />
za rad. Obnovljena je trava na terenu,<br />
kompletirana oprema za igrače,<br />
a i publika će imati odlične uslove<br />
fk bečej old gold<br />
Andrić prelazi na futsal<br />
Odlazak u KMF Bečej - Miloš Andrić<br />
FOTO: S. Malešev<br />
fudbal<br />
pošto smo na pokrivenom delu tribina<br />
postavili 400 plastičnih stolica.<br />
Vojvodinu iz Novog Miloševa na<br />
startu prvenstva očekuje utakmica<br />
sa novajlijom u ligi, Proleterom iz<br />
Banatskog Karlovca. Rezultati pripremnih<br />
utakmica pred početak prvenstva<br />
ne ohrabruju, pošto su Novomiloševčani<br />
svih šest odigranih<br />
mečeva izgubili.<br />
Predsednik kluba Zoran Golušin<br />
očekuje da će u prvenstvu ekipa<br />
igrati mnogo bolje:<br />
- Posledicu slabih rezultata u<br />
pripremnom periodu vidim u neredovnim<br />
treninzima, povredama<br />
ključnih igrača i odluci da se odreknemo<br />
usluga fudbalera sa strane<br />
i poverenje ukažemo igračima koji<br />
su ponikli u našoj sredini, a još uvek<br />
nemaju potrebno iskustvo. Poraz u<br />
poslednjoj proveri od Borca iz Iđoša<br />
(0:6) je velika opomena igračima da<br />
moraju menjati odnos prema svojim<br />
obavezama, a u interesu očuvanja<br />
ugleda kluba. Prvenstvene utakmice<br />
se razlikuju od prijateljskih pa<br />
na startu protiv Proletera, uz maksimalno<br />
zalaganje svih na terenu,<br />
očekujem povoljan rezultat.<br />
S. Davidović<br />
- Rezultat je bio u drugom planu,<br />
ali sam i pored toga zadovoljan trijumfom.<br />
Turnir nam je poslužio kao<br />
kontrola igre, da vidimo u kom smo<br />
stadijumu pripremljenosti, gde se<br />
ekipa nalazi u ovom momentu po pitanju<br />
fizičke spreme, šta nam nedostaje<br />
u taktičkom smislu i šta treba<br />
da uradimo da bismo spremni ušli<br />
u predstojeće prvenstvo Područne<br />
lige Novi Sad - rekao je Siniša Todorović,<br />
strateg Bečeja Old gold.<br />
Prvi trener bečejskog fudbalskog<br />
kluba kao nedostatak naveo je<br />
nizak nivo fizičke spreme kod igrača:<br />
- Taj nedostatak ćemo pokušati<br />
da ispravimo pojačanim treninzima<br />
u naredne dve-tri nedelje. Možda će<br />
taj ciklus zahvatiti i prve dve nedelje<br />
prvenstva, ali takva je situacija u<br />
ekipi. Uporedo sa sticanjem kondicije<br />
i snage radićemo i na taktici da<br />
bismo što pre postigli potrebnu takmičarsku<br />
formu.<br />
Govoreći o ambicijama kluba<br />
Todorović je rekao da su iste kao i<br />
proteklih nekoliko godina:<br />
- Želja nam je da ostanemo u<br />
ovom rangu takmičenja i da kroz<br />
ligu afirmišemo što više mladih igrača<br />
iz našeg pogona. Tim je i pred<br />
ovu sezonu znatno podmlađen,<br />
tako da ćemo pokušati da se plasiramo<br />
u sredinu tabele. Napustili su<br />
nas iskusni igrači Vasin i Lukač, ali i<br />
golman Andrić koji će najverovatnije<br />
preći u KMF Bečej i igrati u Prvoj<br />
ligi Srbije. To će nam sigurno otežati<br />
situaciju, ali i pored toga mislim da<br />
možemo da ostvarimo zacrtani cilj.<br />
S.M.<br />
FOTO: S. Davidović<br />
FOTO: S. Malešev<br />
KMF Bečej<br />
Priprema za<br />
elitni rang<br />
Klub Malog fudbala Bečej će po<br />
prvi put u sezoni 2010/11. igrati u Prvoj<br />
futsal ligi Srbije. Ovo pravo Bečejci<br />
su stekli osvajanjem prvog mesta u<br />
drugoj ligi gde su prošle sezone dominirali.<br />
Prva liga startuje 22. septembra,<br />
činiće je 14 ekipa, a KMF Bečej<br />
je pripreme za debitantsku sezonu<br />
počeo prošlog ponedeljka.<br />
- Svi igrači koji su nastupali za<br />
naš klub u prošloj sezoni su na okupu,<br />
pripremamo se u sportskom<br />
centru gde imamo odlične uslove, a<br />
trenutno radimo na fizičkoj pripremi.<br />
Upravo zahvaljujući ovom segmentu<br />
igre u prošloj sezoni smo „lomili“<br />
protivnike i na taj način osvajali bodove.<br />
Tokom priprema odigraćemo<br />
i nekoliko pripremnih utakmica, sa<br />
prvoligašima iz Vrbasa i Zrenjanina<br />
(SAS), kao sa ekipama iz druge lige<br />
- rekao je Dejan Stanojev, trener<br />
KMF Bečej.<br />
Prva futsal liga Srbije je mnogo<br />
kvalitetnija i masovnija od<br />
ranga ispod. Da li ćete pojačati<br />
ekipu pred novu sezonu<br />
- Najveće pojačanje za nas je to<br />
što smo u ekipi zadržali sve momke<br />
koji su bili u klubu i prošle sezone.<br />
Ipak, potreban nam je još jedan<br />
golman i dva igrača i uprava kluba<br />
će se potruditi da ih dovede. Radi<br />
se o momcima iz Novog Sada koji<br />
su već osetili draž igranja u elitnoj<br />
ligi, a samim tim što su Novosađani<br />
imaćemo i manje troškove jer u<br />
ekipi već imamo igrača iz glavnog<br />
grada Vojvodine (Lazarević; prim.<br />
nov.). U toku priprema bi to trebalo<br />
da se reši, pa da u takmičenje uđemo<br />
maksimalno spremni.<br />
Kakve su ambicije kluba<br />
„Open fun footbal school“ biće<br />
održan od 16. do 21. avgusta na<br />
gradskim stadionima u Bečeju i Novom<br />
Bečeju. Tehnički organizatori<br />
„Otvorene zabavne škole fudbala“<br />
su FK Bečej 2008 i FK Jedinstvo u<br />
saradnji sa opštinama Bečej i Novi<br />
Bečej, a pokrovitelj manifestacije je<br />
Vlada Danske. Prva dva dana edukacije,<br />
igre i zabave će se održati u<br />
Bečeju, a preostala tri u Novom Bečeju.<br />
Na manifestaciji će učestvovati<br />
200 dečaka i devojčica, po stotinu iz<br />
svake opštine. Sredstva od 220.000<br />
dinara za edukaciju trenera i troškove<br />
organizacije manifestacije „Open<br />
fun footbal school“ obezbedile su<br />
opštine Bečej i Novi Bečej (na ravne<br />
časti).<br />
- Cilj ovog sportskog „takmičenja“<br />
je da se deca druže i da kroz<br />
sport spoznaju različitost, toleranciju<br />
i prijateljstvo. Koncept predviđa i<br />
broj 516. 13. avgust 2010. 15<br />
futsal<br />
Dejan Stanojev<br />
- U prvoj sezoni cilj će nam biti<br />
opstanak. Najozbiljnija ekipa u ligi je<br />
Ekonomac iz Kragujevca, a njemu<br />
uz rame je ekipa Kolubare. Te dve<br />
ekipe, uz možda poneko iznenađenje,<br />
sigurno će odlučivati o šampionu.<br />
Što se tiče borbe za opstanak, u<br />
narednoj sezoni četiri kluba će ispasti<br />
iz lige, tako da će za nas svaka<br />
utakmica, od početka pa do kraja,<br />
biti kao finale. Ko će nam biti glavni<br />
konkurenti za mesto koje znači ostanak<br />
u ligi još ne mogu da kažem, jer<br />
ne poznajem dovoljno sve ekipe.<br />
Do početka prvenstva ima dovoljno<br />
vremena i sve će doći na svoje.<br />
Ni ime našeg prvog protivnika nije<br />
poznato, jer žreb još nije obavljen.<br />
S.M.<br />
Od 16. do 21. avgusta na gradskim<br />
stadionima u Bečeju i Novom Bečeju<br />
„Open fun footbal<br />
school“<br />
Detalj sa zabavne škole fudbala na Gradskom stadionu 2005. godine<br />
FOTO: S. Malešev<br />
da deca nauče da je sport zabava,<br />
a ne samo surovi profesionalizam<br />
i takmičenje. Iako će se sve dešavati<br />
na fudbalskim terenima, neće<br />
se igrati samo fudbal. Tereni će biti<br />
podeljeni na 12 stanica, a na svakoj<br />
od njih će se praktikovati drugačija<br />
igra. Biće tu i „vije“, skakanja, vuče<br />
konopca i još mnogo drugih aktivnosti.<br />
Sva oprema koja će biti korišćena,<br />
lopte dresovi, majice i rekviziti, a<br />
koji su donacija Vlade Danske ostaće<br />
klubovima u trajnom vlasništvu.<br />
Pošto će biti mnogo opreme, deo<br />
ćemo proslediti i drugim klubovima<br />
sa teritorije opštine Bečej - rekao je<br />
Goran Strajnić, pomoćnik predsednika<br />
opštine zadužen za sport.<br />
„Open fun footbal school“ će<br />
po drugi put biti održan u Bečeju.<br />
Prva takva manifestacija održana je<br />
2005. godine, takođe na Gradskom<br />
stadionu.<br />
S.M.
16<br />
fenjer<br />
broj 516. 13. avgust 2010.<br />
AccuWeather.com<br />
Prognoza za vikend<br />
Petak<br />
Subota<br />
Nedelja<br />
Opis vremena<br />
Pre podne<br />
sunčano<br />
i toplo.<br />
Po podne<br />
promenljivo<br />
oblačno.<br />
Pre podne<br />
promenljivo<br />
oblačno.<br />
Po podne<br />
sunčano<br />
i toplo.<br />
Pre podne<br />
sunčano<br />
i toplo.<br />
Po podne<br />
sunčano<br />
i toplo.<br />
Temp.<br />
min/max<br />
21°C 37°C<br />
21°C 36°C<br />
20°C 36°C<br />
Šorom sredom...<br />
• Živeti sa ženom koju voliš teško je koliko i voleti<br />
ženu sa kojom živiš.<br />
• Lako je ostaviti piće, teško je ponovo ne početi.<br />
• Tražim platu, posao već imam.<br />
Svetislav Travica<br />
PROBLEMATIKA 276<br />
Izbor: M. Dragović<br />
E. Bartelemi 1935.<br />
Mat u dva poteza<br />
ćoŠe<br />
H A<br />
–<br />
H A<br />
Spremaju se muž i žena da<br />
idu na zabavu, ali muž ima samo<br />
tri dlake na glavi. Pita on ženu<br />
kako da se očešlja. Ona mu<br />
kaže: „Jedna dlaka na levu stranu,<br />
jedna na desnu i jedna u<br />
sredinu“. Muž se očešlja, ali mu<br />
jedna dlaka otpadne. Pita on<br />
ponovo ženu, a ona mu kaže:<br />
„Jedna dlaka na levu stranu,<br />
druga na desnu“. Muž se očešlja<br />
i još mu jedna dlaka otpadne.<br />
Pita on ponovo ženu kako da<br />
se očešlja, a ona mu odgovori:<br />
„Ma, baš me briga, idi takav<br />
raščupan!“<br />
Rešenje: Lh1<br />
Jutarnji program<br />
RAZGIBAVANJE<br />
VREMEPLOV<br />
EUROTOP 44<br />
nedeljom<br />
}<br />
}<br />
od<br />
do<br />
06<br />
10<br />
od 13 do 16 h<br />
HUNGARORING } od 16 do 20 h<br />
} od 12 do 16 h<br />
Priredio: Goran Topličević<br />
Zelena ulica 30 • Tel. 021/69-11-731<br />
Fax: 69-11-822 • www.radioactive.rs<br />
e-mail: radiobecej@neobee.net
Change language