Terenska nastava Vlasina - Raka Web

1 Ana Savić, 2010: Priručnik za hidrobiološka istraživanja 

Sadržaj 

Uvod ........................................................................................................................................... 2 

Voda kao ekološki faktor ....................................................................................................... 3 

Fizičke osobine vode .............................................................................................................. 4 

Hidrostatički pritisak .......................................................................................................... 4 

Gustina vode ....................................................................................................................... 4 

Viskoznost vode ................................................................................................................. 4 

Pokreti vode ........................................................................................................................ 4 

Providnost vode .................................................................................................................. 4 

Temperatura vode ............................................................................................................... 4 

Hemijske osobine vode .......................................................................................................... 4 

Rastvorene materije i njihov promet .................................................................................. 4 

Podzemne vode ...................................................................................................................... 5 

Površinske vode ...................................................................................................................... 5 

Cirkulacija vode u prirodi ...................................................................................................... 5 

Živi svet kopnenih voda ......................................................................................................... 6 

Zajednica planktona ............................................................................................................... 7 

Uzorkovanje planktona .......................................................................................................... 8 

Zajednica bentosnih organizama ............................................................................................ 9 

Metode uzorkovanja bentosa ................................................................................................ 11 

Vodena staništa Srbije .......................................................................................................... 12 

VLASINSKO JEZERO ............................................................................................................ 14 

Sastav i dinamika zajednica mikroorganizama u Vlasinskom jezeru .................................. 14 

Sastav, struktura i vertikalni raspored zooplanktona Vlasinskog jezera .............................. 14 

Ekološke karakteristike bentosne makrofaune Vlasinskog jezera ....................................... 17 

UZORKOVANJE NA RECI ................................................................................................ 24 

Postupci pre početka uzorkovanja .................................................................................... 24 

Sortiranje materijala ......................................................................................................... 25 

Opšte napomene ............................................................................................................... 25 

UZORKOVANJE NA JEZERU .......................................................................................... 26 

Grablje ili bageri ............................................................................................................... 26 

CVETKOVA REKA ............................................................................................................ 27 

VLASINSKO JEZERO ........................................................................................................ 31


Uvod 

Prirodni ekosistemi su poslednjih vekova, a naročito decenija, pod negativnim 

uticajem čoveka usled aktivnosti za ostvarivanje njegovih potreba. Svi ekosistemi su pod 

direktnim ili indirektnim antropogenim uticajem, a među njima i vodeni ekosistemi. Voda je 

pre svega osnovni faktor života – život je u njoj nastao i ona čini 30-95% građe svake ćelije. 

Gotovo u svim vodama na Zemlji razvijen je bujan i raznovrstan živi svet koji se prilagodio 

uslovima sredine. Samo u pojedinim retkim oblastima vodenog prostranstva nema života. 

Međutim, voda je i veoma važan prirodni resurs, pa je vrlo je značajna sa političkog i 

strateškog stanovišta. 

Voda zauzima gotovo ¾ Zemljine površine. Od toga 99,5% pripada velikim morskim 

prostranstvima i glečerima, a samo 0,5% čine kopnene vode: jezera, reke, bare i podzemne 

vode (sl. 1). Prirodne vode na Zemlji mogu biti: 1) morske ili slane, 2) kopnene brakične ili 

slano-slatke, 3) kopnene slatke (rečne, jezerske, podzemne, izvorske, mineralne), i 4) 

meteorske (kišnica, sneg, led). 

Kopno 

29% 

Kopnene 

vode, 0.5% 

Voda u 

lednicima, 2% 

More 

71% 

Morska 

voda, 97.5% 

0 20 40 60 80 100 

Slika 1. Odnos mora i kopna na Zemlji (levo) i zastupljenost morske, ledničke i kopnene vode 

(desno) 

Hidrobiologija je deo ekologije koji se bavi proučavanjem vodenih ekosistema. 

Sredinom devetnaestog veka razvija se hidrobiologija na naučnoj osnovi za razliku od 

dotadašnjih više deskriptivnih radova. Prvi naučni rad iz limnologije je napisao Forel. 

Francois-Alphonse Forel (1841-1912) Siniša Stanković (1892-1974) 

Slika 2. Istaknuti hidrobiolzi


Zadaci hidrobiologije su brojni. Hidrobiologija ispituje: 

- delovanje ekoloških faktora na organizme 

- odnos organizama prema spoljašnjoj sredini 

- adaptacije koje se javljaju kao odgovor na ove uticaje 

- rezultate uzajamnih odnosa organizama 

- biološku produktivnost vode na osnovu produktivnosti planktonske zajednice i 

zajednice ostalih zona 

- probleme zagađenja voda, rešava pitanja korišćenja vode u industriji i predlaže mere 

protiv zagađenja 

- niz medicinskih i veterinarskih problema vezanih za različite vrste bolesti čiji 

prenosioci žive u vodi 

Hidrobiologija se deli na: 

- Okeanografiju (proučava okeane i mora) 

- Limnologiju (proučava jezera) 

- Potamologiju (proučava reke) 

Voda kao ekološki faktor 

U vodi vladaju specifični uslovi koji su povezani sa vodom kao životnom sredinom. 

Kopnene vode su znatno manje konstantna životna sredina nego more. Zbog specifičnih 

uslova, slatkovodni organizmi poseduju mehanizme za izbacivanje viška vode iz tela. Razviće 

slatkovodnih formi je unutar jajeta pa po pravilu izostaje staijum larve koji je čest kod 

morskih organizama koji su filogenetski njima slični. Što se biljaka tiče, one u tekućim 

vodama retko oslobađaju ženske polne ćelije, već se zigot oplođuje i dalje razvija u matičnoj 

ćeliji oogonija. Dok kopnene biljke često imaju kutikulu, većina vodenih biljaka je nema. Kod 

kopnenih životinja unutar tela se razvija respiratorna površina koja uvek mora biti vlažna, a 

kod vodenih organizama ona je po pravilu spolja. Ostaci metabolizma kod vodenih 

organizama se izbacuju u obliku amonijaka koji je otrovan pa ga treba što pre izbaciti iz tela. 

Kopnene životinje imaju malu količinu vode pa izlučuju ostatke u obliku mokraćne kiseline 

koja je manje otrovna za organizam. Voda za živi svet u njoj može biti primarni ili sekundarni 

biotop, u zavisnosti da li u staništima nalazimo prave hidrobionte ili su oni doseljenici iz 

drugih staništa. Sve organizme možemo podeliti na 

- higrobionte-razvijaju se samo na staništima sa mnogo vlage i sa jakim prozračivanjem 

vode 

- hidrobionte-trajno žive u ili na vodi 

Fontinalis antipyretica hidrobiont Calliergon giganteum higrobiont 

Slika 3. Predstavnici hidrobionata i higrobionata


Fizičke osobine vode 

Slika 4. Priapulus caudatus 

euribatni organizam 

Hidrostatički pritisak 

Predstavlja odnos između mase stuba 

tečnosti i površine na koju ona deluje. Prema širini 

ekološke valence, u odnosu na hidrostatički pritisak, 

organizmi se svrstavaju u stenobatne i euribatne 

organizme (bathus-dubina). 

Gustina vode 

Zavisi od rastvorenih supstanci i 

temperature. Za vodu je karakteristična tzv. 

nepravilnost vode- najgušća je od 0 o C do +4 o C 

(različiti količinski odnos agregata). Kod morske vode nema ove anomalije-skuplja se i posle 

+4 o C, sve do 0 o C. U momentu zamrzavanja ona se širi i postaje lakša. 

Viskoznost vode 

Predstavlja otpor koji se javlja pri relativnom kretanju čestica ili slojeva tečnosti (veća 

je ako je gustina vode veća). Sposobnost savladavanja otpora kod životinja zavisi od površine 

tela, oblika i snage mišića. 

Pokreti vode 

Izazivaju ih vetar, Zemljina gravitacija, razlike u visini zemljišta i Zemljina teža. 

Ispoljavaju se u obliku talasa, struje, plime i oseke. 

Providnost vode 

Zavisi od ugla pod kojim zraci padaju na površinu vode, od oblačnosti, gustine 

suspendovanih čestica i sl. Po ovom kriterijumu vode se dele na bistre, skoro bistre, slabo 

zamućene, zamućene, veoma mutne i neprozirne. 

Temperatura vode 

Zavisi od geografske širine, godišnjeg doba, dubine, kretanja vode i dr. Zbog razlike u 

temperaturnim slojevima vode, u vodenim ekosistemima (najizraženije u jezerima) se javljaju 

cirkulatorna kretanja. U zavisnosti od geografske širine, jezera imaju karakterističnu 

stratifikaciju toplotnih slojeva. Jezera na našim geografskim širinama imaju dve cirulacijeprolećnu 

i jesenju i dve stagnacije-zimsku i letnju. 

Hemijske osobine vode 

Rastvorene materije i njihov promet 

Materije u vodene ekosisteme mogu da dospeju na različite načine: 

- na putu kroz atmosferu nakuplja gasove iz vazduha kao što su kiseonik, ugljen (IV) 

oksid, vodoniksulfid, sumorvodonik. 

- prolaskom kroz slojeve zemlje rastvara mineralne materije


Prirodne vode se prema položaju dele na: 

- morske vode i 

- kopnene vode. 

Morska voda je gorka, svrstava se u sulfatni tip voda. Kopnene vode sadrže manje soli 

i više rastvorenog kalcijum karbonata, pa ih ubrajamo u hidrokarbonatni tip voda. 

Jedna od izuzetno važnih karakteristika vodenih ekosistema je biološka potrošnja 

kiseonika. Ona predstavlja količinu kiseonika koji se utroši za razlaganje organskih materija 

pod uticajem aerobnih bakterija. 

Podzemne vode 

To su sve vode koje se nalaze u zemljinoj kori ispod površine. Mogu se javiti kao: 

- slobodne-koje se kreću po šupljinama i drugim međuprostorima 

- vezane-ako su adhezionim i drugi silama vezane za pojedine čestice pa nemogu da se 

kreću. 

Slobodne podzemne vode se nalaze u tečnom, ali i čvrstom i gasovitom stanju. U 

čvrstom stanju se zovu mrzlota i nalaze se samo iznad 55 o geografske širine. U gasovitom 

stanju se nalaze na velikim dbinama gde vlada veliki pritisak i temperatura. 

Prema poreklu dele se na: 

- vadozne podzemne vode (vadosus=plitak), 

- juvenilne podzemne vode (juvenilus=mladalački), i 

- konatne podzemne vode (conatus =zajedno rođen). 

Vadozne vode potiču iz atmosfere i sa Zemljine površine gde su dospele padavinama. 

Ako su dospele u zemlju infiltracijom kroz pukotine, onda su to infiltracione, a ako su postale 

od vodene pare prizemnih delova atmosfere zovu se kondenzacione. 

Juvenilne vode nastaju sntezom vodonika i kiseonika. Nastaju u procesu hlađenja i 

diferenciranja žitke magme u zoni kontakta između magme i atmosfere. 

Konatne vode se javljaju u sedimentnim stenama sa kojima su istovremeno nastale. 

Organizmi koji žive u podzemnim vodama moraju biti prilagođeni specifičnim 

uslovima: nedostatku svetlosti, nižim temperaturama, manjim količinama kiseonika i hrane. 

Troglobionti su organizmi kojin su se potpuno adaptirali i žive isklučivo u podzemnim 

vodama. Troglofili su organizmi koji mogu naseljavati i površinske biotope a mogu se naći i u 

podzemnim vodama. 

Površinske vode 

One su se pojavile tek posle nastanka kopna. Nastale su od atmosferskih padavina ili 

otapanjem lednika. Često ih nazivaju slatkim vodama, ali nisu sve kopnene vode slatke. 

Kopnene vode su međusobno izolovane i prolaznog su karaktera. Prema tome da li se kreću ili 

ne, dele se na tekuće i stajaće. 

Cirkulacija vode u prirodi 

Celokupni živi svet je uključen u kruženje vode u biosferi. Kruženje obuhvata niz zbivanja, 

od faze vodene pare u atmosferi, preko njene kondenzacije i prelaska u tečnu i čvrstu fazu do 

isparavanja. Za vodni režim kopnenih biotopa nije važna samo količina vodenih taloga i 

njihov sezonski raspored nego i intenzitet gubitka vode oticanjem i isparavanjem.


Biljke i životinje se uključuju u proces kruženja vode, ona kroz njih prolazi u tečnoj 

fazi. Primanje i odavanje vode je bitan oblik odnosa organizama sa spoljašnjom sredinomkroz 

taj odnos živi svet, pre svega vegetacija znatno utiče na vodni režim kopnenih biotopa. 

Živi svet kopnenih voda 

Kopnene vode su naseljene veoma raznovrsnim živim svetom i odlikuju se velikim 

diverzitetom akvatičnih biocenoza. Akvatične biocenoze nisu skup slučajnih vrsta u biotopu, 

već su integrisane celine čiju dinamiku regulišu posebne zakonitosti. Struktura ovih biocenoza 

zavisi od svih uticaja koji vladaju u vodenoj sredini, ali i od opštih klimatskih prilika. 

Promenom ovih uticaja menja se i struktura biocenoza. Posebno su izražene promene koje se 

dešavaju pod uticajem antropogenog faktora. Promene antropogenog karaktera svakako 

negativno utiču na živi svet u vodi. Sa pogoršanjem uslova izazvanim zagađivanjem iz 

zajednice se isključuju najosetljiviji članovi, pa se na taj način heterogene zajednice 

zamenjuju homogenim sa malim brojem članova, ali sa povećanom abundancijom. Na osnovu 

ovakvih promena može se suditi o kvalitetu životne sredine. 

Živi organizmi koji izgrađuju akvatične biocenoze označavaju se kao hidrofilni 

organizmi ili hidrobionti. U ovu grupu organizama spadaju akvatični mikroorganizmi, 

akvatične biljke (hidrofita) i akvatične životinje. 

Slika 5. Prikaz zoniranja jednog vodenog ekosistema-jezera. Granice zona su određene 

fizičko-hemijskim karakteristikama kojima se nužno prilagođava živi svet u njima 

Slatkovodni beskičmenjaci se veoma često u literaturi diferenciraju na osnovu 

njihovih dimenzija na mikroinvertebrate (beskičmenjaci mikroskopskih dimenzija) i 

makroivertebrate (beskičmenjaci makroskopskih dimenzija). Ovi organizmi naseljavaju 

različite slatkovodne ekosisteme, pri čemu se misli i na slatke i na brakične (slano-slatke) 

vode. Obzirom na različite uslove u pojedinim ekosistemima, nalazimo različito adaptirane 

organizme na te specifične uslove. U osnovi, ovi organizmi učestvuju u izgradnji četiri tipa 

akvatičnih životnih zajednica. Organizmi koji koriste površinski napon predstavljaju neuston 

(larve komaraca, vrste insekata Geridae). Posebnu zajednicu u vodenim ekosistemima 

predstavljaju organizmi koji lebde u vodi - plankton. U sastavu zooplanktona kopnenih voda 

nalazimo Protozoa, Rotatoria, Cladocera i Copepoda. Organizmi koji aktivno plivaju u


vodenoj masi grade nekton. Nekton uglavnom grade različite vrste akvatičnih kičmenjaka, ali 

postoje i neke vrste beskičmenjaka koje pripadaju ovoj zajednici. Naselje dna predstavlja 

bentos. U naselju dna se javljaju školjke, puževi, neke vrste rakova, larve insekata 

(Ephemeroptera, Plecoptera, Odonata, Hemiptera, Trichoptera, Diptera i Coleoptera). 

Akvatične invertebrate imaju komplikovane životne cikluse koji nerazmrsivo 

povezuju akvatično i terestrično okruženje. Uticaj korišćenja zemljišta i vode reflektuje se na 

asambleje ovih organizama u potocima i jezerima i drugim vlažnim staništuma u kojima se 

ovi organizmi mogu naći. Biotičke zajednice vodenih i terestričnih ekosistema su čvrsto 

povezane i za njihovo racionalno korišćenje mora se uzimati u obzir ova kompleksnost. 

Zajednica planktona 

Plankton je životna zajednica vodenih organizama (bakterija, gljiva, biljaka i 

životinja) koji lebde nošeni pokretima vode. Obično su mikroskopske veličine, odvojeni su od 

podloge i vrlo retko se aktivno kreću. Prilagođenosti na planktonski način života su: 

- povećanje površine u odnosu na zapreminu stvaranjem hrapavih površina, izraštaja i sl. 

- obrazovanje sluzi 

- obrazovanje vakuola 

- nagomilavanje ulja 

- gustina tela im je neznatno veća od vode 

Slika 6. Podela planktonske zajednice 

Zbog svega toga se mogu razviti u većim količinama uglavnom u stajaćim vodama 

gde čine osnovu za razvoj cele životne zajednice. Za tekuće vode planktonski organzmi nisu 

toliko značajni, čak šta više u nekim tekućim vodama i nema planktona. To se naročito odnosi 

za gornje tokove reka gde je strujanje veliko, pa se ovde mogu naseliti samo dobri plivači ili 

organizmi vezani za život na dnu. Međutim, u nekim tekućim vodama su oni prisutni na pr. u 

području izvora sa ustajalom vodom i u tzv. lentičkoj zoni. To su oblici koji imaju obično 

nastavke za pridržavanje za busenove mahovina. 

U nešto većim količinama planktonski organizmi se mogu razviti u donjim tokovima 

reka u delovima gde postoji slabije strujanje vode. Tipični rečni plankton ili 

POTAMOPLANKTON može se razviti ako brzina rečne vode ne prelazi 1m/s. Ako je brzina 

od 0,5 do 0,8 m/s normalno se razvija plankton. Kod manjih brzina, na pr. u jesen kad su vode 

niske razvija se u velikim količinama.


Tek nakon prolećnog maksimalnog vodostaja počinje da se razvija tipični 

potamoplankton. Njegovi članovi zalaze u reku iz susednih voda, iz močvara uzduž reke- 

HELEOPLANKTON, iz jezera uzduž reke-LIMNOPLANKTON i iz lagano tekućih pritoka i 

kanala koji ulaze u reku. 

Letnji i jesenji period je najpovoljniji za razvoj rečnog planktona. Znači, kao i kod 

jezerskog planktona postoji određen pravilan ciklus od proleća prema zimi. 

Jedna od značajnih karakteristika potamoplanktona je da se on, za razliku od 

planktona u stajaćim vodama može daleko preneti strujanjem vode. 

Sastav potamoplanktona sličan je onom kod stajaćih voda. Prvenstveno, deli se na 

biljnu komponentu-FITOPLANKTON i zoo komponentu-ZOOPLANKTON. 

Uzorkovanje planktona 

PLANKTONSKA MREŽICA se koristi za uzimanje uzoraka prilikom kvalitativne 

analize. Sastoji se od metalnog rama na koji je sa jedne strane pričvršćena mrežica od mlinske 

svile konusnog oblika a za ram je pričvršćen konopac ili duža metalna sajla na kojoj su 

izbaždareni podeoci. Na kraju konusa se nalazi metalna čaša u kojoj se na kraju uzorkovanja i 

sakupi plankton, a ujedno omogući da mrežica tone. 

Gustina mrežice se određuje na osnovu veličina očekivanog ulova u njoj. Za plankton 

u rekama i jezerima se koristi mrežica od 22 do 25 niti po santimetru kvadratnom. 

Planktonska mrežica se sa obale ili iz čamca povlači nekoliko puta kroz vodu. Na 

osnovu pređenog puta i površine rama, jednostavno se preračuna količina profiltrirane vode. 

Kasnije se to iskoristi za preračunavanje gustine planktona. 

Iz metalne čaše, planktonski organizmi se prebace u bočice i na licu mesta 

konzerviraju 4% formalinom. Grafitnom olovkom, koja nebledi u vodi na papiru se upiše šifra 

lokaliteta, datum i neki od bitnih parametara kao što su dubina uzorka, pH vrednost, 

temperatura i slično. 

Slika 7. Različito modifikovane planktonske mrežice


RUTNEROVA BOCA se koristi za proučavanje 

kvalitativnog sastava i vertikalne distribucije 

planktona. To je obično stakleni valjak prečnika od 8 

do 10 cm zapremine jednog litra. Valjak je na oba 

kraja pričvršćen za osovinu metalnim obručima a na 

gornjoj strani se nalaze metalni poklopci koji 

hermetički zatvaraju sud. Mehanizam za zatvaranje se 

nalazi na gornjoj strani boce. Pri uzimanju uzorka 

boca je otvorena na oba kraja spušta se u vodu na 

određenu dubinu i pomoću mehanizma hermetički se 

zatvori. Tako se zahvati litar vode zajedno sa 

planktonom. Kada se boca izvuče iz vode kroz otvor 

na donjem poklopcu voda se ispusti, profiltrira kroz 

mrežicu i sakupi u bočicu. Materijal se konzervira 4% 

formalinom i obavezno etiketira. 

Slika 8. Modifikovana Rutnerova 

boca 

Zajednica bentosnih organizama 

Životne zajednice koje su vezane za dno 

obuhvataju područje pedona ili bentosa. Na različitim 

tipovima dna razvijaju posebne biocenoze. Naselje 

dna je veoma važna komponenta akvatičnih 

biocenoza. Određene populacije, ili celokupne 

zajednice reaguju na promene uslova sredine. Na taj način, bentosne zajednice predstavljaju 

dobar indikator uslova koji vladaju u ekosistemu. Za razliku od hemijskih analiza koje daju 

rezultat trenutnog stanja u ekosistemu, zajednice bentosa pružaju saznanje o stanju u 

ekosistemu u dužem vremenskom periodu. Ova zajednica ima snažnu reakciju na zagađenje, a 

pokazuje i širok stepen tolerancije prema polutantima. 

Svi organizmi koji su vezani za dno tekućih basena pričvršćeni su na dnu, ukopavaju 

se ili po njemu puze. Životne zajednice zavise od brzine strujanja vode i od vrste podloge koja 

može biti stenovita, kamenita, peskovita ili muljevita. 

Zajednice organizama koje su vezane za dno stajaćih basena uglavnom zavise od tipa 

podloge, manje od pokreta vode, dubine na kojoj se nalaze, blizina pritoka i sl. 

PRIČVRŠĆENI ORGANIZMI. U tu grupu spada veliki deo biljaka (kako alge, tako i 

više biljke). Među životinjama su prisutni predstavnici sunđera, hidroida, korala, crva, 

moluski i retko larve insekata. 

Kod ovih organizama postoji niz prilagođenosti. Obično su redukovani organi čula 

vida i ravnoteže ali su dobro razvijena taktilna čula. Mnogi od njih imaju izduženu formu, pa 

neke od njih podsećaju na stabljike, a na vršnom delu tela imaju nastavke za lov. Neki od 

predstavnika su kolonijalni organizmi. 

ORGANIZMI KOJI SE UDUBLJUJU U PODLOGU. Oni se uslovno dele na one koji 

se udubljuju u drvenu podlogu i one koji se udubljuju u kamenitu podlogu. Najviše ih ima u 

morima, a daleko manje u kopnenim vodenim ekosistemima. Među onoma koji se udubljuju u 

kamen su mikroskopske alge (zelene, modrozelene), gljive, sunđeri, crvi i sl. Alge i gljive u 

procesu udubljivanja luče različite kiseline. Takvi organizmi stvaraju u površinskom sloju 

gusti sloj kanala. Životinje koje se udubljuju u kamen rade to hemijskim ali i mehaničkim 

putem. 

Bentosni organizmi se često koriste u proceni kvaliteta vode i monitoringu stanja 

površinskih voda, kao pogodni bioindikatori iz dva razloga: biološke karakteristike grupa i 

tehnički, odnosno praktični razlozi.


Pogodni su zato što su sedentarni ili slabo pokretni organizmi pa su tipični 

predstavnici mikrostaništa koje naseljavaju. Imaju dovoljno dug životni ciklus da bi se 

koristili za procenu kvaliteta sredine. Različita je osetljivost vrsta na zagađivače. 

UKOPAVAJUĆI ORGANIZMI. Mnogi organizmi se zatrpavaju u podlogu potpuno, 

štiteći na taj način svoje telo u potpunosti. Žive u hodnicima ili fišecima. Ove forme su 

mnogobrojne među crvima, larvama insekata, moluskama. Ljuštura moluski koje žive u 

podlozi je prilagođena uslovima pa je tanka i glatka, imaju takođe dobro razvijeno stopalo, a 

sifoni postaju veoma dugački tako da prelaze dužinu same životinje. 

ŽIVOTINJE KOJE ŽIVE NA POVRŠINI PODLOGE. Odlikuju se uglavnom 

spljoštenim, širokim telom. Neki od predstavnika imaju izraštaje. Neki od njih plivaju u sloju 

vode pri dnu, a samo povremeno koriste supstrat kao potporu, dok drugi postojano nastanjuju 

dno. Za zaštitu od predatora imaju različite prilagođenosti, imaju na površini iglice, ali 

najčešće imaju zaštitnu obojenost. 

ORGANIZMI KOJI SE SLOBODNO KREĆU PO DNU. Organi za kretanje kod ovih 

životinja su različiti. Moluske na primer imaju stopalo, ambulakralne nožice uglanom kod 

morskih predstavnika. 

Postoje različiti kriterijumi za podelu bentosa: 

1.U odnosu na sistematsku pripadnost organizama razlikuje se fitobentos i 

zoobentos, a ređe se u nekoj literaturi sreće i bakteriobentos. 

2. U odnosu na dubinu supstrata se razlikuje epibentos, (specijalno se za životinje 

koristi naziv epifauna) koji se nalazi na površini supstrata i endobentos (ili endofauna, 

infauna) koji ulazi u sam supstrat do različite dubine. 

3. U odnosu na tip podloge se razlikuje litofilni bentos-na tvrdom supstratu, 

psamofilni bentos-na peskovitom dnu, pelofilni bentos-na mulju i sapropelu, argilofilni 

bentos-glinovito dno, fitofilni bentos-na biljkama 

4. U odnosu na veličinu organizama se razlikuje mikrobentos-veličine ispod 0,1 mm, 

mezobentos-do 2mm veličine i makrobentos-iznad 2mm. 

5. U odnosu na način života se razlikuje sesilni bentos-nepokretan ili pričvršćen, 

hemisesilni bentos ili polupričvršćen, sedentarni bentos-kreće se po dnu bez specijalnih 

prilagođenosti za kretanje, vagilni bentos-slobodno pokretni bentos čiji predstavnici imaju 

organe za kretanje 

Slika 9. Podela bentosne zajednice


Metode uzorkovanja bentosa 

BENTOSNA MREŽA predstavlja konus od mlinarske svile ili sličnog materijala koji 

je zašiven na ram. Ram se pričvršćuje na dršku od metala ili drveta. U zavisnosti od ciljane 

grupe za proučavanje (makrobentos, mezobentos, mikrobentos) se odabire gustina materijala, 

tj. promer okaca. Uglavnom se koristi u tekućim vodama. Može se koristiti i za kvantitativno 

uzorkovanje. Ravni deo rama se priosloni uz podlogu, tako da konus od mlinarske svile bude 

nošen maticom vode nizvodno. Sa podloge oblika kvadrata čije su stranice veličine ravne 

strane rama uzburka se pokretima noge podloga, i sačeka dok voda u potpunosti ne postane 

providna. Zatim se mreža izvadi. Prikupljeni uzorak se može koristiti za kvantitativnu analizu 

jer je površina uzorkovane podloge površina kvadrata stranice dužine ravne strane rama. 

Lokalitet u reci ili potoku predstavlja deo toka dužine 50 m. U okviru tih 50 m, mreža 

se zabacuje tri puta, na što je moguće različitijim mestima (misli se na što različitijim 

mikrostaništima). To znači da jedno bacanje bude na kamenitoj podlozi, drugo na peskovitoj, 

treće na muljevitoj, naravno ukoliko je to moguće. Treba voditi računa da deo bude uziman sa 

podloge koja je u hladu riparijalne vegetacije, drugi deo da bude osunčan i sl. 

Ako nije bitno da uzorak bude kvantitativno obrađen onda je dozvoljeno da se sa 

kamenja ručno pokupe organizmi koji su zapaženi da bi se dobio bolji uvid u diverzitet datog 

sistema. 

Slika 10. Prikupljanje bentosa pomoću mreže 

DUBINSKI BAGER služi za uzimanje uzoraka sa dna. Pomoću bagera moguće je 

izvršiti i kvalitativne i kvantitativne analize jer se njime zahvata tačno određena količina 

supstrata.Sastoji se od metalne kutije otvorene sa gornje i donje strane. Donja strana se 

zatvara sa dva polukružna poklopca a gornji poklopci su ravni. Oprugama se donji poklopci 

otvore pre uzorkovanja. Prsten leži iznad cele konstrukcije, ispod tega. Teg je na sredini 

šupalj i kroz njega prolazi konopac. Ovako pripremljen teg se baca na dno, a pri tome se teg 

drži u ruci. Kada je bager stigao do dna, konopac se zategne vodeci računa da bude normalan 

u onosu na površinu vode, pa se teg naglo pusti. Teg udara prsten tako da se opruge otkače i 

pritom se poklopci zatvore tako da se zahvati određena površina. Kroz pore voda iscuri dok se 

bager vadi a sadržaj se prespe u kesu, etiketira i konzervira 4% formalinom. 

Supstrat se u laboratoriji ispira pod mlazom vode kroz sita sa malim okcima sve dok 

na dnu ne ostane samo detritus i fauna dna. Organizmi se odatle izdvajaju pincetom i drže u 

etiketiranim bočicama konzervirani formalinom.


Makrofite dna 

mogu biti zahvaćene 

mrežom koja je već 

opisana, takođe i 

bagerom, ali se mogu 

koristiti i namenske 

grabulje ili ’mačak’. 

Slika 11. Dubinski bager za 

sakupljanje faune dna 

Slika 12. Uzorkovanje makrofita 

Vodena staništa Srbije 

Na osnovu analize fitocenoloških, ekoloških i biogeografskih podataka kao i drugih 

relevantnih podataka o prirodi Srbije formiran je prvi integralni Pregled staništa Srbije 

(Lakušić et al. 2005). Sistem klasifikacije staništa Srbije baziran je na EUNIS ( European 

Nature Information System) sistemu klasifikacije staništa. 

Prema klasifikaciji EUNIS sva slatkovodna staništa se mogu svrstati u sledeće grupe 

staništa: 

C. kopnena površinska, 

D. močvarna, tresavska i ritska i 

H. unutarkontinentalna staništa sa slabo razvijenom vegetacijom (tab. 1). 

Tabela 1. Staništa makroinvertebrata kopnenih voda 

EUNIS 

C 

C1 

Tip staništa 

Kopnena površinska vodena staništa 

Površinske stajaće vode 

C1.1 Stalna oligotrofna jezera, bare i lokve 

C1.2 Stalna mezotrofna jezera, bare i lokve 

C1.3 Stalna eutrofna jezera, bare i lokve 

C1.4 Stalna distrofna jezera, bare i lokve 

C1.5 Stalna kopnena slana i brakična jezera, bare i lokve 

C1.6 Privremena jezera, bare i lokve (vlažne faze) 

C2 Površinske tekuće vode 

C2.1 Izvori, vrulje i gejziri 

C2.11 Izvori slatke meke vode 

C2.12 Izvori tvrde vode 

C2.13 Gejziri 

C2.14 Termalni izvori 

C2.15 Slani izvori 

C2.16 Krenalni potoci 

C2.17 Termalni izvorišni potočići 

C2.18 Acidofilna oligotrofna vegetacija oko izvorišnih potočića 

C2.19 Oligotrofna vegetacija oko izvorišnih potočića bogatih krečnjacima


Nastavak tabele 1. 

C2.1A Mesotrofna vegetacija oko izvorišnih potočića 

C2.1B Eutrofna vegetacija oko izvorišnih potočića 

C2.2 Stalni , brzi i turbulentni vodeni tokovi čiji nivo vode se ne menja 

C2.21 Epiritralni i metaritralni potoci 

C2.22 Hiporitralni potoci 

C2.23 Vode nastale otapanjem glečera i snežanika 

C2.24 Vodopadi 

C2.3 Stalni, spori vodotokovi čiji nivo vode se ne menja 

C2.31 Epipotamalni potoci 

C2.32 Metapotamalni i hipopotamalni potoci 

C2.33 Mezotrofna vegetacija sporih reka 

C2.34 Eutrofna vegetacija sporih reka 

C2.35 Bentosne zajednice sporih nizisjkih (eutrofnih) reka 

C2.36 Planktonske zajednice mezotrofnih tekućih voda 

C2.37 Planktonske zajednice eutrofnih tekućih voda 

C2.4 Rečni tokovi sa variranjem nivoa vode, uzvodno od estuara 

C2.41 Reke brakične vode sa variranjem nivoa vode 

C2.42 Reke slatke vode sa variranjem nivoa vode 

C2.43 Mezotrofna vegetacija reka sa variranjem nivoa vode 

C2.44 Eutrofna vegetacija reka sa variranjem nivoa vode 

C2.5 Privremeno tekuća voda (vlažna faza) 

C2.6 Film vode koji teče po stenama uz ivice glavnog vodenog toka 

C3 Litoralna zona kopnenih površinskih voda 

C3.1 Grupacije helofita bogate vrstama 

Grupacije trske i drugih visokih helofita na 

C3.2 rubovima vodenih basena 

C3.3 Grupacije visokih ševara na rubovima vod. basena 

Grupacije siromašne vrstama na niskim obalama ili 

C3.4 amfibijska vegetacija 

Pionirska i efemerna vegetacija periodično 

C3.5 plavljenih obala 

Obale od mekih i mobilnih sedimenata bez ili sa 

C3.6 raštrkanom vegetacijom 

C3.7 Obale od nepokretnog supstrata bez ili sa raštrkanom vegetacijom 

C3.8 Kopnena staništa zavisna od raspršavanja ili toka vode 

D 

D1 

D2 

Močvarna, tresavska i ritska staništa 

Izdignute i ravne močvare 

Dolinske, siromašne i prelazne močvare 

D2.2 Siromašni močvare 

D2.3 Prelazne močvare i tresave 

D4 Močvare bogate bazama 

Bogate močvare, uključijući eutrofne močvare sa 

D4.1 visokim zeljastim biljkama 

D4.2 Bazične planinske naplavine i obale potoka sa bogatom arktičko montanom florom 

D6 Kopneni slani i brakični ritovi i tršćaci 

D6.1 Kopneni slani ritovi 

H 

H1 

Unutarkontinentalna staništa sa slabo razvijenom vegetacijom 

Terestrične podzemne pećine, pećinski sistemi, prolazi i vodene mase 

H1.1 Ulazi u pećine 

H1.2 Unutrašnjosti pećina sa troglobiontnim, troglofilnim i subtroglofilnim beskičmenjacima 

H1.5 Podzemne stajaće vodene mase 

H1.6 Podzemne tekuće vodene mase 

H1.7 Iskorišćeni podzemni rudnici i tuneli


Kao što se vidi već na prvi pogled raznovrsnost kopnenih vodenih staništa je jako 

velika, što je uslovilo i veliku raznovrsnost kopnenih vodenih beskičmenjaka. Osim toga, 

ugroženost pojedinih beskičmenjačkih grupa je posledica ugroženosti njihovih staništa. Zbog 

toga je veoma važno poznavati sve karakteristike akvatičnih ekosistema, počev od 

fizičkohemijskih svojstava vode do kvalitativne i kvantitativne strukture biocenoze. 

VLASINSKO JEZERO 

Sastav i dinamika zajednica mikroorganizama u Vlasinskom jezeru 

Akumulacija Vlasinsko jezero po svojim mikrobiološkim svojstvima pripada I klasi 

boniteta po Kohl-u (1975). Sastav zajednice mikroorganizama se menja tokom vegetacione 

periode u funkciji fizičko-hemijskih svojstava sredine i stanja ostalih činilaca u biocenozi. 

Dominantne bakterije su oligotrofne, izuzev u proleće, kada su brojnije heterotrofne. Među 

fakultativnim oligotrofima fosfomineralizatori su najviše zastupljeni na početku vegetacione 

periode a proteolitičke i amilolitičke bakterije u leto i jesen. Sezonske sukcesije ovih grupa 

zavise od prirode i količine organskih komponenti u jezeru. Sastav i brojnost azotofiksatora i 

aerobnih celulolitskih bakterija se takođe menjaju u zavisnosti od sezone. Kvalitativni sastav 

zajednice mikroorganizama ukazuje na početak eutrofikacije u jezeru pa je neophodno 

preduzeti mere stalne kontrole kvaliteta i zaštite Vlasinskog jezera. 

Sastav, struktura i vertikalni raspored zooplanktona Vlasinskog jezera 

U okviru zooplanktona registrovane su 54 vrste: Rotatoria (33), Cladocera (14) i 

Copepoda (7). Maksimalna brojnost jedinki je tokom letnjeg perioda a minimalna u proleće. 

Vertikalni raspored zooplanktona je tokom perioda cirkulacija uglavnom ravnomeran a tokom 

letnje stagnacije povećana brojnost je zabeležena u dubljim slojevima. 

Prikupljanje materijala treba vršiti sezonski (vršena su u aprilu, junu, avgustu i 

oktobru a ispitivanjem nije obuhvaćen zimski period kada se jezero nalazilo pod ledom) 

Za kvanlitativne probe najpogodnije je vršiti uzorkovanje mrežom No 22 a 

kvantitativne probe Hidrobios bocom od 2 l sa svakih 2 m dubine od površine do dna, i to po 

10 l sa svake dubine. Kvantitativne probe zatim treba profiltrirati kroz planktonsku mrežicu. 

Sav materijal treba konzervirati 4% formaldehidom. 

Za uzimanje kvalitativnih i kvantitativnih proba najpogodnije su tri reprezentativne 

tačke označene kao Brana (severni deo jezera), Centar (centralni) i Jug (južni deo jezera). 

Na gustinu svake pojedine grupe ne utiču sve vrste podjednako. U grupi Rotatoria 

po značaju se izdvajaju sledeće vrste: 

Poyarthra dolichoptera je dominantna vrsta Rotatoria koja se u sastavu zooplanktona 

nalazila u toku čitavog perioda istraživanja. Maksimalna produkcija ove vrste je u letnjem 

periodu.


Slika 13. Vrsta Poyarthra dolichoptera 

Ph Rotifera 

Cll Monogononta 

O Ploima 

Fam Sznchaetidae 

Keratella coclearis je nova vrsta zabeležena za Vlasinsko jezero i predstavlja drugu 

vrstu po brojnosti u okviru Rotatoria. 

Slika 14. Vrsta Keratella cochlearis 

Ph Rotifera 

Cll Eurotatoria 

Subcl Monogononta 

Supero Pseudotrocha 

O Ploima 

Fam Brachionidae 

Asplanchna priodonta za razliku od prethodne dve vrste Rotatoria maksimane 

prosečne vrednosti postiže u jesenjem periodu. 

Slika 15. Vrsta Asplanchna priodonta 

Ph Rotifera 

Cll Monogononta 

O Ploima 

Fam Asplanchnidae 

Ostale vrste Rotatoria se javljaju sporadično i sa malim brojem jedinki. 

U grupi Cladocera najvažnije su sledece vrste: 

Ceriodaphnia quadrangula se u početku formiranja jezera retko javljala u sastavu 

zooplanktona a po novijim istraživanjima najviše utiče na ukupnu produkciju Cladocera a 

predstavlja subdominantnu vrstu u ukupnom zooplanktonu.


Slika 16. Vrsta Ceriodaphnia quadrangula 

Ph Arthropoda 

Subph Crustacea 

Cl Branchiopoda 

Subcl Phyllopoda 

O Diplostraca 

Subo Cladocera 

Fam Daphniidae 

Bosmina longirostris se pokazala kao izrazito letnja forma. 

Slika 17. Vrsta Bosmina longirostris 

Ph Arthropoda 




O Diplostraca 


Fam Bosminidae 

Daphnia longispina je bila dominantna Cladocera u početnim godinama formiranja 

akumulacije i danas je stalna komponenta zooplanktona ali joj je brojnost jako smanjena. 

Slika 18. Vrsta Daphnia longispina 

Ph Arthropoda 




O Diplostraca 


Fam Dapniidae


Copepoda su u kvantitativnom pogledu najmanje zastupljene. Adulti su veoma 

retki dok se u nešto većem broju nalaze larveni stadijumi. 

Po pravilu u toku prolećne i jesenje cirkulacije nemožemo pričati o vertikalnoj 

stratifikaciji zooplanktona, pa se može reći da je ravnomerno raspoređen. U periodu letnje 

stagnacije zooplankton se povlači u dublje slojeve,ali na ovom jezeru postoji odstupanje od 

tog pravila. Zooplankton se ovde u dubljim slojevima slabije zadržava zbog prisustva H 2 S 

koji nastaje truljenjem biljnih delova sa potopljenih livada i raspadnutih delova tresave, kao i 

potpunim odsustvom kiseonika i prisustva velike količine ugljene kiseline. 

Kada je u pitanju grupa Rotatoria, nema nekih pravilnosti u njihovom vertikalnom 

rasporedu. Svoje maksimume dostižu na različitim dubinama u zavisnosti od sezone. 

Cladocera uglavnom izbegavaju površinske i najdublje slojeve. Za Copepoda se može reći da 

im brojnost po pravilu raste od površine ka dnu, pri čemu često odsustvuju iz površinskih 

slojeva (posebno adultni stadijumi). 

Svaka od glavnih nabrojanih komponenti pokazuje određenu spacifičnost u 

vertikalnom rasporedu. 

Na vertikalnu distribuciju zooplanktona utiče veći broj abiotičkih ali i biotičkih faktora 

(kao što je distribucija bakterio i fitoplanktona kao izvor hrane za zooplankton). 

Na osnovu faunističkog sastava zooplanktona može se reći da najveći broj 

dominantnih vrsta pripada indikatorima oligosaprobne vode, kao i indikatorima na prelazu 

oligo u mezosaprobnu vodu, dok veoma mali broj vrsta pripada indikatorima mezosaprobnog 

tipa. Kvalitativni i kvantitativni saastav zooplanktona ukazuje na oligosaprobnost odnosno 

nizak stepen zagađenosti vode jezera. Ipak treba napomenuti da većina prisutnih vrsta ima 

široku saprobnu valencu tako da ne spadaju u dobre indikatorske vrste. 

Ekološke karakteristike bentosne makrofaune Vlasinskog jezera 

U naselju makrozoobentosa zabeleženo je prisustvo 11 životinjskih grupa među 

kojima dominiraju Oligochaeta, Chironomidae, Mollusca i Hirudinea. U odnosu na druge 

ispitivane veštačke akumulacije kod nas Vlasinska ima relativno raznovrsnije naselje dna stim 

što se tipične limničke forme iz grupa Turbellaria, Amphipoda kao i larve insekata 

Ephemeroptera i Trichoptera javljaju retko. 

Fauna dna u novonastalim akumulacijama je veoma značajna komponenta u 

procesima formiranja stabilnih ekoloških prilika u njima, a njen stadijum razvoja, odnosno 

njena struktura i promene u njoj su dobar pokazatelj ekološkog stanja ovakvih antropgenih 

ekosistema. 

Vlasinsko jezero je po mnogočemu specifična akumulacija pa je stoga veoma 

interesantna i sa aspekta formiranja njene biocenoze. To se posebno odnosi na proces 

formiranja bentosne zoocenoze, jer je jezero nastalo potapanjem velike sfagnumske tresave sa 

oskudnom ali specifičnom faunom makroinvertebrata. 

Za proučavanje faune makroinvertebrata osnovano je uzeti tri profila. Delove jezera 

oko brane, na centru i u južnom delu jezera. Probe na ovim profilima treba uzimati počevši od 

obalnog dela preko pojasa litorala i centralnih delova profila do druge obale. Osim ovih 

tačaka, radi upotpunjenja slike kvalitativnog sastava probe treba uzimati i iz zaliva. 

Uzorkovanje se vrši Ekman-Birge bagerom i to na svim tačkama sem onih u 

sublitoralnoj zoni gde uzorkovanje treba vršiti bentosnom Surberovom mrežom ali tako da se 

vodi računa da zahvatna površina mreže i bagera mora biti ista. 

Kvantitativna analiza bentosne faune izražena je kao broj jedinki na m2. 

Vlasinsko jezero, kao akvatični ekosistem može se izdiferencirati na nekoliko 

makrostaništa koja se po svojim ekološkim karakteristikama i na osnovu naselja dna mogu 

izdvojiti.


STANIŠTE 1 predstavljeno je samim obalskim regionom, sublitoral, do najviše 1-2m 

dubine. Sastav sedimenata na ovom staništu uglavnom je različitog karaktera, pri čemu 

dominira glinovita podloga sa manjim ili većim sadržajem treseta. Osim ovoga, na pojedinim 

mestima ovo stanište čini sam treset, a znatno manje šljunak, kamen ili muljeviti nanos 

(naročito na ušćima reka). Veoma važna ekološka karakteristika ovog staništa je nestalni 

vodni režim. Usled velikog, uglavnom neprirodnog kolebanja nivoa vode, ovo stanište ostaje 

van vode, pa se uslovi u njemu drastično menjaju. 

Posebno su interesantni oni delovi ovog staništa koji su jako bogati tresetom, kao što 

su južni delovi jezera, jer su sigurno zadržali bar neke odlike nekadašnje sfagnumske tresave, 

pa potencijalno mogu predstavljati refugijume za neke životinjske vrste tih prvobitnih 

staništa. 

STANIŠTE 2 predstavlja litoralnu zonu. Najverovatnije se proteže do dubine od 3- 

6m. Ovaj pojas se odlikuje većom raznovrsnošću staništa u odnosu na prethodni pa je i 

najpovoljnija zona za najveći broj vrsta makroinvertebrata. Podloga na ovom staništu je 

raznovrsna pa ipak dominira muljevita podloga sa značajnim količinama biljnog detritusa, 

mada se i ovde treset javlja u znatnoj meri. Ovo stanište gotovo kontinuirano okružuje jezero, 

obuhvatajući i južni, najplići deo jezera, pri čemu je kontinuitet više izražen na zapadnoj 

strani, a posebno razvijen u zalivima. 

PROFUNDALNA ZONA zbog relativno male dubine jezera može se tako samo 

uslovno nazvati. Ipak, karakteristike staništa ove zone su specifične, što ga čini posebnim za 

faunu makroinvertebrata. Ova zona se jasno izdvaja u dva posebna makrostaništa, označena 

kao 3 i 4. 

STANIŠTE 3 čini uski i najdublji deo jezera kod same brane, ono se olikuje 

formiranim jezerskim muljem sapropelom. U ovaj deo jezera se preko dovodnih kanala u 

jezero neprekidno sliva velika količina vode sa okolnog slivnog područja koja unosi alohtoni 

materijal u jezero što je ubrzalo stvaranje finog jezerskog mulja na ovom staništu. Mulj je 

veoma fine, pepeljaste strukture smeđe boje, bez neprijatnog mirisa koji bi ukazivao na 

procese truljenja. 

STANIŠTE 4 zauzima najveći deo Vlasinskog jezera a predstavljeno je dnom koje 

sadrži još uvek velike količine treseta. Na pojedinim mestima na tresetu se mozaično 

formiraju naslage jezerskog mulja. Mulj koji se ovde formira ima žitki sastav, uglavnom je 

crne boje i često sa neprijatnim mirisom koji podseća na H 2 S a u njemu se osim treseta nalaze 

i komadi makrovegetacije iz litoralnog pojasa. S obzirom da ovo stanište zauzima gotovo dve 

trećine površine dna, ono zajedno sa litoralnim pojasom određuje glavne ekološke 

karakteristike bentosne makrofaune Vlasinskog jezera. 

Karakteristike ovog jezera kao što su činjenice da je u pitanju veštačka akumulacija, 

specifičan sastav podloge(većim delom tresetno dno), velika kolebanja nivoa vode veštački 

izazvana,relativnoi kratko ekološko vreme od formiranja akumulacije određuju jedan opšti 

ekološki okvir kvalitativnog sastava i strukture makrozoobentosa. U dosadašnjim 

ispitivanjima identifikovano je 70 taksona makrozoobentosa iz 11 životinjskih grupa. 

U kvalitativnom sastavu makrozoobentosa Vlasinskog jezera po broju vrsta dominira 

grupa Insecta sa predstavnicima reda Diptera fam. Chironomidae koje čine 37,5% od 

ukupnog broja vrsta. Grupa Oligochaeta takođe predstavlja raznovrsnu grupu sa učešćem od 

24,2% od ukupnog broja vrsta. Od ostalih grupa jedino se još grupa Mollusca javlja sa većim 

brojem vrsta (10) što čini 14,2%. Ostale grupe se pojavljuju sa jednom do tri vrste i nemaju 

veći značaj u kvalitativnom sastavu Vlasinskog jezera. 

Na osnovu kvalitativnog sastava se može reći da je Vlasinsko jezero hironomidno oligohetnog 

tipa, a da je veoma siromašno vrstama iz grupe Turbellaria, Amphipoda, kao i larvama 

insekata iz redova Trichoptera i Ephemeroptera koje su uglavnom redovno zastupljene u 

prirodnim jezerima.


Osnovna ekogeografska odlika konstatovanih taksona, odnosno kvalitativnog sastava 

Vlasinskog jezera je dominacija vrsta sa širokim geografskim rasprostranjenjem, koje 

većinom pripadaju PALEOARKTIČKOJ i HOLARKTIČKOJ regiji a znatan je broj i 

kosmopolita, naročito u grupi Oligochaeta. 

Slika 19. Karta dna Vlasinskog jezera 

Druga opšta karakteristika bentosa Vlasinskog jezera je eurivalentnost konstatovanih 

taksona, sa veoma malim udelom planinskih vrsta iz fam. Chironomidae, kao što su 

Microspectra foliata i Metriocnemus fuscipes.


Slika 20. Chironomus sp. 

Pošto nepostoje pisani podaci o fauni makroinvertebrata potopljenih vodenih basena u 

nekadašnjoj tresavi to ovakav sastav sadašnje faune dna ukazuje da je autohtona fauna ovog 

područja nestala, a da su formirane ekološke niše u novoformiranoj akumulaciji drugačije od 

prvobitnih te se formirala zajednica dna koja sve više ima odlike stabilnih limničkih ekosistema. 

U odnosu na kvalitativni sastav naših baražnih jezera koja se uglavnom nalaze na 

manjim nadmorskim visinama može se reći da je Vlasinsko jezero bogatije vrstama u fauni 

dna posebno u grupama Chironomidae, Oligochaeta i Mollusca. Osim toga, proces formiranja 

faune dna još uvek je u toku, pa se u odnosu na formiranu raznovrsnost staništa posebno u 

litoralu može očekivati njen dalji progresivan razvoj. 

U kvalitativnom smislu značajno je da ovde žive dve vrste iz grupe Bryozoa, Lophopus 

crystallinus i Paludicela articulata, za koje je ovo prvo zabeleženo stanište u bivšoj Jugoslaviji. 

Slika 21. Vrsta Lophopus crystallinus 

Ph Ectoprocta 

Cll Phylactolaemata 

O Plumatellida 

Fam Lophopodidae 

Slika 22. Vrsta Lumbriculus variegatus 

Ph Annelida 

Cl Clitellata 

O Lumbriculida 

Fam Lumbriculidae


U sublitoralnoj zoni javlja se mali broj vrsta makrozoobentosa za koje se može reći da 

su vezane za ovo stanište. Od predstavnika Oligochaeta ovde je karakteristična amfibijska 

vrsta Lumbriculus varijegatus koja naseljava obalni sediment samo do jednog metra dubine. 

Za ovaj tip staništa veoma su karakteristične i vrste iz grupe Mollusca. Kao 

subdominantni i dominantni taksoni sreću se puževi i to Radix pereger i Radix auricularia. 

Naglo kolebanje vode ima na njih negativan uticaj. Osim ovih puževa u pojedinim zalivima se 

sreće i vrsta barskog puža Planorbis corneus čija je populacija naročito brojna u južnom 

plitkom delu jezera koji ima karakteristike barskog ili močvarnog ekosistema. 

Radix pereger 

Radix auricularia Planorbarius corneus 

Ph Mollusca Ph Mollusca 

Cll Gastropoda Cl Gastropoda 

Super fam Lymnaeoidea Super fam Planorboidea 

Fam Lymnaeidae Fam Planorbidae 

Sub fam Lymnaeinae Sp Planorbarius corneus 

G Radix 

Slika 23. Mekušci 

Za sublitoralnu zonu naročito tokom visokog vodostaja karakteristična je 

kosmopolitska vrsta iz grupe Hirudinea, Erpobdella testacea. 

Slika 24. Vrsta Erpobdella testacea 

Ph Annelida 

Super cll Clitellata 

Cll Hirudinea 

Sub cll Euhirudinea 

O Arhynchobdellida 

Subo Erpobdelliformes 

Fam Erpobdellidae 

U pojasu sublitorala sporadično se pojavljuju larve insekata ali se kao konstantna 

može okarakterisati samo larva iz grupe Megaloptera, Sialis lutaria.


Slika 25. Sialis lutaria 

larva (levo) adult (desno) 

Ph Arthropoda 

Cll Insecta 

O Megaloptera 

Fam Sialidae 

Subfam Sialinae 

U zoni formiranog litorala javlja se najraznovrsnije naselje makroinvertebrata u kome 

dominantno mesto imaju larve Chironomidae i Oligochaeta. 

Larve Chironomidae se javljaju sa velikim brojem vrsta ali se samo nekoliko mogu 

izdvojiti na osnovu stepena dominantnosti i konstantnosti. Od takvih vrsta Vlasinski litoral 

karakterišu Microspectra curvicornix, Polypedilum gr. nubeculosum, Procladius sp., 

Endochironomus tendens, Chironomus plumosus i Tanytarsus sp 

A 

B 

Slika 26. Chironomus plumosus 

A larva, B adult 

Ph Arthropoda 

Cl Insecta 

O Diptera 

Sub o Nematocera 

Infra o Culicomorpha 

Super fam Chironomoidea 

Fam Chironomidae 

Subfam Chironominae 

Grupa Oligochaeta u pojasu litorala zastupljena je kao prethodna sa najvećim brojem 

vrsta pri čemu se to najviše odnosi na familije Naididae i Tubificidae. 

Konstantno i dominantno se javlja detritifaga vrsta Ophidonais serpentina. Ostale vrste iz 

familije Naididae nemaju veći značaj jer su im populacije sa malom gustinom. 

Familija Tubificidae u pojasu litorala se javlja sa najvećim brojem vrsta. 

Karakteristična i konstantna je litoralna forma vrste Potamotrix hamoniensis najčešće na 

mestima gde se formira mulj bogat organskim materijalom. Na sličnim staništima se javlja i 

vrsta Limnodrilus hofmeiesteri čija su staništa mozaično raspoređena u čitavom litoralu. 

Slika 27. Vrsta Limnodrilus hofmeiesteri 

Ph Annelida 

Cll Clitellata 

Sub cll Tubificata 

O Haplotaxida 

Super fam Tubificoidea 

Fam Tubificidae


Značajnija i indikativnija gustina populacije javlja se na mestima koja su jače 

opterećena organskim materijalom, posebno u zalivima kod hotela, gde je prisutna eutrofno 

polisaprobna vrsta Tubifex tubifex. 

Slika 28. Vrsta Tubifex tubifex 

Ph Annelida 


O Oligochaeta 

Fam Tubificidae 

Za pojas litorala, osim navedenih karakteristične su i vrste iz grupe Mollusca, naročito 

roda Valvata (Gastropoda).Od tri prisutne vrste ovog roda Valvata piscinalis je dominantna. 

Slika 29. Vrsta Valvata piscinalis 

Ph Mollusca 

Cll Gastropoda 

Super fam Valvatoidea 

Fam Valvatidae 

U mulju litorala sreću se i dve vrste školjki roda Pisidium i jedna roda Sphaerium. 

Od predstavnika Hirudinea na gotovo svim vrstam makrovegetacije se sreće 

Helobdella stagnalis. 

Slika 30. Vrsta Helobdella stagnalis 

Ph Annelida 


Sub cll Hirudnea 

Infra cll Euhirudinea 

O Rhynchobdelida 

Fam Glossiphoniidae


Od posebnog ekološkog značaja za ovu zonu relativno je čest nalaz jezerskih oblika 

larvi iz grupe Trichoptera, vrste Agrylea sexmaculata.Od ostalih larvi insekata pojedinačno 

se sreću larve Odonata, Platycnemis pennipes i Ichura elegans i to češće u južnom delu 

jezera. 

U uzanom ali najdubljem delu jezera pored 

brane, dno jezera je od sapropela pa je i fauna ove 

samo uslovno profundalne zone specifična. Ovde 

apsolutno dominiraju Oligochaeta iz familije 

Tubificidae. 

Iz grupe Oligochaeta eudominantna i 

eukonstantna je polieutrofna forma Limnodrilus 

hofmeiesteri. Zajedno sa njom se sreće i eutrofna, 

profundalna forma vrste Potamotrix hamoniensis. 

U ovom delu sve češća pojava vrste Tubifex tubifex 

može da znači poremećaj u lancima ishrane u 

smislu pojačane eutrofizacije. 

U kvantitativnom smislu dominantna vrsta 

na ovom staništu je Potamotrix hamoniensis. U 

kvalitativnom sastavu kao konstantna se javlja 

Slika 31. Vrsta Platycnemis pennipes 

Ph Arthropoda 

Cll Insecta 

O Odonata 

Subo Zygoptera 

Fam Platycnemididae 

mezotrofna forma Peloscolex ferox. 

Ostala staništa Vlasinskog jezera uglavnom 

se ne izdvajaju po karakteristikama svog bentosnog 

naselja. Tako kamenita i šljunkovita podloga na 

zapadnij strani gotovo da nema stalno naselje, sem 

vrsta iz grupe Hydracarina i vrste Erpobdela 

testacea. Na osnovu čestog nalaženja kokona 

Hirudinea može se reći da je kamenita podloga na 

zapadu pogodno mesto za polaganje jaja i razmnožavanje ove grupe. 

UZORKOVANJE NA RECI 

Postupci pre početka uzorkovanja 

Priprema za istraživanja uključuje postupke koji omogućavaju bolju efikasnost u 

svakom pogledu u sledećim etapama rada. 

1. Sa obale (ukoliko je moguće, najuspešnije ako su u pitanju reke) identifikovati 

nekoliko tipova habitata duž određenog segmenta. Taj segment reke treba da bude veći 

od širine same reke. 

2. Nacrtati skicu tog segmenta u kojem će se uzorkovati. 

3. Zabeležiti (može i nacrtati) šablon rečne struje, veličinu i tip supstrata i njihovu 

procentualnu zastupljenost. Nacrtati profil reke. 

4. Zabeležiti prostorni raspored habitata, njihove granice i ubeležiti veće drvene brane 

ako postoje. 

5. Ući u reku bez suvišnog remećenja lokaliteta, pažljivo razgledati makroinvertebrate na 

stenju, kamenju i sl. Opservacije zabeležiti. 

6. Specijalne beleške. Neke vrste makroinvertebrata imaju izrazito male habitate ili mogu 

da dostignu izuzetnu gustinu kada su povoljni uslovi sredine. Pogledati pobliže larve


Diptera, na pr. Simuliidae koje imaju male potrebe za protokom i često se nalaze u 

visokoj abundance u veoma specijalizovanim mikrohabitatima. Simuliidae mogu da 

isključuju druge larve iz susednih oblasti što često dovodi do uniformnih prostornih 

distribucionih šablona. Konstatujući ove i druge makroinvertebrate sa svojim brojnim 

specifičnostima, možemo lakše da konstatujemo oblasti i primetimo sličnosti i razlike 

u mikrohabitatima. 

7. Kada se uzorkuju akvatične invertebrate, jedan od najčešćih problema je metodološke 

prirode, tj. kako najbolje usaglasiti metodu sa ciljevima istraživanja da bi dobili što 

bolje rezultate. Zbog toga što uspeh u istraživanju u velikoj meri zavisi od nje, izbor 

metode je veoma bitan. 

Pri odabiru lokaliteta za uzorkovanje treba voditi računa da lokalitet obuhvata I mirnije 

delove toka I delove toka sa brzacima. Lokalitet predstavlja segment reke koji je dužine 

otprilike pet puta kolika je širina reke na datom segmentu. 

Sortiranje materijala 

Uzorak koji je sakupljen na bilo koji način, u laboratoriji se može prebaciti u sito sa 

odgovarajućim promerom okaca. 

Rasporediti uzorak po dnu sita tako da bude jednake debljine na celoj površini. 

Koristeći nož, podeliti uzorak na četiri jednaka dela. Sada je uzorak podeljen na po 1/4 

poduzorka. Staviti jedan od njih u belu kadicu, dodati malo vode (najbolje iz istog lokaliteta) i 

rasporediti uzorak po kadici u kojoj su makroinvertebrate sada puno uočljivije. 

Vrlo je važno imati uzorak odgovarajuće veličine (on može da se sastoji od nekoliko 

stotina individua). Ako se uzorak sastoji od desetine individua, onda se u kadicu dodaje još 

jedna četvrtina početnog uzorka. Sa druge strane, ako postoji hiljade jedinki, onda od 

preostalog materijala u situ (3/4) treba napraviti subuzorke. To se radi na taj način što se 1/4 

uzorka prebaci u čisto sito i dalje podeliti na četiri jednaka dela, tako da se dobija subuzorak 

veličine 1/16 od početnog. 

Pažljivim posmatranjem oblika tela makroinvertebrata možemo zaključiti iz kakvih 

mikrohabitata su uzorkovani. 

Opšte napomene 

Idealno, uzorci bi trebali da budu istrebljeni i sortirani 24-48 h posle uzorkovanja da bi 

se sprečilo njihovo kvarenje. 

Kada su ciljna grupa istraživanja slabo uočljivi organizmi (sitni, kao što su oligohete i 

hironomide), bilo kojom tehnikom da je uzorkovano, njih ne treba odmah na terenu fiksirati 

jer se mnogo bolje uočavaju pri trebljenju kada se kreću. Opet i ovaj pristup ima mane jer 

može doći do toga da životinje pojedu jedne druge. To će donekle biti smanjeno ako se uzorak 

transportuje do laboratrorije u hladnom (ručni frižider).


Kvantitativni karakter uzorkovanja je neophodan kod većine ekoloških istraživanja. 

Obuhvata odabir reprezentativnih lokaliteta, dubinu penetracije mreže za vreme uzorkovanja 

u supstrat, frekvenciju uzorkovanja i sl. 

a) b) 

c) d) e) 

Slika 32. Procedura prilikom uzorkovanja: a) postavljanje uzorkivača b) uzimanje uzorka c) 

presipanje uzoraka u kadicu d) trebljenje materijala e) smeštanje uzoraka u teglice, fiksiranje i 

čišćenje upotrebljenih posuda 

UZORKOVANJE NA JEZERU 

Grablje ili bageri 

Uzorkivači sa sistemom klešta koja se 

zatvaraju se zovu grablje ili bageri. Ova metoda se 

često bira za kvantitativne infaunalne uzorke. 

Osnovni princip je spustiti grablje na površinu 

supstrata gde se aktiviraju tako da klešta zasecaju, 

odvajaju i zatvaraju uzorak supstrata koji onda može 

biti izvučen na površinu. Osnovni problem sa 

grabljama je to što se u dubljim ekosistemima teško 

mogu pravilno nasloniti na supstrat tako da kada se 

klešta zatvaraju uzmu tačno obeleženi deo supstrata. 

Opisano je više od 60 tipova grablji (Elliott 

and Tullett, 1978). Svrstavaju se u pet osnovnih 

tipova: 

1. Peterson-ove, 

2. Van Ven-ove, 

Slika 33. Ekmanov bager


3. Birge-Ekman-ove, 

4. Smith-McIntryre-ove, i 

5. orange-peel. 

Izbor grablji zavisi od dubine, protoka, 

supstrata, tipa čamca ili platforme sa koje se izvodi 

uzorkovanje. Eleftherion i Holme (1984) i Elliott i 

Tullett (1978) su dali obimnu bibliografiju 

komparativne efikasnosti uzorkovanja. Efikasnost 

hvatanja životinja je samo jedan od parametara koji 

treba uzeti u razmatranje prilikom odabira tehnike. 

Druge karakteristike koje treba razmatrati su: 

penetracione sposobnosti, pouzdanost tehnike, 

lakoća uzorkovanja, troškovi za izradu i sl. 

Slika 34. Različiti tipovi grablji 

CVETKOVA REKA 

1. Cilj uzimanja uzorka iz reke jeste da se odredi kvalitet vode 

Prva grupa studenata 

Izabrati segment reke koji obuhvata deo koji ima brzake I deo koji je sa mirnijom 

vodom. Premeriti širinu reke. Uzeti neki ploveći predmet. Jedan studen stoji u početnoj tački 

A, drugi 10 m nizvodno. Student iz tačke A pušta ploveći predmet, student 10 m nizvodno 

meri štopricom vreme potrebno da ploveći predmet stigne do njega. Brzinu rečne struje 

odrediti formulom V=S/t. Izmeriti dubinu vode: na levoj obali, na desnoj obali i u centru 

reke. Odrediti aritmetičku sredinu. Izmeriti temperaturu vode. 

Pogledom obuhvatiti ceo segment reke koji je lokalitet i upisati procentualnu 

zastupljenost pojedinih tipova supstrata (stene, kamen, pesak, mulj i sl.). Zabeležiti koji 

procenat lokaliteta je u senci a koji je osunčan. 

Napraviti skicu lokaliteta. 

Pristupiti uzorkovanju. Staviti mrežu za uzorkovanje na dno, nogom disturbovati 

površinu dna oblika kvadrata sa stranicom od 30cm. Sačeketi da se voda izbistri. Sadržaj iz 

mreže prosuti u kadicu. Ponoviti isti postupak još 2 puta, svaki put uzvodnije od prethodnog u 

okviru lokaliteta, vodeći računa da se zahvate što raznovrsniji supstrati. Sva tri ulova sjediniti 

i to predstavlja jedan uzorak sa površine rečnog dna 30cm 2 x3, tj. sa 90cm 2 . 

Druga grupa studenata 

Postupati isto kao prva grupa studenata sve do rečenice ’pristupiti uzorkovanju’. 

Ogroman broj životinja u rekama (naročito bržim) se nalazi ispod kamenja. 

Pikirati određeni broj kamenja (pogodno je 20) u okviru lokaliteta. Izvaditi ih iz vode i brzo 

prebaciti u kadice. Tu sa njih skinuti sve životinje. Aktivna površina sa koje je uzorkovano se 

preračunava na taj način što se svaki kamen premeri-njegov najduži obim, i to predstavlja 

velićinu x. Površina se izračunava: 

Površina = 2,22+0,26x cm 2


PROTOKOL ZA UZORKOVANJE NA RECI 

Datum.................. Lokalitet................... Ime.......................... 

Širina reke m dubina L m Dubina D m Dubina C m Brzina m/s Temperatura C o 

% senke % stene %kamen 

veličine šake 

%oblutak, 

šljunak 

% pesak % detritus % mulj 

Crtež lokaliteta 

Postupak obrade materijala 

Svaku grupu studenata čini 5 osoba. Uzorak sa pojedinačnog lokaliteta treba sortirati ili po 

taksonomskim ili po ekološkim karakteristikama. Ključevi za identifikaciju po oba 

kriterijuma će biti priloženi uz skriptu. 

2. Cilj je da se napravi taksonomski spisak 

3. Cilj je da se organizmi svrstaju u grupe na osnovu ekoloških karaktera


Napraviti taksonomski spisak i proanalizirati procentualnu zastupljenost određenih 

taksonomskih kategorija. Isto učiniti i sa ekološkim spiskom. 

Makroinvertebrate se koriste za određivanje stanja vodenog ekosistema, ili za određivanje 

kvaliteta vode. 

BIOLOŠKI USLOVI = KVALITET HABITATA + KVALITET VODE 

Datum................................ 

Ime..................................... 

Lokalitet............................. 

A B C D 

red/familija br.organizama vrednost tolerancije totalno 

1....................... ........................... x ......................................=..................... 

2....................... ........................... x ......................................=..................... 

3....................... ........................... x ......................................=..................... 

4....................... ........................... x ......................................=..................... 

5....................... ........................... x ......................................=..................... 

6....................... ........................... x ......................................=..................... 

7....................... ........................... x ......................................=..................... 

8....................... ........................... x ......................................=..................... 

9....................... ........................... x ......................................=..................... 

10 ...................... ........................... x ......................................=..................... 

........................... ..................... 

Vrednosti C za svaku familiju se uzimaju iz date tabele 2 a familijarni index se računa po 

formuli: 

FBI 

S 

∑ 

i 

i= 

1 

= 

S 

n × t 

∑ 

i= 

1 

n 

i 

i 

gde je n i -broj individua, t i -tolerancija, S-broj familija uključenih u analizu. 

Tabela 2. Vrednosti familijarnog biotičkog indexa 

Plecoptera 

Odonata 

Capniidae 1 Aeshnidae 3 

Chloroperlidae 1 Calopterygidae 5 

Leuctridae 0 Coenagrionidae 9 

Nemouridae 2 Cordulegastridae 3 

Perlidae 1 Corduliidae 5 

Perlodidae 2 Gomphidae 1 

Pteronarcyidae 0 Lestidae 9 

Taeniopterygidae 2 Libellulidae 9 

Ephemeroptera Macromiidae 3 

Baetidae 4 Diptera 

Baetiscidae 3 Athericidae 2 

Caenidae 7 Blephariceridae 0


Ephemerellidae 1 Ceratopogonidae 6 

Ephemeridae 4 Chironomidae red 8 

Heptageniidae 4 Chironomidae othe 6 

Leptophlebiidae 2 Dolichopodidae 4 

Metrtopodidae 2 Empididae 6 

Oligoneuriidae 2 Ephydridae 6 

Polymitarcyidae 2 Psychodidae 10 

Potamanthidae 4 Simuliidae 6 

Siphlonuridae 7 Muscidae 6 

Tricorythidae 4 Syrphidae 10 

Lepidoptera Tabanidae 6 

Pyralidae 5 Tipulidae 3 

Trichoptera 

Coleoptera 

Brachycentridae 1 Dryopidae 5 

Calamoceratidae* 3 Elmidae 4 

Glossosomatidae 0 Psephenidae 4 

Helicopsychidae 3 Amphipoda** 

Hydropsychidae 4 Gammaridae 4 

Hidroptilidae 4 Hyalellidae 8 

Lepidostomatidae 1 Isopoda** 

Leptoceridae 4 Asellidae 8 

Limnephilidae 4 Acariformes** 4 

Molannidae 6 Decapoda** 

Odontoceridae 0 Astacidae 6 

Philopotamidae 3 Gastropoda** 

Phryganeidae 4 Lymnaeidae 6 

Polycentropodidae 6 Physidae 8 

Psychomyiidae 2 Pelecypoda 

Rhyacophilidae 0 Pisidiidae 8 

Sericostomatidae 3 Oligochaeta** 8 

Uenoidae 3 Hirudinea** 10 

Megaloptera Turbellaria** 4 

Corydalidae 0 

Sialidae 4 

Na osnovu dobijenih vrednosti svrstati istraživani lokalitet u neku od kategorija: 

Tabela 3. Vrednosti familijarnog biotičkog indexa za određene klase kvaliteta vode 

Kvalitet vode baziran na Familijarnom Biotičkom Indeksu-vrednosti iz Hilsenhoff (1988) 

Familijarni Biotički Indeks 

Kvalitet vode 

0,00-3,75 odlična 

3,76-4,25 vrlo dobra 

4,26-5,00 dobra 

5,01-5,75 prosečna 

5,76-6,50 prosečno loša 

6,51-7,25 loša 

7,26-10,00 veoma loša


VLASINSKO JEZERO 

Izvesti se čamcem na određenu lokaciju na jezeru. Uz pomoć GPS-a odrediti precizan 

položaj. Otvoriti Ekmanov bager. Baciti ga uvis, tako da normalno udari o površinu vode pri 

padu. Sačekati neko vreme dok se ne pojave mehurići koji su znak da je bager udario o dno. 

Držeći konopac kojim je vezan bager, pustiti teg koji zatvara bager na dnu. Izvući uzorak, 

preliti ga u kesu I konzervirati. U kesu staviti etiketu sa datumom, imenom lokaliteta I 

imenom osobe koja uzorkuje. Postupak obrade materijala je isti kao I kod obrade uzorka iz 

reke. 

4. Cilj uzorkovanja je da studenti na osnovu morfo-anatomskih karakteristika 

invertebrata zaključe o karakteristikama staništa u kojima organizmi žive 

Prva grupa studenata dobija materijal od druge grupe studenata neznajući sa kakvih 

mikrohabitata uzorkovano, i obrnuto. 

Treba sačiniti i ispuniti tabelu sa za zapažanjima i zaključcima po uzoru na dole datu: 

Zapažanja 

Zaključci 

Imaju kućicu izgrađenu od peska 

Kućica je od neorganskog materijala 

-Žive u brzim delovima toka reke I ona 

im služi da bi dobili na težini I da ih 

matica neodnese 

-žive u delu toka koji nije obrastao 

makrofitama, čije je dno peskovito 

Svaki student na teren treba da ponese ranac u koji mogu da stanu sledeće stvari: 

1. 15 kesa 

2. 200ml akohola (kupiti u apoteci) 

3. sveska A4 formata bez linija i kockica (blanko) 

4. 5 teglica (od next sokića ili slično) 

5. hemijska olovka 

6. grafitna olovka 

7. lupa 

8. pinceta 

9. igla za disekcije (može za heklanje sa zašiljenim vrhom) 

10. nožić 

11. makaze 

12. selotejp 

13. jedna plastična posuda (na pr. kutija od sladoleda, tj dimenzija približno 25x15) 

14. duži lenjir 

15. 10m konca za šivenje


Na kraju svakog radnog dana student je dužan da ima sređen terenski dnevnik 

ispisan u svesci A4 sa beleškama sa predavanja tog dana. U dnevniku treba da budu 

nacrtani organizmi koji su identifikovani tog dana. 

Svaka grupa od 5 sudenata je na kraju istraživanja dužna da ima sređen 

taksonomski spisak sa svog lokaliteta i izračunat kvalitet vode. 

Svaki student je dužan da ima pet tabela sa crtežom akvatične invertebrate, opisom 

karaktera i zaklučcima. 

Svaki student je dužan da savlada način identifikacije pomoću ključa koji će biti 

dodeljen svakoj grupi od 5 studenata.

Terenska nastava Vlasina - Raka Web

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?