broj 36 - DRVOtehnika
broj 36 - DRVOtehnika
broj 36 - DRVOtehnika
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
PIŠE: mr Mare Janakova Grujić,<br />
istoričar umetnosti<br />
Početkom novog milenijuma čini se da<br />
se više nego ikada oseća potreba za revalorizacijom<br />
i preispitivanjem fenomena srpskog<br />
nacionalnog stila. Pokret njegovog traženja<br />
obeležio je epohu u našem neimarstvu od<br />
sredine 19. do sredine 20. veka, i u pojedinim<br />
razdobljima on je bio vrlo snažan ili čak dominantan<br />
graditeljski pravac. Jedan od glavnih<br />
savremenih protagonista pravca oživljavanja<br />
nacionalnog stila jeste arhitekta Relja Kostić,<br />
koji u našoj sredini već više decenija ima status<br />
istaknutog slobodnog umetnika.<br />
Po diplomiranju na Arhitektonskom fakultetu<br />
u Beogradu, Kostić odlazi na specijalizaciju<br />
u nemački grad Vupertal, kod arhitekte<br />
Hajnca Kislera. Nakon ovog dvogodišnjeg<br />
iskustva formiraće se trajno opredeljenje za<br />
kontekstualnost arhitekture, koje će redovno<br />
spajati sa svojim urođenim afinitetom - lepim<br />
i pažljivo osmišljenim arhitektonskim detaljem,<br />
projektovanim gotovo uvek u razmeri<br />
1:1. Na samom početku Kostićevog arhitektonskog<br />
opusa stoji motel „Stari hrast” kod<br />
Velike Plane, sagrađen još 1965. godine (sa<br />
M. Jevremovićem i S. Milićevićem), koje je<br />
ovog autora uvelo na velika vrata u svet srpske<br />
arhitekture. Na ovom zdanju posebno je<br />
došla do izražaja naklonost prema tradicionalnom<br />
graditeljskom fondu šumadijskog tipa, u<br />
čijem je srcu objekat smešten. Ideja je saopštena<br />
na savremen način, uz modernu i smelu<br />
konstrukciju i kompleksno iskorišćenje likovnih<br />
mogućnosti materijala, i u onovremenoj<br />
štampi objekat je odjeknuo kao „najmoderniji<br />
motel na drumovima Jugoslavije”. Bio je to<br />
prvi značajniji bljesak srpske nacionalne tradicije<br />
u internacionalnim vodama, inaugurisan<br />
kroz najpoznatije evropske arhitektonske<br />
časopise. Kroz čitav potonji opus Kostić će se<br />
često rukovoditi premisama stečenim iz ovog<br />
iskustva. Srpska tradicija postaće nezaobilazni<br />
deo njegovog arhitektonskog vokabulara već<br />
na prvom narednom, kapitalnom ostvarenju -<br />
kompleksu Sunčani vrhovi – Konaci na Kopaoniku,<br />
a odmah zatim i na hotelima „Olga Dedijer”,<br />
„Putnik”, „Brzeće” i „JAT” na istoj planini.<br />
U istom duhu reminiscenija i evokacija etnosa<br />
biće koncipirani i hoteli „Srebrno jezero“ u Velikom<br />
Gradištu, „Izvor“ u Aranđelovcu, „Tron”<br />
na Divčibarama i kompleks Banje Guber u<br />
Srebrenici (Bosna). Sedamdesetih godina u<br />
stvaralaštvo Relje Kostića ući će i intenzivno<br />
Stolovača<br />
(stolica za gosta)<br />
interesovanje za arhitekturu lovačkih kuća (u<br />
Kamarištu, Bačkom Petrovom selu, Brčku i dr.),<br />
osmišljenih kao sinteza srpske tradicije sa germanskim<br />
izvornim prototipom, i sa dominantnom<br />
materijalizacijom u drvetu.<br />
Motel „Stari Hrast”, smešten na tačno stotom<br />
kilometru autoputa Beograd-Niš, ime je<br />
dobio po drvetu hrasta starom preko 600 godina,<br />
najstarijem drvetu te vrste na Balkanu,<br />
pored koga je podignut. Ne slučajno, hrast je<br />
upotrebljen kao dominantni materijal za gradnju.<br />
„Srpske kuće za prenoćište” predstavljaju<br />
prizemne kubuse od maltera i drveta, nadvišene<br />
masivnim kosim višeslivnim krovovima.<br />
Spolja imaju doksate kao nezaobilazni element<br />
narodnog neimarstva, dok je unutrašnji<br />
prostor ukrašen ćilimima, tronošcima, so-<br />
Stolovaca sa tri krive noge<br />
Sofra sa dve noge<br />
remek-delo<br />
Tronožac<br />
Četvoronožne stolice<br />
Sanduk za posteljinu - škrinja<br />
56 oktobar 2012.<br />
<strong>DRVOtehnika</strong> <strong>36</strong>/2012
Change language