broj 36 - DRVOtehnika
broj 36 - DRVOtehnika
broj 36 - DRVOtehnika
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
DRVO-tehnika<br />
Revijalni časopis za poslovnu saradnju,<br />
marketing, tržište, ekologiju i tehnologiju<br />
u preradi drveta, proizvodnji nameštaja,<br />
šumarstvu i graditeljstvu<br />
Časopis izlazi tromesečno<br />
Osnivač i izdavač<br />
EKO press Blagojević<br />
Novi Beograd<br />
Antifašističke borbe 24<br />
Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39<br />
www.drvotehnika.com<br />
e-mail: ekopress@eunet.rs; drvotehnika@eunet.rs<br />
Godišnja pretplata 2.160 dinara<br />
Pretplata za inostranstvo 50 evra<br />
Izdavački savet<br />
n Dragan Bojović, UNIDAS, Beograd<br />
n Lajoš Đantar, AKE Đantar, Bačka Topola<br />
n Božo Janković, ENTERIJER Janković, Novi Sad<br />
n Vladislav Jokić, XILIA, Beograd<br />
n Stevan Kiš, EuroTehno, Sremska Kamenica<br />
n Dr Vojislav Kujundžić, LKV CENTAR, Beograd<br />
n Radoš Marić, MARIĆ, Čačak<br />
n Rajko Marić, MICROTRI, Beograd<br />
n Dr Živka Meloska, Šumarski fakultet Skoplje<br />
n Dr Goran Milić, Šumaski fakultet Beograd<br />
n Golub Nikolić, NIGOS elektronik, Niš<br />
n Zvonko Petković, vanr. prof. FPU Beograd<br />
n Dragan Petronijević, MOCA, Jablanica<br />
n Dr Zdravko Popović, Šumarski fakultet, Beograd<br />
n Tomislav Rabrenović, DRVOPROMET, Ivanjica<br />
n Miroljub Radovanović, JELA JAGODINA, Jagodina<br />
n Gradimir Simijonović, TOPLICA DRVO, Beograd<br />
n Vesna Spahn, WeiNig, MW Group, Kruševac<br />
n Milić Spasojević, Fantoni ŠPIK IVERICA, Ivanjica<br />
n Mr Borisav Todorović, BMSK, Beograd<br />
n Dragan Vandić, KUBIK, Raška<br />
n Milorad Žarković, SAVA, Hrtkovci<br />
Direktor<br />
n Jelena Mandić<br />
Glavni i odgovorni urednik<br />
n Mr Dragojlo Blagojević<br />
Stručni konsultant<br />
n Dipl. ing. Dobrivoje Gavović<br />
Redakcioni odbor<br />
n Dragan Bosnić, Beograd<br />
n Marina Jovanović, Leskovac<br />
n Snežana Marjanović, AMBIENTE, Čačak<br />
n Jelena Mandić, tehnički urednik<br />
n Ivana Davčevska, novinar – producent<br />
n Aleksandar Radosavljević, Beograd<br />
Uplate za pretplatu, marketinške<br />
i druge usluge na tekući račun <strong>broj</strong><br />
160-176289-53, BANCA INTESA ad Beograd<br />
Devizni račun - IBAN: RS35160005010001291720<br />
Rukopisi i fotografije se ne vraćaju<br />
Redakcija se ne mora slagati sa mišljenjem<br />
autora i izjavama sagovornika<br />
Redakcija ne preuzima odgovornost<br />
za sadržaj reklamnih poruka<br />
Priprema, štampa i distribucija<br />
EKO press Blagojević<br />
Registarski <strong>broj</strong> APR: NV000356<br />
CIP – Katalogizacija u publikaciji<br />
Narodna biblioteka Srbije, Beograd<br />
ISSN 1451-5121<br />
COBISS.SR-ID 112598028<br />
Priča o mleku i žabi<br />
Biznis<br />
i strah<br />
Na jednom mestu Andrić kaže da je u životu bilo toliko stvari kojih smo se bojali,<br />
a nije trebalo. Trebalo je živeti… To je tačno, ali nije lako živeti bez straha sa krizom i<br />
u krizi, sa ograničenim mogućnostima i pritiscima svake vrste, sa teretom godina i<br />
uspomena, sa poljuljanom verom u uspeh, sa gubitkom iluzije i nade istovremeno.<br />
Život se u celini spoznaje tek onda kada se spoznaju njegove tegobe, a za to je<br />
uvek potrebno iskustvo za koje neki kažu da je skup naših razočarenja. Sa poljuljanom<br />
verom u sadašnjost, teško je verovati u budućnost. A filozofi vele da čovek živi<br />
samo sadašnji trenutak, a sve ostalo ili je već prošlo ili je neizvesno hoće li doći…<br />
Ako, dakle, prihvatimo tvrdnju da je sav život samo u sadašnjosti, trebalo bi se<br />
starati da u svakom trenutku radimo, odnosno uopšte, postupamo, na najbolji način…<br />
Iz toga proizilazi da nagrada za dobar život nije u budućnosti, nego u sadašnjosti.<br />
Jednostavnije rečeno, kad radiš dobro i posledice bi morale ili trebalo da budu<br />
dobre. Znači, izlaz je u radu, u svrsishodnom stvaralačkom radu… Kada se, međutim,<br />
spustimo u našu praksu, i prihvatimo tvrdnju da je zločin osloboditi samog<br />
sebe od rad, onda je zločin što danas u ovoj zemlji bez mogućnosti da radi, životari<br />
četvrtina stanovništva.<br />
Kako je, dakle, izlaz u radu, nikad ne treba stati, ne treba se miriti, ne treba odustati…<br />
Jer, život umire tamo gde prestaje borba… A već odavno znamo da nigde<br />
ne teku ni med ni mleko i da je, po svemu sudeći, u suštini ljudskog bivstvovanja,<br />
uvek i na svakom nivou, borba za život.<br />
Dakle, ne treba čekati, ne treba stati, ne treba se predavati. Naprotiv, treba se<br />
boriti, a tome nas uči i priča o mleku i žabi… Čuli ste, možda, kako su dve žabe upale<br />
u veliku šerpu mleka… Jedna se zbuni, uplaši i ubrzo udavi. Druga, takođe, nenaviknuta<br />
na novu sredinu, počne grčevito da se bori, da mlati nogama, da pliva, da<br />
bućka, bućka, bućka… I tako, druga žaba od mleka napravi puter!<br />
D. Blagojević<br />
U toku čovekova života, naročito dobrog života, oslabi značaj<br />
vremena i važnog pitanja šta će biti. Što je čovek stariji, tim brže<br />
protiče vreme, tim manje ima značaja ono što će biti, a sve više ono<br />
što jeste.<br />
------------ Tolstoj ------------<br />
Ovde, kao i svuda na svetu, oči lako vide ono čega je duša prepuna.<br />
A, opet, naš čovek je takav da bolje neguje i više voli svoju priču o<br />
stvarnosti nego stvarnost o kojoj priča.<br />
------------ Ivo Andrić ------------<br />
Tražeći ono što mi trba, a što ni sam ne znam tačno šta je, išao sam<br />
od čoveka do čoveka, i video sam da svi zajedno imaju manje nego<br />
što imam ja koji ništa nemam, i da sam kod svakog ostavio ponešto<br />
od onoga što nemam i što tražim.<br />
------------ Ivo Andrić ------------
Change language