broj 36 - DRVOtehnika
broj 36 - DRVOtehnika
broj 36 - DRVOtehnika
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
PIŠE: dipl. arh. Jelena Manojlović<br />
Umetnost organizacije zatvorenog prostora predstavlja<br />
otvorenu komunikaciju sa vanjskom strukturom<br />
Priroda, kao matica svega postojećeg, izdiktirala<br />
je prvi put kojim su se vodili koraci<br />
čovečanstva. Pod uticajem njenih sila, prilika<br />
i pojava, ljudi su u borbi za egzistenciju težili<br />
da pronađu funkcionalan zaklon od otvorenog<br />
neba – sklonište. Vremenom je okruženje<br />
postajalo složenije, stoga su i utočišta dobijala<br />
konkretnije oblike i šire namene. Posle perioda<br />
formiranja primitivnih kuća, čije su konstrukcije<br />
sačinjavali materijali karakteristični<br />
za određeno podneblje, graditeljske tehnike<br />
su se postepeno poboljšavale. Svest o arhitekturi<br />
i enterijerima bivala je kompleksnija,<br />
a pojam udobnog sve je više prožimao sfere<br />
života i dopunjavao značenje funkcionalnog.<br />
Savremeni čovek teži kreiranju ličnog prostora<br />
u kojem može pronaći mir, zaklon, kako od<br />
prirodnih pojava i vremenskih neprilika, tako<br />
i od spoljašnjeg sveta. Unutrašnja arhitektura<br />
- enterijer, baš kao inžinjerska arhitektura,<br />
predstavlja umetničku tvorevinu strukturalnih,<br />
funkcionalnih i estetskih elemenata i<br />
vrednosti. Razvijala se u skladu sa dostupnim<br />
materijalima i tehnikama obrade kojima je raspolagalo<br />
društvo. Samo stvaranje i kreiranje<br />
atmosfere i estetike u enterijeru predstavlja<br />
odgovor na potrebe i individualnost osobe, ili<br />
više njih koje taj enterijer koriste, konzumiraju,<br />
a istovremeno ga ličnom prirodom ostvaruju i<br />
dopunjuju kroz životne ideje, navike i težnje.<br />
Glavna ideja vodilja prilikom opremanja enterijera<br />
je stvaranje spontanog, prirodnog okruženja<br />
i atmosfere, u kojoj se čovek može slobodno<br />
i lagodno kretati u okolnom prostoru,<br />
u svojoj individualno prirodnoj, ne samo simboličnoj<br />
sredini. Pojam prirodne individualne<br />
sredine odnosi se na autentični, lični prostor<br />
svakog pojedinca - kuću, stan, jednom rečju<br />
dom - prostor za život. Pod ovim terminom<br />
podrazumeva se mikrouniverzum čoveka (njegove<br />
lične potrebe, prohtevi, interesovanja i<br />
navike), dok se simbolična sredina odnosi na<br />
njegov makrouniverzum u vremenskom i prostornom<br />
kontekstu. Takođe, pojam enterijera<br />
mora biti shvaćen u svojoj osnovnoj nameni<br />
- pored toga što čoveka štiti od negativnih<br />
Enterijer<br />
simbol suživota prirode<br />
uticaja prirodne sredine, on mora u isto vreme<br />
tom čoveku nadoknaditi i ono što je imao u<br />
prirodnoj sredini - nesputanost i slobodu.<br />
Arhitektura i enterijer nastali su kao posledica<br />
izmirenja čoveka i prirode, a uvođenjem<br />
prirodnih materijala, prvenstveno drveta,<br />
potvrđuje se njihova neraskidiva nit. Simbole<br />
prirode čovek stalno uvodi u lični prostor,<br />
direktno preko materijala ili indirektno – reprodukovanjem<br />
i simulacijom prizora, scena,<br />
oblika. Drvo, kao neprikosnoven materijal za<br />
opremanje enterijera, zbog svojih svojstava i<br />
mogućnosti koje pruža za oblikovanje i obradu,<br />
obeležilo je razvoj unutrašnje arhitekture<br />
i nameštaja. Njegova primena u enterijerima<br />
označava direktno uvođenje prirode u zatvoren<br />
prostor, interpretirane u funkcionalne i<br />
estetske svrhe. Zbog elastičnosti, boje, specifične<br />
lepote i strukture, zavisno od načina<br />
obrade i tretiranja, drvo je obeležilo nameštaj<br />
i enterijere svih epoha i stilskih pravaca. Svaki<br />
materijal ima svoju posebnost i egzaktna svojstva,<br />
a tretiran je različito kroz vekove. Kroz<br />
samu istoriju stilova i njihove manje ili veće<br />
Ideja vodilja prilikom opremanja enterijera je stvaranje spontanog,<br />
prirodnog okruženja i atmosfere, u kojoj se čovek može slobodno i lagodno kretati<br />
46 oktobar 2012.<br />
<strong>DRVOtehnika</strong> <strong>36</strong>/2012
Change language