broj 36 - DRVOtehnika

Obično se u ovom slučaju radi o najprostijim
sistemima, u startu namenjenim za neku
drugu oblast proizvodnje. Ili nisu dovoljno
informatični ili nisu dovoljno sadržajni, u zavisnosti
od toga ko ih radi. Vrlo je verovatna situacija
da nisu dovoljno specijalizovani za potrebe
kupca, pa njihova adaptacija u oblast
svoje struke može biti izrazito neuspešna.
Osim komercijalnog softvera ove vrste,
na tržištu postoje i besplatni proizvodi sa slobodnim
preuzimanjem koda. Situacija je slična
kao sa kupljenim programskim kodom, samo
što je nepoverenje u proizvod još veće.
CloUD SISTeMI (rAD u oblacIMA)
Razvojem Interneta pojavila se nova mogućnost
primene jednostavnijih programa
ili čak informacionih sistema. Softverski proizvod
se više ne kupuje, nego se plaća njegova
upotreba. Korisniku programa uopšte nije
bitno gde se program nalazi fizički. Može biti
na jednom mestu, na više mesta ili rasut u
oblacima celog sveta Moguće su dve varijante
cloud programa.
U prvoj varijanti u oblacima su samo programi,
dok je baza podataka čvrsto smeštena
na vlastitom računaru. Ta varijanta je bliža našim
uobičajenim shvatanjima, jer se posedovanje
i zaštita podataka još uvek vežu za posedovanje
fizičkog medija.
U drugoj varijanti u oblacima su programi
ali i podaci. Ova varijanta ima izvesne prednosti,
jer se preduzeće potpuno oslobađa brige
o fizičkoj manipulaciji podacima i vodi računa
samo o njihovoj upotrebnoj vrednosti.
Ne postoji potreba za postojanjem posebnog
softvera za upravljanje bazom podataka na
vlastitom računaru. Nema čak ni vlastitog servera
baze podataka. Apsolutno sva manipulacija
podacima poverena je oblacima kojima
se pristupa isključivo preko Interneta.
Međutim, kad je sudbina poslovnog sistema
u pitanju, korisnik mora biti na zemlji i
sebi i drugima postaviti nekoliko bitnih pitanja.
Ko je taj kome se poverava sudbina preduzeća
Kako nastaviti rad ako firma provajder
prestane da postoji Šta ako provajder
počne ucenjivati davanje svojih usluga većom
cenom korišćenja Šta u slučaju potrebe
ugradnje specifičnih situacija u program, nužnih
za realno korišćenje u praksi I još mnogo,
mnogo toga.
Ozbiljan nedostatak rada preko Interneta
je i još uvek nedovoljno velika brzina komunikacije.
Na prvi pogled ovde se radi o prilično
čudnim okolnostima, ali bez obzira na to cloud
ideja uzima sve više maha. Još uvek su to
jednostavniji programi, koje korisnik može lako
da razume i neobavezno koristi dok se ne
uveri u njihov stvarni kvalitet. Rad sa takvim
programima nije skup i obično se plaća na
meru, po vremenu korišćenja, broju transakcija,
količini prenetih bita i slično.
Situacija sa oblacima je za sada kontroverzna.
Poznat je primer ozbiljne softverske
kuće koja je dugo razvijala i distribuirala tradicionalni
ERP sistem, a koja je, kad je taj sistem
prodala, odlučila da uđe u razvoj cloud
sistema za upravljanje proizvodnjom.
Nasuprot tome, u jednoj relevantnoj anketi,
rukovodioci velikih proizvodnih kompanija
su rekli (njih oko 80%) da se nikad ne bi
odrekli tradicionalnog ERP sistema. Bez njega
oni ne mogu zamisliti postojanje preduzeća.
ZaključAK
Vidimo da postoje brojne mogućnosti za
dobijanje softvera: kupovina, vlastiti razvoj,
kooperativni razvoj, rad preko interneta. Bitno
je da se u tom pogledu nešto pokušava i
da se ne predaje nakon jednog, dva ili čak više
neuspešnih pokušaja. OVO JE NEŠTO ŠTO
SE NAPROSTO MORA URADITI! •
oktobar 2012. DRVOtehnika 36/2012 27