Чему служи ГИС?

Čemu služi GIS
Pančevo 2012.

Tim za impementaciju projekta:
Anđelija Cvetić, menadžer projekta
Daniel Mrvoš, koordinator projekta
Čedomir Markov, PR projekta
Branislava Kališki, koordninator za institucionalnu saradnju
Vesna Petković Borovnica, koordinator za ekologiju
Zoran Ljubinković, saradnik za softver
Vojkan Stojanov, stručni saradnik za plansku dokumentaciju
Marijana Romčev, saradnik za ekologiju
Marko Zindović, saradnik za plansku dokumentaciju
Olivera Subotić, saradnik za prostorne podatke
Biljana Maslić, računovođa
Dejan Vujić, koordinator projekta partnera
Posebna zahvalnost:
Ivana Orlov Gajan i Ivana Maksić
Grafički dizajn i priprema za štampu:
Agencija NEXUS
Štampa:
PASSAGE GROUP, Pančevo
Tiraž:
300

Publikacija je pripremljena u okviru projekta „Unapređenje GIS-a u Pančevu“ koji je grad Pančevo
realizovao u partnerstvu sa gradom Šapcem. Projekat je trajao od 1.4.2012. do 31.3.2012. godine,
finansiran je od strane Evropske unije a realizovan uz tehničku podršku Stalne konferencije gradova i
opština.
Ova publikacija je napravljena uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržaj ove publikacije isključivo
je odgovoran grad Pančevo i ona ne predstavlja zvanični stav Evropske unije.

SADRŽAJ
1. Kome je priručnik namenjen .......................................................................................................... 7
2. Lista skraćenica ................................................................................................................................ 8
3. Uvod ................................................................................................................................................ 9
4. Strateški okvir za razvoj GIS-a .......................................................................................................... 9
5. Šta je geografski informacioni sistem .......................................................................................... 11
6. Komponente GIS-a ......................................................................................................................... 13
7. Kako razviti GIS u lokalnoj zajednici ............................................................................................. 15
8. Benefiti koje GIS može doneti lokalnoj zajednici ........................................................................... 16
9. Upotreba GIS-a u regionu – Primeri iz Slovenije, Makedonije i Hrvatske ...................................... 18
a. Javni informacioni sistem prostornih podataka Ljubljane .......................................... 18
b. GIS portal grada Skoplja ............................................................................................. 19
c. Geoportal grada Zagreba ........................................................................................... 20
d. Zeleni katastar grada Osjeka ...................................................................................... 21
e. GIS grada Karlovca ...................................................................................................... 22
10. Podrška razvoju lokalnog GIS-a u Srbiji .......................................................................................... 24
a. Uloga Stalne konferencije gradova i opština .............................................................. 24
b. Predhodni projekti koji su bili podrška razvoju lokalnog GIS-a ................................... 25
c. Program Exchange 3 – dalji razvoj lokalnog GIS-a ...................................................... 26

11. Napredak u razvoju GIS-a lokalnih samouprava u Srbiji ................................................................ 27
a. Lokalne samouprave koje su otišle najdalje u razvoju GIS-a ...................................... 27
Subotica ..................................................................................................................... 27
Inđija .......................................................................................................................... 29
Niš .............................................................................................................................. 30
Kragujevac .................................................................................................................. 30
b. Razvoj GIS-a u Šapcu .................................................................................................. 31
12. Uloga Republičkog geodetskog zavoda .......................................................................................... 34
13. Predhodni razvoj GIS-a u Pančevu ................................................................................................. 37
14. Projekat „Unapređenje GIS-a u Pančevu“ ...................................................................................... 38
15. Dalji razvoj GIS-a u Pančevu – šta nakon realizacije projekta ...................................................... 44
16. Korišćeni izvori i literatura ............................................................................................................. 47

Č G I S
1. Kome je priručnik namenjen
Priručnik je prevashodno namenjen široj javnosti koja je zainteresovana za geografske informacione
sisteme (GIS) ali i stručnjacima koji žele da se upoznaju sa razvojem GIS-a na lokalnom nivou.
Njegova uloga je da poveća stepen znanja o GIS-u, doprinese razumevanju prednosti koje sistem
donosi i unapredi način korišćenja raspoloživih podataka. Takođe, priručnik ima za cilj da se ostvrne na
specifična iskustva lokalnih samouprava u procesu razvoja GIS-a uvažavajući zakonski okvir, nadležnosti
i raspoloživa sredstva.
Iskustva lokalnih samouprava govore da se GIS u različitim gradovima i opštinama Srbije razvijao u
nekoliko navrata sa više ili manje uspeha, uglavnom uz materijalnu i stručnu podršku različitih
donatorskih projekata ali i korišćenjem sopstvenih, iako skromnih resursa. Zato treba imati u vidu da je
češće pravilo nego izuzetak da se timovi na lokalnom nivou delimično ili potpuno menjaju, zbog čega
postoji diskontinuitet u prenosu znanja i iskustva, zadataka i započetih aktivnosti. Zbog toga smo mislili
da je korisno da evidentiramo na jednom mestu šta je to u poslednjih desetak godina bilo dostupno
lokalnim samoupravama u Srbiji kada je u pitanju razvoj lokalnog GIS-a.
Priručnik prestvalja panoramski pregled iskustava pojedinih lokalnih samouprava u Srbiji i regionu,
kratku evidenciju predhodnih i aktuelnih programa i projekata, evidenciju i pojašnjenje uloge glavnih
zainteresovanih strana pojašnjenje osnovne terminologije, te evidenciju dostupne literature i
raspoloživih izvora koje kolegama mogu biti od koristi. Zbog ovako široko postavljenih tema, on svakako
nije sveobuhvatan i predstavlja jedan od mogućih prikaza.
Priručnik nema ambiciju da stručnjacima koji se više godina bave razvojem GIS-a na lokalnom nivou
pruži nova znanja, već više da proširi vidike i razumevanje šire stručne javnosti i doprinese boljem
razumevanju sistema. Takođe, nismo imali ambiciju da se „takmičimo“ sa nekim drugim publikacijama
koje smo tokom projekta i pripreme ovog priručnika obilato koristili. Ono što je već rečeno nema
potrebe ponavljati, dovoljno je ohrabriti i usmeriti radoznalog pojedinca da samostalno istražuje.
Ako nakon ove publikacije jedan deo javnosti sazna više o geografskom informacionom sistemu i počne
na njega da gleda afirmativno, kao i da veruje u značaj sveobuhvatnih aktivnosti na zasnivanju održivog
geografskog informacionog sistema, smatraćemo da smo ostvarili naš cilj.
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 7

Č G I S
2. Lista skraćenica
GIS – geografski informacioni centar
TIS – teritorijalni informacioni sistem, u Srbiji je termin korišćen u okviru Programa stanovanja i trajne
integracije izbeglica (SIRP)
IKT – informaciono-komunikacione tehnologije
IKZ – integralni katastar zagađivača
RGZ – Republički geodetski zavod
SKGO – Stalna konferencija gradova i opština
GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) – Nemačka organizacija za tehničku
saradnju, nekada se zvala GTZ (Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit)
SIRP (Settlement and Integration of Refugees Programme) – Program stanovanja i trajne integracije
izbeglica
JP/JKP – javna/ javno-komunalna preduzeća
NIGP – Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka (eng. NSDI - National Spacial Data
Infrastructure)
INSPIRE – Infrastructure for SPatial InfoRmation in Europe initiative – Infrastruktura za prostorne
informacije u Evropi
8
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
3. Uvod
Ova publikacija je usmerena na razvoj GIS-a u lokalnim samoupravama. One će objasniti šta je geografski
informacioni sistem, koje su njegove komponente, kako je moguće razviti GIS na lokalnom nivou, koje
koristi se mogu očekivati od ovog sistema. Biće predstavljena regionalna iskustva u razvoju GIS-a kao i
primeri uspešnih geografskih informacionih sistema u Srbiji. Pružili smo osnovne informacije o bitnim
činiocima u razvoju lokalnog geografskog informacionog sistema a predstavili smo i programe koji su
realizovani na nacionalnom nivou a koji su bili ili su i dalje podrška lokalnim samoupravama u razvoju
sistema. Web adrese predstavljenih GIS aplikacija su navedene u okviru poglavlja „Korišćeni izvori i
literatura“ i preporučujemo da ih i samostalno posetite.
Važno je imati u vidu da ne govorimo o izolovanoj inicijativi pojedinih lokalnih samouprava, već da je
reč o naporima i namerama cele zajednice da na nacionalnom, pokrajnskom i lokalnom nivou uspostavi
sistem koji omogućava efikasniji rad držanih i lokalnih organa, a građanima omogućava lakšu dostupnost
informacija. Da je to tako upravo govori veći broj strateških dokumenata na svim nivoima upravljanja.
U nastavku ćemo navesti samo nekoliko najvažnijih dokumenata ističući delove koji se odnose na
GIS. Mislimo da je razumevanje šireg konteksta postojanja i funkcionisanja geografskih informacionih
sistema veoma važno prilikom definisanja uloge l okalne samouprave u uspostavljanju GIS-a.
4. Strateški okvir za razvoj GIS-a
Strategija prostornog razvoja Republike Srbije – u delu „Informaciona podrška prostornom razvoju“ se
navodi da je osnovni cilj unapređenja informacione podrške prostornom razvoju Republike Srbije (RS)
uspostavljanje i razvoj GIS-a kao instrumenta za podršku planiranju, sporvođenju i praćenju prostornog
i teritorijalnog razvoja. Strategija definiše tri nivoa delovanja:
1) metodološko-saznajni, kroz jačanje ljudskih kapaciteta i unapređenje znanja i veština za primenu
savremenih metoda, tehnika i alata
2) institucionalno-organizacioni, kroz uspostavljanje institucionalnog okvira kako bi se planiranje
i upravljanje razvoja na svim nivoima zasnivalo na pravovremenim, pouzdanim i upotrebljivim
informacijama
3) tehničko-tehnološki, kroz jačanje lokalnih, regionalnih i nacionalnih IKT alata.
Navodi se da stvaranje osnovnog okvira i operativnih uslova za uspostavljanje i razvoj informacionih
sistema u RS podrazumeva koordinisano sprovođenje programa, projekata i akcionih planova na svim
nivoima teritorijalne uprave.
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 9

Č G I S
Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“ br. 51/2010) – strategija
upućuje na nacionalnu informatičku infrastrukturu koju čine hardver, softver, podaci, organizacija,
inicijative, procedure i ljudi koji su uključeni u stvaranje i korišćenje zajedničkog informacionog sistema.
Strategija uspostavljanja infrastrukture prostornih podataka u Republici Srbiji za period 2010. do 2012.
godine („Službeni glasnik RS“ br. 81/2010) upućuje na prostorne informacije ujedinjene u zajedničku
infrastrukturu koje obezbeđuju mnoštvo mogućnosti za unapređenje javnih servisa. Svrha integrisane
infrastrukture je postizanje bolje raspoloživosti geoinformacija za korisnike i omogućavanje javnim
isntitucijama i ostalim partnerima da razmenjuju podatke na efikasan način. Ovi podaci su važni u
mnogim oblastima kao što su: analiza životne sredine, planiranje zajednica, razvoj infrastrukture, bolje
planiranje zdravstva, obrazovanja, transporta, energetike, poljoprivrede, bolje upravljanje vodama i
šumskim fondom. Poreklo podataka je raznovrsno, oni se prikupljaju na različitim nivoima i u nadležnosti
su različitih institucija. Osnovni zaključaj je da se podaci moraju prikupljati na mestu njihovog stvaranja
i da se kao takvi integrišu u zajednički sistem. Razvoj višenamenskih baza podataka i uvođenje GIS
tehnologija i njihovo svakodnevno korišćenje za različite kategorije korisnika znači efikasniji rad, uštedu
vremena i kvalitetnije analize.
Strategija razvoja elektronskih medija („Službeni glasnik RS“ br. 68/2010) tretira geoinformacione
sisteme kao pogodan alat za bolje funkcionisanje gradskih i opštinskih uprava i povezivanje između
jedinica lokalne samouprave. Za sada većina lokalnih samouprava ima aktivnu internet prezentaciju a
pojedine imaju i elektronske servise za izdavanje dokumenata.
Pošto je u pitanju projekat koji se realizuje na lokalnom nivou, važno je istaći da je neophodnost razvoja
GIS-a prepoznata i u većem broju osnovnih strateških dokumenata gradova i opština u Srbiji. Grad
Pančevo takođe ima evidentirano uspostavljanje GIS-a kao jednu od mera.
Strategiji razvoja opštine Pančevo 2007-2025 – operativna verzija:
Dimenzija V: Prostorno i urbanističko planiranje
Ciljevi: 2. Ugrađivanje principa dobre prakse i održivog razvoja u planski i urbanističku
dokumentaciju
Mera: Uspostavljanje GIS-a
Aktivnosti: Obezbeđivanje finansijskih sredstava i stručne podrške pri izradi planova i prilikom
uvođenja GIS-a. Omogućavanje edukacije za korisnike GIS-a.
10
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
5. Šta je geografski informacioni sistem
Geografski informacioni sistem ili kraće GIS je skup računarske opreme, programa, baze podataka i
procedura koji omogućavaju prikupljanje, obradu, čuvanje, analizu i prikazivanje prostornih podataka.
GIS omogućava prikupljanje grafičkih i alfanumeričkih podataka koji uz pomoć metapodataka bivaju
povezani u funkcionalnu celinu.
GIS predstavlja simulaciju (model) stvarnog okruženja. Najčešće se ilustruje različitim slojevima koji
sadrže podatke organizovane po zadatom kriterijumu. Standardni slojevi (layer) GIS-a su ortofotosnimci,
katastarske podloge, katastar vodova, planirane namene površina, adresni registar...
GIS je pokušaj da se realno okruženje što
kompleksnije sagleda, opiše i analizira
Najčeći slojevi u GIS-u
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 11

Č G I S
Činjenica da je veliki deo podataka na lokalnom nivou moguće georeferencirati tj. odrediti prostornu
komponentu, GIS čini posebno korisnim. Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) je
otvorio potpuno nove mogućnosti u pogledu načina prikupljanja, skladištenja i ukrštanja podataka.
Zahvaljujući razvoju IKT danas je na jednostavan način moguće na jednom mestu prukupljati podatke čak
i kada je broj lica koja podatke unose vrlo veliki. To što su podaci digitalni i što se u sistem unose putem
umreženih računara u praksi znači da ne postoji potreba da lica koja prikupljaju i/ili unose podatke
budu fizički blizu i da nije potrebno raditi posebne kopije za svakog od korisnika. Ova autonomija takođe
podrazumeva da se GIS ne mora razvijati istovremeno od strane svih učesnika. Dakle, za korišćenje ili
rad u okviru GIS-a za početak je dovoljno posedovati umrežen računar (intranet i internet) koji ima
odgovarajući softver. Važno je napomenuti da se na ovaj način izbegava da različiti akteri više puta
prikupljaju isti podatak (npr. broj stanovnika, površinu, nazive ulica i naselja, vodene površine i dr.).
Ipak, možda se najvažnija prednost GIS-a ogleda u tome što je moguće lako doći do odgovarajuće
analize ili prikaza upravo ukrštanjem različitih parametara.
Kombinacija grafičkih podataka kao što su ortofotosnimci, planski dokumenti, mape infrastrukture,
saobraćajnice i alfanumeričkih podataka kao što su karakteristike infrastrukture, broj stanovnika na
nekom području omogućavaju mnogo raznovrsniju primenu ovakvog sistema. GIS se pokazao kao pravi
alat kod upravljanja zemljištem i imovinom, kod evidencije poreza i naplate, kod pitanja zaštite životne
sredine... GIS je veoma koristan kod definisanja uslova gradnje na nekom području i to sa stanovišta
lakše dostupnosti podataka za građane/investitore i efikasnijeg rada administracije.
GIS čini kombinacija
grafičkih i alfanumeričih podataka
12
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
U ovoj publikaciji će biti analizirani primeri upotrebe GIS-a u lokalnim samoupravama u Srbiji i okruženju
gde su podaci uglavnom prikazani u dve dimenzije, ali treba imati u vidu da tehnološki naprednije
sredine već razvijaju trodimenzionalne simulacije koje su sve bliže stvarnom stanju na terenu.
Plan za razvoj zajednice - Severna
i Južna Kona, Havaji
6. Komponente GIS-a
Geografski informacioni sistem je kompleksan i sastoji se od više komponenti koje međusobno treba da
budu dobro isplanirane i organizovane da bi kao celina davale odgovarajući rezultat. To su:
• hardver – računari, oprema za skladištenje, ulazno-izlane komponente
• softver – stoni, klijent/server, internet, mobilni GIS, open source sistemi
• podaci – grafički (rasterski i vektorski), alfanumerički i metapodaci
• ljudi – potrebno je da imaju odgovarajuća znanja o razvoju i održavanju sistema
• procedure – osmišljeni postupci koji definišu zadatke, korake i pravila ponašanja u okviru
sistema
Više je faktora koji utiču na izbor pojedinačnih komponenti. Potrebno je da postoji odgovarajući nivo
znanja kako bi se donela odluka u pogledu načina i dinamike razvoja GIS-a. Ako lokalna samouprava
nema zaposlene koji su dovoljno stručni za razvoj GIS-a, poželjno je da angažuje eksterne resurse kako
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 13

Č G I S
bi napravila plan za razvoj sistema, a koji uključuje realno sagledavanje resursa (ljudskih i finansijskih).
Nivo hardvera koji se nabavlja treba da bude usklađen sa dinamikom razvoja sistema – uložiti mnogo
novca u opremu, a ne odvojiti sredstva za obuku ljudi koji su sposobni da koriste sve kapacitete te
opreme predstavlja neracionalnu odluku. Pošto je GIS koristan onoliko koliko ima podataka, treba imati
u vidu da se pojedini podaci plaćaju i da nisu bez naknade dostupni lokalnim samoupravama. O svemu
ovome treba voditi računa kada se pravi dugoročan plan za razvoj GIS-a.
Neke od odluka koje se donose prilikom razvoja GIS-a su dugoročno determinišuće i ne mogu se
jednostavno menjati. Važno je takođe i da je lokalna zajednica strateški opredeljena da razvija GIS-a
upravo zato što je u pitanju proces koji tek nakon uloženih sredstava i značajnog angažovanja stručnjaka
daje vidljive rezultate.
Komponente GIS-a
14
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
7. Kako razviti GIS u lokalnoj zajednici
Razvoj GIS-a je složen višegodišnji posao koji se može razviti samo po fazama. Kao što smo već naveli,
ove faze treba da su dobro isplanirane i koordinirane od stručnih lica. Ključ razvoja GIS-a sadržan je u
saradnji različitih učesnika koji su zajednički opredeljeni da rade na izgradnji sistema. Pošto razvoj GIS-a
predstavlja umrežavanje različitih preduzeća i ustanova, najčešći izbor je da GIS bude koordiniran od
strane lokalne samouprave kao „krovne“ institucije. Tu su najčešće uključeni stručnjaci iz odeljenja za
informatiku i stručnjaci iz odeljenja za urbanizam i komunalne delatnosti. Najbolje rešenje jeste tim koji
je sačinjen oz zaposlenih koji imaju odgovarajuće znanje u oblasti IKT kako bi bili u prilici da odabrenu
odgovarajuću softver, hardver i upravljaju sistemom i zaposlenih koji poznaju prostor, infrastrukturu,
planske dokumente.
Uspešan razvoj GIS-a podrazumeva iskrenu opredeljenost zajednice da zajedničkim naporima prikupi i
organizuje podatke kako bi nakon toga koristila prednosti koje sistem pruža. Strateško opredeljenje je
važno zato što je najskuplje da se na pola posla predomislimo i odustanemo od razvoja sistema. Treba
imati u vidu i da GIS nikada nije završen. To je proces koji podrazumeva prikupljanje, unos i korićenje
podataka i njihovo redovno ažuriranje.
Priručnici za razvoj GIS-a u lokalnim samoupravama upravo insistiraju na malim koracima kako ne bi
došlo do „zamora“ i odustajanja od projekta. Insistira se i na tome šta šira zajednica ima od razvoja
GIS-a tj. potrebno je da tokom razvoja bude obezbeđena vidljivost projekta i korist za same građane
kako ovaj posao ne bi ostao interna aktivnost javnih službi. Kod osmišljavanja i izbora koraka pametno je
pratiti i koristiti iskustva drugih lokalnih samouprava, zato što radimo u istom pravnom okviru i imamo
slične mogućnosti i ograničenja.
Iskustva u razvoju GIS-a više lokalnih samouprava u Srbiji govore o tome da prođe određeni vremenski
period dok lokalne samouprave ne utvrde jasan pravac i donesu nedvosmislenu odluku da razvijaju GIS.
Nakon toga se napravi operativan plan, definišu se nadležnosti i zadaci. Tek kada se postavi jasan okvir
i opredele sredstva moguće je napraviti značajne pomake.
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 15

Č G I S
8. Benefiti koje GIS može doneti lokalnoj zajednici
Velika količina podataka na lokalnom nivou ima svoju prostornu komponentu. Objedinjeni podaci u
GIS-u omogućavaju da se vrši brža razmena ali i analiza i obrada informacija između različitih institucija
i u okviru samih institucija. Ovo posledično znači veću efikasnost i smanjenje troškova. Veća količina
podataka na osnovu kojih se rade finansijski i razvojni planovi utiče na preciznije i realističnije strategije
i programe lokalnih samouprava. Bolje i sveobuhvatnije sagledavanje potencijala osnov je za bolje
korišćenje resursa i brži razvoj.
GIS je efikasan alat za planiranje i donošenje odluka
Oblasti u kojima lokalne samouprave mogu primenjivati GIS su raznovrsne: urbanističko planiranje,
zaštita životne sredine, poljoprivreda, upravljanje imovinom, ubiranje poreza, turizam, saobraćaj,
evidencija infrastrukture i drugo.
GIS na lokalnom nivou se najpre vezuje za urbanističke planove i njihov prikaz krajnjim korisnicima:
investitorima odnosno široj zajednici. Kada ovaj sistem sadrži i podatke o katastru nepokretnosti
i katastru vodova, kao i adresni registar mogućnosti da građani brzo dobiju informacije su značajno
veće. GIS je posebno efikasan kod prostornih upita gde se traže podaci selektovani po jednom ili više
kriterijuma. Tako je na primer lako evidentirati sve parcele veličine 0,5-1,0 ha koje se nalaze u gradskom
građevinskom reonu. Ako stavite drugi kriterijum selekcije da je u pitanju zemljište državnoj svojini,
iz predhodne grupe odvojiće se jedan broj parcela koje će pri tome biti prostorno prikazane. Sledeći
kriterijum za odabir podesne lokacije može biti određena namena definisana planskim dokumentom.
16
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
Svako ko poznaje situaciju na lokalnom nivou u pogledu evidencije planskih dokumenata različitog
ranga, evidencije katastarskih parcela i imovine zna koliko bi ovo bio mukotrpan zadatak ako bi se
obavljao starijim metodama analize i pretrage.
Precizno evidentirana imovina omogućava da efikasnije ubirate poreze na svojoj teritoriji i vršite
kontrolu. GIS se pokazao kao efikasan alat kod upravljanja imovinom i naplatom poreza.
GIS je dobar alat za stvaranje katastra u nadležnosti lokalne samouprave: javna rasveta, lokalni putevi,
urbani mobilijar. Precizna evidencija omogućava lakše planiranje novih kapaciteta i efikasnije održavanje
postojećih dobara.
Izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta je posao koji je poveren lokalnoj samoupravi i
od koga gradovi i opštine ubiraju značajna sredstva. Neprecizna evidencija zemljišta koje se izdaje i
razlika između zvaničnih podataka i stanja na terenu dovode do konflikata različitih interesnih grupa i
smanjenog prihoda lokalnog, pokrajinskog i republičkog budžeta.
GIS je veoma podesan alat i u oblasti zaštite životne sredine zato što omogućava izradu integralnog
katastra zagađivača, efikasniju evidenciju zagađenja i lakše uključivanje građana prilikom odlučivanja o
pitanjima životne sredine.
Za koje će sve poslove lokalna zajednica koristiti GIS zavisi od znanja zaposlenih, tehničke opremljenosti,
dostupnih podataka ali i inventivnosti ljudi koji sistem razvijaju i koriste.
Oblasti upotrebe GIS-a na lokalnom nivou
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 17

Č G I S
9. Upotreba GIS-a u regionu – Primeri iz Slovenije, Makedonije i Hrvatske
a. Javni informacioni sistem prostornih podataka Ljubljane
Geografski informacioni sistem Ljubljane sadrži podatke o prirodnim i kulturnim dobrima, šumama i
vodnim resursima, važećim planskim dokumentima, nameni površina, infrastrukturi. U okviru sistema
moguće je naći kućne brojeve, granicu i broj katastarske parcele i druge korisne informacije. Sistem je
pregledan i omogućava jednostavnu pretragu, a podaci koji su međusobno umreženi omogućavaju laku
pretragu preko mape ili preko tekstualnih upita.
Pregled kategorija dostupnih u GIS-u Ljubljane
18
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
Pretraživanje parcela u okviru GIS-a Ljubljane sa podacima o katastarskom broju parcele,
nazivu katastarske opštine, kao i iformacije u uslovima gradnje koji važe za parcelu koja je predmet upita
b. GIS portal grada Skoplja
Skoplje ima sistem koji je još u ranoj fazi razvoja. Sadrži osnovne
informacije o gradskim celinama, ulicama, nazivima, vodenim
tokovima i zelenim površinama, kao i mogućnost preklapanja
sa satelitskim snimkom. U okviru GIS-a dostupne su samo
osnovne funkcije kao što su crtanje tačke, linije, poligona, merenje
rastojanja i površine, promena razmere i štampa. Ipak, treba
imati u vidu da je uspostavljen katastar nepokretnosti na čitavoj
teritoriji Republike Makedonije i da je moguće saznati vlasništvo
zemljišta upitom preko interaktivne mape.
Podaci koji su javno dostupni putem interaktivne mape posredstvom
Agencije za katastar nepokretnosti Republike Makedonije
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 19

Č G I S
c. Geoportal grada Zagreba
Geoportal zagrebačke infrastrukture prostornih podataka je internet portal koji omogućava pristup
prostornim informacijama i različite vrste usluga kao što su: pretraživanje, pregledanje, preuzimanje,
transformacija i drugo. U okviru njega moguće je pregledati tematske slojeve GUP-a, prostorne i planove
detaljne regulacije, upoznati se sa spomenicima kulture i prirode, mestima za preuzimanje otpada,
katastrom zelenila i drugim korisnim informacijama. Geoportal sadrži značajnu količinu podataka, lak
je i brz za pretragu.
Prvu digitalizaciju prostornih podataka Zagreb je otpočeo 1992. godine, nešto kasnije zamenio ga je
kompleksniji sistemi interaktivnih mapa, a nedavno je Geoportal predstavljen kao novi tehnološki
iskorak koji omogućava laku pretragu, sadrži dosta informacija i usklađen je sa evropskim propisima i
stručnim standardima.
Geoportal grada Zagreba sadrži podatke o nameni površina, infrastrukturnoj opremljenosti, pravilima gradnje
20
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
d. Zeleni katastar grada Osjeka
Projekat Zeleni katastar grad Osjek razvija od 2010. godine. Prve godine je napravljena programska
osnova, 2011. godine je pripremljena geodetska podloga za 200ha zelenih površina u centru grada, a
nakon toga se pristupilo testiranju sistema i unosu atributa za stabla na predviđenoj površini. Projekat
nastavalja da se razvija pa je 2012. godine uređena podloga za novih 200ha. Zeleni katastar sadrži
podatke o stablima, klupama, zelenilu i igralištima. Prikupljene informacije o stablima su vrlo detaljne
i sadrže broj stabla, adresu, naziv biljke, fotografiju, prečnik debla i krošnje, podatke o oštećenju i
kategoriji zaštite.
Zeleni katastar grada Osjeka ima evidentirana stabla
i drugo zelenilo na površini od 200ha u centralnoj zoni.
Informacije o zelenilu su javno dostupne svim korisnicima
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 21

Č G I S
e. GIS grada Karlovca
GIS grada Karlovca organizovan je kao pregled prostornih i urbanističkih planova grada. On sadrži
Prostorni plan, Generalni urbanistički plan i planove detaljne regulacije. Sam sistem sadrži i obaveštenje
da su informacije date na sajtu informativnog karaktera i ne mogu se koristiti kao službeni podatak
za bilo koje namene. Ipak, i pored ovih ograničenja, procena zaposlenih u Gradskoj upravi Karlovca
jeste da je ovo vrlo korisno za građane zato što mogu naći svoju parcelu i samostalno se upoznati sa
uslovima gradnje. Takođe ističu da ovo ubrzava rad kako projektantima tako i zaposlenima koji rade
na izdavanju građevinskih dozvola. Stručnjaci koji su bili uključeni u razvoj ovog sistema napominju da
su planski dokumenti i ranije bili dostupni na sajtu grada ali da su zahtevali značajno tehničko znanje
i bili su komplikovani za pretragu. Uvidom u pojedine slojeve može se uočiti da je katastarska podlog
pripremljena kao skenirana podloga u rameri 1:1000. Takođe, brzina zavisi od broja uključenih slojeva
karte i nije uvek zadovoljavajuća.
GIS Karlovca – širi prikaz
22
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
GIS Karlovca – mogućnost pretrage detaljnih urbanističkih planova i različitih tematskih mapa generalnog
urbanističkog plana. U pozadini je vidljiva digitalizovana katastarska podloga
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 23

Č G I S
10. Podrška razvoju lokalnog GIS-a u Srbiji
a. Uloga Stalne konferencije gradova i opština
Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) organizovala je sastanke mreže gradova i opština za
podršku lokalnom GIS-u.
Do sada je održano tri sastanka a ispred SKGO poslove je koordinirala Klara Danilović.
Prvi sastanak je održan 27. marta 2009. godine u prostorijama SKGO sa temom „Ka boljoj saradnji
opština i gradova i Republičkog geodetskog zavoda“. Sastanku je prisustvovalo 25 gradova i opština koji
imaju razvijen GIS ili su u fazi razvoja, Republički geodetski zavod i predstavnik projekta „Upravljanje
zemljištem/Katastar u Srbiji“ podržanog od strane-GIZ-a. Prisutni su imali priliku da čuju više o
primerima saradnje nemačkih opština i geodetskih zavoda i da se upoznaju sa cenama pruženih usluga.
Predstavnici opština i gradova izneli su svoje viđenje saradnje sa RGZ-om a istaknut je i pozitivan primer
saradnje opštine Savski Venac u pogledu korišćenja podataka Katastra nepokretnosti koji je regulisan
ugovorom.
Drugi sastanak GIS mreže za podršku razvoja lokalnom GIS-u održan je 29. marta 2011. godine
u prostorijama SKGO. Sastanku je prisustvovalo dvadesetak lokalnih samouprava, predstavnici
Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Republičkog geodetskog zavoda, JP
PTT Srbija i predstavnici projekta „Unapređenje upravljanja zemljištem” - Nemačke tehničke saradnje
GIZ. Na sastanku je kosntatovano da je povećan broj lokalnih samouprava koje uvode lokalni GIS i da
se GIS sve više prepoznaje kao alat za upravljanje prostorom, urbanističko planiranje, prikupljanje i
evidenciju opštinskih prihoda. RGZ je razvio i pustio u rad inicijalni geoportal a posao uspostavljanja
Katastra nepokretnosti u Srbiji je u završnoj fazi. Takođe, napravljeni su značajni koraci u uspostavljanju
Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka (NIGP). Konstatovano je da prostorni podaci koji
nastaju u opštinama treba da budu standardizovani i projekat „Unapređenje upravljanja zemljištem“
priprema model standardizovanih prostornih podataka koji će biti testiran u Čačku. Prisutni su imali
prilike da se upoznaju sa iskustvima u razvoju lokalnog GIS-a gradova Subotice, Inđije i Kruševca a
lokalne samouprave su kao prioritet nakon Katastra nepokretnosti videle Katastar vodova. Pokrenuta je
i inicijativa za saradnjom svih relevantnih institucija u pogledu ažuriranja i korišćenja adresnog registra
jer se u praksi često javljaju problemi.
24
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
Treći sastanak GIS mreže za podršku lokalnom GIS-u održan je 30. maja 2012. godine u Vrnjačkoj Banji
u okviru Sajma informacionih tehnologija „Infotech“. Tema je bila „Adresni registri u lokalnom GIS-u“.
Umrežavanje opština i gradova koje razvijaju lokalni GIS je ocenjeno veoma poztivno jer je to prilika
da presdtavnici lokalnih samouprava razmene iskustva sa kolegama i budu informisani o aktuelnim
temema.
b. Predhodni projekti koji su bili podrška razvoju lokalnog GIS-a
Projekat „Upravčjanje zemljištem / Katastar u
Srbiji“ je realizovan od 2003. do 2009. godine
u okviru tehničke saradnje između Republike
Srbije i Savezne Republike Nemačke (GTZ) uz
podršku RGZ-a i SGKO. Na konferenciji održanoj
septembra 2005. godine u Beogradu pod nazivom
„Upravljanje zemljištem i GIS u opštinama u
Srbiji – sredstvo za efikasne usluge građanima“
potvrđena je zajednička potreba da se pripremi
i publikuje priručnik kao podrška razvoju
lokalnom GIS-u u Srbiji. „GIS priručnik za lokalne
samouprave u Srbiji“ prezentovan je septembra
2008. godine i predstavlja najkompletnije
uputstvo namenjeno lokalnim samoupravama
koje je do sada pripremljeno na srpskom jeziku i
u skladu je sa pravnim okvirom Republike Srbije.
Ovaj priručnik razvijen je u saradnji sa lokalnim
samoupravama kroz pilot projekte u Kragujevcu,
Nišu, Somboru, Subotici i Valjevu. Dostupan je u
pdf formatu na više sajtova lokalnih samouprava.
Nezaobilazan priručnik za sve koje interesuje
razvoj GIS-a na lokalnom nivou
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 25

Č G I S
Program stanovanja i trajne integracije izbeglica (SIRP) koji je realizovan u periodu od 2005. do 2008.
godine kao jednu od tri komponente je imao integralno strateško planiranje i podršku opštinama. U
okviru ove komponente dalje su razvijani teritorijalni informacioni sistemi (TIS) u šest gradova Srbije.
Treba imati u vidu da postoji terminološka razlika između TIS-a i GIS-a ali da je u pitanju isti sistem
koje su lokalne samouprave razvijale. U skladu sa fokusom koje su odabrale lokalne samouprave su
realizovale sledeće pilot projekte:
• Niš – TIS za podršku razvoju ruralnog područja – Lična karta sela
• Kragujevac – TIS za podršku upravljanju radnom zonom duž autoputa Kragujevac - Batočina
• Kraljevo – TIS za podršku razvoju turizma
• Pančevo – TIS kao podrška upravljanju i razvoju opštinskih ekonomsko-poslovnih oblasti
• Valjevo – TIS za podršku upravljanju opštinskim zemljištem
• Čačak – TIS za podršku razvoju turizma
Program je pružio podršku kroz obuke, metodološku podršku, hardver i softver.
c. Program Exchange 3 – dalji razvoj lokalnog GIS-a
Program Exchange 3 predstavlja nastavak aktivnosti koje su započete u predhodnim programima a
usmeren je ka uvođenju EU modela u funkcionisanje i unapređenje efikasnosti lokalnih samouprava.
Ima za cilj da doprinese jačanju kapaciteta lokalnih samouprava u Srbiji za dalje učešće u procesu
decentralizacije u skladu sa standardima Evropske unije. Direktan korisnik programa je SKGO a krajnji
korisnici su gradovi i opštine u Srbiji i njihovi građani. Komponenta 4 programa se realizuje kao grant
šema namenjena gradovima i opštinama kroz dva poziva za finansiranje lokalnih projekata. Program
Exchange 3 traje od matra 2010. do marta 2013. godine, finansiran je od strane Evropske unije, njime
rukovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji a sprovodi SKGO.
Putem grant šeme koja je bila namenjena lokalnim samoupravama u I i II pozivu odobreno je finanisanje
projekata za uspostavljanje ili dalji razvoj GIS-a u gradovima Kruševac, Novi Sad, Zrenjanin, Pančevo,
Kraljevo i opštinama Trstenik, Senta, Čajetina, Kuršumlija, Koceljeva, Pirot, Bujanovac i Barajevo. Sem
finansijske podrške koju su gradovi i opštine dobile za nabavku hardvera i softvera, obuke, nabavku
podataka i drugih elemenata potrebnih za implementaciju projekata, posebna prednost bila je razmena
iskustva sa drugim lokalnim samoupravama koja je ostvarena kroz partnerski odnos na projektu.
Saveti i preporuke koje su gradovi i opštine dobile od svojih partnera bile su nezamenjivi u pogledu
26
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
odabira softvera i hardvera, uspostavljanja lokalnih procedura za razvoj GIS-a, pribavljanja podataka,
organizovanje obuka ali i ukazivanja na prepreke i poteškoće koje su u procesu uspostavljanja GIS-a
uobičajene.
11. Napredak u razvoju GIS-a lokalnih samouprava u Srbiji
Ovaj kratak pregled GIS-a lokalnih samouprava u Srbiji ima za cilja da pokaže trenutnu situaciju
geografskih informacionih sistema odabranih gradova. Fokus će biti usmeren na same aplikacije i
podatke koji su dostupni široj javnosti. Kriterijumi za odabir najboljih su bili: prepoznavanje primera
dobre prakse od strane drugih projekata ili programa, najčešće prezentovani primeri GIS-a u gradovima
i opštinama u Srbiji na skupovima posvećenim ovoj oblasti, broj razvijenih aplikacija i količina i vrsta
podataka koje su u njima dostupne. Takođe, nećemo hronološki objašnjavati iskustva pojedinačnih
lokalnih samouprava u razvoju GIS-a iz razloga što su ta iskustva objašnjena u različitim publikacijama/
projektima koje smo već pominjali ili su na drugi način dostupna stručnjacima koje ovaj aspekt posebno
zanima. Ipak, ono što je zajedničko gradovima i optinama koje su najdalje otišle u pogledu razvoja
lokalnog GIS-a je višegodišnji napor da se GIS razvije, osposobljenost stručnjaka kojima je ovaj zadatak
poveren i veliki entuzijazam pojedinaca. Treba podsetiti da oko trideset gradova i opština u Srbiji počelo
ili značajno uznapredovalo u razvoju lokalnog GIS-a i da su sva ova iskustva veoma dragocena.
U posebnom poglavlju će detaljnije biti predstavljen GIS grada Šapca, kao partnera na projektu
„Unapređenje GIS-a u Pančevu“, koji je Tim za implementaciju projekta najbolje upoznao.
a. Lokalne samouprave koje su otišle najdalje u razvoju GIS-a
Subotica
GIS Subotice sadrži pozicije naselja, ulice i kućne brojeve, parcele, glavne i sporedne objekte, ortofoto
snimak, evidenciju ulične rasvete. Aplikacija generalnog plana sadrži namene površina. U okviru alata
za pretragu moguće je vršiti odabir u segmentima: adrese, parcele, objekti i rasveta. Postoji razvijena i
aplikacija za prijavu kvara ulične rasvete. GIS Subotice koristi Open Source Map Server.
U okviru projekta „Unapređenje upravljanja zemljištem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji“ koji je
u toku, Subotica razvija registar i model upravljanja zemljištem i nepokrentostima u vlasništvu grada
kroz primenu standardizovanih metoda procene vrednosti zemljišta putem GIS tehnologije. Subotica
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 27

Č G I S
se opredelila da ovaj registar i model procene vrednosti razvije kroz GIS zato što: 1) se skraćuje
postupak zahvaljujući količini dostupnih informacija o prostoru, 2) postoji veća pouzdanost u analizama
i 3) prestaje potreba za stvaranjem paralelnih baza prostornih podataka. Metodologija koju su kolege
iz Subotice prezentovale deluje vrlo sistematično i sigurni smo da će rezultati biti vredni pažnje i
dragoceni drugim lokalnim samoupravama. Treba imati u vidu da Subotica ovaj projekat može uspešno
da realizuje kroz lokalni GIS upravo zahvaljujući predhodnom dugogodišnjem radu i značajnoj količini
podataka raspoloživih u sistemu.
Koncept modela za procenu nepokretnosti – sumarni prikaz prometa zgrada/kuća, stanova, poslovnih objekata,
garaža i zemljišta u 2010. godini. Ovi podaci, zajedno sa drugim analizama, se koriste pri proceni vrenosti
nepokretnosti u gradu Subotici (izrada je u toku)
28
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
Inđija
GIS Inđije se sastoji od više aplikacija dostupnih građanima: Inđija Generalni plan, Turistička karta
Inđije, Adresni registar, Maradik (PDR), Jarkovci (PDR), Prostorni plan opštine Inđija i Pravila gradnje.
Aplikacija Generalni plan omogućava pretragu po broju parcele, ulici i pokućnom broju. Sama pretraga
na osnovu broja parcele omogućava dve vrste pretrage: Namena površina – blokovi i Namena površina
– zone. Prva omogućava osnovnu informaciju o nameni površine a druga detaljnije informacije
relevantne za gradnju kao što su stepen izgrađenosti, indeks zauzetosti, spratnost i dr. Aplikacija sadrži
dosta korisnih podataka kao što su ortofotosnimci, prikaz saobraćaja, parcela, ulice i kućni brojevi,
infrastruktura (telekomunikacije, elektroenergetika, vodovod i kanalizacija, gasovodna mreža i objekti).
Ipak, neiskusnom korisniku je potrebno malo vremena dok ne shvati logiku aplikacije kao npr. da mora
biti uključen odgovarajući sloj da bi se pregledali podaci u okviru njega.
GIS Inđije – aplikacija Inđija Generalni plan omogućava da za upit koji se odnosi na konkretnu parcelu
dobijete informacije relevantne za gradnju
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 29

Č G I S
Aplikacija Prostorni plan opštine Inđija je vrlo korisna svima koji su zainteresovani za osnovne
informacije o korišćenju prostora. Pored osnovne informacije o nameni, može se dobiti podatak koji
plan će regulisati pravila gradnje. Takođe, raspoloživi su i podaci o infrastrukturi, administrativnim
celinama, saobraćaju.
Aplikacije za dva ponuđena plana detaljne regulacije ne pružaju očekivani stepen detaljnosti o uslovima
gradnje, iako treba priznati da to što su planovi bar jednim svojim delom prikazani u GIS formatu i
dostupni su građanima, predstavlja značajan rezultat.
Ovom prilikom posebno smo se osvrnuli na segmente GIS-a koji je važan za gradnju na teritoriji opštine
Inđija, a najpre imajući u vidu veliki pritisak i broj predmeta sa kojim se svakodnevno „bore“ referenti
zaduženi za urbanizam i gradnju u gradovima i opštinama. Kako smo od kolega iz Inđije u različitim
javnim prezentacijama imali prilike da čujemo benefiti uvođenja GIS-a ogledaju se i u radu drugih
sistema kao što je i „Sistem 48“. Inđija je otišla daleko kada je u pitanju lokalni GIS i Pančevu su iskustva
Inđije vrlo dragocena i relativno lako primenjiva zato što smo se opredelili za isti softverski paket pa je
način i logika organozovanja podataka slična.
Niš
GIS grada Niša pruža informacije o ulicama i kućnim brojevima, spomenicima kulture, objektima javne
namene, planiranim namenama u okviru generalnog urbanističkog plana. Takođe, postoji i deo koji je
usmeren na evidenciju biračkih mesta kao i mogućnost da građanin preko JMBG-a sazna na kom mestu
ima mogućnost da glasa. U segmentu „Investicije“ postoji evidencija lokacija na kojima se gradi u skladu
sa izdatim rešenjima nadležne službe. Podaci koji su dostupni građanima a odnose se na uslove gradnje
definisane generalnim urbanističkim planom su samo osnovni i svode se na namenu, bez potrebnim
parametara kao što su spratnost, stepen izgrađenosti ili indeks zauzetosti.
Kragujevac
Kragujevac u svom GIS-u ima ortofoto snimak, ulice, vodene površine, naseljena mesta, radne i
poslovne zone u vektorskom obliku. Postoji mogućnost pretrage po ulici i kućnom broju. Planovi sa
iscrtanom granicom su dostupni u pdf-u što je manje podesno rešenje od pravog GIS rešenja kakvo
smo predstavili u Inđiji. Moguće je preuzmeti tekstualni deo plana za konkretnu lokaciju u sekciji
„planovi“ Postoji opcija pretrage izdatih lokacijskih dozvola. Generalna primedba je da je učitavanje
mape nešto sporije.
30
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
b. Razvoj GIS-a u Šapcu
Grad Šabac je 2005. godine počeo da razvija GIS, a 2006. godine je GIS počeo aktivno da funkcioniše.
Prvu je napravljena aplikacija za WEB korisnike „Turistička karta Šapca“ a potom i „PDR Severozapadna
radna zona u Šapcu“. Aplikacija za javni uvid Generalnog plana Šapca napravljena je 2008. godine.
Šabački GIS trenutno sadrži pet aplikacije:
• Karta grada Šapca – obuhvata teritoriju grada, aplikacija sadrži digitalni ortofoto plan, granice
urbane zone, granice katastarskih opština, kućne brojeve i značajne objekte na teritoriji Šapca
• Severozapadna radna zona (PDR) – sadrži podatke dostupne u planu detaljne regulacije:
katastar, planirana infrastruktura, namena zemljišta i dr.
• Aplikacija GP Šapca – prvi put u Srbiji je omogućila svim korisnicima WEB-a javni uvid u predlog
planskog dokumenta i dostavljanje primedbi i predloga. U ovom trenutku aplikacija sadrži
konačnu usvojenu verziju GP. Sadrži granicu plana, ulice i kućne brojeve, katastarske parcele
i objekte, planiranu infrastrukturu (atmosfersku i fekalnu kanalizaciju, TT, elektroenergetiku,
vodovod, saobraćaj), ortofoto snimke i druge korisne podatke. Aplikacija omogućava pretragu
po kućnim brojevima, nameni (zonama i podzonama) i podkategorijama (indeks zauzetosti,
indeks izgrađenosti). Informacije o svim celinama selektovanim na ovakav način (donja
Ilustracija, desni prozor) možete dobiti upitom na pojedinačnu celinu koja otvara novi prozor
(donja Ilustracija, levi prozor) sa detaljnijim informacijama. Istovremeno, otvara se grafički deo
mape na koju se podaci odnose. Informaciju o celini možete dobiti i upitom na mapu preko
alata „i“ (identifikacija) koji je sastavni deo okruženja. Pregledna mapa u donjem desnom uglu
omogućava lakšu orjentaciju. Ono što karakteriše ovu i druge dobre aplikacije u GIS okruženju
jeste mogućnost da korisnik samostalno bira slojeve koji su aktivni. Ovo je vrlo značajno kada
su podaci raznovrsni a količina podataka velika. Takva organizacija okruženja omogućava lakši
rad, bržu pretragu i bolju preglednost podataka. Gradu Pančevu je iskustvo Šapca u ovom
segmentu bilo posebno dragoceno zato što je jedina GIS WEB aplikacija razvijena u Pančevu
upravo Generalni plan Pančeva.
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 31

Č G I S
Aplikacija Generalnog plana grada Šapca – pregledna mapa
Alati za pretragu u aplikaciji GIS-a grada Šapca
32
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
• Aplikacija Grad Šabac – Osnovni podaci - sadrži osnovne podatke o stanovništvu i naseljima
(granice grada Šapca, granice i nazive naselja, puteve, reke, broj stanovnika po naseljima, broj
domaćinstava po naseljima). Ovo je prva samostalno razvijena GIS WEB aplikacije od strane
stručnjaka iz Odeljenja za informatiku i razvoj.
• Integralni katastar zagađivača grada Šapca – radna grupa za pripremu integralnog katastra
zagađivača (IKZ) formirana je 2008. godine i sprovela je aktivnosti na prikupljanju podataka za
određivanje svih činilaca i postupaka u procesu formiranja IKZ. Razvijanje katastra obavljeno je u
koordnicaciji sa Agencijom za zaštitu životne sredine Republike Srbije oslanjajući se na Uputsvo
za određivanje preduzeća koja treba da dostave podatke za Integralni katastar zagađivača
Republike Srbije. Tokom 2009. godine anketirana su preduzeća koja su registrovana na teritoriji
grada Šapca i/ili obavljaju delatnost u Šapcu i na taj način su prikupljeni podaci koji su uneti
u aplikaciju. Sem toga što je sadrži subjekte koju imaju uticaj na životnu sredinu, aplikacija
prikazuje i zone uticaja. Deo podataka dobijen na ovakav način se koristi za internu upotrebu
stručnih službi i nije dostupan široj javnosti. Za Pančevo kao grad sa naglašenim ekološkim
problemom (kvalitet vazduha) je iskustvo na razvijanju IKZ grada Šapca bilo posebno značajno.
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 33

Č G I S
12. Uloga Republičkog geodetskog zavoda
Republički geodetski zavod (RGZ) je organizacija koja vrši stručne poslove koji se odnose na državni premer,
katastar nepokretnosti, katastar vodova, osnovne geodetske radove, adresni registar, topografskokartografsku
delatnost, procenu vrednosti nepokretnosti, geodetsko-katastarski informacioni sistem,
Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka, geodetske radove u inženjersko-tehničkim
oblastima.
Katasrar nepokretnosti je osnovni i javni registar o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima. U
nepokretnosti spadaju: zemljište, objekti i posebni delovi objekata.
Katastar vodova predstavlja evidenciju podzemnih i nadzemnih vodova sa pripadajućim postrojenjima
i uređajima koji omogućavaju funkcionisanje i celishodno korišćenje vodova.
Adresni registar predstavlja označavanje zgrada i građevinskih parcela kućnim brojevima, označavanje
ulica trgova i naseljenih mesta i vođenje evidencije za ove podatke.
Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka (NIGP) predstavlja integrisani sistem geoprostornih
podataka, koji omogućava korisnicima da identifikuju i pristupe prostornim informacijama dobijenim iz
različitih izvora, od lokalnog, preko nacionalnog do globalnog nivoa, na sveobuhvatan način.
Pravni okvir za rad RGZ-a daje Zakon o državnom premeru i katastru sa izmenama i dopunama („Sl.
glasniku RS“, br. 72/, 18/10) a Uredba o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i
pružanja usluga Republičkog geodetskog zavoda („Sl. glasniku RS“, br. 45/02, 15/10 i 9/11) definisala je
cene pod kojima su usluge RGZ-a dostupne.
Za razvoj lokalnog GIS-a ključni su upravo podaci RGZ-a i to pre svega katastar nepokretnosti, katastar
vodova i adresni registar. Ovi podaci ukršteni sa urbanističkim planovima predstavljaju dragocenu bazu
kako za zaposlene u javnom sektoru na lokalnom nivou, tako i za potencijalne investitore, graditelje i
građane koji se interesuju za osnovne parametre gradnje. Ortofoto snimci olakšavaju rad i snalaženje
u prostoru kako profesionalcima tako i široj javnosti. Problem je u tome što lokalne samouprave nisu
spremne da izdvoje sredstva za ove podatke, smatrajući da su građani njih već platili na jedan ili drugi
način. RGZ je zabrinut da će prihodi službi katastra biti umanjeni ako podavi o nepokretnostima budu
dostupni putem interneta. Lokalne samouprave opet navode argumente da su ovako dobijeni podaci
nezvanični i da će građani i putem upita u GIS-u i putem pregleda podataka RGZ-a samo doći do prve
informacije a da će se za zvanične informacije svakako obratiti nadležnoj instituciji. Iskustva iz regiona
govore da je takav model moguć. Dok ovaj model saradnje između RGZ-a i lokalnih samouprava ne bude
sasvim razvijen i uobičajen, lokalne samouprave su u prilici da sa RGZ-om potpišu Sporazum o saradnji
a nakon toga i Ugovor kojim regulišu uslove pod kojima mogu da preuzmu podatke. Treba napomenuti
da je zbog ažurnosti baze podatke potrebno preuzimati ciklično u što je moguće kraćim vremenskim
34
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
razmacima. Tehnički uslovi RGZ-a svakako omogućavaju i znatno bržu i jednostavniju razmenu ali su
upravo vlasništvo nad podacima i prava korišćenja podataka osnovni problem.
Veliki pomak u lakoj dostupnosti podataka RGZ-a svakako predstavlja web aplikacija KnWeb. To je
internet servis koji omogućava pretraživanje baze podataka katastra nepokretnosti. Ova centralna
baza formirana na teritoriji čitave Srbije iako ne sadrži podatke o teretima na nepokretnosti, već sada
olakšava uvid građanima i pravnim licima. Bazu je moguće pretraživati preko broja parcele u okviru
katastarske opštine odnosno preko adrese (ulica i kućni broj u okviru opštine).
Pretraga internet servisa po broju katastarske parcele i prikaz dosputnih podataka putem web aplikacije KnWeb
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 35

Č G I S
Pretraga internet servisa po broju katastarske parcele i prikaz dosputnih podataka putem web aplikacije KnWeb
Veliki pomak u radu RGZ-a je vidljiv i kroz različite projekte koje realizuju u predhodnim godinama
a među njima je posebno zanimljiv geoportal geoSrbija. On omogućava pretraživanje i pregled za
određeni broj metapodataka, setova prostornih podataka i servisa putem interneta za profesionalne
korisnike kao i za širu javnost. Putem NIGP-a koji integriše geoprostorne podatke moguće je doći do
podataka iz različitih izvora – lokalnog, nacionalnog i globalnog. Ovaj sistem razvija se u skladu sa
INSPIRE direktivom Evropske unije i prave benefite ovako kompleksnog umrežavanja i saradnje ćemo
tek videti.
36
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
13. Predhodni razvoj GIS-a u Pančevu
Inicijativa da se napravi integrisan sistem za prikupljanje i obradu prostornih podataka u Pančevu potiče
još iz 90-tih godina, kada su predstavnici tadašnjeg Urbanističkog zavoda u saradnji sa odabranom
naučnom institucijom pokušali da razviju samostalan sistem koji bi odgovorio njihovim potrebama.
Projekat nikada nije završen zbog nedostatka sredstava a dugoročni benefiti od ovog projekta nisu
ostvareni.
Nakon perioda intenzivnog razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji i masovnije
primene računara u javnom sektoru grad Pančevo je novu inicijativu za uvođenje GIS-a imao 2005.
godine preko Programa Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) koji je realizovan u saradnji sa
Tehničkom saradnjom između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke. U ovom Programu pre
svega je bio uključen Gradski arhitekta grada Pančeva i zaposleni iz JP „Direkcija za izgradnju i uređenje
Pančeva“. Nivo ovih obuka bio je osnovni i nisu bili stvoreni ljudski, tehnički i finansijski resursi da se
GIS razvija u Pančevu. Tokom 2007. i 2008. godine grad Pančevo (tada opština Pančevo) je zajedno sa
5 drugih gradova bio uključen u Program UN-HABITAT-a u Republici Srbiji - Program ljudskih naselja
Ujedinjenih nacija – kroz Program stanovanja i trajne integracije izbeglica (SIRP) u Srbiji. Tokom ovog
programa usmerenog na jačanje institucionalnih kapaciteta, zaposleni u Gradskoj upravi, JP/JKP su prošli
kroz niz obuka usmerenih na timski rad i rad sa građanima (obuku je prošlo oko 50 zaposlenih) kao i
važnost i način za uvođenje GIS-a (obuku je prošlo oko 30 zaposlenih). Nakon ovih obuka grad Pančevo
je realizovao pilot projekat i napravio bazu podataka u GIS-u koja je obuhvatala samo tri stambene
zgrade a koje su bile program donacija Republike Italije namenjene izbeglim i raseljenim licima koja žive
u gradu Pančevu. Godine 2007. i 2008. nadležne službe/preduzeća nisu imala podršku za sprovođenje
ovog posla pa je i ova prilika propuštena. Nizak nivo informisanosti, kako donosilaca odluka tako i
stručnjaka koji su odlučivali o vrsti i količini podataka koji treba da se nađu u Pančevačkom GIS-u, učinili
su da se GIS ne razvija sistematično i organizovano. Pojedina javna preduzeća su problem GIS-a rešavala
separatno, kupujući nepotpune softvere i praveći svoje interne baze podataka. Kada se pokazalo da to
ne daje odgovarajuće rezultate (stepen grešaka skeniranih podloga je bio veliki, podaci nisu bili istinski
umreženi i interaktivni) grad je doneo odluku kroz zaključke Gradskog veća tokom 2009. i 2010. godine
da na kvalitetniji način počne da razvija GIS. Tako je 2009. i 2010. godine odvojena sredstva u vrednosti
oko 70.000 evra koja su uložena u u hardver, softver i podršku zaposlenima za unos podataka. Kao
rezultat ovih napora grad Pančevo je dobio generalni plan i 3 plana detaljne regulacije u GIS-u. Do kraja
2010. godine GIS se isključivo razvijao angažovanjem zaposlenih u Odeljenju za informatiku, što se
pokazalo da je nedovoljno i neodrživo.
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 37

Č G I S
14. Projekat „Unapređenje GIS-a u Pančevu“
Na osnovu predhodnih iskustava i evidentirane potrebe da se stvore uslovi za razvoj GIS-a, Grad
Pančevo je 20. septembra 2010. godine u partnerstvu sa gradom Šapcem podneo predlog projekat
„Unapređenje GIS-a u Pančevu“. Projekat je odobren za finansiranje 17. marta 2011. godine a 1. aprila
2011. godine je potpisan ugovor između Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i grada Pančeva.
Kako je Ugovorom definisano, ukupna vrednost projekta je 150.780 evra od čega je učešće grada
10,15% a ostalo je obezbeđeno iz donacije Evropske unije. Trajanje projekta je godinu dana.
Osnovni cilj projekta je jačanje kapaciteta grada Pančeva za podsticanje razvoja kroz unapređenje GIS-a
i obezbeđivanje šire dostupnosti prostornih podataka.
Specifični ciljevi projekta su:
1. Podizanje kapaciteta i znanja zaposlenih u lokalnoj samoupravi, JP/JKP za samostalno održavanje i
ažuriranje GIS-a
2. Kreiranje ekološke baze podataka u GIS-u
3. Podizanje svesti o važnosti razvoja GIS-a
4. Stvaranje uslova za širu upotrebu GIS-a kroz lakši pristup podacima i povećanje broja korisnika.
Rezultati projekta
Tokom realizacije projekta ostvareni su sledeći rezultati:
1. Povećan je nivo znanja zaposlenih u Gradskoj upravi zaduženih za održavanje sistema i ažuriranje
podataka – održano 10 obuka za IT stručnjake na 7 usko specijalizovanih tema
2. Povećan je nivo znanja zaposlenih u JP/JKP zaduženih za unos podataka u GIS pomoću odgovarajućeg
softvera – 16 zaposlenih prošlo je osnovnu i naprednu obuku za rad u GIS-u i praktično primenilo
stečena znanja
3. Unapređeni su tehnički kapaciteti i prostorni uslovi za obuke i rad – opremljen je Trening centar
Gradske uprave
38
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
Zaposleni iz JP/JKP primenjuju stečena znanja za unos podataka u GIS
u renoviranom i opremljenom Trening centru Gradske uprave grada Pančeva
4. Uspostavljene su procedure u gradu Pančevu neophodne za razvoj i redovno ažuriranje GIS - a –
Skupština grada je usvojila Odluku koja definiše buduće obaveze Gradske uprave, JP i JKP
5. Napravljena je ekološka baza podataka grada Pančeva u GIS-u – unapređen je sistem analize i
upravljanja i proširena je baza ekoloških podataka
6. Povećan je stepen informisanosti i znanja različitih grupa korisnika GIS aplikacija – sprovedeno je
više promotivnih aktivnosti, pripremljene su dve TV produkcije, dve publikacija o GIS-u i napravljen
je video sa uputstvom za korišćenje GIS aplikacije
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 39

Č G I S
Podaci koji se nalaze u pančevačkom GIS-u
Merenje vrednosti buke
Sistem za monitoring kvaliteta vazduha je integrisan u GIS
40
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
Podaci koji se nalaze u pančevačkom GIS-u
Mreža fekalne kanalizacije
Evidencija stabala
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 41

Č G I S
Završna konferencija u okviru projekta „Unapređenje GIS-a u Pančevu“
42
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
Završna konferencija u okviru projekta „Unapređenje GIS-a u Pančevu“
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 43

Č G I S
15. Dalji razvoj GIS-a u Pančevu – šta nakon realizacije projekta
Jedna od aktivnosti projekta upravo je bila usmerena na obezbeđivanje uslova za dalji razvoj GIS-a
u Pančevu kroz stvaranje institucionalnog okvira. Skupština grada Pančeva je usvojila Odluku o
geografskom informacionom sistemu („Službeni list grada Pančeva“ br. 8/12) koja definiše buduće
obaveze Gradske uprave, javnih i javno-komunalnih preduzeća.
Odluka je definisala da je grad Pančevo vlasnik GIS-a. U ime grada poslove u okviru GIS-a obavljaju
Komisija i Radna grupa za GIS.
Institucionalni okvir za dalji razvoj GIS-a u Pančevu
44
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
Komisiju za GIS čine donosioci odluka i to: članovi Gradskog veća, pomoćnici gradonačelnika, direktori
ili zamenici direktora javnih i javno-komunalnih preduzeća. Komisija predlaže Gradskom veću plan
aktivnosti za razvoj GIS-a i nepohodna sredstva. Dva puta godišnje Komisija podnosi izveštaj Gradskom
veću o napretku GIS-a. Komisija ima ulogu da prati funkcionisanje sistema i donosi odluku o pristupanju
novih članova. Uloga Komisije je kontrolna i treba da osigura ispravnu putanju razvoja bez ulaženja u
pojedinačne detalje.
Radnu grupu za GIS čine zaposleni u Gradskoj upravi, javnim i javno-komunalnim preduzećima tj.
stručna lica koja poznaju rad u odgovarajućem softveru i imaju druga odgovarajuća znanja. Pod tim
se misli na stečeno obrazovanje u oblasti geodezije, prostornog planiranja, geografije, elektrotehnike,
građevine, arhitekture, matematike, informatike, mašinstva, saobraćaja, tehnologije i drugih srodnih
oblasti i stečeno iskustvo u radu GIS-a. Radna grupa neposredno radi na razvoju GIS-a. Ona priprema
i realizuje plan aktivnosti i preko Komisije ga upućuje Gradskom veću na izjašnjavanje. Radna grupa
prikuplja podatke relevantne za GIS i vrši unos podataka u sistem.
Prema Odluci, delove GIS-a čine sledeći segmenti: hardver, softver, podaci, administratori, članovi
sistema, korisnici sistema, metode i procedure.
Hardver je fizičko računarsko okruženje u kome GIS radi.
Softver obezbeđuje funkcije i alate neophodne za prikupljanje, analizu i prikazivanje podataka o
prostoru. Ključne komponente GIS softvera su:
a. Alati za unos i obradu prostornih informacija;
b. Sistemi za upravljanje bazama podataka (DBMS);
v. Alati za podršku prostornih upita, analiza i vizuelizacije;
g. Grafički korisnički interfejs za jednostavno korišćenje alata.
Podaci u digitalnom obliku su rasterski, vektorski i alfanumerički.
Administratori sistema su tehnička lica - specijalisti koji razvijaju i održavaju sistem.
Članovi sistema su javna preduzeća, ustanove i druga pravna lica koja su sa Gradom zaključila ugovor
o pristupanju GIS-u.
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 45

Č G I S
Korisnici sitema su pravna i fizička lica koja koriste raspoložive podatke.
Metode čine planovi i pravila funkcionisanja GIS-a.
Procedure su utvrđena pravila postupanja.
Članovi sistema - Javna i javno-komunalna preduzeća čiji su zaposleni prošli obuku u okviru projekta
„Unapređenje GIS-a u Pančevu“ su izuzeta od ovog pravila i ona su postala članovi sistema danom
stupanja na snagu Odluke. Po Odluci članovi sistema, izuzev grada Pančeva su:
• JKP „Vodovod i kanalizacija“ Pančevo
• JP „Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva“ Pančevo
• JKP „Grejanje“ Pančevo
• JKP „Zelenilo“ Pančevo
• JP „Gradska stambena agencija“ Pančevo
• JKP „Higijena“ Pančevo i
• JKP „Autotransport-Pančevo“ Pančevo.
Tim za realizaciju projekta sačinjem od zaposlenih iz Gradske uprave Pančeva i Šapca je bio prijatno
iznenađen entuzijazmom i posvećenošću sa kojom su koleginice i kolege iz javnih i javno-komunalnih
preduzeća pohađali obuku a nakon toga, definisali, prikupili i unosili podatke iz nadležnosti preduzeća
iz kojih dolaze. Nadamo se da će Radna grupa za GIS sa istom posvećenošću nastaviti sa radom i da
će umrežavanje i međusobna saradnja davati dobre rezultate koje je dala tokom realizacije projekta
„Unapređenje GIS-a u Pančevu“.
46
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “

Č G I S
16. Korišćeni izvori i literatura
Publikacije na srpskom jeziku koje se bave lokalnim GIS-om
(dostupne su na internetu):
- GIS priručnik za lokalne samouprave u Srbiji, GTZ i SKGO, Beograd, 2008.
- Najbolje IKT prakse gradova i opština u Srbiji, The Urban Institute, Niš, 2009.
- Program Exchange – primeri dobre prakse, SKGO, Beograd, 2007.
Iskustva iz regiona:
- Javni informacioni sistem prostornih podataka Ljubljane
https://urbanizem.ljubljana.si/
- GIS portal grada Skoplja
http://gis.skopje.gov.mk/skopjegis/
- Geoportal grada Zagreba
https://geoportal.zagreb.hr/
- Zeleni katastar grada Osjeka
http://zelenikatastar.osijek.hr
- GIS grada Karlovca
gis.karlovac.hr
GIS lokalnih samouprava u Srbiji:
- Subotica
http://www.suboticagis.rs/
- Inđija
http://www.indjija.net
- Niš
http://gis.ni.rs/
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 47

Č G I S
- Kragujevac
http://gis.kragujevac.org.rs/
- Šabac
http://www.sabacgis.org
Korišćeni strateški dokumenti:
- Strategija prostornog razvoja Republike Srbije 2009-2013-2020, Ministarstvo životne sredine i
prostornog planiranja i Republička agencija za prostorno planiranje
- Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“ br. 51/2010)
- Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“ br. 51/2010)
- Strategija uspostavljanja infrastrukture prostornih podataka u republici Srbiji za period 2010. do
2012. godine („Službeni glasnik RS“ br. 81/2010)
- Strategija razvoja elektronskih medija („Službeni glasnik RS“ br. 68/2010)
- Strategija razvoja opštine Pančevo 2007 – 2025., operativna verzija
Korisni linkovi:
- Republički geodetski zavod (RGZ) - www.rgz.gov.rs ; www.geosrbija.rs
- Institut za GIS - http://www.i-gis.hr/ (u okviru ovog sajta dostupna je Galerija linkova na GIS sajtove
u Hrvatskoj i šire - http://i-gis.hr/index.php/galerija)
- Mogućnosti novih tehnologija – Geosimulation http://geosi mulation.org/
48
P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “