Pogledaj
Pogledaj Pogledaj
нови пројекти Decentralizacija u Srbiji Између потребе и политичке воље Od 167 lokalnih samouprava u Srbiji, u 133 su zarade po zaposlenom ispod republi~kog proseka, porast onih koji `ive ispod apsolutne granice siroma{tva dvostruko je ve}i u ostatku Srbije u odnosu na Beograd, samo u 2010-toj 50.000 gra|ana Srbije preselilo se u prestonicu u potrazi za boqim `ivotnim standardom, a “opsedawe beogradskih kapija” iza kojih se okre}e tri ~etvrtine ukupnog srpskog kapitala, postalo je definicija uspe{nog lokalnog lidera. I dok centralizovana Srbija atrofira, politi~ari “nadvla~e konopac” oko, ina~e zvani~no proklamovanog dr`avnog opredeqewa za decentralizaciju, a zbuweni gra|ani lutaju od straha od separatizma do zahteva da se izvuku iz `ivog blata siroma{tva Gotovo da nema lokalne sredine u kojoj se, u svakodnevnoj politi~koj komunikaciji ne ~uje da dobar gradona~elnik ili predsednik op{tine “mora svaki dan u Beograd” jer “tamo su pare”. Jednako ~esto govori se i da, ako ho}emo vi{e investicija, lokalnu samoupravu treba da vodi koalicija po ugledu na republi~ku i da, tako, ostvari boqu saradwu sa Vladom Srbije, a ako se radnici ili privrednici iz kakvog preduze}a po`ale lokalnoj upravi, dobi}e odgovor da “lokalna samouprava nema ingerencije u privredi”. I mawe osetqivom uhu ve} ove tri re~enice mogu re}i ono na {to stru~waci ve} odavno upozoravaju - da je Srbija u ovom trenutku visoko centralizovana zemqa, u politi~kom, ekonomskom, adminstrativnom i svakom drugom smislu. Centralisti~ki pristup najvidqiviji je u oblasti finansija, gde je na snazi je mehanizam koji najve}i deo prihoda ste~enih na lokalnim nivoima koncentri{e u dr`avnu kasu, da bi se potom taj isti novac distribuirao po kriterijumima koje odre|uje aktuelna republi~ka vlast. Tako, izvr{na republi~ka vlast odlu~uje {ta }e se i kojoj lokalnoj sredini graditi, a da, naj~e{}e nije informisana da li je neki lokalni put u isto~noj Srbiji od ve}e va`nosti nego bolnica u zapadnoj. Statistika i beogradizacija Pri~a o decentralizaciji koja korespondira sa sve ~e{}om pobunom protiv “beogradizacije” Srbije, potvrdu dobija i kroz alarmantne statisti~ke Pokretna gajba (LP foto slu`ba) podatke koji oslikavaju razlike u standardu gra|ana koji naseqavaju prestonicu i onih u ostatku Srbije. Prema najnovijim podacima Republi~kog zavoda za statistiku prose~na neto zarada za april u Srbiji iznosi oko 390 evra. Pri tom, stanovnik Beograda u proseku zara|uje 465, Sombora 365, Kragujevca 368, Ni{a 367, Vrawa 288 evra. Najmawa prose~na zarada je u Kwa`evcu, 195, a najvi{a u jednoj beogradskoj op{tini, 563 evra, dakle gotovo tri puta vi{e. Upozoravaju}a je i ~iwenica da od 167 lokalnih samouprava ~ak 133 imaju prose~ne zarade ni`e od republi~kog proseka. U toj grupi su i gotovo svi ve}i gradovi u Srbiji, pa i dobar broj vojvo|anskih op{tina. I statistika o porastu siroma{tva pokazuje uve}avawe razlika izme|u Beograda i ostatka Srbije. U 2008. godini je ispod apsolutne granice siroma{tva u Srbiji bilo 6,1 odsto gra|ana. U Beogradu ih je bilo 2,1, a u centralnoj Srbiji 7 odsto. U pro{loj godini je broj siroma{nih u Srbiji porastao je na 9,2 odsto, u Beogradu na 5,3, a u centralnoj Srbiji na ~ak 12 odsto gra|ana. ^etiri su kqu~na pokazateqa po kojima se vidi da je Srbija fiskalno veoma centralizovana zemqa, navodi prof. dr Miroslav Prokopijevi}, predsednik Centra za slobodno tr`i{te. Fiskalna centralizacija ogleda se u tome {to je udeo potro{we gradova i op{tina suvi{e mali u odnosu na dr`avnu potro{wu, {to op{tine i gradovi imaju mali udeo izvornih prihoda, svega 20-tak odsto od ukupnih prihoda, {to su poreske stope uniformne i ima jako malo poreske konkurencije izme|u op{tina i gradova kod onih poreza za koje su oni nadle`ni, i kona~no, to {to gradovi i op{tine imaju lo{ polo`aj na kreditnom tr`i{tu i dosta su nesamostalni u zadu`ivawu. - To se vidi i po tome {to do sada nijedan grad ili op{tina nisu emitovali takozvane du`ni~ke hartije ili municipalne obveznice – navodi profesor Prokopijevi}. Smisao i prepreke – U Ustavu Srbije pi{e da svi gra|ani imaju jednaka prava na jednak nivo usluga. I ne pi{e da za ostvarewe tog prava ima zna~aja gde `ivimo. Ako nivo usluga koji dobijamo u na{oj Radnik sa hlebom (LP foto slu`ba) lokalnoj zajednici nije jednak nivou koji dobijaju gra|ani prestonice, mi imamo pravo da protestujemo. A o tome kakve su, na primer, zdravstvene usluge u jednom gradu ili op{tini, najboqe zna rukovodstvo tog grada ili op{tine. Zato ono mora da ima i ingerencije da na wih uti~e. – rekao je nedavno na jednom skupu Aleksandar Mihajlov, ekspert Saveta Evrope i menaxer programa “Ja~awe lokalne samouprave u Srbiji”. Po mi{qewu Mihajlova koncept decentralizacije se te{ko razumeva i zato {to se uglavnom predstavqa samo kao borba za raspolagawe novcem, a gubi se iz vida da je smisao decentralizacije da gra|ani u svojim lokalnim zajednicama odlu~uju o svojim prioritetim potrebama i problemima i re{avaju ih. - Srbija je jedina zemqa u Evropi u kojoj je ~itava imovina centralizovana – upozorio je Mihajlov, dodaju}i da je, uz 24 3. jun 2011.
нови пројекти podr{ku SE pripremqen koncept zakona koji ~eka na usvajawe. Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam u Novom Sadu, podse}a da je jo{ je DOS, prave}i svoj program, obe}avao dono{ewe deklaracije sa naglaskom na ve}i stepen regionalne autonomije i decentralizaciju lokalnih zajednica. Od tada se, nagla{ava on, promenilo pet vlada i ni{ta se su{tinski nije dogodilo. Po mi{qewu Popova, nekoliko je razloga {to je koncept decentralizacije u Srbiji “uhva}en u ~u~wu”. - Ne postoji politi~ka voqa delova vladaju}e garniture za sprovo|ewe decentralizacije. Ordinarna je ~iwenica da svaka vlast `eli koncentrisanu mo} i zato ni posle deset godina nije donet zakon o povra}aju imovine lokalnim samoupravama. I od predsednika Tadi}a sti`u obeshrabruju}e izjave kako se u decentralizaciju mora u}i oprezno da ne do|e do destabilizacije. Javno mwewe, pak, zbog istorijskog nasle|a i percepcije stalnog gubitka, sklono je da zahtev za decentralizacijom do`ivqava kao te`wu ka separatizmu, a Evropski politi~ari ne ~ine ni{ta da se ti strahovi razveju – ocewuje Popov. U o~ekivawu strategije Pitawe u kojoj meri gra- |ani razumeju decentralizaciju, “otvoreno” je i prilikom istra`ivawa koje je svojevremeno sproveo CESID. Prema wemu, tek svaki peti gra|anin Srbije tvrdi da jeste za decentralizaciju , ve}ina je protiv we, dok su stavovi dela ispitanika pome{ani. S druge strane, ogromna ve}ina ispitanika podr`ava pove}awe nadle`nosti lokalnih samouprava. Ta dva podatka, zapravo, potvr|uju ocenu da gra|ani decentralizaciju poistove}uju sa teritorijalnom autonomijom i separatizmom. Vlada Srbije je, sa namerom da obezbedi uslove za izradu nacionalne strategije decentralizacije, u martu 2009. osnovala je Nacionalni savet za decentralizaciju, a polovinom iste godine i Kancelariju Nacionalnog saveta. - Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju RS je tokom proteklih ne{to vi{e od godinu dana, sprovela mnogo promotivnih aktivnosti o prednostima koje proces decentralizacije donosi svakom konkretnom gra|aninu: u saradwi sa nekoliko partnera organizovali smo prvu Nacionalnu konferenciju o decentralizaciji, objavqujemo ~asopis „Decentralizator“, obilazimo Srbiju promovi{u}i studiju o modelima decentralizacije u zemqama EU, sara|ujemo u projektima Saveta Evrope koji se odnose na ja~awe kapaciteta lokalne samouprave… Verujemo da su ove na{e aktivnosti uticale na sve ve}i zna~aj koji ovo pitawe dobija i pa`wu koja se u javnosti posve}uje decentralizaciji. Ipak, o tome koliki je stvarni nivo podr{ke procesu decentralizacije i da li je on ne{to ve}i u odnosu na period od pre dve godine, mo}i }emo da imamo konkretne podatke na jesen, kada budemo dobili rezultate istra`ivawa javnog mwewa, koje }emo sprovesti tokom leta – ka`e Nata{a ^orbi}, direktorka Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju. LP KONTROLOR Будите контролор у својој средини Dok ne budu stigla prva pitawa govorimo uop{teno o terminu javne nabavke, koji je definisan Zakonom o javnim nabavkama od 2002., a zatim i najnovijim iz 2009. godine. Javna nabavka predstavqa pribavqawe dobara i usluga ili ustupawe izvo|ewa radova od strane dr`avnog organa, Pozivni centar Projekat predvi|a osnivawe pozivnih centara u lokalnim redakcijama koje ga realizuju radi podsticawa na aktivno u~e{}e gradjana u borbi protiv korupcije, te medijsku kampawu pod sloganom „Budite kontrolor u svojoj sredini“. Pitawa mo`ete uputiti na na{e telefone: 031/ 513 -128, 513-929 ili 513-128, a mi }emo od nadle`nih potra`iti odgovore i objaviliti u listu „Vesti“ i programu Radio U`ica. Od pro{log broja smo zapo~eli realizaciju projekta Lokal presa „Kontrolor“ koji }e potra`iti odgovore i obrazlo`ewa vlasti na pitawa i primedbe gra|ana na proces sprovo|ewa javnih nabavki i wihovim mawkavostima ustanove, organizacije ili drugih pravnih lica koji se smatraju naru~iocem. Javna nabavka se odnosi na nabavku dobara, usluga, izvo|ewe gra|evinskih radova. A na pitawe ko podle`e javnim nabavkama Petar Vujadinovi}, na~elnik Gradske uprave ka`e: - Javnim nabavkama podle- `u pre svega dr`avni organi, organizacije, ustanove i subjekti koji su osnovani od strane ovih institucija, odnosno dr`avnih organa lokalne samouprave gde je ve}inski kapital vi{e od 50 odsto. To je obavezno za te institucije. Da bi se pristupilo nabavkama, izvo|ewu radova neophodne su i odre|ene pretpostavke, neophodne pre svega da ove institucije donesu plan javne nabavke za odre|enu godinu i da za to {to su planirali imaju odre|ena sredstava u buxetu. To je osnov za pokretawe javne nabavke. Naravno imamo javnih nabavki koje se ne mogu realizovati u jednoj buxetskoj godini nego one mogu da traju dve, tri, ili pet godina, ali se mora napraviti konstukcija finansirawa tih radova ili tih usluga. Obi~no su to neki ve}i radovi i kapitalni objekti koji traju nekoliko godina, ali se Petar Vujadinovi}, na~elnik Gradske uprave buxetom planiraju sredstva ili se obezbede iz nekih drugih izvora, posredstvom donacaija, mogu da budu transferi vi{ih nivoa vlasti, republike, ministrastava, NIP-a, kako bi se obezbedila neophodna sredstva za po~etak projekta i wegovu realizaciju do kraja. Odgovornost u javnim nabavkama Projekat LP Kontrolor se finansira iz programa „Ja~awe mehanizama odgovornosti u javnim nabavkma“ koji sporovodi UNDP Srbija uz finansijsku podr{ku Vlade Kraqevine Norve{ke. Stavovi i mi{qewa izneti u tekstovima ne predstavqaju stavove UNDP. 3. jun 2011. 25
- Page 3 and 4: U OVOM BROJU ZAIM RAMOVI] U pore|ew
- Page 5 and 6: GR^KI AMBASADOR U U@ICU Ужице
- Page 7 and 8: socijalne za{tite razvija nove uslu
- Page 9 and 10: актуелно BRANISLAV MITROVI]
- Page 11 and 12: репортажа Ispred Evropskog
- Page 13 and 14: SUFINANASIRAWE ZAPO[QAVAWA Расп
- Page 15 and 16: URU^ENI POKLONI DE^IJEM ODEQEWU OP[
- Page 17 and 18: o~etkom maja delegacija Pu`i~kih pr
- Page 19 and 20: култура VI[EGRADSKA STAZA 20
- Page 21 and 22: VODI^ ZA BUDU]E STUDENTE VISOKA [KO
- Page 23: хроника 10. ME\UNARODNI BLUE
- Page 27 and 28: Pi{e: Danica Dikovi}- ]urguz век
- Page 29 and 30: спорт ZLATIBORSKA OKRU@NA FUDB
- Page 31 and 32: a` i neizvesnost 13. Memo- relija M
- Page 33 and 34: О Г Л А С И 031/562-038 (posl
- Page 35 and 36: Ч И ТУ Љ Е ^etrdeset dana je
- Page 37 and 38: Ч И ТУ Љ Е Obave{tavamo rodbi
нови пројекти<br />
podr{ku SE pripremqen koncept<br />
zakona koji ~eka na usvajawe.<br />
Aleksandar Popov, direktor<br />
Centra za regionalizam u<br />
Novom Sadu, podse}a da je jo{<br />
je DOS, prave}i svoj program,<br />
obe}avao dono{ewe deklaracije<br />
sa naglaskom na ve}i stepen<br />
regionalne autonomije i decentralizaciju<br />
lokalnih zajednica.<br />
Od tada se, nagla{ava on, promenilo<br />
pet vlada i ni{ta se<br />
su{tinski nije dogodilo. Po<br />
mi{qewu Popova, nekoliko je<br />
razloga {to je koncept decentralizacije<br />
u Srbiji “uhva}en u<br />
~u~wu”.<br />
- Ne postoji politi~ka<br />
voqa delova vladaju}e garniture<br />
za sprovo|ewe decentralizacije.<br />
Ordinarna je ~iwenica<br />
da svaka vlast `eli koncentrisanu<br />
mo} i zato ni posle deset<br />
godina nije donet zakon o<br />
povra}aju imovine lokalnim samoupravama.<br />
I od predsednika<br />
Tadi}a sti`u obeshrabruju}e izjave<br />
kako se u decentralizaciju<br />
mora u}i oprezno da ne do|e do<br />
destabilizacije. Javno mwewe,<br />
pak, zbog istorijskog nasle|a<br />
i percepcije stalnog gubitka,<br />
sklono je da zahtev za decentralizacijom<br />
do`ivqava kao<br />
te`wu ka separatizmu, a Evropski<br />
politi~ari ne ~ine ni{ta<br />
da se ti strahovi razveju – ocewuje<br />
Popov.<br />
U o~ekivawu<br />
strategije<br />
Pitawe u kojoj meri gra-<br />
|ani razumeju decentralizaciju,<br />
“otvoreno” je i prilikom<br />
istra`ivawa koje je svojevremeno<br />
sproveo CESID. Prema wemu,<br />
tek svaki peti gra|anin Srbije<br />
tvrdi da jeste za decentralizaciju<br />
, ve}ina je protiv we,<br />
dok su stavovi dela ispitanika<br />
pome{ani. S druge strane, ogromna<br />
ve}ina ispitanika podr`ava<br />
pove}awe nadle`nosti lokalnih<br />
samouprava. Ta dva podatka,<br />
zapravo, potvr|uju ocenu<br />
da gra|ani decentralizaciju<br />
poistove}uju sa teritorijalnom<br />
autonomijom i separatizmom.<br />
Vlada Srbije je, sa namerom<br />
da obezbedi uslove za<br />
izradu nacionalne strategije<br />
decentralizacije, u martu 2009.<br />
osnovala je Nacionalni savet<br />
za decentralizaciju, a polovinom<br />
iste godine i Kancelariju<br />
Nacionalnog saveta.<br />
- Kancelarija Nacionalnog<br />
saveta za decentralizaciju<br />
RS je tokom proteklih ne{to<br />
vi{e od godinu dana, sprovela<br />
mnogo promotivnih aktivnosti<br />
o prednostima koje proces decentralizacije<br />
donosi svakom<br />
konkretnom gra|aninu: u<br />
saradwi sa nekoliko partnera<br />
organizovali smo prvu Nacionalnu<br />
konferenciju o decentralizaciji,<br />
objavqujemo ~asopis<br />
„Decentralizator“, obilazimo<br />
Srbiju promovi{u}i studiju o<br />
modelima decentralizacije u<br />
zemqama EU, sara|ujemo u projektima<br />
Saveta Evrope koji se<br />
odnose na ja~awe kapaciteta<br />
lokalne samouprave… Verujemo<br />
da su ove na{e aktivnosti uticale<br />
na sve ve}i zna~aj koji ovo<br />
pitawe dobija i pa`wu koja se<br />
u javnosti posve}uje decentralizaciji.<br />
Ipak, o tome koliki je<br />
stvarni nivo podr{ke procesu<br />
decentralizacije i da li je on<br />
ne{to ve}i u odnosu na period<br />
od pre dve godine, mo}i }emo<br />
da imamo konkretne podatke<br />
na jesen, kada budemo dobili<br />
rezultate istra`ivawa javnog<br />
mwewa, koje }emo sprovesti tokom<br />
leta – ka`e Nata{a ^orbi},<br />
direktorka Kancelarije Nacionalnog<br />
saveta za decentralizaciju.<br />
LP KONTROLOR<br />
Будите контролор у својој<br />
средини<br />
Dok ne budu stigla prva<br />
pitawa govorimo uop{teno<br />
o terminu javne nabavke, koji<br />
je definisan Zakonom o javnim<br />
nabavkama od 2002., a zatim i<br />
najnovijim iz 2009. godine. Javna<br />
nabavka predstavqa pribavqawe<br />
dobara i usluga ili<br />
ustupawe izvo|ewa radova<br />
od strane dr`avnog organa,<br />
Pozivni centar<br />
Projekat predvi|a osnivawe<br />
pozivnih centara u<br />
lokalnim redakcijama koje ga<br />
realizuju radi podsticawa<br />
na aktivno u~e{}e gradjana<br />
u borbi protiv korupcije, te<br />
medijsku kampawu pod sloganom<br />
„Budite kontrolor u<br />
svojoj sredini“.<br />
Pitawa mo`ete uputiti na<br />
na{e telefone: 031/ 513 -128,<br />
513-929 ili 513-128, a<br />
mi }emo od nadle`nih<br />
potra`iti odgovore i objaviliti<br />
u listu „Vesti“ i programu<br />
Radio U`ica.<br />
Od pro{log broja smo zapo~eli realizaciju<br />
projekta Lokal presa „Kontrolor“ koji }e<br />
potra`iti odgovore i obrazlo`ewa vlasti<br />
na pitawa i primedbe gra|ana na proces<br />
sprovo|ewa javnih nabavki i wihovim mawkavostima<br />
ustanove, organizacije ili drugih<br />
pravnih lica koji se smatraju<br />
naru~iocem. Javna nabavka<br />
se odnosi na nabavku dobara,<br />
usluga, izvo|ewe gra|evinskih<br />
radova.<br />
A na pitawe ko podle`e<br />
javnim nabavkama Petar Vujadinovi},<br />
na~elnik Gradske uprave<br />
ka`e:<br />
- Javnim nabavkama podle-<br />
`u pre svega dr`avni organi, organizacije,<br />
ustanove i subjekti<br />
koji su osnovani od strane ovih<br />
institucija, odnosno dr`avnih<br />
organa lokalne samouprave gde<br />
je ve}inski kapital vi{e od 50<br />
odsto. To je obavezno za te institucije.<br />
Da bi se pristupilo<br />
nabavkama, izvo|ewu radova<br />
neophodne su i odre|ene pretpostavke,<br />
neophodne pre svega<br />
da ove institucije donesu plan<br />
javne nabavke za odre|enu godinu<br />
i da za to {to su planirali<br />
imaju odre|ena sredstava u buxetu.<br />
To je osnov za pokretawe<br />
javne nabavke. Naravno imamo<br />
javnih nabavki koje se ne mogu<br />
realizovati u jednoj buxetskoj<br />
godini nego one mogu da traju<br />
dve, tri, ili pet godina, ali se<br />
mora napraviti konstukcija finansirawa<br />
tih radova ili tih<br />
usluga. Obi~no su to neki ve}i<br />
radovi i kapitalni objekti koji<br />
traju nekoliko godina, ali se<br />
Petar Vujadinovi}, na~elnik<br />
Gradske uprave<br />
buxetom planiraju sredstva ili<br />
se obezbede iz nekih drugih izvora,<br />
posredstvom donacaija,<br />
mogu da budu transferi vi{ih<br />
nivoa vlasti, republike, ministrastava,<br />
NIP-a, kako bi se<br />
obezbedila neophodna sredstva<br />
za po~etak projekta i wegovu realizaciju<br />
do kraja.<br />
Odgovornost u javnim nabavkama<br />
Projekat LP Kontrolor se finansira iz programa<br />
„Ja~awe mehanizama odgovornosti u javnim nabavkma“ koji<br />
sporovodi UNDP Srbija uz finansijsku podr{ku Vlade<br />
Kraqevine Norve{ke.<br />
Stavovi i mi{qewa izneti u tekstovima ne predstavqaju<br />
stavove UNDP.<br />
3. jun 2011.<br />
25
Change language