Pogledaj

More documents

Recommendations

Info

нови пројекти Decentralizacija u Srbiji Између потребе и политичке воље Od 167 lokalnih samouprava u Srbiji, u 133 su zarade po zaposlenom ispod republi~kog proseka, porast onih koji ìve ispod apsolutne granice siroma{tva dvostruko je ve}i u ostatku Srbije u odnosu na Beograd, samo u 2010-toj 50.000 gra|ana Srbije preselilo se u prestonicu u potrazi za boqim ìvotnim standardom, a “opsedawe beogradskih kapija” iza kojih se okre}e tri ~etvrtine ukupnog srpskog kapitala, postalo je definicija uspe{nog lokalnog lidera. I dok centralizovana Srbija atrofira, politi~ari “nadvla~e konopac” oko, ina~e zvani~no proklamovanog dràvnog opredeqewa za decentralizaciju, a zbuweni gra|ani lutaju od straha od separatizma do zahteva da se izvuku iz ìvog blata siroma{tva Gotovo da nema lokalne sredine u kojoj se, u svakodnevnoj politi~koj komunikaciji ne ~uje da dobar gradona~elnik ili predsednik op{tine “mora svaki dan u Beograd” jer “tamo su pare”. Jednako ~esto govori se i da, ako ho}emo vi{e investicija, lokalnu samoupravu treba da vodi koalicija po ugledu na republi~ku i da, tako, ostvari boqu saradwu sa Vladom Srbije, a ako se radnici ili privrednici iz kakvog preduze}a poàle lokalnoj upravi, dobi}e odgovor da “lokalna samouprava nema ingerencije u privredi”. I mawe osetqivom uhu ve} ove tri re~enice mogu re}i ono na {to stru~waci ve} odavno upozoravaju - da je Srbija u ovom trenutku visoko centralizovana zemqa, u politi~kom, ekonomskom, adminstrativnom i svakom drugom smislu. Centralisti~ki pristup najvidqiviji je u oblasti finansija, gde je na snazi je mehanizam koji najve}i deo prihoda ste~enih na lokalnim nivoima koncentri{e u dràvnu kasu, da bi se potom taj isti novac distribuirao po kriterijumima koje odre|uje aktuelna republi~ka vlast. Tako, izvr{na republi~ka vlast odlu~uje {ta }e se i kojoj lokalnoj sredini graditi, a da, naj~e{}e nije informisana da li je neki lokalni put u isto~noj Srbiji od ve}e va`nosti nego bolnica u zapadnoj. Statistika i beogradizacija Pri~a o decentralizaciji koja korespondira sa sve ~e{}om pobunom protiv “beogradizacije” Srbije, potvrdu dobija i kroz alarmantne statisti~ke Pokretna gajba (LP foto slu`ba) podatke koji oslikavaju razlike u standardu gra|ana koji naseqavaju prestonicu i onih u ostatku Srbije. Prema najnovijim podacima Republi~kog zavoda za statistiku prose~na neto zarada za april u Srbiji iznosi oko 390 evra. Pri tom, stanovnik Beograda u proseku zara|uje 465, Sombora 365, Kragujevca 368, Ni{a 367, Vrawa 288 evra. Najmawa prose~na zarada je u Kwaèvcu, 195, a najvi{a u jednoj beogradskoj op{tini, 563 evra, dakle gotovo tri puta vi{e. Upozoravaju}a je i ~iwenica da od 167 lokalnih samouprava ~ak 133 imaju prose~ne zarade niè od republi~kog proseka. U toj grupi su i gotovo svi ve}i gradovi u Srbiji, pa i dobar broj vojvo|anskih op{tina. I statistika o porastu siroma{tva pokazuje uve}avawe razlika izme|u Beograda i ostatka Srbije. U 2008. godini je ispod apsolutne granice siroma{tva u Srbiji bilo 6,1 odsto gra|ana. U Beogradu ih je bilo 2,1, a u centralnoj Srbiji 7 odsto. U pro{loj godini je broj siroma{nih u Srbiji porastao je na 9,2 odsto, u Beogradu na 5,3, a u centralnoj Srbiji na ~ak 12 odsto gra|ana. êtiri su kqu~na pokazateqa po kojima se vidi da je Srbija fiskalno veoma centralizovana zemqa, navodi prof. dr Miroslav Prokopijevi}, predsednik Centra za slobodno trì{te. Fiskalna centralizacija ogleda se u tome {to je udeo potro{we gradova i op{tina suvi{e mali u odnosu na dràvnu potro{wu, {to op{tine i gradovi imaju mali udeo izvornih prihoda, svega 20-tak odsto od ukupnih prihoda, {to su poreske stope uniformne i ima jako malo poreske konkurencije izme|u op{tina i gradova kod onih poreza za koje su oni nadle`ni, i kona~no, to {to gradovi i op{tine imaju lo{ poloàj na kreditnom trì{tu i dosta su nesamostalni u zaduìvawu. - To se vidi i po tome {to do sada nijedan grad ili op{tina nisu emitovali takozvane du`ni~ke hartije ili municipalne obveznice – navodi profesor Prokopijevi}. Smisao i prepreke – U Ustavu Srbije pi{e da svi gra|ani imaju jednaka prava na jednak nivo usluga. I ne pi{e da za ostvarewe tog prava ima zna~aja gde ìvimo. Ako nivo usluga koji dobijamo u na{oj Radnik sa hlebom (LP foto slu`ba) lokalnoj zajednici nije jednak nivou koji dobijaju gra|ani prestonice, mi imamo pravo da protestujemo. A o tome kakve su, na primer, zdravstvene usluge u jednom gradu ili op{tini, najboqe zna rukovodstvo tog grada ili op{tine. Zato ono mora da ima i ingerencije da na wih uti~e. – rekao je nedavno na jednom skupu Aleksandar Mihajlov, ekspert Saveta Evrope i menaxer programa “Ja~awe lokalne samouprave u Srbiji”. Po mi{qewu Mihajlova koncept decentralizacije se te{ko razumeva i zato {to se uglavnom predstavqa samo kao borba za raspolagawe novcem, a gubi se iz vida da je smisao decentralizacije da gra|ani u svojim lokalnim zajednicama odlu~uju o svojim prioritetim potrebama i problemima i re{avaju ih. - Srbija je jedina zemqa u Evropi u kojoj je ~itava imovina centralizovana – upozorio je Mihajlov, dodaju}i da je, uz 24 3. jun 2011.
нови пројекти podr{ku SE pripremqen koncept zakona koji ~eka na usvajawe. Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam u Novom Sadu, podse}a da je jo{ je DOS, prave}i svoj program, obe}avao dono{ewe deklaracije sa naglaskom na ve}i stepen regionalne autonomije i decentralizaciju lokalnih zajednica. Od tada se, nagla{ava on, promenilo pet vlada i ni{ta se su{tinski nije dogodilo. Po mi{qewu Popova, nekoliko je razloga {to je koncept decentralizacije u Srbiji “uhva}en u ~u~wu”. - Ne postoji politi~ka voqa delova vladaju}e garniture za sprovo|ewe decentralizacije. Ordinarna je ~iwenica da svaka vlast èli koncentrisanu mo} i zato ni posle deset godina nije donet zakon o povra}aju imovine lokalnim samoupravama. I od predsednika Tadi}a stiù obeshrabruju}e izjave kako se u decentralizaciju mora u}i oprezno da ne do|e do destabilizacije. Javno mwewe, pak, zbog istorijskog nasle|a i percepcije stalnog gubitka, sklono je da zahtev za decentralizacijom doìvqava kao te`wu ka separatizmu, a Evropski politi~ari ne ~ine ni{ta da se ti strahovi razveju – ocewuje Popov. U o~ekivawu strategije Pitawe u kojoj meri gra- |ani razumeju decentralizaciju, “otvoreno” je i prilikom istraìvawa koje je svojevremeno sproveo CESID. Prema wemu, tek svaki peti gra|anin Srbije tvrdi da jeste za decentralizaciju , ve}ina je protiv we, dok su stavovi dela ispitanika pome{ani. S druge strane, ogromna ve}ina ispitanika podràva pove}awe nadle`nosti lokalnih samouprava. Ta dva podatka, zapravo, potvr|uju ocenu da gra|ani decentralizaciju poistove}uju sa teritorijalnom autonomijom i separatizmom. Vlada Srbije je, sa namerom da obezbedi uslove za izradu nacionalne strategije decentralizacije, u martu 2009. osnovala je Nacionalni savet za decentralizaciju, a polovinom iste godine i Kancelariju Nacionalnog saveta. - Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju RS je tokom proteklih ne{to vi{e od godinu dana, sprovela mnogo promotivnih aktivnosti o prednostima koje proces decentralizacije donosi svakom konkretnom gra|aninu: u saradwi sa nekoliko partnera organizovali smo prvu Nacionalnu konferenciju o decentralizaciji, objavqujemo ~asopis „Decentralizator“, obilazimo Srbiju promovi{u}i studiju o modelima decentralizacije u zemqama EU, sara|ujemo u projektima Saveta Evrope koji se odnose na ja~awe kapaciteta lokalne samouprave… Verujemo da su ove na{e aktivnosti uticale na sve ve}i zna~aj koji ovo pitawe dobija i pa`wu koja se u javnosti posve}uje decentralizaciji. Ipak, o tome koliki je stvarni nivo podr{ke procesu decentralizacije i da li je on ne{to ve}i u odnosu na period od pre dve godine, mo}i }emo da imamo konkretne podatke na jesen, kada budemo dobili rezultate istraìvawa javnog mwewa, koje }emo sprovesti tokom leta – kaè Nata{a ôrbi}, direktorka Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju. LP KONTROLOR Будите контролор у својој средини Dok ne budu stigla prva pitawa govorimo uop{teno o terminu javne nabavke, koji je definisan Zakonom o javnim nabavkama od 2002., a zatim i najnovijim iz 2009. godine. Javna nabavka predstavqa pribavqawe dobara i usluga ili ustupawe izvo|ewa radova od strane dràvnog organa, Pozivni centar Projekat predvi|a osnivawe pozivnih centara u lokalnim redakcijama koje ga realizuju radi podsticawa na aktivno u~e{}e gradjana u borbi protiv korupcije, te medijsku kampawu pod sloganom „Budite kontrolor u svojoj sredini“. Pitawa moète uputiti na na{e telefone: 031/ 513 -128, 513-929 ili 513-128, a mi }emo od nadle`nih potraìti odgovore i objaviliti u listu „Vesti“ i programu Radio Uìca. Od pro{log broja smo zapo~eli realizaciju projekta Lokal presa „Kontrolor“ koji }e potraìti odgovore i obrazloèwa vlasti na pitawa i primedbe gra|ana na proces sprovo|ewa javnih nabavki i wihovim mawkavostima ustanove, organizacije ili drugih pravnih lica koji se smatraju naru~iocem. Javna nabavka se odnosi na nabavku dobara, usluga, izvo|ewe gra|evinskih radova. A na pitawe ko podleè javnim nabavkama Petar Vujadinovi}, na~elnik Gradske uprave kaè: - Javnim nabavkama podle- ù pre svega dràvni organi, organizacije, ustanove i subjekti koji su osnovani od strane ovih institucija, odnosno dràvnih organa lokalne samouprave gde je ve}inski kapital vi{e od 50 odsto. To je obavezno za te institucije. Da bi se pristupilo nabavkama, izvo|ewu radova neophodne su i odre|ene pretpostavke, neophodne pre svega da ove institucije donesu plan javne nabavke za odre|enu godinu i da za to {to su planirali imaju odre|ena sredstava u buxetu. To je osnov za pokretawe javne nabavke. Naravno imamo javnih nabavki koje se ne mogu realizovati u jednoj buxetskoj godini nego one mogu da traju dve, tri, ili pet godina, ali se mora napraviti konstukcija finansirawa tih radova ili tih usluga. Obi~no su to neki ve}i radovi i kapitalni objekti koji traju nekoliko godina, ali se Petar Vujadinovi}, na~elnik Gradske uprave buxetom planiraju sredstva ili se obezbede iz nekih drugih izvora, posredstvom donacaija, mogu da budu transferi vi{ih nivoa vlasti, republike, ministrastava, NIP-a, kako bi se obezbedila neophodna sredstva za po~etak projekta i wegovu realizaciju do kraja. Odgovornost u javnim nabavkama Projekat LP Kontrolor se finansira iz programa „Ja~awe mehanizama odgovornosti u javnim nabavkma“ koji sporovodi UNDP Srbija uz finansijsku podr{ku Vlade Kraqevine Norve{ke. Stavovi i mi{qewa izneti u tekstovima ne predstavqaju stavove UNDP. 3. jun 2011. 25
Page 3 and 4: U OVOM BROJU ZAIM RAMOVI] U pore|ew
Page 5 and 6: GR^KI AMBASADOR U U@ICU Ужице
Page 7 and 8: socijalne za{tite razvija nove uslu
Page 9 and 10: актуелно BRANISLAV MITROVI]
Page 11 and 12: репортажа Ispred Evropskog
Page 13 and 14: SUFINANASIRAWE ZAPO[QAVAWA Расп
Page 15 and 16: URUÊNI POKLONI DEÎJEM ODEQEWU OP[
Page 17 and 18: o~etkom maja delegacija Puì~kih pr
Page 19 and 20: култура VI[EGRADSKA STAZA 20
Page 21 and 22: VODI^ ZA BUDU]E STUDENTE VISOKA [KO
Page 23: хроника 10. ME\UNARODNI BLUE
Page 27 and 28: Pi{e: Danica Dikovi}- ]urguz век
Page 29 and 30: спорт ZLATIBORSKA OKRU@NA FUDB
Page 31 and 32: a` i neizvesnost 13. Memo- relija M
Page 33 and 34: О Г Л А С И 031/562-038 (posl
Page 35 and 36: Ч И ТУ Љ Е êtrdeset dana je
Page 37 and 38: Ч И ТУ Љ Е Obave{tavamo rodbi

Pogledaj

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?