Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
U OVOM BROJU<br />
ZAIM RAMOVI]<br />
U pore|ewu sa drugim<br />
gradovima u Srbiji<br />
pribli`ne veli~ine,<br />
~ini se da imamo ne{to<br />
povoqniju socijalnu<br />
situaciju<br />
str. 6.<br />
5<br />
6<br />
8<br />
8<br />
9<br />
10<br />
13<br />
14<br />
17<br />
22<br />
GR^KI AMBASADOR U U@ICU<br />
U`ice u ritmu Evrope<br />
INTERVJU<br />
Zaim Ramovi}<br />
U@ICE<br />
Generalni urbanisti~ki plan<br />
GRADONA^ELNIK U@ICA<br />
U decentralizaciju – odgovorno<br />
GRADSKI ODBOR SPS<br />
Novi predsednik<br />
„VESTI“ U BRISELU<br />
Grad ~okolade, piva i birokrata<br />
ARIQE<br />
Sve~ano obele`en Ariqevdan<br />
POQOPRIVREDA<br />
Sertifikat "Sirogojnu"<br />
16 KOLO SRPSKIH SESTARA<br />
Godi{wa skup{tina<br />
U@I^KI STUDENTI I PROFESORI<br />
U Slova~koj<br />
NARODNA BIBLIOTEKA<br />
Qubavne i qubqene pesme<br />
31 AUTOMOBILIZAM<br />
Memorijalni reli<br />
DIMOSTENIS STOIDIS<br />
\OR\E FORST<br />
Zadovoqni smo<br />
postignutim rezultatima<br />
na Me|unarodnoj nau~no<br />
studentskoj<br />
konferenciji u Slova~koj<br />
u Nitri. Ovo je, ina~e,<br />
i prvi put da u`i~ki<br />
studenti organizovano<br />
odu na me|unarodno<br />
takmi~ewe<br />
str. 17.<br />
Gr~ka sna`no podr`ava<br />
sva nastojawa Srbije da<br />
postane punopravni ~lan<br />
Evropske unije<br />
str. 5.<br />
UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sne`ana Mati}, Qubica \uki} Pavlovi}<br />
REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Milica Turudi},<br />
Zorica \okovi}, @anka Eri}, Dragica Cvijovi}, Nela Tomi}<br />
PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik)<br />
3. jun 2011.
“VELIKO SPREMAWE SRBIJE”<br />
- “O^ISTIMO U@ICE”<br />
Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog<br />
planirawa, sa gradovima i op{tinama u Srbiji obele`ava<br />
5.jun-Svetski dan za{tite `ivotne sredine velikom radnom<br />
akcijom ~i{}ewa u subotu, 4-og.juna u 9 ~asova, istovremeno na<br />
celoj teritoriji Srbije.<br />
Pozivaju se zaposleni u dr`avnim organima, javnim<br />
preduze}ima, ustanovama-posebno obrazovnim, institucijama,<br />
udru`ewima i gra|ani da se ukqu~e i prijave se za u~e{}e u<br />
akciji, kao i vlasnici mehanizacije koji `ele da volonterski<br />
podr`e ovu akciju. Prijave je potrebno izvr{iti preko sajta<br />
www.ocistimosrbiju.rs/src/prijavisezaucesce ili na telefon 011/36-<br />
22-236.<br />
Vlasnici mehanizacije za raspored treba da kontaktiraju<br />
koordinatora akcije na telefone 522-414 ili 065/620-52-10.<br />
Sprovo|ewe akcije u U`icu koordinisa}e Gradski {tab i<br />
predsednici Saveta MZ.<br />
Obezbe|ene su rukavice i vre}e za sakupqawe otpada<br />
koje se mogu preuzeti u javnoj gara`i ( od 8.-13.~asova – kontakt<br />
telefon 064- 820 -32-46 ) i u prostorijama mesnih zajednica, od<br />
utorka, 31.maja.<br />
Napuwene kese sa otpadom treba odlo`iti pored<br />
najbli`eg kontejnera ili pored javnih puteva i o tome obavestiti<br />
de`urnog u podru~noj mesnoj zajednici ili INFO slu`bu<br />
JKP “Biokto{”na telefon 510-556.<br />
Anga`ovana vozila }e otpad pokupiti u toku istog ili narednog<br />
dana.<br />
Na gradskom podru~ju }e biti postavqeni ko{evi za<br />
sakupqawe otpadnog papira i kartona.<br />
Gra|ani U`ica imaju priliku da bezbedno uklone elektronski<br />
i elektri~ni otpad iz svog doma}instva. Ra~unare,<br />
monitore, tastature, {tampa~e,televizore, radioaparate,<br />
tranzistore, fenove za kosu, grejalice, miksere i sve ostale<br />
elektri~ne aparate mogu doneti 4. juna u prostorije gradskih<br />
mesnih zajednica ili na deponiju „Sari}a Osoje“.<br />
Odgovorni u preduze}ima i ustanovama tako|e mogu doneti<br />
elektri~ni i elektronski otpad i predati ga u skladi{te<br />
na deponiji „Sari}a Osoje“.<br />
Sve informacije mogu se dobiti na telefone 065/620-5210<br />
, 516-399 i 065/620-5150.<br />
U subotu, 4. juna<br />
O^ISTIMO ZAJEDNO U@ICE!<br />
4.jun 2011. U@ICE<br />
Po{tovani u~esnici u saobra}aju,<br />
Zakonom o bezbednosti saobra}aja na putevima ka`wivo<br />
je nemarno odbacivawe predmeta iz vozila dok su u pokretu i<br />
na parkinzima.<br />
Ako smo odgovorni u saobra}aju dok se kre}emo evropskim<br />
putevima, za{to bi se druga~ije pona{ali na na{im putevima.<br />
Ovim simboli~nim gestom molimo Vas da se i Vi ukqu~ite<br />
i date Va{ doprinos u ~i{}ewu Srbije.<br />
U~estvuju}i u Velikom spremawu dokazujemo svoju spremnost<br />
da se izborimo za boqu i zdraviju budu}nost. Dokazujemo da<br />
nas svake godine ima vi{e i `elimo da nas bude mnogo vi{e od<br />
onih koji je nemilice prqaju. Dokazujemo da smo civilizovani<br />
qudi koji ho}e da `ive u civilizovanom dru{tvu. Dokazujemo<br />
da nam je stalo i da smo sposobni da se udru`imo oko stvari<br />
koje su va`ne za sve nas i za na{u zemqu. Dajemo primer svojoj<br />
deci i mladima kako se brine o sopstvenoj okolini.<br />
хроника<br />
REGIONALNA RAZVOJNA AGENCIJA<br />
„ZLATIBOR“<br />
Подршка предузећима<br />
и кластерима<br />
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja objavilo<br />
je javne pozive za bespovratna sredstva za podr{ku<br />
razvoju inovativnih klastera i podr{ku malim i sredwim<br />
preduze}ima i preduzetnicima za ja~awe inovativnosti<br />
ere podr{ke razvoju inova-<br />
klastera i MSPP za<br />
Mtivnih<br />
ja~awe inovativnosti sprovodi<br />
Ministarstvo u saradwi sa Nacionalnom<br />
agencijom za regionalni<br />
razvoj i mre`om regionalnih<br />
razvojnih agencija.<br />
Ciqevi mera podr{ke razvoju<br />
inovativnih klastera su<br />
ja~awe kapaciteta preduze}a za<br />
tehnolo{ki razvoj i inovacije kroz<br />
partnerstvo me|u preduze}ima i<br />
uspostavqawe strate{kog partnerstva<br />
radi rasta specijalizacije.<br />
Bespovratna sredstva treba da<br />
doprinesu i pove}awu obima i<br />
vrednosti prometa preduze}a na<br />
doma}em i me|unarodnom tr`i{tu,<br />
kao i uspostavqawu saradwe sa<br />
klasterima u regionu i pripremi<br />
za zajedni~ke projekte . Za novoosnovane<br />
inovativne klastere<br />
predvi|ena su bespovratna sredstva<br />
od 200.000 dinara do maksimalno<br />
dva miliona, a za postoje}e<br />
klastere od minimalno milion do<br />
maksimalno 10 miliona dinara.<br />
Rok za podno{ewe prijava<br />
je 16. jul ove godine, a one se mogu<br />
POLICIJSKA UPRAVA U@ICE<br />
Пронађено тело<br />
podneti u Regionalnoj razvojnoj<br />
agenciji „Zlatibor“.<br />
Mere podr{ke za ciq imaju<br />
podr{ku razvoju inovacija,<br />
povezivawe MSPP sa nau~nim<br />
institucijama i transfer znawa,<br />
pove}awe vrednosti i obima<br />
prometa MSPP na tr`i{tu i<br />
rast broja MSPP koja ula`u u<br />
inovativne aktivnosti. Pravo<br />
na kori{}ewe bespovratnih<br />
sredstava imaju mala i sredwa<br />
preduze}a, preduzetnici koji vode<br />
dvojno kwigovodstvo i zadruge. Iznos<br />
bespovratne pomo}i za MSPP<br />
kre}e se u rasponu od minimalno<br />
100.000 dinara, do maksimalno 1,5<br />
miliona dinara.<br />
Rok za podno{ewe prijava<br />
je 15. jun ove godine, a prijave se<br />
mogu predati u Regionalnu razvojnu<br />
agenciju „Zlatibor“ u U`icu.<br />
Za oba javna poziva va`i<br />
da privredni subjekti koji se<br />
prijave mogu da ostvare pravo na<br />
sufinansirawe do 50 procenata<br />
tro{kova bez poreza na dodatu<br />
vrednost.<br />
R.V.<br />
U pro{lu subotu, oko 11,15 sati, Slu`benici Policijske<br />
uprave i vatrogasci Vatrogasne jedinice iz U`ica, zajedno sa<br />
gra|anima su posle dva dana pretrage korita reke \etiwe, u mestu<br />
Rujevac, op{tina U`ice, prona{li telo Neboj{e M. (1986) iz<br />
U`ica.<br />
Kako se navodi u saop{tewu Policijske uprave U`ice, pokojni<br />
Neboj{a M. i Andrija D. (1990) iz U`ica su 26. maja , u ranim<br />
jutarwim satima, iz neutvr|enih razloga sko~ili u reku \etiwu<br />
iznad mosta koji vodi prema Autobuskoj stanici. Andriju D. su<br />
drugovi uspeli da spasu iz nabujale reke dok je Neboj{u M. voda<br />
odnela re~nim koritom.<br />
O doga|aju su obave{teni istra`ni sudija Osnovnog suda i<br />
tu`ilac Osnovnog javnog tu`ila{tva u U`icu.<br />
R. V.<br />
Погинуо мотоциклиста<br />
Oko 3,45 sati u pro{lu subotu, na magistralnom putu U`ice –<br />
Zlatibor, u mestu Popova Voda, op{tina U`ice, dogodila se te{ka<br />
saoobra}ajna nesre}a u kojoj je `ivot izgubio Dragan Q. (1977) iz<br />
U`ica.<br />
U saop{tewu Policijske uprave U`ice navodi se da je do<br />
nesre}e do{lo kada je Dragan Q, koji je upravqao motociklom iz<br />
pravca Zlatibora ka U`icu, pre{ao u suprotnu kolovoznu traku i<br />
predwim krajem motocikla udario u putni~ko vozilo marke “mercedes”.<br />
Uvi|aj ove saobra}ajne nesre}e izvr{io je istra`ni sudija Osnovnog<br />
suda u U`icu uz u~e{}e tu`ioca Osnovnog javnog tu`ila{tva<br />
i policijskih slu`benika Policijske uprave u U`icu.<br />
R. V.<br />
3. jun 2011.
GR^KI AMBASADOR U U@ICU<br />
Ужице у ритму Европе<br />
Gr~ka sna`no podr`ava sva nastojawa Srbije<br />
da postane punopravni ~lan Evropske unije,<br />
izjavio je u U`icu ambasador Gr~ke Dimostenis<br />
Stoidis<br />
U`ice je peti po redu grad u<br />
Srbiji u kome je ove godine<br />
odr`ana manifestacija „Srbija<br />
u ritmu Evrope“. Gradski trg<br />
bio je mesto priredbe<br />
u kojoj su u~estvovala<br />
deca iz Zlatiborskog<br />
okruga, a partner<br />
je bila Gr~ka. Manfestaciju<br />
podr`avaju<br />
ambasadori zemaqa EU<br />
i gradona~elnici i ove<br />
godine odr`ava se u<br />
30 srpskih gradova, a<br />
zavr{nica je zakazana<br />
za 28. jun u beogradskom<br />
Centru “Sava”. U projektu<br />
u~estvuju deca osnovnih<br />
i sredwih {kola,<br />
a osmi{qen je u skladu<br />
sa Evropskom poveqom o<br />
u~e{}u mladih u `ivotu<br />
na op{tinskom i regionalnom<br />
nivou i Nacionalnom<br />
strategijom za mlade<br />
Republike Srbije. Projekat<br />
u svakom gradu okupqa<br />
oko 300 dece za koje<br />
se organizuju besplatne<br />
edukacije kroz ~etiri<br />
razli~ite sekcije.<br />
- Gr~ka sna`no<br />
podr-`ava sva nastojawa<br />
Srbije da postane punopravni<br />
~lan Evropske<br />
unije i `eli da je {to<br />
pre vidi kao punopravnog<br />
~lana EU, - rekao je otvaraju}i<br />
de~ju manifestaciju na Trgu u<br />
U`icu ambasador Gr~ke Dimostenis<br />
Stoidis.<br />
Gr~ki ambasador je pre<br />
sve~anog otvarawa razgovarao<br />
sa predstavnicima Grada zamenikom<br />
gradona~elnika Milovanom<br />
Petrovi}em i ~lanom Gradskog<br />
ve}a Ilijom Mi}evi}em.<br />
Tokom razgovora visoki gost je<br />
upoznat sa razvojnim projektima<br />
Grada. Unapredjewe ekonomske<br />
saradwe wegova ekselencija<br />
Ambasador Gr~ke<br />
Dimostenis Stoidis<br />
vidi pre svega kroz turizam uz<br />
napomenu da postoji i mogu}nost<br />
organizovawa dolaska gr~ke<br />
privredne delegacije u U`ice<br />
u ciqu pro{irewa privredne<br />
saradwe, jer za wu o~igledno<br />
postoji spremnost obe strane.<br />
@. Eri}<br />
хроника<br />
Sredom uve~e<br />
Сучим<br />
пред<br />
Милоша <br />
Deda Marko i unuk Vuk<br />
ovih dana vode zanumqiv<br />
razgovor. Vuk, svr{eni<br />
sredwo{kolac, sa prili~no<br />
solidnim ocenama, `eli da<br />
ide na daqe {kolovawe. Jo{ Pi{e: Milica Turudi}<br />
uvek birka koji bi to fakultet<br />
mogao biti. Mudro vaga da li<br />
}e posle {kolovawa mo}i da na|e posao, ili pak koliko }e wegovo<br />
budu}e zanimawe biti tra`eno u svetu.<br />
S druge strane, deda Marko sumwi~avo vrti glavom i<br />
poizdaqe nagovara unuka da se mane }orava posla, da potra`i<br />
neki posao, da se okani muke studirawa i neizvesnosti zaposlewa<br />
, jer brojni {kolovani qudi, ako nisu oti{li u svet, nalaze<br />
se na evidencijama za nezaposlene, bez obzira na diplome<br />
i dobre ocene.<br />
I jo{ jednom re~enicom deda ubedqivo „navija vodu na<br />
svoju livadu“ pitaju}i se {ta }e nam toliki {kolovani qudi,<br />
te nije ~udo da ne mogu da na|u posao.<br />
Me|utim, o~ito da junak na{e pri~e nije ~uo za podatak da<br />
Srbija ima svega sedam odsto visokoobrazovanih, i nalazi se<br />
skoro na dnu evropske liste obrazovanih, a da bi se zemqa zvala<br />
sredwerazvijenom mora da ima bar 20 odsto sa fakultetskim<br />
diplomama. A takav broj diploma i {kolovanih mladih<br />
doprinosi kvalitetu radne snage, inovacijama, istra`ivawu i<br />
otvarawu novih radnih mesta.<br />
Da su zaista u dubokoj sprezi visokoobrazovani i razvijene<br />
ekonomije govore podaci da svaki tre}i Finac i svaki<br />
~etvrti Nemac imaju zavr{ene fakultete. Dok u Srbiji svaki<br />
{esnaesti ima univerzitetsku diplomu. Ili pak da dodamo jo{<br />
nekoliko podataka, nisu slu~jno tako razvijene SAD sa 40 odsto<br />
visoko obrazovanih i Japan sa 50 odsto.<br />
Naravno, ovi podaci i te kako mogu da ohrabre mlade da je<br />
wihova {ansa upravo {kola i univerzitetska diploma ukoliko<br />
`elimo da budemo razvijenija zemqa jer nas , izme|u ostalog, u<br />
Evropi vide i sa tim zadatim parametrima.<br />
Ali, moramo biti svesni i ~iwenice da je pred mladima<br />
mnogo brige u {kolovawu, jer ono ko{ta, a postavqa se otvoreno<br />
pitawe koliko dr`ava mo`e da izdvoji za tu namenu. Jo{ su<br />
nam sve`a se}awa na pro{logodi{we protesete studenata oko<br />
upisa master i drugih studija i prelaska sa samofinansirawa<br />
na buxetsko. I pored ispuwenih uslova te{ko su uspevali da<br />
se domognu buxeta koji je za mnoge bio slamka spasa.<br />
Ovih dana jedna vest dopala je naslovu, a to je da je dr`ava<br />
ove godine izdvojila vi{e para za buxetske studije. Sve je to<br />
malo ohrabrilo i mlade i wihove roditeqe da se ipak krene<br />
na studije.<br />
Me|utim, ono {to brine je ~iwenica da mnogi od na{ih<br />
mladih svr{enih visoko{kolaca, ne mogav{i da na|u posao u<br />
svojoj Srbiji, odlu~uju se da odu u svet. I {taa re}i osim da ono<br />
{tio smo ulo`ili u sopstvenu pamet poklonili smo onima koji<br />
mogu da im ponude posao i perspektivnu budu}nost. Pa se tako<br />
Srbija na{la na visokom 136. mestu od 139 dr`ava iz kojih<br />
mladi {kolovani odlaze.<br />
Pa ipak, u pohodu na diplome ne bi trebalo da bude<br />
dilema, nama zasigurno {kolovani qudi ne bi smeli biti<br />
vi{ak. O~ekujemo da otvaramo a ne zatvaramo fabrike, uvodimo<br />
nove tehnologije, dovodimo investitore iz sveta. Wih samo<br />
{kolovani mogu da do~ekaju. Ba{ kao u narodnoj pesmi „Su~im<br />
pred Milo{a“.<br />
3. jun 2011.
ZAIM RAMOVI], DIREKTOR CENTRA ZA<br />
SOCIJALNI RAD U@ICE<br />
• [ta biste izdvojili u<br />
okviru obele`avawa jubileja<br />
pola veka postojawa i rada<br />
Centra<br />
- Jednu pozitivnu energiju<br />
koja se ose}ala me|u zaposlenima<br />
i wihova `eqa i namera da<br />
budu dobri doma}ini koleginicama<br />
i kolegama iz drugih centara<br />
i ustanova, zvanicama i<br />
gostima iz grada i Republike.<br />
Pored toga i pri~a o Centru je<br />
bila prijatno iznena|ewe za<br />
sve, posebno za pomo}nicu ministra<br />
i wene saradnike jer je<br />
re~ o retrospektivi razvoja ne<br />
samo Centra za socijalni rad<br />
интервју<br />
Овог месеца<br />
отварање Дома<br />
за старе<br />
Centar za socijalni rad U`ice obele`io je<br />
pola veka rada i postojawa. Ovo je bio<br />
povod da razgovaramo sa direktorom Zaimom<br />
Ramovi}em o rezultatima dosada{wih<br />
aktivnosti Centra, problemima, ali i o<br />
planovima. - U pore|ewu sa drugim gradovima<br />
u Srbiji pribli`ne veli~ine, ~ini se da<br />
imamo ne{to povoqniju socijalnu situaciju,<br />
U`ice ve} socijalne za{tite u<br />
Srbiji od 60-tih godina pro{log<br />
veka do danas. Autor je mlada<br />
koleginica, socijalna radnica<br />
Jelica Mari} koja je imala<br />
svesrdnu pomo} iskusnijih kolega,<br />
pre svega koleginice Qiqane<br />
Tucovi}.<br />
• Na proslavi jubileja<br />
najavqeno je otvarawe Doma za<br />
stare na Zabu~ju. [ta budu}i<br />
korisnici treba da znaju<br />
- Budu}i korisnici Doma<br />
treba da znaju kakvi su uslovi,<br />
koja dokumenta su potrebna za<br />
prijem i kolika je cena sme{taja.<br />
[to se ti~e sme{tajnih kapaciteta,<br />
Dom raspola`e sa 80 mesta<br />
u dvokrevetnim i trokrevetnim<br />
sobama. Re{ewem resornog<br />
Ministarstva struktura korisnika<br />
je slede}a: pet zavisnih<br />
odnosno nepokretnih, 11 poluzavisnih<br />
odnosno polupokretnih<br />
i 64 nezavisna ili pokretna<br />
korisnika. Za sme{taj u Dom je<br />
potrebna dokumentacija i u zavisnosti<br />
od kategorije korisnika<br />
i dokumenta su razli~ita pa<br />
bi to oduzelo dosta prostora i<br />
zato je najboqe da potencijalni<br />
korisnici ili wihovi srodnici<br />
do|u u Centar ili kontaktiraju<br />
slu`be Centra na telefone<br />
517-758; 523-058 i 517-463. [to<br />
se ti~e cene, mese~na cena usluga<br />
je 19.465 dinara za pokretne,<br />
23.490 dinara za polupokretne<br />
i 27.821 dinara za nepokretne<br />
korisnike.<br />
• S obzirom da je sve ve}i<br />
broj korisnika usluga, {ta pokazuju<br />
podaci i {ta treba preduzeti<br />
- Ta~no je, pove}ao se<br />
broj korisnika usluga Centra<br />
za socijalni rad U`ice. Mere<br />
koje se preduzimaju su u okviru<br />
mera koje se donose na nacionalnom<br />
nivou a odnose se na<br />
smawewe siroma{tva, odre|ene<br />
olak{ice i subvencije za<br />
odre|ene kategorije korisnika,<br />
relaksaciju potpisa koji se odnose<br />
na nov~ana davawa i pomo}<br />
ugro`enim pojedincima i porodicama.<br />
Me|utim, bez novih radnih<br />
mesta, pokretawa privrede<br />
i proizvodwe, podizawa standarda<br />
onih koji rade, svima je<br />
jasno da nema boqitka za ve}inu<br />
na{ih gra|ana.<br />
• Koliko }e novi Zakon o<br />
socijalnoj za{titi iz aprila<br />
meseca ove godine uticati na<br />
budu}i rad<br />
- Novi Zakon donosi<br />
odre|ene novine kojih do sada<br />
nije bilo. Otvara se tr`i{te<br />
usluga a ciq je da se uslugama<br />
u oblasti socijalnog rada ne<br />
moraju baviti jedino Centri<br />
za socijalni rad ve} to mogu<br />
~initi i druge registrovane organizacije,<br />
agencije, udru`ewa<br />
gra|ana i sl. Uvode se tenderi,<br />
licenirawe, komora, ima izvesnih<br />
izmena koje se odnose<br />
na regulisawe nov~anih pomo}i<br />
itd. U toku je izrada podzakonskih<br />
akata koji }e precizirati<br />
odredbe Zakona i propisati<br />
procedure.<br />
• [ta biste izdvojili<br />
kada poredite socijalnu sliku<br />
U`ica sa drugim gradovima<br />
i op{tinama<br />
- U pore|ewu sa drugim<br />
gradovima pribli`ne veli~ine<br />
~ini se da imamo ne{to povoqniju<br />
situaciju. ^iwenica da rade<br />
dve vaqaonice, Prvi partizan,<br />
Jedinstvo, Putevi, Zdravstveni<br />
centar, U`ice stavqa<br />
u ne{to povoqniji polo`aj u<br />
kreirawu socijalne slike. Ona<br />
svakako nije dobra ali treba<br />
svi zajedno da se potrudimo da<br />
damo svoj doprinos, pre svega u<br />
otvarawu novih radnih mesta<br />
i zapo{qavawu mladih i {kolovanih<br />
kadrova.<br />
• U kojoj oblasti imate<br />
najvi{e problema <br />
-Te{ko je izdvojiti oblast<br />
u kojoj imamo najvi{e problema<br />
jer je delatnost Centra za socijalni<br />
rad kompleksna i slo`ena.<br />
Sudbine ste~ajaca, ugro`enih<br />
pojedinaca i porodica, bolesnih,<br />
starih i usamqenih, roditeqa<br />
koji ne mogu da {koluju decu<br />
ili plate tro{kove le~ewa, velike<br />
ra~une za struju itd. To je<br />
ono sa ~im se zaposleni u Centru<br />
svakodnevno susre}u. Problem<br />
maloletni~ke delikvencije<br />
i prestupni{tva je problem kojim<br />
se treba stalno baviti uz<br />
insistirawe na preventivnom<br />
radu uz saradwu sa porodicama<br />
maloletnika, osnovnim i sredwim<br />
{kolama, MUP-om, Sudom,<br />
Tu`ila{tvom…<br />
• Kakva je situacija sa<br />
raspolo`ivim kapacitetima<br />
- Ograni~eni i «prebukirani»<br />
kapaciteti ustanova za<br />
sme{taj pre svega du{evno obolelih<br />
lica predstavqa problem<br />
ne samo na{eg Centra i<br />
grada ve} i drugih sredina u<br />
Srbiji. Ta lica, odnosno, na{i<br />
sugra|ani su vidqivi, sredina<br />
reaguje, tra`i brzo re{ewe,<br />
upire prstom u institucije,<br />
kritikuje ali bez dovoqno argumenata.<br />
Slo`ena je procedura<br />
zbriwavawa takvih lica i ona<br />
zahteva vreme.<br />
- ka`e Ramovi} Cene sme[taja u Domu za stare<br />
[to se ti~e cene, mese~na cena usluga je 19.465 dinara<br />
za pokretne, 23.490 dinara za polupokretne i 27.821 dinara<br />
za nepokretne korisnike. Za sme{taj u Dom za stare na Zabu~ju<br />
potrebna je dokumentacija i u zavisnosti od kategorije korisnika<br />
i dokumenta su razli~ita pa bi to oduzelo dosta prostora i<br />
zato je najboqe da potencijalni korisnici ili wihovi srodnici<br />
do|u u Centar ili kontaktiraju slu`be Centra na telefone 517-<br />
758; 523-058 i 517-463.<br />
• I na kraju, o novim<br />
uslugama<br />
- @elim da istaknem da<br />
pored poslova iz nadle`nosti<br />
Centra za socijalni rad, Grad<br />
U`ice, iz dana u dan, u oblasti<br />
3. jun 2011.
socijalne za{tite razvija nove<br />
usluge, realizuje nove projekte,<br />
stvara resurse i gradi objekte.<br />
Sve to omogu}ava na{im<br />
sugra|anima ostvarivawe prava<br />
iz oblasti socijalne za{tite<br />
koje su u nadle`nosti op{tina<br />
odnosno gradova.<br />
Dnevni boravak za osobe<br />
se invaliditetom radi u Domu<br />
«Petar Radovanovi}», u Domu<br />
na Zabu~ju po~iwe prijem korisnika,<br />
u Sevojnu je pri kraju<br />
izgradwa 15 stanova za izbegla<br />
i interno raseqena lica, u<br />
krugu Doma na Zabu~ju, adaptacijom<br />
jedne barake dobili<br />
smo prihvatili{te, koje do<br />
sada U`ice nije imalo, stan u<br />
Sevojnu koriste deca koja su sa<br />
- Te{ko je izdvojiti<br />
oblast u kojoj imamo<br />
najvi{e problema jer je<br />
delatnost Centra za socijalni<br />
rad kompleksna i<br />
slo`ena. Sudbine ste~ajaca,<br />
ugro`enih pojedinaca i<br />
porodica, bolesnih, starih<br />
i usamqenih, roditeqa koji<br />
ne mogu da {koluju decu ili<br />
plate tro{kove le~ewa,<br />
velike ra~une za struju itd.<br />
To je ono sa ~im se zaposleni<br />
u Centru svakodnevno<br />
susre}u.<br />
интервју<br />
18 godina morala da napuste<br />
Dom, usluge pomo}i i nege u ku}i<br />
koje koristi 50 na{ih starijih<br />
sugra|ana… Sve nabrojano<br />
U`ice svrstava u red lokalnih<br />
uprava koje brinu o svim kategorijama<br />
svojih sugra|ana a<br />
posebno o onim koji su socijalno<br />
ugro`eni ili se nalaze u stawu<br />
socijalne potrebe.<br />
Na kraju Centar za socijalni<br />
rad, posebno se zahvaquje<br />
redakciji lista «Vesti», koja je<br />
profesionalno i stru~no pomagala<br />
u promovisawu misije Centra<br />
za socijalni rad «U`ice» u<br />
godini wegovog jubileja.<br />
Dragica Cvijovi}<br />
POLA VEKA RADA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U@ICE<br />
Пред новим изазовима<br />
Obele`avawe pola veka rada i postojawa Centra za socijalni rad U`ice prilika je da se<br />
analizira {ta je bilo dobro, a {ta lo{e u radu kako bi rezultati delovawa u narednom periodu<br />
bili jo{ boqi. Dom za stare na Zabu~ju prve korisnike trebalo bi da primi po~etkom<br />
juna, najavila je pomo}nica ministra za rad i socijalnu politiku Suzana Paunovi}<br />
P ovodom 50 godina rada i<br />
postojawa Centra za socijalni<br />
rad U`ice, pro{log<br />
petka odr`ana je sve~ana sednica<br />
Upravnog odbora kojoj su<br />
prisustvovali, osim zaposlenih<br />
i biv{ih radnika Centra i<br />
pomo}nica ministra za rad i socijalnu<br />
politiku Suzana Paunovi},<br />
{efica odseka unapre|ewa<br />
socijalne za{tite Jasmina Ivanovi},<br />
na~elnik odeqewa za<br />
stretigiju i razvoj sistema cosijalne<br />
za{tite Mi}o Li{anin,<br />
predstavnici Grada U`ica,<br />
predstavnici centara za socijalni<br />
rad iz nekoliko gradova i<br />
predstavnici u`i~ke crkve.<br />
^estitaju}i jubilej, pomo-<br />
}nica ministra za rad i socijalnu<br />
politiku Suzana Paunovi} je<br />
izme|u ostalog rekla da je veoma<br />
zna~ajna dobra saradwa koju<br />
Centar za socijalni rad U`ice<br />
ima sa lokalnom samoupravom<br />
i {to se ne zadovoqava samo<br />
osnovnim pravcima delovawa,<br />
ve} razvija i nove usluge u zajednici.<br />
Zahvaquju}i tome nastalo<br />
je i novo domsko odeqewe<br />
Zabu~je.<br />
- Na zadovoqstvo gra|ana<br />
U`ica, ali i susednih gradova<br />
prvi korisnici Doma za stare<br />
na Zabu~ju posle 1. juna mo}i }e<br />
da budu sme{teni, rekla je Paunovi}.<br />
Milovan Petrovi}, zamenik<br />
gradona~elnika, izme|u ostalog<br />
je rekao da bi Dom za stare<br />
na Zabu~ju trebalo da po~ne da<br />
radi ove godine i da su u okviru<br />
Doma realizovani projekti regionalnog<br />
prihvatili{ta za<br />
odrasla i stara lica i prihvatili{ta<br />
za `rtve porodi~nog<br />
nasiqa. On je podsetio da je<br />
Centar svih proteklih godina<br />
~inio sve da u skladu sa zakonskim<br />
odredbama i svojim<br />
mogu}nostima uz podr{ku grada<br />
pomogne ugro`enim porodicama<br />
i sugra|anima iz najosetqivijih<br />
grupa. Grad je u posledwe tri godine<br />
uveo nove usluge iz domena<br />
pro{irenih prava {to govori<br />
da `eli da brine o svakom svom<br />
gra|aninu, a Centar je ukqu~en u<br />
najve}i broj tih projekata.<br />
- Uspostavqena, ali i nova<br />
partnerstva pomo}i }e nam da<br />
na lokalnom i regionalnom<br />
nivou podignemo kapacitete u<br />
oblasti socijalne politike u<br />
skladu sa evropskim standardima<br />
pru`awa socijalnih usluga.<br />
Ciq nam je da U`ice u bliskoj<br />
budu}nosti ponudi nove modele<br />
u oblasti pru`awa socijalne<br />
za{tite,- rekao je Petrovi}.<br />
Zaim Ramovi}, direktor<br />
Centra za socijalni rad U`ice<br />
Sa sve~ane sednice Upravnog odbora<br />
je rekao da je obele`avawe<br />
pola veka rada i postojawa<br />
veoma zna~ajan doga|aj za Centar<br />
i prilika da se analizira<br />
{ta je bilo dobro, a {ta lo{e u<br />
radu u proteklom periodu kako<br />
bi rezultati delovawa ove institucije<br />
u budu}nosti bili jo{<br />
boqi.<br />
- Danas na{ pogled mora<br />
biti upu}en prvenstveno prema<br />
budu}nosti i odgovorima na izazove<br />
koji nas o~ekuju. Me|utim,<br />
moramo podsetiti i pro{losti<br />
kada je U`ice, daleke 1961. godine,<br />
me|u prvih deset op{tina<br />
u Srbiji, prepoznalo potrebu<br />
svojih stanovnika za osnivawem<br />
jedne ovakve institucije koju je<br />
podr`avalo u radu svih proteklih<br />
godina.“<br />
Ramovi} je izrazio o~ekivawe<br />
da }e ova saradwa i u narednom<br />
periodu biti uspe{no<br />
nastavqena u razvoju novih usluga,<br />
programa i mera, jer je to imperativ<br />
za kvalitetniji `ivot<br />
gra|ana. Ramovi} se zahvalio i<br />
na podr{ci koju je Centar imao<br />
i od republi~kih organa, ali i<br />
za nesebi~an i profesionalan<br />
rad biv{ih radnika Centra<br />
~ime je omogu}en razvoj i afirmacija<br />
ove institucije, ali i<br />
svima onima koji su na bilo koji<br />
na~in dali svoj doprinos u radu<br />
Centra.<br />
Na sve~anoj sednici Upravnog<br />
odbora prikazan je kratak<br />
film o nastanku, razvoju i radu<br />
Centra u proteklih 50 godina,<br />
a nastupio je i hor U~iteqskog<br />
fakulteta, ako i Sowa Milojevi}<br />
pobednica ovogodi{weg<br />
republi~kog takmi~ewa u<br />
besedni{tvu.<br />
R.Popovi}<br />
Foto: Studio „Zvezda“<br />
3. jun 2011.
актуелно<br />
U@ICE<br />
Усвојен Генерални<br />
урбанистички<br />
план<br />
Gradska skup{tina usvojila je<br />
na sednici 26. maja, Generalni<br />
urbanisti~ki plan grada U`ica<br />
do 2020. godine, kao i zavr{ni<br />
ra~un buxeta grada za pro{lu<br />
godinu koji je nezavisni<br />
revizor ocenio pozitivno<br />
eneralni urbanisti~ki plan je pro{ao sve za-<br />
procedure, bio predstavqen gra|anima<br />
Gkonske<br />
na javnoj raspravi i sada je wegovim dono{ewem u<br />
zavr{noj fazi usvajawa, tako da }e on biti drugi,<br />
posle Kragujevca, generalni urbanisti~ki plan u<br />
Srbiji. Wegove osnovne karakteristike su, pored<br />
strate{ke dimenzije, da je odr`iv i primewiv,<br />
da su obra|ene lokacije predvi|ene za zapo~ete<br />
ili budu}e gradske projekte i da su parcelama u<br />
planu date tri mogu}e namene. Zajedno sa Generalnim<br />
urbanisti~kim planom, usvojena je i odluka<br />
o izmenama i dopunama odluke o odre|ivawu<br />
urbanisti~kih planova i delova urbanisti~kih<br />
planova koji nisu u suprotnosti sa Zakonom o<br />
planirawu i izgradwi, a koja bli`e razra|uje ovu<br />
materiju.<br />
Usvojena je odluka o zavr{nom ra~unu buxetu<br />
grada U`ica za pro{lu godinu i prema woj, u 2010.<br />
godini ostvareni su teku}i prihodi, primawa i<br />
preneta sredstva u iznosu od 1.657.271.023 dinara,<br />
dok je 1.655.500.513 dinara nivo ukupno izvr{enih<br />
teku}ih rashoda i izdataka. Mi{qewe nezavisnog<br />
revizora, koji je analizirao finansijske izve{taje<br />
i zavr{ni ra~un, je da oni objektivno i istinito, po<br />
svim pitawima prikazuju stawe imovine, obaveza i<br />
izvora finansirawa iz gradskog buxeta u pro{loj<br />
godini. Nezavisni revizor pozitivno je ocenio<br />
i tokove gotovine i izvr{ewa buxeta za period<br />
do 31. decembra 2010. godine i prema wegovom<br />
mi{qewu, sve to je ura|eno u skladu sa relevantnim<br />
zakonskim i ra~unovodstvenim propisima koji<br />
su regulisani Zakonom, Uredbom i gradskom Odlukom<br />
o buxetu.<br />
U`i~ki odbornici prihvatili su izve{taje<br />
koje su podnele gradske uprave o radu u pro{loj<br />
godini, kao i izve{taje koji se odnose na rad JKP<br />
“Duboko”, Fonda za solidarnu stambenu izgradwu i<br />
De~ijeg odmarali{ta “Zlatibor”.<br />
S.P.<br />
GRADONA^ELNIK U@ICA<br />
JOVAN MARKOVI]:<br />
У децентрализацију –<br />
одговорно!<br />
- Sramotna i neprimerena nervozna reakcija lidera<br />
i predstavnika Ujediwenih regiona Srbije na odluku<br />
Skup{tine grada U`ica - navodi se u saop{tewu<br />
gradona~elnika.<br />
Nema dileme o tome da je decentralizacija<br />
Srbije neophodna, ali jedino na ~emu<br />
insistiramo je da se u taj proces u|e odgovorno,<br />
na osnovu preciznih analiza i simulacije<br />
predlo`enih izmena Zakona kako bi se videli<br />
konkretni efekti za lokalne samouprave.<br />
Nema ~oveka ni politi~ke opcije u U`icu<br />
koji su protiv decentralizacije Srbije. Svesni<br />
da }e neki poku{ati da politi~ki zloupotrebe<br />
na{ stav otvorili smo va`ne teme,<br />
uvereni da je potpuno legitimno tra`iti odgovor<br />
na pitawa o zakonskim re{ewima koja<br />
treba da nas dovedu do su{tinske decentralizacije.<br />
Zbog toga smatram sramotnom i neprimerenom<br />
veoma nervoznu reakciju lidera<br />
i predstavnika Ujediwenih regiona Srbije<br />
na odluku Skup{tine grada U`ica da odlo`i<br />
izja{wavawe o inicijativi za promenu Zakona<br />
o finansirawu lokalnih samouprava i zatra`i<br />
obja{wewe da li grad predlo`enim izmenama<br />
dobija i nove nadle`nosti i koliko sredstava }e morati da izdvaja za te namene.<br />
Moramo da znamo da li }e grad ubudu}e pored materijalnih tro{kova preuzeti i<br />
obavezu finansisrawa zarada zaposlenih u prosveti, pred{kolskim i zdravstvenim<br />
ustanovama i kojim sredstvima }e biti finansirane ove obaveze.<br />
Potrebno je da se URS, kao i Vlada RS decidirano izjasne da li primenom<br />
ovog zakona grad preuzima eventualne obaveze po osnovu Zakona o restituciji,<br />
ili {ta se de{ava ako se mewa poreska osnovica za minimalnu cenu rada i na<br />
koji na~in }e se daqe finansirati kapitalno i razvojno va`ni projekti za lokalne<br />
samouprave.<br />
Tra`imo garancije da ni u jednoj varijanti lokalna samouprava u U`icu ne}e<br />
dobiti ni dinar novca mawe iz republi~ke kase. Samo dijalogom, uva`avawem<br />
suprotnog mi{qewa kao osnovnog principa demokratije, dogovorom i detaqnim<br />
analizama, a ne }utawem, mo`emo do}i do odr`ivih re{ewa, ka`e se u saop{tewu<br />
dostavqenom medijima koje je potpisao gradona~elnik Jovan Markovi}.<br />
R.V.<br />
3. jun 2011.
актуелно<br />
BRANISLAV MITROVI], UJEDIWENI REGIONI SRBIJE<br />
Нису добро израчунали<br />
„Niko nema pravo da obmawuje javnost i iznosi neistine“, poru~io narodni<br />
poslanik G17 plus povodom izjava i analize stru~nih slu`bi.<br />
reko pola miliona gra|ana<br />
PSrbije podr`alo je narodnu<br />
peticiju o decentralizaciji<br />
Ujediwenih regiona Srbije i<br />
prikqu~io se nastojawima URS<br />
za su{tinskom decentralizacijom,<br />
rekao je na konferenciji za<br />
{tampu narodni poslanik Branislav<br />
Mitrovi} uz podatak da<br />
je u U`icu peticiju potpisalo<br />
9736 gra|ana. Konferencija je<br />
odr`ana neposredno pred predaju<br />
peticije Narodnoj skup{tini<br />
Srbije i posle sednice lokalnog<br />
parlamenta. Inicijativa URS<br />
nije se na{la na dnevnom redu<br />
zasedawa.<br />
- Iza ove ta~ke stajalo je<br />
skoro 10.000 potpisa gra|ana<br />
U`ica i na{e ustavno pravo jeste<br />
da predlo`imo inicijativu i da<br />
se o woj raspravqa i statutarno<br />
i Grad je propustio priliku da<br />
ka`e svoje mi{qewe o procesu<br />
decentralizacije, - ka`e Mitrovi}.<br />
U osvrtu na analizu stru~ne<br />
slu`be Grada U`ica koja je podeqena<br />
odbornicima Mitrovi} je<br />
Branislav Mitrovi} URS<br />
rekao da je ona trebalo da ubedi<br />
odbornike da se predlo`enim<br />
re{ewem URS „prazni, a ne<br />
puni buxet grada U`ica“ i da<br />
ne}e imati koristi ve} veliku<br />
{tetu od izmena Zakona o finansirawu<br />
lokalne samouprave.<br />
Po ra~unici URS u buxet U`ica<br />
vi{e bi se slilo 368 miliona<br />
dinara, dok analiza stru~ne<br />
slu`be to osporava.<br />
- To je najdrasti~nija la`<br />
i obamana i svi koji su pravili<br />
analizu moraju za to da odgovaraju.<br />
Ovu ra~unicu je u medijima<br />
izneo i gradona~elnik U`ica<br />
Jovan Markovi}. Nemamo ni{ta<br />
protiv toga da svaki gra|anin<br />
iznese svoj stav o decentraliazciji<br />
i na{im predlozima, ali<br />
niko nema pravo da obmawuje i<br />
pokazuje totalno nepoznavawe<br />
pravnog i poreskog sistema<br />
– rekao je poslanik Mitrovi}<br />
i dodao da je analiza ura|ena<br />
hipoteti~ki, a ne na osnovu realnosti<br />
i da od gradona~elnika<br />
o~ekuje izviwewe povodom neodgovorne<br />
izjave. On je dodao da<br />
proces decentralizacije vi{e<br />
niko ne mo`e da kontroli{e<br />
i da je odbornicima u`i~ke<br />
skup{tine uskra}eno pravo da o<br />
ovoj temi razgovaraju.<br />
@. E.<br />
SAOP[TEWE ZA<br />
JAVNOST URS<br />
Нећемо<br />
политичку<br />
нестабилност<br />
^iwenica je da u posledwe<br />
vreme postoje izvesna<br />
neslagawa oko pojedinih<br />
tema izme|u Ujediwenih regiona<br />
Srbije i Demokratske<br />
stranke u U`icu, a koje su<br />
dobile na intezitetu nakon<br />
nekih prejakih izjava u javnosti.<br />
Od formirawa vlasti<br />
2008. godine pa do danas<br />
Ujediweni regioni Srbije<br />
su dali zna~ajan doprinos<br />
na realizaciji mnogih za<br />
grad bitnih projekata.<br />
Jako je zna~ajno da se<br />
svi zapo~eti poslovi nastave<br />
nesmawenim intezitetom<br />
i zbog toga Ujediweni<br />
regioni Srbije ne}e ni<br />
na koji na~in doprineti<br />
da do|e do bilo kakve<br />
politi~ke nestabilnosti<br />
u gradu koja bi sve to ugrozila.<br />
Isto to o~ekujemo i od<br />
Demokratske stranke, navodi<br />
se u saop{tewu Ujediwenih<br />
regiona Srbije.<br />
a izbornoj konferenciji SPS-<br />
konstituisan je novi Grad-<br />
Na<br />
ski odbor i od {est kandidata<br />
za predsednika izabran advokat<br />
Ne|o Jovanovi}. Potpredsednici<br />
GO SPS-a su Svetlana Milovanovi},<br />
Vidoje Drndarevi}, Radi{a<br />
Marjanovi} i Vladimir Aksentijevi},<br />
re~eno je na konferenciji<br />
za {tampu u sedi{tu u`i~kog odbora<br />
stranke.<br />
- U preizborne aktivnosti<br />
SPS kre}e sa odborom koji ima<br />
veliki broj mladih socijalista<br />
i `ena. Mesto u Gradskom<br />
i Izvr{nom doboru stranke<br />
nikome nije zagarantovano ukoliko<br />
ga ne opravda svojim radom<br />
i zalagawem -, rekao je Jovanovi}.<br />
On je uputio re~i zahvalnosti<br />
dosada{wem predsedniku<br />
Nikoli Gogi}u, jer je vi{e od<br />
decenije vodio odbor na prepoznatqiv<br />
na~in, rade}i na<br />
afirmaciji SPS-a i u vremenu<br />
marginalizacije stranke i prikazivawa<br />
u javnosti u krajwe<br />
negativnom svetlu kako bi iz<br />
wega iza{la ja~a i masovnija i<br />
danas je zna~ajan segment vlasti.<br />
Gradski odbor SPS umesto 67<br />
sada ima 45 ~lanova u ciqu operativnosti<br />
i polovina su novi<br />
~lanovi. Izvr{ni odbor u`i~kih<br />
socijalista broji 17 umesto 38<br />
~lanova i tre}ina su novi ~lanovi,<br />
saop{teno je na konferenciji.<br />
IZBORNA KONFERENCIJA SPS-a<br />
Значајан сегмент власти<br />
Za predsednika u`i~kih socijalista<br />
izabran Ne|o Jovanovi}. Polovina u<br />
Gradskom i tre}ina u Izvr{nom odboru novi<br />
~lanovi. Predlog decentralizacije URS<br />
politi~ki marketing, a su{tinska zapo~eta<br />
dok je SPS bio na vlasti.<br />
Obra}awe u`i~kih socijalista Gogi}, Milovanovi},<br />
Jovanovi} i Drndarevi}<br />
Dugogodi{wi predsednik<br />
u`i~kih socijalista Nikola<br />
Gogi}, zahvalio je ~lanstvu<br />
na dosada{woj saradwi, a<br />
U`i~anima na podr{ci. Ilustruju}i<br />
snagu partije on je dodao<br />
da po stru~nosti i kompetentnosti<br />
Izvr{ni odbor stranke<br />
mo`e da zameni kompletno Gradsko<br />
ve}e, odnosno da je ceo Gradski<br />
odbor spreman je za vr{ewe<br />
skup{tinske vlasti u U`icu.<br />
Gogi} }e svoje aktivnosti u SPSu<br />
nastaviti radom u lokalu i organima<br />
u vrhu stranke, re~eno je<br />
u obra}awu novinarima kojima je<br />
predo~en podatak da posle preregistracije<br />
u`i~ki odbor ima<br />
preko 700 aktivnih ~lanova. U<br />
odgovoru na novinarsko pitawe<br />
o mogu}nostima formirawa<br />
vladaju}e koalicije u U`icu<br />
bez predstavnika URS Ne|o<br />
Jovanovi} ka`e da o tome nije<br />
bilo re~i na nivou koalicije,<br />
ali da postoji kritika na ra~un<br />
politi~kog marketinga stranke<br />
G17 plus, odnosno grupacije URS.<br />
-SPS nije protiv decentralizacije,<br />
ali se zala`e za<br />
su{tinsku decentraliazaciju i ne<br />
na na~in koji se promovi{e preko<br />
programa koji ima vi{e karakter<br />
pamfleta, a ne politi~kog programa.<br />
Grad U`ice sa ogromnim<br />
brojem nezaposlenih ni u kom<br />
slu~aju ne bi mogao po konceptu<br />
koji promovi{e G17 plus da bude<br />
grad koji }e svoj buxet popuniti<br />
na na~in koji vi{e marketin{ki<br />
eksponiraju URS. Referendum je<br />
logi~an izbor za gradona~enika<br />
koji kao princip mora va`iti i u<br />
slu~aju izbora odbornika {to je<br />
po predlogu disonantno. Decentralizacija<br />
u Srbiji zapo~eta<br />
je jo{ u vreme vlasti SPS-a i<br />
da je s obzirom na broj prenetih<br />
nadle`nosti sa nivoa republike<br />
nastavqena zaista bi bila<br />
su{tinska, – ka`e Jovanovi}.<br />
Stav gradona~elnika prihva}en<br />
je sa uva`avawem, ka`e predsednik<br />
u`i~kih socijalista uz napomenu<br />
da SPS nije koalicioni<br />
partner G17 plus ve} demokrata<br />
i da sporno pitawe treba da bude<br />
re{eno na relaciji DS-G17 plus.<br />
@. E.<br />
3. jun 2011.
репортажа<br />
„VESTI“ U BRISELU<br />
Чоколада, пиво и бирократе<br />
BBC u Srbiji je krajem pro{le godine organizovao seminare za novinare u nekoliko<br />
gradova – Novom Sadu, Beogradu, U`icu, Kragujevcu i Ni{u. Za 60 novinara koji su<br />
u~estvovali na seminarima raspisan je i konkurs na kome su u~esnici imali zadatak da<br />
napi{u odre|en broj tekstova ~ije su teme imale veze sa Evropskom unijom i objave u svom<br />
mediju. Autori najboqih tekstova, TV i radio priloga nagra|eni su studijskim putovawem<br />
u Brisel gde su posetili evropske institucije i redakcije BBC, AFP i na{a dopisni{tva.<br />
Na{a koleginica Nela Tomi} bile je jedna od 30 novinara iz cele Srbije koja je bila na<br />
ovom putovawu. U narednim redovima pro~ita}ete wene utiske iz prestonice „evrokratije“<br />
– Brisela<br />
Kada smo u kasnim popodnevnim satima<br />
sleteli u Brisel, sa~ekalo nas je<br />
nepregledno prostranstvo aerodroma sa<br />
barovima, prodavnicama ~uvene belgijske<br />
~okolade, cheek in pultovima. Reke qudi<br />
hrlile su ka izlazu ili ulazu, „ubijali“<br />
vreme do polaska aviona pijuckaju}i kafu,<br />
dok strastvenim pu{a~ima nije smetalo da<br />
budu u zatvorenom prostoru nalik na akvarijum<br />
i u`ivaju u duvanskom dimu, kako onom<br />
iz sopstvenih cigareta, tako i onom akumuliranom<br />
u nevelikoj pu{ sobi, ina~e jedinoj<br />
na celom aerodromu. Uporediti veli~inu<br />
aerodroma u Beogradu i Briselu je kao meriti<br />
xina i liliputanca, a narednih dana<br />
uverili smo se da je organizacija ovog ~uda<br />
veliki posao, jer kad god smo pogledali u<br />
nebo bilo je premre`eno avionima. Kada<br />
sam na sajtu aerodroma pogledala koliko<br />
ima polazaka dnevno iz Brisela izbrojala<br />
sam do 100 i odustala. Sve mi je bilo jasno.<br />
^ini se da smo prevalili ~itava tri kilometra,<br />
sre}om uz pomo} pokretnih traka,<br />
i kona~no se oslobodili aerodroma i dokopali<br />
grada. Brisel je bio pred nama. Iz<br />
taksija, po jasnom dnevnom svetlu, iako je<br />
bilo osam uve~e, posmatrali smo neobi~nu<br />
me{avinu arhitektonskih stilova, gradske<br />
kvartove sa zgradama iz 18. i 19. veka, prostrane<br />
bulevare sa saobra}ajnom signalizacijom<br />
koja ti jednostavno ne dozvoqava<br />
da pogre{i{ pravac. Uskim kaldrmisanim<br />
uli~icama stigli smo na trg sa sredwovekovnom<br />
katedralom, za koju smo poku{avali<br />
da utvrdimo kako se zove, ali nismo uspeli,<br />
fontanom i mnogo zelenila. Silno smo se<br />
obradovali kada smo shvatili da je ba{ u<br />
tom delu grada na{ hotel.<br />
Srce Brisela wegov glavni trg - Grand<br />
Place, na kojem se nalazi Gradska ve}nica i<br />
Kraqevska ku}a bili su na 10 minuta od nas.<br />
Na ovaj trg za{ti}en od UNESCO-a do{li<br />
smo ve} prvo ve~e ulicama poplo~anim<br />
„kockom“ koju je nekada pre nego {to smo je<br />
proterali, imao i na{ grad. Blizu Grand<br />
Place-a nalazi se i glavni gradski simbol<br />
- Maneken Pis, bronzana statua de~aka kojeg<br />
ako dva puta do|ete ne}ete videti u istom<br />
odelu. Obla~e ga u raznobojne kostime, a<br />
tradicija datira jo{ od kraja 17. veka, kad<br />
ga je bavarski princ prvi put obukao u prepoznatqivu<br />
belo-plavu boju. Mi smo ga videli<br />
u dresu jednog belgijskog kluba koji je<br />
tada slavio godi{wicu. I to je bilo jedno<br />
lice Brisela. Brojne crkve, bogato istorijsko<br />
nasle|e, i naravno mnogo vrsta piva i<br />
belgijski vafli i ~okolade.<br />
Ve} slede}eg dana videli smo onaj<br />
Brisel sa doma}ih TV dnevnika – moderni<br />
stakleni kvart, ogromne zgrade Evropskog<br />
parlamenta, Evropske komisije, zastave<br />
~lanica dr`ava EU. To prvo jutro upamtili<br />
smo po neumoqivom vetru koji nas je terao<br />
da se zavijamo u svoje tanke jakne, a ko je<br />
u svoj kofer slu~ajno ubacio neko {al~e,<br />
ni{ta korisnije nije spakovao. Pored nas<br />
prolazilo je desetine i desetine evropskih<br />
~inovnika kojima hladno}a o~igledno nije<br />
smetala. Dok smo mi „plakali“ za kaputima<br />
koje smo ostavili kod ku}e, oni su le`erno<br />
{etkali u sandalama. Od hladnog severca<br />
spasio nas je na{ doma}in Du{an Gaji}, dop-<br />
10 3. jun 2011.
репортажа<br />
Ispred Evropskog parlamenta<br />
Grand Placе: simbol starog Brisela<br />
isnik RTS-a iz Brisela. Uveo nas je u ogromne<br />
hodnike Evropskog parlamenta, ali smo<br />
prethodno pro{li kroz detaqnu kontrolu,<br />
koja je bila uvertira i svih ostalih poseta<br />
evropskim institucijama. Prijavqivawe i<br />
upisivawe na prijavnom pultu sa podacima<br />
datuma ro|ewa, broja paso{a i ostalog, trajali<br />
su i po 20 minuta (dok se nas desetoro<br />
i vo|a grupe upi{emo). Onda je na redu dolazio<br />
detektor za metal – „stavite jaknu i<br />
torbu posebno“, a ko je na kai{u imao metalnu<br />
alku ({to je obi~no slu~aj sa kai{ima),<br />
morao je da izvede „light“ striptiz kako bi<br />
G4S bezbedwaci utvrdili da li je to jedini<br />
metal koji pi{ti. Iz ruku obezbe|ewa upali<br />
smo u ruke qubaznog Slovenca, koji nam<br />
je svoje poreklo tek kasnije otkrio tako {to<br />
je lako razumeo kolegu iz Kragujevca, koji u<br />
trenutku nije mogao da se seti kako se ka`e<br />
re~ ka`wavawe na engleskom. Pri~ao nam<br />
je o istoriji Evropske unije, otkrio da se u<br />
parlamentu u Vojvodini govori na najvi{e<br />
jezika posle evropskog, i rado odgovarao<br />
na sva pitawa. Obi{li smo i ogromnu salu<br />
parlamenta u kome kada traju zasedawa<br />
u~estvuje 736 poslanika koji predstavqaju<br />
blizu 500 miliona evropskih gra|ana. Poslanici<br />
iz evropskih zemaqa tokom sedmice<br />
`ive u Briselu, a vikendom se vra}aju u<br />
svoje zemqe kako bi vreme proveli sa porodicom.<br />
Parlament je otvoren za posete, a<br />
tokom obilaska susreli smo se sa nekoliko<br />
grupa studenata i turista koji su do{li da<br />
vide to mesto. Slede}eg dana bili smo gosti<br />
jednog od najtira`nijeg lista u Briselu La<br />
Libre Belgique koji se {tampa za francusko<br />
govorno podru~je, koje je u Briselu u ve}ini<br />
(oko 80 odsto `iteqa govori francuski,<br />
dok flamanski govori wih 20 odsto). Ekonomska<br />
kriza i kolegama u Briselu ukinula<br />
je veliki broj ogla{iva~a, tako da se i oni<br />
od pre tri godine dovijaju kako da namame<br />
reklame u svaki naredni broj. Me|utim,<br />
zgrada u kojoj su sme{tene dnevne novine,<br />
radio Twizz, jedan ~asopis revijalnog tipa<br />
i jo{ jedan sportski dnevnik, ne odaje utisak<br />
da se marketing bori sa krizom. Moderna<br />
redakcija koja prakti~no zauzima ceo<br />
jedan sprat dozvoqava svakom novinaru da<br />
ima svoj prostor, telefon i kompjuter, bez<br />
zauzetih linija, dovikivawa sa sagovornicima.<br />
Krajwi utisak: pa mo`da i previ{e<br />
mirno i sterilno za jednu redakciju. U BBC<br />
je bila sasvim druga~ija slika. Uzbu|eni<br />
zbog hap{ewa Ratka Mladi}a odgodili<br />
su na{u posetu za jedan dan, odmah su se<br />
uskome{ali i po~eli da pripremaju ko }e<br />
gde i}i i koju }e stranu pokriti ove vesti<br />
koja je postala breaking news na svim radio<br />
i TV programima i listovima u Briselu.<br />
Zapitkivali su nas da li smo mi o~ekivali<br />
ovakav rasplet doga|aja, {ta ka`u u Srbiji,<br />
kakvi su komentari gra|ana. U evropskim<br />
institucijama svi su pri~ali o tome, a Slovak<br />
Eduard Kukan, predsednik delegacije<br />
za balkanske zemqe u Evropskom parlamentu,<br />
prvi nam je rekao kako je to dobra vest<br />
za Srbiju. A koliko je nama va`no {ta ka`e<br />
Brisel, kako Brisel reaguje na ne{to {to<br />
smo uradili i rekli pokazalo se i tada.<br />
Posle izjava na{ih politi~ara u dnevniku<br />
RTS-a odmah je ukqu~en dopisnik iz Brisela<br />
koji je doma}oj javnosti prenosio reakcije<br />
evropskih zvani~nika na vest o hap{ewu.<br />
^ak su i neki urednici na{ih kolega iz<br />
grupe tra`ili izjavu Ketrin E{ton, vaqda<br />
zami{qaju}i da mi u parlamentu sedimo i<br />
pijemo kafu s wom. A sve {to smo videli<br />
je wena slika u holu i mesto gde sedi u<br />
Evropskom savetu. Istina, imali smo sastanak<br />
sa wenom bliskom saradnicom Majom<br />
Kocijan~i}, ali su nam Du{an Gaji} i dopisnici<br />
Tawuga i Bete rekli da imaju problema<br />
u komunikaciji s wom i da je prava retkost<br />
da odgovori na e-mail. Dopisnici su nam otkrili<br />
da je praksa da je izbegavawe da se<br />
odgovori novinarima na pitawe ipak veoma<br />
redak slu~aj u odnosu na iskustva koja su<br />
imali u Srbiji.<br />
Za {est dana koliko smo proveli u<br />
u`urbanoj prestonici Evrope uspeli smo da<br />
vidimo mnogo {to {ta: onaj stari sredwovekovni<br />
Brisel sa kaldrmisanim ulicama iz<br />
koga smo svakog dana sjajno organizovanim<br />
metroom i{li u novi kvart, popularno<br />
nazvan prestonica evrokratije. Iako se<br />
utisci jo{ nisu slegli - jo{ nismo pojeli<br />
ni ~okolade koje smo doneli, ni ti smo popili<br />
pivo koje smo vi{e kao suvenir kupili<br />
u prodavnici pi}a na Gran plasu, nekako<br />
mi se izdvaja komentar kolege Du{ana<br />
Mla|enovi}a: „Blago onom ko dobije kartu<br />
u jednom pravcu“.<br />
Nela Tomi}<br />
Novinari iz<br />
Srbije sa na{im<br />
dopisnicima u<br />
Briselu<br />
Redakcija lista<br />
La Libre Belgique<br />
3. jun 2011.<br />
11
JAVNI RADOVI<br />
„Inicijativa“ zahteva da zaposlene<br />
trudnice sa prebivali{tem na teritoriji<br />
grada U`ica bez obzira na sedi{te poslodavca,<br />
imaju pravo na ostvarivawe razlike<br />
izme|u iznosa naknade zarade koju ostvaruju<br />
iz sredstava obaveznog zdravstvenog osigurawa<br />
do punog iznosa naknade, odnosno dodatnih<br />
35 odsto sredstava.<br />
U zahtevu se navodi da bi se realizacija<br />
razlike od 35 odsto do punog iznosa<br />
plate, obavqala na osnovu podataka koje<br />
bi odgovaraju}a slu`ba Gradske uprave<br />
preuzimala od Republi~kog zavoda za<br />
zdrtavstveno osigurawe, a na osnovu kojih<br />
je Republi~ki zavod ve} isplatio 65 procenata<br />
naknade zarade za bolovawe.<br />
U saop{tewu „Inicijative“ ka`e se da<br />
je zaposlenih trudnica na teritoriji grada<br />
U`ica u pro{loj godini, prema podacima<br />
хроника<br />
Чишћење Врутака и кањона<br />
Javni radovi pod nazivom „^i{}ewe kawona reke \etiwe“<br />
izvode se tre}u godinu zaredom ustanova „Veliki park“,<br />
koja je izvo|a~ radova u saradwi sa Op{tinskom<br />
organizacijom sportskih ribolovaca „\etiwa“<br />
Projekat podr`ava Nacionalna slu`ba<br />
za zapo{qavawe, a radovima koji<br />
}e trajati tri meseca bi}e zaposleno 19<br />
gra|ana sa biroa rada.<br />
- Ciq ovog projekta je da kompletno<br />
stavimo u funkciju kawon reke u sportskom,<br />
turisti~kom i rekreativnom smislu.<br />
To podrazumeva ~i{}ewe divqih deponija,<br />
kr~ewe, ko{ewe, kao i sre|ivawe<br />
kupali{ta u kawonu od Rajskih otoka preko<br />
Crvenog borovog vira, rekao je Branko<br />
UDRU@EWE GRA\ANA „INICIJATIVA“<br />
Спречити белу кугу<br />
Bogi}evi}, direktor „Velikog parka“.<br />
Radovi na pla`i koji ukqu~uju ure|ewe<br />
korita \etiwe, ~i{}ewe jaza i ribwaka<br />
po~eli su 16. maja, a u subotu 4. juna po~iwe<br />
sre|ivawe samog kawona. Ukupna vrednost<br />
projekta iznosi oko milion i 250 hiqada<br />
dinara, a ~elnici ustanove „Veliki park“<br />
pozivaju gra|ane da se pridru`e ~i{}ewu,<br />
kao i da ne bacaju otpad u reku.<br />
N. T.<br />
^lanice Udru`ewa gra|ana Inicijativa su u pro{li petak<br />
uputile zahtev Gradskom ve}u i Skup{tini grada U`ica, za<br />
usvajawe Odluke o naknadi za vreme kori{}ewa trudni~kog<br />
bolovawa. Zahtev su potpisali gra|ani, a podr`ale ga nevladine<br />
organizacije i politi~ke partije<br />
Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe<br />
bilo 310.<br />
Buxet grada za 2011. godinu je<br />
1.880.000.000 dinara, tako da bi dodatno<br />
izdvajawe razlike do punog iznosa plate<br />
zaposlenim trudnicama opteretilo buxet<br />
za oko 6.200.000 dinara,- ka`e se u<br />
saop{tewu.<br />
Osnovni razlog za pokretawe ove<br />
inicijative je spre~avawe bele kuge u<br />
U`icu.<br />
- Ako se zala`emo za trudnice,<br />
zala`emo se za porodicu, a samim tim i<br />
celo dru{tvo!<br />
@ene koje koriste trudni~ko bolovawe<br />
zaslu`iju platu u punom iznosu, a time ostvaruju<br />
svoje radno pravo koje im je ukinuto<br />
pre ~etiri godine,- ka`e se u saop{tewu<br />
Udru`ewa gra|ana „Inicijativa“.<br />
M. Vi}evi}<br />
ARIQE<br />
Свечано обележен<br />
Ариљевдан<br />
Dan op{tine i crkvena slava<br />
Ariqa, Ariqevdan, sve~ano je<br />
obele`en 28. maja u porti crkve<br />
Svetog Ahilija. Sve~anoj sednici<br />
Skup{tine op{tine prisustvovali<br />
su brojni gosti dr`avni<br />
sekretari i predstavnici<br />
republi~kih uprava direkcija<br />
i zavoda, narodni poslnici,<br />
predsednici bratskih i prijateqskih<br />
op{tina, vojske RS,<br />
mona{tva i sve{tenstva SPC<br />
Sednicu je otvorio predsednik SO, dr Momo<br />
Plazin~i}, a goste je pozdravila predsednica<br />
op{tine, dr Mirjana Avakumovi}, rekav{i izme|u<br />
ostalog:<br />
-U novijoj istoriji, od sedamdesetih grad<br />
i op{tina Ariqe se ubrzano razvijaju. Uz dosta<br />
smelosti, odva`nosti, ose}aja za biznis i neumoran<br />
trud i rad, Ariqci su uspeli da savladaju<br />
mnoga te{ka vremena, politi~ka i ekonomska, a<br />
neda}e su dolazile i prolazile, a preduzetni~ki<br />
duh je kod Ariqaca, izgleda vi{e razvijen nego<br />
kod ostalih. Ovo je grad vrednih qudi koji se<br />
bore i u~estvuju u surovoj tr`i{noj utakmici i<br />
verujte ni malo ne zaostaju ni za zna~ajno ve}im<br />
rivalima. Mi kao lokalna vlast se trudimo da im<br />
u svemu {to je u na{oj mo}i pomognemo.<br />
Po re~ima Avakumovi}ke, uz veliko<br />
anga`ovawe sugra|ana, op{tina je u proteklom<br />
periodu re{ila brojne infrastrukturne probleme,<br />
izgra|eno je i asfaltirano preko 20 kilometara<br />
puteva u selima, stavqena u funkciju<br />
kanalizaciona mre`a u ukupnoj du`ini od 15 kilometara,<br />
kao i vodovod u selima du` Moravice.<br />
Jedna od najzna~ajnijih investicija bila<br />
je sportska hala i ure|ewe gradskog parka ~ime<br />
je omogu}eno odvijawe raznovrasnih sportskih<br />
i kulturnih sadr`aja. Dogradwom De~jeg vrti}a<br />
u Pogledi re{en je problem sme{taja dece i<br />
ukinuta lista ~ekawa. Dosta se radilo i na modernizaciji<br />
Op{tonske uprave, a u nastojawu da se<br />
podstakne revitalizacija sela, op{tina je ove<br />
godine iz agrarnog buxeta kreditirala 10 poqoprivrednika.<br />
- Na vreme smo shvatili da podr{ka Evropske<br />
Unije na putu Srbije ka ~lanstvu i nama<br />
mo`e zna~ajno da pomogne. Jo{ uvek je Ariqe<br />
jedna od vode}ih op{tina po prilivu donatorskih<br />
sredstava iz EU, srazmerno veli~ini. Imamo<br />
potpisane ugovore sa Delegacijom EU u Srbiji za<br />
finansirawe ~etiri projekta na kojima smo nosioci<br />
i ~etiri u kojima smo partneri, ukupne vrednosti<br />
od preko 1,5 miliona evra. Oni su vredni<br />
za ruralni razvoj, brendirawe ariqske maline,<br />
razvoj turizma i za{tite `ivotne sredine. Pored<br />
toga, dva projekta finansira {vajcarska vlada u<br />
iznosu od 250.000 SCF, a odnose se na izradu Prostornog<br />
plana op{tine Ariqe i Generalnog plana<br />
op{tine. Me|utim, ima jo{ mnogo toga da se uradi<br />
u op{tini i mi prihvatamo nove izazove,- rekla je<br />
dr Avakumovi}.<br />
Na sve~anoj sednici potpisana je Poveqa<br />
o bratimqewu op{tina Ariqe i Sokolca koje<br />
ve} u~estvuju u nekoliko zajedni~kih projekata<br />
prekograni~ne saradwe. Dodeqena su i<br />
op{tinska priznawa zaslu`nim pojedincima, a<br />
Poveqa, najvi{e op{tinsko priznawe dodeqena<br />
je akademiku profesoru doktoru Miqku Satari}u<br />
iz Novog Sada za izuzetne rezultate i dostignu}a<br />
u oblasti fundamentalnih nauka. Dodeqene su<br />
i op{tinske nov~ane nagrade u~enicima i studentima<br />
za osvojene nagrade na republi~kim i<br />
me|unarodnim takmi~ewima.<br />
S. Jova{evi}<br />
12 3. jun 2011.
SUFINANASIRAWE ZAPO[QAVAWA<br />
Расписивање<br />
јавних позива<br />
актуелно<br />
Od 3. juna bi}e raspisani pozivi za<br />
zapo{qavawe i traja}e mesec dana u Ariqu,<br />
Kosjeri}u i U`icu. Programi su za<br />
pripravnike, samozapo{qavawe, obuke,<br />
subvencije za samozapo{qavawe i nova<br />
radna mesta<br />
Nacionalnoj slu`bi za<br />
U zapo{qavawe – filijala<br />
U`ice predstavqeni su javni<br />
pozivi za zapo{qavawe u skladu<br />
sa zakqu~enim sporazumima<br />
sa lokalnim samoupravama na<br />
osnovu Lokalnih akcionih planova<br />
zapo{qavawa a u skladu sa<br />
Nacionalnim akcionim planom<br />
zapo{qavawa za 2011. godinu.<br />
- Ve} nekoliko godina<br />
unazad Nacionalna slu`ba i<br />
filijala U`ice poku{avaju da<br />
podstaknu razvoj lokalnog i regionalnog<br />
zapo{qavawa, koje }e<br />
preuzeti lokalne samouprave i<br />
na taj na~in decentralizovao bi<br />
se ovaj problem a ukqu~ili bi<br />
se svi oni koji mogu da doprinesu<br />
re{avawu problema, rekla<br />
je direktorka u`i~ke filijale<br />
Tatjana Kosti}. Ona je dodala<br />
da to zna~i i dodatne mere koje<br />
mi na lokalu prepoznajemo.<br />
Osnovni uslov da lokalna<br />
samouprava podnese zahtev za<br />
sredstva je da ima formiran Lokalni<br />
savet za zapo{qavawe,<br />
da ima lokalne akcione planove<br />
ali i da sredstva planski<br />
rasporedi. U svim lokalnim<br />
samoupravama koje pokriva<br />
filijala U`ice formirani su<br />
lokalni saveti osim u op{tini<br />
Bajina Ba{ta.<br />
Grad U`ice i op{tine<br />
Ariqe i Kosjeri} izdvojili<br />
su i sredstva iz buxeta za<br />
zapo{qavawe. Tako je op{tina<br />
Ariqe izdvojila milion i 224<br />
hiqade dinara, Kosjeri} tri<br />
miliona 700 hiqada dinara i<br />
U`ice tri miliona dinara. Ovi<br />
iznosi ~ine 51 odsto a dodatnih<br />
49 odsto finansira Ministarstvo<br />
ekonomije i regionalnog<br />
razvoja.<br />
U op{tini Ariqe po<br />
re~ima direktorke Kosti} bi}e<br />
finansirana mera obuke i pripravnika.<br />
U Kosjeri}u posao za 44, a u U`icu za 30 lica<br />
U Kosjeri}u kroz samozapo{qavawe 10 lica }e dobiti<br />
subvencije po 100 hiqada dinara, za 19 lica bi}e subvencionisana<br />
nova radna mesta i posao }e dobiti 15 pripravnika<br />
sa sredwom, vi{om i visokom stru~nom spremom.<br />
U U`icu planirano je zapo{qavawe pet pripravnika<br />
sa visokom stru~nom spremom i 25 lica kroz program<br />
samozapo{qavawa uz subvencije po150 hiqada dinara.<br />
Radijove Radivojevi}, Danijela Ili} i Tatjana Kosti} na konferenciji<br />
o programima zapo{qavawa<br />
A op{tina Kosjeri} je i<br />
pro{le godine izdvojila sredstva<br />
i tada bila me|u deset<br />
op{tina koje su prihvatile ovaj<br />
program. Ove godine je 114 lokalnih<br />
samouprava potpisalo<br />
sporazum a izdvojena je jedna<br />
milijarda i 134 miliona dinara<br />
za sufinansirawe programa<br />
zapo{qavawa.<br />
Danijela Ili}, iz kancelarije<br />
Lokalnog ekonomskog razvoja<br />
op{tine Kosjeri} rekla je<br />
da su pro{le godine sprovodili<br />
samo program pripravnika i oko<br />
20 mladih qudi je anga`ovano u<br />
privatnom sektoru.<br />
Ove godine bi}e sprovedena<br />
~etiri programa mera<br />
zapo{qavawa i to pripravnika,<br />
obuke, samozapo{qavawe i subvencije<br />
poslodavcima za nova<br />
radna mesta. Za pripravnike<br />
je opredeqeno pet miliona<br />
dinara a na konkursu }e mo}i<br />
da u~estvuju lica sa sredwim ,<br />
vi{im i visokim obrazovawem a<br />
pravo da u~estvuju ima}e mladi<br />
nezaposleni do 30 godina iz<br />
Kosjeri}a.<br />
- Visine mese~nih neto<br />
zarada su 18, zatim 20 i 22<br />
hiqade dinara u zavisnosti<br />
od stru~ne spreme. Obaveze<br />
poslodavaca u toku trajawa<br />
pripravni~kog sta`a su porez<br />
od 2739 dinara za lica sa visokom<br />
stru~nom spremom, zatim<br />
2393 sa vi{om i 2054 sa sredwom<br />
stru~nom spremom. A obaveza<br />
je i da anga`ovano lice bude<br />
zadr`ano jo{ tre}inu vremena<br />
koju je provelo na pripravni~kom<br />
sta`u, precizirala je Ili}.<br />
Za mere samozapo{qavawa<br />
u Kosjeri}u opredeqeno je milion<br />
dinara a subvencije od 100<br />
hiqada dinara mo}i }e da koriste<br />
nezaposlena lica u ciqu<br />
obavqawa novoregistrovane<br />
delatnosti. Subvencija poslodavcima<br />
bi}e za otvarawe<br />
novih radnih mesta u iznosu od<br />
50 hiqada dinara i po programu<br />
bi}e 19 subvencija.<br />
Govore}i o zapo{qavawu<br />
u U`icu Radivoje Radivojevi},<br />
predsednik Lokalnog saveta za<br />
zapo{qavawe naveo je - da bilo<br />
je te{ko uskladiti interese<br />
svih koji su zastupqeni u lokalnom<br />
savetu. A kvalitetan Akcioni<br />
plan stvorio je mogu}nosti<br />
da u~estvujemo u realizaciji<br />
aktivnosti.-<br />
Iz u`i~kog gradskog buxeta<br />
opredeqeno je tri miliona dinara<br />
i pro{la su dva programa<br />
i to samozapo{qavawe za 25<br />
lica i zapo{qavawe pet pripravnika<br />
sa visokom stru~nom<br />
spremom, starosti do 30 godina.<br />
-Od pripravnika bi}e zaposlen<br />
jedan ekolog, arhitekta,<br />
ekonomista i dva pravnika.<br />
Iskazana je potreba gradske<br />
uprave za ovim kadrovima pogotovu<br />
za aktivnosti koje }e biti<br />
aktuelne. Potrebe postoje jo{<br />
za zapo{qavawem oko ~etiri<br />
lica sa visokom stru~nom spremom,<br />
istakao je Radivojevi}.<br />
[to se samozapo{qavawa<br />
ti~e bi}e zaposleno 25 lica<br />
sa subvencijama po 150 hiqada<br />
dinara. S obzirom da U`ice ima<br />
i Inkubator centar prioritet<br />
kroz javni pozive ima}e oni<br />
koji budu koristili usluge vezane<br />
za konsalting ili za prostor<br />
u ovom centru.<br />
Radivojevi} o~ekuje da }e<br />
na taj na~in uspeti da motivi{u<br />
lica da koriste usluge Inkubator<br />
centra u punom kapacitetu<br />
kako je on i projektovan. A od<br />
naredne godine preko Gradskog<br />
ve}a treba obezbediti<br />
ve}a sredstva koja su namewena<br />
za zapo{qavawe. Do kraja<br />
godine planirano je i novo<br />
zapo{qavawe u Domu za stare<br />
na Zabu~ju i u JKP Deponija<br />
„Duboko“, re~eno je na konferenciji.<br />
Na kraju je zakqu~eno da<br />
opredeqena sredstva lokalnih<br />
samouprava i Ministarstva ekonomije<br />
i regionalnog razvoja usmerena<br />
su na re{avawe lokalnih<br />
problema nezaposlenosti.<br />
D. Cvijovi}<br />
[ARGANSKA OSMICA<br />
Холандски кампери,<br />
опет, на Шаргану<br />
Muzejsko-turisti~ki kompleks „[arganska osmica“<br />
ugostio je proteklog vikenda grupu od 44 kampera iz<br />
Holandije, kao i 47 qubiteqa `eleznice iz Velike<br />
Britanije, Francuske, Australije i SAD<br />
Holandske kampere, drugu godinu za redom, doveo je NKC (Nethrlandes<br />
Camper Club), a tokom ~etverodnevnog boravka u Mokroj Gori, posle<br />
obilaska prirodnih lepota ovog turisti~kog mesta, Holan|ani su posetili<br />
Zlatibor gde su pored Sirogojna i Stopi}a pe}ine upoznali i druge<br />
turisti~ke destinacije na ovoj planini.<br />
Grupa qbiteqa `eleznica iz Velike Britanije, Francuske, Australije<br />
i SAD boravili su u Mokroj Gori tri dana. Posle do~eka u Dobrunu<br />
(Republika Srpska), parnom lokomotivom stigli su u Mokru Goru, gde je<br />
za wih organizovana specijalna vo`wa “parwa~om“ do stanice [argan<br />
Vitasi, sa brojnim zaustavqawima na interesantnim stajali{tima.<br />
Ina~e, od po~etka maja muzejsko-turisti~kim vozom „Nostalgija“,<br />
poznatijim kao „}ira“, prevezeno je oko 12.500 putnika, me|u kojima su,<br />
pored u~esnika {kolskih ekskurzija, bili turisti iz raznih evropskih<br />
zemaqa, ali i iz Japana, Australije i Amerike.<br />
R.V.<br />
3. jun 2011.<br />
13
KOMPANIJA „SIROGOJNO“<br />
Renomirana {vajcarska setifikaciona<br />
ku}a SGS ocenila<br />
je da je Kompanija „Sirogojno“,<br />
jedan od najve}ih prera|iva~a<br />
i izvoznika maline i drugog<br />
vo}a u Srbiji, zaslu`ila visoke<br />
ocene u oblasti po{tovawa socijalnih<br />
standarda u skladu sa<br />
pravilima BSCI inicijative<br />
Ova kompanija, kako su procenili<br />
stru~waci ove sertifikacione<br />
ku}e, jedna je od prvih<br />
srpskih firmi kojoj je potvr|en<br />
visok nivo po{tovawa prava zaposlenih.<br />
Inicijativa BSCI okupqa<br />
vi{e od 700 velikih zapadnoevropskih<br />
kompanija, a osnovni<br />
ciq wenog delovawa je<br />
osigurawe po{tovawa prava<br />
dru`ewe za poqoprivredu,<br />
Uprehrambenu i duvansku industriju<br />
Privredne komore<br />
Srbije i Generalni inspektorat<br />
Ministarstva poqoprivrede,<br />
{umarstva i vodoprivrede u<br />
PKS svojevremeno su predstavili<br />
Uputstva za primenu, samokontrolu<br />
i kontrolu Sistema dobre<br />
proizvo|a~ke prakse, dobre<br />
higijenske prakse i HACCP-a.<br />
Uputstvo je izradio Generalni<br />
inspektorat Ministarstva<br />
poqoprivrede, {umarstva<br />
i vodoprivrede, a nameweno<br />
je proizvo|a~ima proizvoda<br />
biqnog porekla (proizvo|a~i<br />
pekarskih proizvoda, biqnih<br />
uqa, {e}era, prera|iva~i vo}a<br />
i povr}a, proizvo|a~i vina,<br />
rakije, piva, proizvo|a~i konditorskih<br />
proizvoda i dr.).<br />
Zakon o bezbednosti hrane<br />
(Sl.gl. br.41/09) nala`e svim<br />
privrednim subjektima koji se<br />
bave proizvodwom i prometom<br />
hrane, da od 11. juna 2011. uspostave<br />
sistem za osigurawe<br />
bezbednosti hrane u svim<br />
fazama proizvodwe, prerade<br />
i prometa u skladu sa principima<br />
HACCP-a. Posedovawe<br />
sertifikata nije obavezno ali<br />
je neophodno po{tovawe svih<br />
principa dobre proizvo|a~ke<br />
prakse koji HACCP nala`e.<br />
Nakon isteka roka, od 11. juna,<br />
na nivou cele Republike bi}e<br />
sprovedena inspekcijska kontrola<br />
primene odredaba Zakona<br />
koji ovu oblast reguli{e.<br />
Ministarstvo poqoprivrede,<br />
trgovine, {umarstva i<br />
zaposlenih i odgovaraju}ih uslova<br />
rada u celokupnom lancu<br />
dobavqa~a.<br />
Svi dobavqa~i ovih kompanija,<br />
kako je preneo Tawug,<br />
vlasnik Kompanije „Sirogojno“<br />
Rade Qubojevi}, bez obzira na<br />
zemqu porekla, obavezuju se<br />
na po{tovawe socijalnih standarda<br />
u skladu sa utvr|enim<br />
pravilima koja se ti~u uslova<br />
rada i sveobuhvatnog odnosa<br />
prema zaposlenima.<br />
- Kao jedan od vode}ih izvoznika<br />
zamrznutog i su{enog<br />
vo}a iz Srbije Kompanija<br />
„Sirogojno“ svoj poslovni uspeh<br />
zasniva na korektnim odnosima<br />
sa zaposlenima i kooperantima,<br />
odnosno proizvo|a~ima<br />
vodoprivrede je izradilo Uputstvo<br />
za primenu, samokontrolu<br />
i kontrolu DHP, DPP i HACCP<br />
sistema sa ciqem da na {to<br />
prakti~niji na~in subjektima<br />
u poslovawu hranom predstavi<br />
obaveze koje proisti~u iz<br />
sprovo|ewa dobre proizvo|a~ke<br />
prakse, dobre higijenske prakse<br />
i HACCP sistema.<br />
Primarni ciq ovog vodi~a<br />
je da pru`i uputstva u~esnicima<br />
u lancu hrane - kako da usmere<br />
svoj rad na kontrolu bezbednosti<br />
hrane u skladu sa Zakonom o bezbednosti<br />
hrane koji defini{e<br />
da su subjekti u poslovawu<br />
hranom du`ni da koriste upustvo<br />
za dobru proizvo|a~ku i higijensku<br />
praksu i primenu HACCP<br />
sistema.<br />
Vodi~ ima svrhu da omogu}i<br />
subjektima u poslovawu<br />
sa hranom da boqe razumeju<br />
na~in na koji inspektor pristupa<br />
proveri uspostavqenom<br />
sistemu bezbednosti hrane. U<br />
uputstvu se isti~u svi neophodni<br />
preduslovi i principi koje<br />
subjekti moraju da primene u<br />
ciqu smawewa broja opasnosti<br />
koje se mogu na}i u hrani, kao i<br />
stavqawe pod kontrolu te opasnosti.<br />
Na taj na~in je omogu}eno<br />
i da sami subjekti u poslovawu<br />
hranom mogu proveravati sopstveni<br />
sitem bezbednosti hrane<br />
(samoprovera).<br />
Upustvo se nalazi na sajtu<br />
Ministarstva poqoprivrede,<br />
trgovine, {umarstva i vodoprivrede<br />
www.min.poq.gov.rs<br />
R. V.<br />
пољопривреда<br />
Сертификат за поштовање права запослених<br />
HRANA<br />
ХАЦЦП обавеза за све<br />
произвођаче хране<br />
vo}a“, isti~e Qubojevih} uz<br />
poja{wewe da to podrazumeva<br />
obezbe|ivawe najboqih uslova<br />
rada, redovne isplate zarada<br />
i svih zakonom propisanih<br />
pla}awa poreza i doprinosa.<br />
Kompanija „Sirogojno“ je,<br />
prema re~ima wenog vlasnika,<br />
pro{le godine na tr`i{te SAD,<br />
Rusije, Kine, Japana i drugih zemaqa<br />
sveta plasirala zamrznuto<br />
i su{eno vo}e u vrednosti od<br />
oko desetak miliona dolara.<br />
R.V.<br />
Rade Qubojevi}<br />
SAVETI STRU^WAKA<br />
Botrytis cinerea – проузроковач<br />
сиве плесни и трулежи плодова<br />
малине<br />
Naj~e{}e i<br />
najopasnije<br />
oboqewe maline<br />
Prvi znaci prisustva patogena<br />
u maliwaku se mogu otkriti<br />
ve} krajem zime, kada se<br />
na zara`enim izdancima mo`e<br />
zapaziti prisustvo sklerocija.<br />
Sklerocije u prole}e klijaju<br />
u mno{tvo konidija.<br />
Zaraza obi~no po~iwe<br />
na cvetovima koji se su{e<br />
(posledica mraza) ili<br />
na sasu{enim kruni~nim<br />
listi}ima posle precvetavawa.<br />
U vla`nim uslovima<br />
gqiva fruktificira na mrtvim<br />
cvetovima, sa kojih tokom<br />
zrewa prelazi na plodove.<br />
Ostaje pritajena na zametnutim<br />
plodovima, dok je obilne<br />
padavine, naj~e{}e u toku brawa,<br />
ne aktiviraju. Zara`eni<br />
plodovi omek{avaju, na pojedinim<br />
mestima wihovo tkivo<br />
izumire, posme|avaju, postaju<br />
vodenkasti i mekani i prekriva<br />
ih bela skrama plesni.<br />
Trule` se brzo {iri sa<br />
zara`enih na zdrave plodove,<br />
naro~ito kada su u neposrednom<br />
kontaktu posle berbe.<br />
Kada su povoqni uslovi za razvoj<br />
oboqewa, vla`no i hladno<br />
vreme, dolazi do zaraze ~ak i<br />
zelenih plodova.<br />
[irewu trule`i<br />
doprinose slede}i<br />
faktori:<br />
- velika gustina izdanaka<br />
(vi{e od 6 po du`nom metru),<br />
- du`i ki{ni period u<br />
toku cvetawa i razvi}a plodova,<br />
- neredovno brawe,<br />
- preterano |ubrewe<br />
azotnim |ubrivima,<br />
- pogre{na lokacija zasada<br />
(zatvorene doline),<br />
- nepravilno postavqawe<br />
redova {palira u odnosu<br />
na strane sveta,<br />
- zakorovqenost maliwaka<br />
i dr.<br />
Suzbijawe ove<br />
bolesti je primenom<br />
preventivnih i<br />
hemijskih mera<br />
Od preventivnih mera<br />
najzna~ajnije su:<br />
- izbor otpornijih sorti,<br />
- pravilan izbor polo`aja<br />
za podizawe zasada,<br />
- ve}e me|uredno rastojawe,<br />
- blagovremena berba,<br />
transport i ~uvawe ubranih<br />
plodova i dr.<br />
Od hemijskih sredstava<br />
mogu se koristiti: Signum<br />
(0,15%), Switch (0,08%), Teldor<br />
(0,15%), Mythos (0,25%),<br />
Pyrus (0,20%), Pehar (0,20%).<br />
Obavezno je preventivno<br />
prskawe, koje se izvodi<br />
pred samo cvetawe. Slede}a<br />
za{titna prskawa fungicidima<br />
treba sprovoditi vode}i<br />
ra~una o karenci primewenih<br />
preparata.<br />
Milena Krkovi}, dipl.ing.<br />
14 3. jun 2011.
URU^ENI POKLONI DE^IJEM ODEQEWU<br />
OP[TE BOLNICE U@ICE<br />
здравство<br />
Вредна донација<br />
Predstavnici Crvenog krsta, sportski novinari Zlatiborskog okruga,<br />
i privrednici posetili su pro{log petka de~ije odeqewe Op{te<br />
bolnice U`ice i uru~ili donaciju koja je prikupqena na nedavno odigranom<br />
humanitarnom turniru u malom fudbalu. Vrednost donacije je<br />
oko 69 000 dinara<br />
okviru nedeqe Crvenog<br />
U krsta, Crveni krst U`ice<br />
i sportski novinari Zlatiborskog<br />
okruga, organizovali su<br />
humanitrni turnir u malom fudbalu,<br />
na kome je prikupqeno oko<br />
69.000 dinara. Kupqena su tri<br />
LCD televizora koja su donirana<br />
de~em odeqewu Op{te bolnice<br />
U`ice.<br />
Bo{ko Ristanovi}, direktor<br />
Bolnice zahvalio je na poklonima:<br />
- Ova donacija je za na{e<br />
odeqewe zaista va`na, ali se<br />
nadam da mi ne}ete zameriti<br />
{to }u morati zaista iskreno<br />
da se zahvalim na~elniku ove<br />
slu`be dr Dari Savi}- Bo`ovi}.<br />
Ona je jednim radom, koji traje<br />
ve} du`i period uspela ovu<br />
slu`bu da izdigne na nivo koji<br />
je zavidan za ceo Zdravstveni<br />
centar. Moramo se pohvaliti da<br />
su postinguti zna~ajni rezultati<br />
na nivou republike sa kojima<br />
se mo`emo pohvaliti bilo gde<br />
da se pojavimo.-<br />
Na de~jem odeqewu Op{te<br />
bolnice u U`icu radi osam<br />
lekara subspecijalista, osobqe<br />
je stru~no i odogovorno<br />
, opremqena je i igraonica u<br />
kojoj rade vaspita~ice, a tako|e<br />
ima i kuhiwu u kojoj se hrana<br />
priprema iskqu~ivo za decu.<br />
Uz pomo} kredita Evropske<br />
banke i Ministarstva zdravqa<br />
ovo odreqewe je posledwih godina<br />
renovirano i to najvi{a<br />
zahvaquju}i qudima dobre<br />
voqe. Sa ponosom isti~e da je<br />
prostor de~jeg odeqena maksimalno<br />
prilago|en deci kako bi<br />
im boravak bio {to prijatniji:<br />
- Saradwa sa Crvenim krstom<br />
je ve} postala tradicija.<br />
I u prethodnih nekoliko godina<br />
Na~elnica slu`be:<br />
Dr Dara Savi}- Bo`ovi}<br />
mi smo dobili u donaciju klima<br />
ure|aje, TV a ova donacija od tri<br />
LCD TV, omogu}ava da svaka de~ja<br />
soba uz besprekoran ambijent<br />
ima i TV,- rekla je na~elnica<br />
dr Dara Savi}- Bo`ovi}.<br />
Z. \.<br />
„OTVORENA VRATA“ POLIKLINIKE<br />
HIPOKRAT U U@ICU<br />
Обједињене<br />
здравствене услуге<br />
Posle 10 godina ordinacije Hipokrat i {est<br />
godina biohemijske laboratorije odnedavno<br />
rade na jednom mestu. Za sve one koji imaju<br />
zdravstvene probleme mogu vr{i se niz<br />
specijalisti~kih pregleda.<br />
poliklinici Hipokrat mo`e<br />
U se izvr{iti kompletna<br />
ultrazvu~na dijagnostika, mamografija,<br />
kardiologija sa ultrazvukom<br />
srca, internisti~ki<br />
pregledi, neurologija sa doplerom,<br />
zatim hormoni, tumor<br />
markeri i kompletna biohemijska<br />
dijagnostika. Pacijentima<br />
je na raspolagawu psihijatar i<br />
lekar op{te prakse,- rekla je<br />
Mira Mitrovi} govere}i o radu<br />
U poliklinici Hipokrat rad na<br />
savremenoj opremi<br />
poliklinike. Ona je dodala da<br />
imaju}i u vidu veliki broj lica<br />
kojima je potrebna zdravstvena<br />
za{tita postoji mogu}nost da<br />
lekari op{te prakse idu i u<br />
ku}ne posete.<br />
Jedna od aktivnosti poliklinike<br />
Hipokrat je i akcija<br />
„Dan otvorenih vrata“koja je realizovana<br />
krajem maja sa ciqem<br />
upoznavawa sugra|ana sa radom<br />
ove zdravstvene ustanove. To<br />
zna~i i obavqawe brojnih preventivnih<br />
pregleda. U Hipokratu<br />
navode da zbog boqeg<br />
planirawa vremena pacijenata<br />
preporu~uje se zakazivawe<br />
pregleda. Me|utim, iako pacijent<br />
nema zakazano bi}e adekvatno<br />
zbrinut, isti~u u ovoj<br />
zdravstvenoj ustanovi a radno<br />
vreme je od 7 do 17 ~asova u ulici<br />
Dimitrija Tucovi}a 98.<br />
D. Cvijovi}<br />
Za temu ovogodi{weg Svetskog dana bez<br />
duvanskog dima, koji je obele`en 31.<br />
maja, Svetska zdravstvena organizacija<br />
izabrala je da bude „Okvirna konvencija o<br />
kontroli duvana“ koja je najva`nije sredstvo<br />
u aktivnostima kontrole duvana u svetu.<br />
To je prvi sporazum o kome se ikada<br />
pregovaralo pod okriqem Svetske zdravstvene<br />
organizacije i ozna~ava veliki napredak<br />
u razvoju javnog zdravqa. Iako je na<br />
snazi tek od 2005. godine, ve} predstavqa<br />
sporazum koji je najbr`e i naj{ire prihva}en<br />
od svih sporazuma u istoriji Ujediwenih<br />
nacija i koji je ratifikovalo vi{e od 170<br />
dr`ava - ~lanica. Okvirna konvencija zasnovana<br />
je na dokazima i reafirmi{e pravo<br />
svih qudi na najvi{i standard u zdravqu<br />
i daje novi pravni okvir za saradwu u<br />
oblasti kontrole duvana. Svetski dan bez<br />
SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA<br />
Угрожена милијарда људи<br />
Po{to je usmrtila 100 miliona qudi u XX veku, upotreba duvana<br />
mogla bi da ubije jednu milijardu qudi u XXI veku<br />
duvanskog dima bio je posve}en isticawu<br />
univerzalnog zna~aja ovog sporazuma.<br />
Duvan je vode}i uzrok smrti koji se<br />
mo`e uspe{no ukloniti. Ove godine, vi{e<br />
od pet miliona qudi umre}e zbog sr~anog<br />
i mo`danog udara, raka, plu}nih i drugih<br />
bolesti koje su povezane sa upotrebom<br />
duvanom. Ova brojka ukqu~uje vi{e od<br />
600 000 qudi, od kojih vi{e od ~etvrtine<br />
predstavqaju deca, koji }e umreti zbog<br />
izlo`enosti duvanskom dimu. Broj osoba<br />
koje godi{we umiru zbog globalne epidemije<br />
upotrebe duvana mogla bi da se pove}a<br />
na osam miliona do 2030. godine. Po{to<br />
je usmrtila 100 miliona qudi u XX veku,<br />
upotreba duvana mogla bi da ubije jednu<br />
milijardu qudi u XXI veku.<br />
Zaposleni u Zavodu za javno zdravqe<br />
U`ice ovogodi{wi Svetski dan bez duvanskog<br />
dima podr`ali su organizovawem<br />
izleta u prirodu.<br />
R.V.<br />
3. jun 2011.<br />
15
Godi{wom skup{tinom ~lanice Mesnog<br />
odbora Kola srpskih sestara iz U`ica<br />
osvrnule su se na svoj jednogodi{wi rad,<br />
ali uz to i odredile najva`nije zadatke<br />
na kojima }e ova humanitarna organizacija<br />
raditi naredne godine. Da je situacija u<br />
na{em dru{tvu jo{ uvek te{ka i da su mnoge<br />
porodice u stawu socijalne potrebe, verodostojan<br />
pokazateq je ova organizacija,<br />
koja tokom ~itave godine radi poma`u}i<br />
najugro`enijima. Brojne porodice, pojedinci,<br />
deca, studenti, stari, obra}aju se za<br />
neku od pomo}i tek da premoste te{ko}e u<br />
kojima su se na{li. Kolo u skladu sa svojim<br />
mogu}nostima i zajedno sa svojim dobrotvorima<br />
nastoji pomo}i, bilo u novcu, ode}i<br />
ili drugim potrep{tinama koje u jednom<br />
trenutku mogu ubla`iti socijalne neda}e<br />
na{im sugra|anima.<br />
- Kolo srpskih sestara, mesni odbor<br />
U`ice radilo je i radi}e uvek u korist svog<br />
naroda i svoje sredine . Mislimo da smo<br />
u tome i uspele, jer u~iwena dela upravo<br />
podse}aju na Kolo srpskih sestara na svim<br />
manifestacijama na{eg grada pa i {ire,<br />
istakla je u godi{wem izuve{taju predsednica<br />
Mira ]irkovi} Stankovi}.<br />
- Mi{qewe javnog mwewa sredine<br />
u kojoj `ivimo i radimo, najboqi je pokazateq<br />
na{eg rada, te otuda nastojimo da<br />
pozitivnu voqu i razumevawe za nevoqe<br />
sugra|ana podelimo sa svim qudima koji<br />
su spremni da pomognu i da se na|e kolikotoiko<br />
pomo}i najugro`enijima.<br />
Kao organizacija koja posluje bez sopstvenih<br />
tro{kova, uz iskqu~ivo dobrotvorno<br />
anga`ovawe ~lanica, sva prikupqena finansijska<br />
sredstva i drugi vidovi pomo}i,<br />
Kolo deli najugro`enijim sugra|anima,<br />
imaju}i pre svega, u vidu decu i stare. Stoga<br />
smo ove godine pomogli deci bez roditeqa,<br />
studentima i samohranim majkama sa malom<br />
decom, gde je za te svrhe podeqeno 30.000<br />
dinara. I celokupna donacija gradske uprave<br />
Kolu od 150.000 dinara podeqena je<br />
tako {to je 80.000 dinara dato za {kolarine<br />
i stipendije, 40.000 dinara za lekove<br />
i operacije dok je 30.000 dinara dato kao<br />
pomo} samohranim roditeqima, naglasila<br />
je Mira ]irkovi} Stankovi}.<br />
Svakako da najzna~ajnija akcija Kola<br />
u protekloj godini je popravka ku}e Rade<br />
]iti} sa Qubawa, samohrane majke troje maloletne<br />
dece. Akciju popravke i pokrivawa<br />
ku}e po~elo je odr`avawem ko{arka{ke<br />
utakmice izme|u KK Panatinaikos iz Atine<br />
i Slobode iz U`ica. Na utkmici je bilo<br />
prisutno preko 3000 gledalaca i sav prihod<br />
od 307.000 dinara upla}en je na ra~un KSS<br />
U`ice. Anonimni darodavac kupio je materijal<br />
za krov u vrednosti od 208. 000 dinara.<br />
Ukupne donacije u novcu, materijalu i<br />
radovima iznose 904.720 dinara. Ura|ena je<br />
kompletna krovna konstrukcija, pokrivena<br />
crepom, oluci, vetar lajsne, ugra|ena vrata<br />
i prozori, gigips plo~e, izvr{eno malterisawe<br />
, kre}ewe i td. Porodici ]iti}<br />
хроника<br />
GODI[WA SKUP[TINA MESNOG ODBORA KOLA SRPSKIH SESTARA U@ICE<br />
Хуманитарни и просветитељски рад<br />
Najzna~ajnija akcija Kola u protekloj godini je popravka ku}e Rade ]iti} sa Qubawa,<br />
samohrane majke troje maloletne dece za koju je ukupna donacija u novcu, materijalu<br />
i radovima bila 904.720 dinara<br />
darovano je i poku}stvo, tako da mali{ni<br />
]iti} kona~no imaju krov nad glavom koji<br />
im je i te kako bio neophodan, imaju boqr<br />
uslove za `ivot i u~ewe.<br />
Pored drugih aktivnosti, svakako, da<br />
prikupqawe nove i polovne garderobe i<br />
podela onima kojima je neophodna, tako|e<br />
je jedna od zapa`enih akcija Kola. Velika<br />
koli~ina dobijene nove garderobe iz butika,<br />
kao i polovne od sugra|ana prikupqena<br />
je i prosle|ena daqe. U ovim vremenima<br />
i ta aktivnost pokazala se kao veoma korisna.<br />
Deo garderobe izdvojen je za psihijatrijsko<br />
odqewe U`i~ke bolnice, a deo za<br />
stara lica.<br />
I pored brojnih akcija Kolo ne zanemaruje<br />
i kulturno- prosvetiteqsku delatnost.<br />
Obavqen je tradicionalni vi{egodi{wi<br />
konkurs povodom pravoslavnog praznika<br />
Materice za u~enike svih sredwih {kola u<br />
U`icu, a nagrada u ukupnom iznosu od 11.000<br />
dinara i kwige podeqeni su u~enicima koji<br />
su napisali najboqe radove. U Tehni~koj<br />
{koli „ Radoje Qubi~i}“ u okviru ~asa<br />
istorije, prikazan je film o Kolu srpskih<br />
sestara od 1903. do 1945. godine. Ta praksa<br />
}e biti nastavqena i ubudu}e.<br />
U toku je odr`avawe i duhovnih ve~eri<br />
na temu „Priziv, darovi i zna~aj `ene u<br />
hri{}anstvu“. Do sada su odr`ane dva predavawa<br />
koje je pripremila i prezentirala<br />
profesor, verou~iteq Qiqana Petronijevi},<br />
a tre}a tribina, za koju moramo<br />
re}i da je izazvala zavidno interesovawe<br />
mladih, zakazana je za 7. jun.<br />
Kiolo srpskih sestara razvilo je i<br />
lepu saradwu sa Narodnom bibliotrkom i<br />
Istorijskim arhivom iz U`ica, i ovih dana<br />
u Arhivu upravo pripremaju materijal o istorijatu<br />
KSS Srbije.<br />
^lanice kola prisutne su i na brojnim<br />
manifestacijama u gradu ~ime i same `ele<br />
da podr`e aktivnosti drugih organizacija<br />
i institucija.<br />
Slavu Kola, malu Gospojinu, ~lanice<br />
kola redovno obele`avaju uz prisustvo brojnih<br />
gostiju iz grada. Tako|e i pravoslavni<br />
praznik Materice obele`ile su sa svojim<br />
gostima i sradnicima gde je pored darova<br />
te{ko paralizovanoj devojci iz na{eg grada<br />
uru~eno 10.000 dinara. Za slavu hraniteqskih<br />
porodica deci su darovale pakete<br />
slatki{a, a {kolsku slavu Svetog Savu<br />
redovno obele`avaju sa u~enicima neke od<br />
{kola u na{oj sredini.<br />
Mira ]irkovi} Stankov}, predsednica KSS U`ice: Pomogle smo gde je bilo neophodno<br />
zahvaquju}i razumevawu na{ih dobrih qudi i donatora<br />
Mira ]irkovi} Stankovi} je ukazala<br />
i na izuzetnu saradwu sa Srpskom pravoslavnom<br />
crkvom, uz ~ije razumevawe Kolo<br />
koristi prostorije parohijskog doma za svoje<br />
okupqawe i rad.<br />
-Uradile smo velike poslove za koje je<br />
trebalo mnogo vremena i truda, ali je sve<br />
urodilo plodom. Pomogle smo gde je bilo<br />
neophodno a sve to zahvaquju}i na{im dobrim<br />
qudima , donatorima koji su shvatili<br />
zna~aj na{eg rada koji ~inimo bez ikakve<br />
nadoknade. Sugra|ani su pokazali veliko<br />
uva`avawe prema na{oj organizaciji i<br />
zato im svima najiskrenije hvala, rekla je<br />
predsednica Kola.<br />
Govore}i o narednim aktivnostimas<br />
Mira ]irkovi} Stankovi} je naglasila<br />
da su pred Kolom velika isku{ewa i ako<br />
ne mo`e da re{i velike probleme u ovim<br />
te{kim vremenima, mo`e bar da ubla`i<br />
nevoqe mnogima. Predsednica Kola je<br />
podsetila da predstoji jedan od va`nih poslova,<br />
a nastoja}e da u wemu u~estvuje ~itv<br />
grad, to je obele`avawe 90.godi{wice Kola<br />
srpskih sestara u U`icu i 19. godi{wica<br />
obnavqawa rada Kola srpskih sestara u<br />
na{oj sredini.<br />
M.Turudi}<br />
16 3. jun 2011.
o~etkom maja delegacija<br />
Pu`i~kih profesora i studenata<br />
Visoko poslovne - tehni~ke<br />
{kole strukovnih studija bila je<br />
u uzvratnoj poseti u Slova~koj. U<br />
okviru posete potpisan je sporazum<br />
o poslovno tehni~koj saradwi<br />
izme|u Tehni~kog fakulteta,<br />
slova~kog Poqoprivrednog univerziteta<br />
iz Nitre i Visoko<br />
poslovno – tehni~ke {kole strukovnih<br />
studija iz U`ica. Posle<br />
nedavnog boravka slova~kih<br />
profesora u u`i~koj {koli dogovorena<br />
je ova poseta u vreme<br />
Me|unarodne nau~no studentske<br />
konferencije na kojoj su se<br />
takmi~ili studenti tre}e godine<br />
informatike \or|e Forst i Ana<br />
Petrovi}. Oni su osvojili drugo<br />
i ~etvrto mesto u jakoj konkurenciji<br />
stranih studenata, a prezentacije<br />
radova bile su na engleskom<br />
jeziku. U delegaciji Visoko<br />
poslovne – tehni~ke {kole pored<br />
studenata bili su prof.dr Qubica<br />
Dikovi}, direktorka {kole,<br />
prof. dr Dragoqub Drndarevi} i<br />
mr Milovan Milivojevi}.<br />
A u oktobru ove godine u<br />
U`icu }e u okviru Me|unarodne<br />
konferencije SED boraviti<br />
slova~ki studenti i profesori,<br />
najavqeno je u razgovoru za „Vesti“.<br />
Prof. dr Qubica Dikovi},<br />
direktorka {kole rekla je da<br />
potpisivawe sporazuma ima za<br />
ciq uzajamnu saradwu u interesu<br />
razvoja obrazovawa, nauke i<br />
istra`ivawa kao i ukupnog razvoja<br />
obe visoko{kolske ustanove.<br />
Studenti u parnim<br />
odelima<br />
Govore}i o utiscima<br />
student \or|e Forst isti~e<br />
da je obi~aj da slova~ki studenti<br />
kada izlaze na ispit,<br />
ili imaju neki va`an doga|aj<br />
na fakultetu svi nose parna<br />
odela. Devojke su obu~ene u<br />
komplete sa ko{uqama. Ako<br />
do|u na ispit a nisu u parnom<br />
odelu profesori ih vra}aju<br />
jer je to odraz nepo{tovawa.<br />
Saradwa }e se narednih godina<br />
odvijati kroz u~e{}e profesora<br />
u nau~nim i savetodavnim organima,<br />
razmeni predavawa gostuju}ih<br />
profesora i pedago{ke dokumentacije,<br />
zajedni~ke istra`iva~ke<br />
aktivnosti, organizovawe akademskih<br />
susreta, zajedni~kih<br />
seminara na nivou katedri,<br />
razmenu i zajedni~ko stvarawe<br />
nastavnih u~ila i materijala,<br />
kao i uzajamna publikacija rezultata<br />
nau~nih radova i zajedni~ko<br />
u~e{}e na konferencijama organizovanih<br />
na obe visoko{kolske<br />
ustanove.<br />
Direktorka Dikovi} isti~e<br />
i da su studenti prezadovqni jer<br />
su videli svoju {ansu da idu na<br />
nastavak akademskih studija. Veliki<br />
uspeh su i osvojene nagrade<br />
na takmi~ewu jer je ovo {kola<br />
strukovnih studija za razliku od<br />
образовање<br />
U@I^KI PROFESORI I STUDENTI U SLOVA^KOJ<br />
Образовање на врхунском нивоу<br />
Pored potpisivawa sporazuma o saradwi visokoobrazovnih ustanova,<br />
prvi put u`i~ki studenti organizovano u~estvovali na me|unarodnom<br />
takmi~ewu i osvojili nagrade<br />
Potpisivawe sporazuma<br />
Studenti \or|e Forst i Ana Petrovi} sa osvojenim diplomama<br />
na takmi~ewu<br />
U`i~ka delegacija sa prof. dr Romanom Galikom,<br />
prodekanom Univeziteta<br />
studenata sa drugih fakulteta.<br />
Student \or|e Forst<br />
izuzetno je zadovoqan postignutim<br />
rezultatima na takmi~ewu<br />
gde je osvojio drugo mesto sa<br />
radom „ Razvoj integrisanog<br />
sistema obrade podataka zasnovanog<br />
na GISu, za useve i poqoprivredne<br />
ma{ine“. Wegova<br />
koleginica Ana Petrovi} osvojila<br />
je ~etvrto mesto sa radom<br />
„Projektovawe informacionog<br />
sistema za pekaru pomo}u CASE<br />
alata“. Oni isti~u i da je ovo je i<br />
prvi put da u`i~ki studenti organizovano<br />
odu na me|unarodno<br />
takmi~ewe.<br />
Ana i \or|e govore}i o<br />
opremqenosti kabineta i laboratorijama<br />
isti~u da je sve na<br />
vrhunskom nivou kao i uslovi<br />
studirawa. Univerzitetski kompleks<br />
je na 15 hektara u okviru<br />
koga su fakulteti za nastavu,<br />
internat, poqa koja obra|uju,<br />
botani~ka ba{ta…<br />
A na Me|unarodnoj nau~no<br />
studentskoj konferenciji fakulteta<br />
takmi~ili su se u konkurenciji<br />
sa studentima iz Slova~ke,<br />
Ma|arske i ^e{ke.<br />
Porede}i radove na{i studenti<br />
ka`u da su neke od prezentacija<br />
na nivou na{ih seminarskih<br />
radova, ali su fascinirani<br />
uslovima i opremqeno{}u za studirawe.<br />
Studenti imaju mnogo<br />
mogu}nosti i da zarade u toku<br />
studija tako da demonstratori<br />
imaju 500 evra mese~no koje nije<br />
oporezovano. Skoro svi studenti<br />
rade vikendom, nastavqaju na{i<br />
sagovornici, a na parkingu pored<br />
fakulteta su studentski automobili.<br />
Ti automobili su neuporedivo<br />
boqi i noviji od vozila na<br />
na{im ulicama.<br />
Odu{evqeni su i gradom<br />
Nitrom jer nigde ne mo`e da se<br />
vidi nijedan grafit, niti su<br />
klupe u parkovima ispisane ili<br />
o{te}ene. Panoi sa slikama<br />
sredwo{kolaca su u izlozima,<br />
dok su oni veselo i mirno defilovali<br />
gradom. Ana dodaje da<br />
kada studenti diplomiraju praksa<br />
i tradicija je da na asfaltu<br />
ispred fakulteta ispisuju svoju<br />
titulu i potpis. Tako su u celom<br />
kampusu svi putevi ispisani<br />
imenima, a onda godinama preko<br />
starih i izbledelih imena<br />
ispisuju se nova {to deluje<br />
zadivquju}e.<br />
Na kraju, zajedni~ki utisak<br />
profesora i studenata je<br />
da treba nastaviti sa ovakvim<br />
vidovima saradwe koji }e doprineti<br />
obrazovawu i sticawu<br />
novih iskustava.<br />
D. Cvijovi}<br />
3. jun 2011.<br />
17
јубилеј<br />
CENTAR ZA SOCIJALNI RAD “U@ICE” (10)<br />
Pi{e: Jelica Mari},<br />
diplomirana socijalna<br />
radnica<br />
Globalne<br />
tendencije<br />
postizawa najcelishodnije<br />
i najkvalitetnije podr{ke<br />
posebno ugro`enim kategorijama<br />
stanovni{tva, opravdanim<br />
u evropskoj praksi,<br />
dobile su svoje upori{te i u<br />
sistemu socijalne za{tite u<br />
nas a, ipak, delimi~no modifikovane<br />
i prilago|ene na{oj<br />
kulturi i specifi~nostima<br />
postsocijalisti~kog dru{tva.<br />
Centar za socijalni rad,<br />
kao dr`avna institucija socijalne<br />
za{tite, u najneposrednijem<br />
radu sa posebno ugro`enim<br />
kategorijama stanovni{tva<br />
primewivala je inpute kreatora<br />
socijalne politike i davala<br />
svoj doprinos u tragawu za najboqim<br />
re{ewima.<br />
Pored promena same organizacione<br />
strukture Centra,<br />
su{tinske promene su se<br />
odnosile na poziciju samog<br />
korisnika u postupku pru`awa<br />
pomo}i, danas podr{ke. Od<br />
pasivnog i zavisnog u`ivaoca<br />
prava, korisnik postaje aktvivni<br />
u~esnik u procesu<br />
prevazila`ewa sopstvenogporodi~nog<br />
problema. Od tradicionalnog,<br />
medicinskog modela<br />
pomo}i, gde je akcenat bio na<br />
dijagnostikovawu problema<br />
i konkretnim, „diktiranim“<br />
vidovima pomo}i te`i se ka<br />
podr{ci i osna`ivawu korisnika<br />
do samopomo}i. U procesu<br />
gde je korisnik partner slu`be<br />
Centra za socijalni rad ali<br />
i ostalih relevantih sistema<br />
(zdravstvenog, obrazovnog, pravosudnog..)<br />
i nevladinog sektora,<br />
te`i{te je na ujediwenim<br />
naporima svih ukqu~enih u ciqu<br />
re{avawa problema i dostizawu<br />
kvaliteta `ivota, dostojnog<br />
svakog ~oveka.<br />
Rukovo|eni sli~nim polazi-{tem,<br />
dosada{wu praksu<br />
institucionalnog zbriwavawa<br />
odre|enih kategorija prevladavaju<br />
uverewa o zna~aju ostanka<br />
korisnika u prirodnom,<br />
porodi~nom okru`ewu i o~uvawu<br />
porodice ali i razvijawu usluge<br />
porodi~nog sme{taja u situacijama<br />
neophodnosti izme{tawa<br />
Идеја водиља<br />
биће и даље<br />
хуманизам<br />
U okviru sistemskih reformi koje nu`no<br />
prate svaki segment na{eg dru{tva, i<br />
sistem socijalne za{tite u na{oj zemqi<br />
trpi transformacije.<br />
Reformski koncept baziran je na<br />
rezultatima dugogodi{weg<br />
iskustva prakti~ara ali i analizi i<br />
promi{qawima eksperata. Epi centar<br />
svih tendecija, bezkompromisno zauzima<br />
~ovek sa Univerzalnom deklaracijom<br />
garatovanim pravima<br />
iz biolo{ke porodice. Te`i{te<br />
je usmereno sa modela zbriwavawa<br />
u „ve{ta~ko“, strogo<br />
strukturisano okru`ewe ka razvijawu<br />
alternativnih oblika<br />
podr{ke porodicama kao i razvijawu<br />
hraniteqskog sme{taja.<br />
U kontekstu aktuelnih tendencija,<br />
sve ve}i primat zauzima<br />
preventivna uloga Centra za<br />
socijalni rad. Tako, razvijawem<br />
volonterizma kod maloletnih<br />
u~inioca krivi~nih dela ne<br />
pose`e se za restriktivnim<br />
merama sudskog postupka, ve} se<br />
vaspitnim merama predupre|uje<br />
nepo`eqno pona{awe ali i<br />
{iri volonterski duh me|u<br />
mladima pa i u lokalnoj zajednici.<br />
Usluga Savetovali{ta za<br />
brak i porodicu, ima zna~ajan<br />
preventivni karakter, i svim<br />
sugra|anima omogu}uje stru~nu<br />
podr{ku pri prvim indikatorima<br />
porodi~ne/ partnerske<br />
krize ali i nudi mogu}nost<br />
predbra~nog savetovawa.<br />
Zakonom o socijalnoj<br />
za{titi (2011.) predvi|ene su<br />
mere koje }e o~uvati ali unaprediti<br />
i obogatiti dosada{wu<br />
praksu. Obezbe|ivawem zakonskog<br />
okvira za pluralizam usluga<br />
socijalne za{tite, Centar za<br />
socijalni rad ne}e biti, kao do<br />
sada, jedini pru`alac ve}ine<br />
usluga socijalne za{tite.<br />
Uvo|ewe koncepta konkurentnosti,<br />
proceweno je, odra`i}e<br />
se na kvalitet usluga koje }e<br />
korisnicima stajati na raspolagawu.<br />
Ujedno, po prvi put, zakonodovac<br />
predvi|a uvo|ewe<br />
minimalnih standarda i na taj<br />
na~in garantuje osnovni, minimalni<br />
kvalitet usluge koji korisnik<br />
mo`e dobiti.<br />
Umesto zakqu~ka....<br />
Centar za socijalni rad<br />
u U`icu osnovan je davne 1961.<br />
godine, najpre kao Centar za<br />
socijalno medicinski rad. I sa<br />
jednim socijalnim radnikom u<br />
drvenoj baraci pokraj \etiwe<br />
i danas, pola veka kasnije u opremqenoj<br />
namenskoj zgradi i 26<br />
zaposlenih, misija Centra za socijalni<br />
rad ostala je nepromewena-<br />
u skladu sa najsavremenijim<br />
nau~nim dostignu}ima u<br />
sferi socijalne za{tite pomo}<br />
posebno ugro`enim kategorijama<br />
stanovni{tva.<br />
I pored neretkih promena<br />
u radu uzrokovanih izmenama<br />
organizacione strukture rada,<br />
izmenama zakona i pravilnika<br />
kao i dru{tveno- ekonomskim<br />
promenama koje su bile aktuelne<br />
posledwih decenija, Centar za<br />
socijalni rad „U`ice“ ni jednog<br />
dana nije probijao humanisti~ke<br />
okvire utemeqene u samoj ideji<br />
o osnivawu centar za socijalni<br />
rad jo{ pedesetih i {ezdesetih<br />
godina pro{log veka.<br />
Za pola veka postojawa<br />
pru`ili smo usluge za oko 100<br />
000 lica- zbriwavali smo decu<br />
bez roditeqskog starawa; kroz<br />
raznovrsne vidove podr{ke<br />
osna`ili i o~uvali na hiqade<br />
u`i~kih porodica; vaspitnim<br />
uticajima predupre|ivali<br />
nastanak i {irewe pojave<br />
maloletni~kog prestupni{tva;<br />
moralnu odgovornost prema<br />
starim sugra|anima utkali<br />
u {iru dru{tvenu svest<br />
obezbe|uju}i uslove za dostojanstvenu<br />
starost; davali<br />
svoj doprinos za ravnorparvan<br />
polo`aj u dru{tvu svih marginalizovanih<br />
grupa stanovnika....<br />
Posledwih nekoliko godina<br />
Centar za socijalni rad<br />
oboga}en je jednom novom energijom<br />
mladih stru~waka koji,<br />
koriste}i dragocena iskustva<br />
starijih kolega, stvaraju nove<br />
pretpostavke za ve}a postignu}a<br />
i optimisti~an pogled na perspektive.<br />
Na putu daqe afirmacije<br />
nastoja}emo da i daqe razvijamo<br />
preventivnu funkciju Centra<br />
za socijalni rad, smelije<br />
ista`ujemo i ukazujemo na nove<br />
qudske potrebe i planiramo,<br />
odlu~nije uti~emo na stvarawe<br />
i razvijawe humanisti~kih<br />
vrednosti ~oveka i nastojimo<br />
da razvijemo volontersku praksu,<br />
da budemo i daqe otvoreni<br />
za sticawe novih ve{tina,<br />
ne prekidaju}i nadogradwu<br />
znawa, da budemo otvoreni za<br />
saradwu sa svim dr`avnim i<br />
civilnim akterima lokalne zajednice,<br />
orijentisani ka najboqim<br />
dru{tvenim re{ewima,<br />
da stvaramo uslove za op{tu<br />
dru{tvenu inkluziju i daqe<br />
omogu}ujemo postizawe kvaliteta<br />
`ivota svih na{ih sugra|ana<br />
dostojnog svakog ~oveka.<br />
I, na kraju, nikada ne}emo<br />
zaboraviti i obezvrediti dragoceno<br />
nasle|e od na{ih prethodnika<br />
kao i odgovornost koju<br />
ono nosi. Na prvom mestu , i mi<br />
}emo nastojati da nas kroz profesinalne<br />
anga`mane primarno<br />
vodi ideja humanizma, altruizma<br />
ali i dostojanstven, partnerski<br />
odnos prema korisnicima<br />
na{ih usluga. Empati~nost<br />
ne}emo zameniti hladnim, profesionalnim<br />
odnosom. Tradiciju<br />
moderne, napredne ustanove<br />
socijalne za{tite te`i}emo da<br />
odr`imo, zahvalni na ~vrstom<br />
temequ znawa i iskustva koji su<br />
svojim zalagawem za nas postavile<br />
na{e kolege.<br />
18 3. jun 2011.
култура<br />
VI[EGRADSKA STAZA 2011<br />
Изложбе, књижевни сусрети,<br />
позоришне представе<br />
Ovogodi{wa manifestacija posve}ena velikom jubileju,<br />
pedesetoj godi{wici od uru~ivawa Nobelove nagrade Ivu<br />
Andri}u<br />
vogodi{wa, 32. po redu kwi`evno-kul-<br />
manifestacija “Vi{egradska<br />
Oturna<br />
staza”, ina~e devetnaesta u Republici Srpskoj,<br />
odr`ava se 3, 4. i 5. juna, i bi}e sigurno jedna od<br />
najobimnijih do sada. Ona je posve}ena velikom<br />
jubileju, pedesetoj godi{wici od uru~ivawa Nobelove<br />
nagrade Ivu Andri}u, na{em najistaknutijem<br />
piscu koji je deo svog ina~e te{kog detiwstva<br />
proveo kod tetke i te~a u Vi{egradu i ostao trajno<br />
vezan za ovaj grad. Centralna manifestacija<br />
ovogodi{we “Vi{egradske staze”, sve~ana akademija<br />
povodom velikog jubileja pod nazivom “Pohvala<br />
Ivu Andri}u” odr`a}e se ve} prvog dana<br />
u velikoj sali Doma kulture, uz u~e{}e velikog<br />
broja istaknutih pojedinaca. Kompletan program<br />
sve~ane akademije direktno }e prenositi Radio<br />
televizija Republike Srpske, Radio televizija<br />
Srbije, Radio Republike Srpske i Radio<br />
Vi{egrad.<br />
Scenario za program sve~ane akademije napisao<br />
je poznati kwi`evnik Milovan Vitezovi},<br />
re`ira ga poznati u`i~ki rediteq i profesor<br />
na U~iteqskom fakultetu mr Branko Popovi},<br />
a pored glumaca Narodnog pozori{ta iz U`ica<br />
u programu u~estvuju i glumci iz Beograda Vjera<br />
Mujovi}, Rada \uri~in i Neboj{a Dugali}. Besedu<br />
o Andri}u govori akademik Svetozar Koqevi}, a<br />
me|u ostalim u~esnicima te ve~eri su kompozitori<br />
Zoran Hristi} i Rade Radivojevi} iz Beograda,<br />
hor “Jedinstvo” iz Bawa Luke sa dirigentom<br />
Nemawom Savi}em i drugi poznati kulturni<br />
stvaraoci.<br />
Ovogodi{wa “Vi{egradska staza” zapo~e}e<br />
polagawem cve}a na Andri}ev spomenik na Trgu<br />
palih boraca kraj }uprije na Drini, polagawem<br />
cve}a na spomenik braniocima Republike Srpske<br />
i prigodnim programom koji pripremaju u~enici<br />
Sredwe {kole “Ivo Andri}” iz Vi{egrada. Istog<br />
dana u Domu kulture se odr`avaju petnaesti<br />
po redu Susreti bibliotekara Republike Srpske,<br />
otvara izlo`ba fotografija Iva Andri}a<br />
iz kolekcija Muzeja grada Beograda, izlo`ba<br />
prevedenih kwiga Iva Andri}a, i izlo`ba kwiga<br />
izdava~kih ku}a “^igoja {tampa” iz Beograda,<br />
“Srpska kwiga” iz Rume, “Zavod za uxbenike RS”<br />
iz Isto~nog Sarajeva, i “Dabar” iz Dobruna. Prvog<br />
dana “Vi{egradske staze” planiran je i okrugli<br />
sto koji organizuje Zadu`bina Iva Andri}a iz<br />
Beograda, na temu “Vizija Andri}a u savremenom<br />
svijetu, uz stalno is;itavawe u bibliotekama”.<br />
Drugog dana manifestacije “Vi{egradska<br />
staza” je promocija Prosvjetnog kalendara za<br />
2011. godinu, muzi~ki matine guda~kog kvarteta<br />
profesora Muzi~ke {kole iz U`ica, pesni~ko<br />
ve~e ~lanova Dru{tva qubiteqa pisane re~i<br />
“Most” iz Vi{egrada, i kwi`evno ve~e poznatih<br />
srpskih pesnika “Otvorena scena - }uprija na<br />
Drini”. Tre}eg dana planirano je predstavqawe<br />
kwige “Ono {to oduvek `elim” laureata NINove<br />
nagrade Gordane ]irjani}, i kwige “Imam<br />
pri~u za tebe” autora Milenka Paji}a, dobitnika<br />
Andri}eve nagrade za najboqu zbirku pri~a.<br />
Ovogodi{wa “Vi{egradska staza” se zavr{ava<br />
predstavom za decu “Jednobrki vitez”, u izvo|ewu<br />
Dramskog studija Doma kulture iz Vi{egrada,<br />
i pozori{nom predstavom “Prokleta avlija”,<br />
u izvo|ewu ansambla Narodnog pozori{ta iz<br />
Kru{evca.<br />
S. Tijani}<br />
BAJINA BA[TA<br />
Кустурици<br />
"Рачанска повеља"<br />
ilmski rediteq Emir Kusturica<br />
Fovogodi{wi je dobitnik „Ra~anske<br />
poveqe”, koju Fondacija „Ra~anska ba{tina” iz<br />
Bajine Ba{te od 1995. godine dodequje istaknutim<br />
stvaraocima iz oblasti nauke i kulture. Odluku<br />
da ova presti`na kwi`evna nagrada pripadne<br />
poznatom sineasti, neimaru i piscu jednoglasno<br />
je doneo `iri u sastavu Radovan Beli Markovi},<br />
predsednik, Gojko Te{i} i ^aslav \or|evi}. -<br />
Nagrada mu je pripala za `ivotno delo, kojim je<br />
pridoneo dobrom imenu Srbije u svetu, najposle i<br />
za kwigu memoarske proze „Smrt je neprovjerena<br />
glasina“, u izdawu Kompanije „Novosti“, svojevrsnom<br />
spomeniku minulom dobu i svetu koji polako<br />
tone u magleni prostor nostalgi~nih prise}awa<br />
– ka`e predsednik `irija, kwi`evnik Radovan<br />
Beli Markovi}.<br />
Emiru Kusturici, ovogodi{wem i austrijskom<br />
kwi`evniku Peteru Handkeu, pro{logodi{wem<br />
dobitniku, koji je bio spre~en da primi nagradu,<br />
„Ra~anske poveqe” bi}e uru~ene u prvoj nedeqi<br />
oktobra na 17. duhovnim sve~anostima „Dani<br />
Ra~e ukraj Drine”. Dosada{wi laureati su Milosav<br />
Te{i}, Ivan V. Lali} (posthumno), Milorad<br />
Pavi}, Goran Petrovi}, Qubomir Simovi}, Dobrilo<br />
Nenadi}, Radovan Beli Markovi}, Dinko<br />
Davidov, Miodrag Pavlovi}, Svetislav Bo`i},<br />
Vladeta Jeroti}, Miroslav Josi} Vi{wi}, \or|e<br />
Trifunovi}, Petar Milo{evi}, Vladimir Duwi}<br />
i Peter Handke.<br />
R.Blanu{a<br />
IZLO@BA U ^AJETINSKOJ BIBLIOTECI<br />
Мали формат путује Србијом<br />
organizaciji Art centra<br />
U lepih umetnosti, dizajna<br />
i zanata iz Beograda, u pro{li ~etvrtak,<br />
26. maja, u sali Biblioteke<br />
„Qubi{a R. \eni}“ u ^ajetini otvorena<br />
je izlo`ba slika Mali<br />
format. O izlo`enim radovima 36<br />
eminentnih stvaralaca - ~lanova<br />
Slikarsko – grafi~ke sekcije ULU-<br />
PUDS-a, govorila je Sne`ana \eni},<br />
direktor Biblioteke „Qubi{a R. \<br />
eni}“, a izlo`bu je otvorio imetnik<br />
iz Beograda Rade Markovi}, ~lan<br />
ULUPUDS-a i jedan od rukovodilaca<br />
Art centra.<br />
Ve} pet godina, kako je re~eno,<br />
Mali format putuje i prikazuje se<br />
Srbijom i do sada su izlo`be organizovane<br />
u preko ~etrdeset gradova,<br />
koje je videlo oko 50.000 posetilaca.<br />
Ove godine izlo`ba Mali format<br />
bila je glavna izlo`ba u Muzeju<br />
„Ras“ u Novom Pazaru za vreme manifestacije<br />
„No} muzeja“. S obzirom da<br />
je ve}ina od 36 autora, me|u kojima<br />
su i U`i~ani Radomir Vergovi} i<br />
Dragan Tomanovi}, poznata po majstorskom<br />
ilustrovawu kwiga, na ovoj<br />
izlo`bi su se na jednom mestu ponovo<br />
na{li ilustratori i pisci svih<br />
uzrasta i boja..<br />
Na izlo`bi u ^ajetini, koja je<br />
otvorena do 5. juna, po prvi put organizator<br />
je omogu}io posetiocima, a<br />
tako }e biti i na wihovim slede}im<br />
izlo`bama u drugim gradovima Srbije,<br />
da glasaju za najboqi Mali format.<br />
\.P.<br />
3. jun 2011.<br />
19
ВОДИЧ за будуће студенте<br />
Ove školske godine Stomatološki fakultet u Pančevu upisuje desetu<br />
generaciju studenata. Fakultet je narastao u elitnu obrazovnonaučnu<br />
i zdravstvenu ustanovu. Studenti uče u lepom i prijatnom prostoru,<br />
rade sa najmodernijom opremom i savremenim materijalima.<br />
Više od sto nastavnika i saradnika izvode nastavu iz integrisanih<br />
akademskih studija (master), akademskih specijalističkih studija<br />
i doktorskih akademskih studija. Na Fakultetu se istovremeno<br />
obavljaju zdravstvene specijalizacije iz svih oblasti stomatologije.<br />
Nastava je organizovana kroz trimestre, radi se u malim grupama<br />
a na vežbama iz stomatoloških predmeta svaki student radi na<br />
„svojoj“ stolici i sa „svojim“ pacijentima. Pri tome, grupu od pet studenata<br />
obučavaju jedan asistent i jedan profesor. Takav rad je garancija<br />
za sticanje znanja i završavanje studija na vreme.<br />
Na klinikama Instituta za stomatologiju se godišnje primi oko<br />
1600 pacijenata. Tu se pacijenti potpuno zbrinjavaju počev od konzervativne,<br />
ortodontske i hirurške terapije, pa do protetskih nadoknada<br />
uključujući i implantate. Fakultet raspolaže najmodernijim CAD/CAM<br />
sistemima za metalnu i bezmetalnu keramiku, ortopanom sa telerendgenom,<br />
laserskim aparatima za tvrda i meka tkiva kao i najsavremenijim<br />
digitalnim uređajima za indirektan rad.<br />
Stomatološki fakultet upisuje 50 studenata po generaciji što<br />
pruža mogućnost da se studenti kroz nastavni proces potpuno osposobe<br />
za samostalan rad u struci. Pored studenata iz Srbije, na<br />
Fakultetu trenutno studira veći broj studenata iz inostranstva (Italija,<br />
Slovenija, Nemačka, Makedonija)<br />
Na Fakultetu svake godine gostuju eminentni profesori iz inostranstva.<br />
Fakultet raspolaže sertifikatom SRPS ISO 9001:2008 i član je<br />
ADEE (Evropske asocijacije stomatoloških fakulteta).<br />
Fakultet je akreditovao sve studijske programe i radi u sastavu<br />
Univerziteta Privredna akademija sa sedištem u Novom Sadu.<br />
Ako hoćete lep život i srećnu porodicu – krenite pravim putem. Postavite sebi cilj: doktor stomatologije – master, i sa nama, za pet godina, uz<br />
optimalan rad stižete do cilja. Mi pružamo mnogo više. Glas o tome širom Srbije pronose naši doktori stomatologije. Pridružite nam se na vreme.<br />
Formiranje preliminarnih lista za upis je u toku.<br />
20 3. jun 2011.
VODI^ ZA BUDU]E STUDENTE<br />
VISOKA [KOLA STRUKOVNIH STUDIJA<br />
AKADEMIJA FUDBALA - BEOGRAD<br />
AKREDITOVANA (2003. i 2009. godine)<br />
i FUDBALSKI SAVEZ BEOGRADA<br />
pozivaju Vas da studirate sa najboqima<br />
od {kolske 2011/2012. godine<br />
AKADEMIJA FUDBALA je prva visoka<br />
trogodi{wa {kola strukovnih studija u<br />
Srbiji specijalizovana za {kolovawe<br />
TRENERA FUDBALA i SPORTSKIH<br />
MENAXERA - ZA SVE SPORTOVE. Osnovana<br />
je pri FUDBALSKOM SAVEZU BEOGRADA, uz<br />
saglasnost Ministarstva prosvete i sporta<br />
(2003) i Ministarstva za omladinu i sport<br />
Republike Srbije (2009).<br />
Nastavni plan i program ura|eni su u<br />
skladu sa Bolowskom deklaracijom i drugim<br />
dokumentima Evropske zajednice o visokom<br />
{kolstvu.<br />
Na Akademiji se sti~e VISOKO OBRA-<br />
ZOVAWE i stru~ni nazivi:<br />
TRENER FUDBALA i STRUKOVNI<br />
MENAXER U SPORTU<br />
Na Akademiju mogu da se upi{u kandidati<br />
sa zavr{enom sredwom {kolom u trogodi{wem<br />
ili ~etvorogodi{wem trajawu i<br />
studenti vi{ih {kola i fakulteta u II i III<br />
godinu. Kandidati koji prelaze sa drugih<br />
{kola i fakulteta prila`u uverewe o<br />
polo`enim ispitima sa vi{e-visoke {kole<br />
ili fakulteta, radi priznavawa ispita i<br />
Mateja Ke`man student i promoter<br />
Akademije fudbal<br />
polagawa razlike ispita. Na Akademiji je:<br />
D I P L O M I R A L O 72 studenta, a<br />
me|u wima:<br />
REPREZENTATIVCI:<br />
Igor Duqaj, Nenad Kova~evi}, Dejan<br />
Ogwanovi}, \or|e Raki}i Sergej<br />
Jakirovi}.<br />
S T U D I R A vi{e od 250 studenata, a<br />
me|u wima su:<br />
REPREZENTATIVCI:<br />
Mateja Ke`man, Perovi} Slavko, Petrovi}<br />
Radoslav-Ra}a, Nikola Malba{a,<br />
Subo{i} Branimir.<br />
PRVOLIGA[KI fudbaleri: Milo{<br />
@eravica, Milan Pr{o, Vladimir<br />
Ota{evi}, Marko Vu~eti}, Marko<br />
Nikoli}, Vladimir Rosi} i drugi.<br />
INTERNACIONALCI:<br />
Vojislav Dragovi}, Predrag Govedarica<br />
(Pavlodar-Kazahstan), Dejan Odavi}.<br />
[KOLARINA za {kolsku 2011/12. god.<br />
iznosi 950 evra (u dinarskoj protivrednosti<br />
na dan uplate po sredwem kursu Narodne<br />
banke) i 4.500 din.-tro{kovi upisa.<br />
Uxbenici, skripta i drugi materijali za<br />
pripremu ispita dobijaju se besplatno. Ne<br />
napla}uju se prijave ispita ni izdavawe<br />
uverewa.<br />
NA^IN PLA]AWA: Prilikom upisa 350<br />
evra, a ostatak u 10 mese~nih rata po 60 evra.<br />
Detaqnija obave{tewa u Akademiji<br />
fudbala, Deligradska 27 (Stari DIF) III<br />
sprat, kan-celarija br. 300, svakog radnog<br />
dana od 10 do 16 ~. ili na tel: (+381 11) 36 50<br />
137 ili 36 50 138.<br />
WWW.akademijafudbala.com<br />
E-mail: akaf@scnet.rs<br />
Visoka strukovna {kola AKADEMIJA<br />
FUDBALA u Beogradu u postupku akreditacije<br />
usvojila je sadr`aje savremenih<br />
dostignu}a evropskih i ameri~kih {kola u<br />
domenu obrazovawa u sportu, radi {to<br />
kvalitetnijeg obrazovawa kadrova u funkciji<br />
podizawa na vi{i nivo obrazovawe<br />
trenerskog i menaxerskog kadra u fudbalu,<br />
kao i sportu u celini, u Srbiji i povezivawa<br />
na{eg {kolstva sa Evropskim obrazovnim<br />
prostorom.<br />
Akademija je zakqu~ila ugovore sa vi{e<br />
fudbalskih klubova iz Beograda, o stru~noj<br />
saradwi, ~ije terene koristi za prakti~nu<br />
nastavu.<br />
Potpisali smo ugovore o profesionalnoj,<br />
poslovnoj i tehni~koj saradwi sa:<br />
1. Dr`avnim pedago{kim univerzitetom<br />
''Lav Tolstoj'' iz Tule (Rusija)<br />
2. Algonquin college Ottawa, Ontario,<br />
Canada<br />
3. Sa 10 fudbalskih klubova iz<br />
Beograda, razli~itih stepena takmi~ewa.<br />
4. Sa specijalisti~kom ordinacijom<br />
''FIZIKUS'', koja se nalazi u zgradi<br />
Gradskog centra za fizi~ku kulturu<br />
„Stari DIF“, o kori{}ewu opreme i<br />
prostora za potrebe nastave Biomedicinskih<br />
osnova sporta<br />
Misija Akademije fudbala u Beogradu<br />
3. jun 2011.<br />
Misija Akademije fudbala jeste da bude<br />
korisna na{em fudbalskom svetu, kroz<br />
edukaciju i druge usluge koje mo`e da pru`i<br />
zajednici.<br />
Te`imo {to br`em i potpunijem ukqu-<br />
~ivawu na{e sredine u obrazovno i sportski<br />
razvijeno evropsko okru`ewe.<br />
Akademija fudbala te`i {to potpunijem<br />
afirmisawu nau~nog zasnivawa profesionalnog<br />
rada u fudbalu, prvenstveno<br />
stvarawem kvalitetnih stru~waka, ali i<br />
kroz sve druge vrste svojih veza sa praksom.<br />
Vizija Akademije fudbala u Beogradu<br />
Na{a vizija predstavqa Akademiju kao<br />
vode}u instituciju sistematskog ukqu-<br />
~ivawa nauke u praksu trenerskog i<br />
menaxerskog posla u fudbalu. @elimo da<br />
proizvodimo vrhunske prakti~are, koji }e u<br />
okviru svog formalnog obrazovawa ste}i<br />
potrebne kompetencije koje }e ih u~initi<br />
prepoznatqvim po kvalitetu rada, po<br />
sposobnosti da na nau~ni na~in shvate<br />
de{avawa u fudbalu i da svojim prakti~nim<br />
umewem u~ine wihovo odvijawe mawe<br />
neizvesnim.<br />
@elimo da izgra|ujemo stru~wake<br />
kojima }e znawe i ve{tine ste~ene kroz<br />
{kolovawe predstavqati pre svega osnovu<br />
za trajno, do`ivotno samoobrazovawe.<br />
U uslovima kada na{i svr{eni stru-<br />
~waci – posebno zbog odsustva zakonske<br />
regulative - nemaju prednost kod zapo-<br />
{qavawa, u odnosu na osobe bez adekvante<br />
stru~ne osposobqenosti, na{a [kola ose}a<br />
odgovornost za stvarawe povoqnijih uslova<br />
za rad obrazovanih stru~waka. Zbog toga, a i<br />
zbog lak{eg ostvarivawa drugih vidova<br />
saradwe Akademije fudbala sa praksom,<br />
veliki izazov pred nama je zadobijawe jo{<br />
autoritativnije pozicije na svim nivoima<br />
postoje}eg sitema fudbalskog sporta,<br />
pozicije koja bi nam omogu}ila puno<br />
ostvarewe uloge sto`era susretawa nauke i<br />
prakse.<br />
Zato na{u [kolu u budu}nosti vidimo ne<br />
samo kao uva`enog ~lana nau~no-obrazovne<br />
zajednice, ve}i istaknutog dela sistema<br />
strukovne fudbalske organizacije.<br />
Osnovni zadaci i ciqevi<br />
Akademije fudbala<br />
Akademija je samostalna visoko{kolska<br />
ustanova, koja obavqa vaspitno-obrazovnu<br />
funkciju. Osnovni zadatak [kole strukovnih<br />
studija je preno{ewe najnovijih teoretskih<br />
i prakti~nih znawa i kompetencija<br />
iz oblasti fudbala i sporta uop{te.<br />
Osnovni ciqevi [kole strukovnih<br />
studija proizilaze iz wene misije, a to je:<br />
usmeravawe studija ka sticawu<br />
znawa i ve{tina potrebnih za profesionalnu<br />
orijentaciju trenera fudbala i<br />
strukovnog menaxera u sportu.<br />
pru`awe mogu}nosti za sticawe<br />
raznovrsnih prakti~nih znawa iz svih<br />
oblasti sporta;<br />
modifikacija obrazovnog sistema<br />
u skladu sa Bolowskim procesom;<br />
sticawe znawa iz trenerske i<br />
menaxerske oblasti, na osnovu kojih }e<br />
svr{eni studenti biti osposobqeni za<br />
samostalan rad u sportskim institucijama;<br />
omogu}avawe studentima da pro-<br />
{ire svoja znawa po sopstvenom izboru i da<br />
se na taj na~in u`e specijalizuju;<br />
neprekidan i sistematski rad na<br />
unapre|ewu kvaliteta studijskih programa.<br />
Akademija redovno planira i vrednuje<br />
rezultate svojih studijskih programa sa<br />
zadatkom da stalno razvija, unapre|uje i<br />
preispituje sadr`aj svojih studijskih<br />
programa, saglasno novim nau~nim saznawima,<br />
u ~emu relevantnu ulogu imaju<br />
nastavno osobqe i studenti.<br />
Akademija }e periodi~no pratiti ostvarewe<br />
planiranih aktivnosti, postavqenih<br />
zadataka i ciqeva, uz objektivno sagledavawe<br />
rezultata, wihovu analizu i korektivne<br />
mere eventualnih nedostataka.<br />
21
култура<br />
KWI@EVNO VE^E SLOBODANA RISTOVI]A<br />
IZLO@BA U HOLU<br />
NARODNE BIBLIOTEKE<br />
Дрво живота<br />
Povodom tri decenije od preno{ewa<br />
prvog objekta narodnog graditeqstva u<br />
Muzej „Staro selo“ u Sirogojnu, izlo`ba<br />
pod nazivom „Drvo `ivota“, autora Zorice<br />
Zlati} Ivkovi} i Nikole Krstovi}a, otvorena<br />
je pro{log ~etvrtka u holu u`i~ke<br />
Narodne biblioteke.<br />
Љубавне и љубљене песме<br />
U u`i~koj Narodnoj biblioteci predstavqena kwiga izabranih<br />
pesama Slobodana Ristovi}a „Patina plamena“, koju je nedavno<br />
objavila izdava~ka ku}a „@iravac“ iz Po`ege<br />
Kwigu izabranih pesama Slobodana<br />
Ristovi}a (1952) „Patina plamena“, u izboru<br />
Sandre Stani} i Aleksandre Petrovi},<br />
ovih dana objavila je po`e{ka izdava~ka<br />
ku}a „@iravac“ kao tre}u u ediciji pod nazivom<br />
„Izabrano“. Ovo luksuzno opremeqeno<br />
izdawe Ristovi}eve, prete`no qubavne,<br />
poezije likovno su opremili Miodrag<br />
Nadla~ki i Milan Tucovi} a<br />
pro{log ~etvrtka u u`i~koj Narodnoj<br />
biblioteci predstavili<br />
su po`e{ki kwi`evnici Rade<br />
Vu~i}evi} i Milijan Despotovi}.<br />
„Oni koji godinama prate<br />
Slobodanov rad, znaju da ~itavo<br />
wegovo stvarala{tvo odi{e<br />
qubavqu i qubavno{}u, emocijama<br />
i emocionalno{}u, stra{}u<br />
nesvakida{wom, kakvo se retko<br />
sre}e u pesnika savremenika“,<br />
istakao je Rade Vu~i}evi} i dodao<br />
da }e „Patina plamena“ osve`iti umornu<br />
i bleduwavu lirsku uobraziqu savremene<br />
srpske kwi`evnosti, dati puni doprinos<br />
umetni~kom `ivotu na{e stvarnosti,<br />
razne`iti nas i ponekad rasplakati.<br />
Milijan Despotovi} nagla{ava da je<br />
Ristovi} pesnik qubavi kojom ru{i sve<br />
jezi~ke tvr|ave nesklada kako bi mogao<br />
da sameri strast i razum. „On je majstor na<br />
pesni~koj liri sa izuzetnom koncentracijom<br />
da {timuje misli uz o~i{}ewe suvi{ka,<br />
on, o~ito je ovde, vlada na{om<br />
zami{qeno{}u i predubokom<br />
zagonetkom `ivota.“<br />
Ristovi} je do sada objavio<br />
dvanaest pesni~kih i<br />
{est proznih kwiga, zastupqen<br />
je vi{e antologija, prevo|en<br />
na nekoliko stranih jezika i<br />
vi{e puta nagra|ivan za svoje<br />
stvarala{tvo. Pi{e kwi`evne i<br />
likovne impresije, eseje, a bavi<br />
se i etno filmom.<br />
Pored autora, stihove iz<br />
kwige „Patina plamena“ ~itao<br />
je Du{an Stani}, a u programu promocije<br />
u~estvovao je Dramski studio Medicinske<br />
{kole.<br />
G. M.<br />
Izlo`bu je otvorila Zorica Zlati}<br />
Ivkovi}, muzejski savetnik, podsetiv{i<br />
da je sirogojnski Muzej na otvorenom jedinstven<br />
muzej ove vrste u Srbiji i Crnoj<br />
Gori.<br />
G. M.<br />
PROMOCIJA ZBRIKE<br />
PESAMA JELENE MILOJEVI]<br />
Линија<br />
бесконачности<br />
Promocija zbirke pesama „Linija<br />
beskona~nosti“ mlade pesnikiwe Jelene<br />
Milojevi} organizovana je u ponedeqak<br />
na U~iteqskom fakultetu. Wene pesme su<br />
objavqivane u mnogim ~asopisima kao {to<br />
su Me|aj, Jesewin, Ruj i Vesti, a ovo joj je<br />
prva zbirka poezije. Ro|ena je 18. februara<br />
1988. godine u Gorwem Milanovcu, gde je<br />
zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu, a sada<br />
je studentkiwa ~etvrte godine U~iteqskog<br />
fakulteta u U`icu. Poeziju pi{e od devete<br />
godine, a prvu pesmu objavila je sa 13<br />
godina u ~asopisu „To si ti“. Kao saradnica<br />
na{eg lista napisala je dosta zanimqivih<br />
tekstova o studentima i studentskom `ivotu<br />
u gradu. N. T.<br />
22 3. jun 2011.
хроника<br />
10. ME\UNARODNI BLUES & ROCK FESTIVAL „IN WIRES“<br />
Кад блузери марширају…<br />
pored ki{nih i prohladnih<br />
I ve~eri, te koncerata koji<br />
su se istovremeno odvijali u<br />
Velikom parku, ovogodi{wi „In<br />
Wires“ je i za najtvrdokornije<br />
bluzere na obalama \etiwe bio<br />
mo`da najboqe izdawe u ve} deset<br />
godina dugoj tradiciji ove<br />
festivalske smotre.<br />
Udru`ewe qubiteqa bluza i roka “Glas iskustva” uz pomo}<br />
Losan|eleski virtuoz Gregg Wright<br />
i patrijarsi gr~ke bluz scene Blues<br />
Wires odu{evili U`i~ane na<br />
jubilarnom „In Wires“ festivalu<br />
i podr{ku Grada U`ica, Ministarstva za kulturu Republike<br />
Srbije, Ameri~ke ambasade u Beogradu i Gradskog kulturnog centra,<br />
opravdalo je svoj naziv: pre svega, uspelo je da dovede vrsnog<br />
ameri~kog muzi~ara. Gregg Wright je osamdesetih svirao na dva top<br />
one albuma (Michael Jackson – Thriller i Fletwood Mac – Ramours). On je<br />
glavni krivac {to smo slu{aju}i standarde kakvi su „Catfish blues“,<br />
„Drivin’ south“ i „Voodoo chile“ za trenutak pomislili da su na stejxu<br />
Stiv Rej Von i Ximi Hendriks do`iveli reinkarnaciju kraj stare<br />
hidrocentrale.<br />
Kako je najavila ata{e za kulturu ameri~ke ambasade Ann<br />
Marie Moore, wegovim nastupom tek po~iwe saradwa sa U`icem i<br />
Gradskim kulturnim centrom<br />
- Prvi put smo u U`icu i prvi put podr`avamo ovakav festival<br />
u ovom delu Srbije. Drago nam je {to SAD i Srbija mogu zajedno<br />
da u~estvuju u projektima kao {to su bluz i rok muzika, koja je univerzalna.<br />
Posebno je zna~ajno i to {to smo iza{li iz Beograda, gde<br />
podr`avamo mnoge kulturne i druge manifestacije. Ovo je dobar<br />
na~in da upoznamo i druge gradove u Srbiji i uspostavimo saradwu<br />
sa lokalnim vlastima, poru~ila je En Mari Mur.<br />
Festival je otvorio u`i~ki bend „Lude `ene“ ~iji je nastup u<br />
duhu „maximum rock and rythm & bluesa“ osve`en sa nekoliko wihovih<br />
novih pesama koje najavquju mnogo ve}e mogu}nosti ovog benda.<br />
Podmla|eni klavijaturistom Igwatom Mili}evi}em i oja~ani<br />
iskustvom bubwara Dragoquba Zumberovi}a, mawe psihodeli~ni a<br />
vi{e rokerski ~vrsti i bluzerski na{timovani bili su The Highlanders,<br />
dok je kratki nastup „Brian Rockin’“ tako|e bio dobar uvod<br />
pred nastup ameri~ke zvezde prve festivalske ve~eri.<br />
Mo`da je ovo prilika da podsetimo da je Udru`ewe qubiteqa<br />
Ritam & Bluza i Roka VOX EXPERIENCE osnovano 31. maja<br />
2002. godine u U`icu sa ciqem da vr{i promociju i prezentaciju<br />
stvarala~kog opusa ~lanova Udru`ewa, popularizaciju bluz<br />
i rok stvarala{tva i razvoj<br />
oblasti srodnih ovim muzi~kim<br />
pravcima. Vi{e nego skromna<br />
sredstva sa kojima su raspolagali<br />
godinama su nadokna|ivana<br />
qubavqu i entuzijazmom.<br />
Misija je uspela, uprkos svemu.<br />
Zaslu`nima su u petak uve~e<br />
podeqena i prigodna priznawa.<br />
A jedan od osniva~a i neumornih pokreta~a gradske bluz scene,<br />
~ovek bez ~ijeg bi anga`mana Festival bio nezamsliv, frontmen<br />
grupe The Highlanders Milo{ Milojevi} o utiscima sa desete In Wires<br />
smotre ka`e za „Vesti“:<br />
„Poseta od oko 600 qudi pokazala je da ovaj festival ima<br />
svoju publiku, iako je u isto vreme bila jo{ jedna manifestacija<br />
sli~nog karaktera u gradu, {to se ubudu}e, nadamo se, ne}e ponoviti.<br />
Obe}avamo jo{ ve}a iznena|ewa na listi u~esnika 11. Festivala<br />
i zato budite spremni, kao {to re~e Gregg Wright - „Get rockin’!“<br />
U subotu je festivalska scena zbog vremenskih neprilika preseqena<br />
u xez klub „If“ koji je ugostio gr~ki bend Blues Wire. Tra`ila<br />
se karta vi{e, a maestralnim nastupom bluzeri iz Soluna pokazali<br />
su zbog ~ega su svojevremeno pratili bluz legende na evropskim<br />
turnejama, kao {to su: Louisiana Red, Katie Webster, John Hammond,<br />
Larry Garner, Big Time Sarah, Carey and Lurrie Bell, Angela Brown, Big Jay<br />
McNeely, Al Copley, Jeanne Carroll...<br />
Isto ve~e, standardno dobra „Arhivska zabava“ sa cover verzijama<br />
fank, pop i soul standarda.<br />
Na `alost, ki{a je spre~ila programom predvi|eni nastup<br />
jo{ tri u`i~ka benda, pa }e Haxi prodane du{e, Black cat bone i<br />
Rock almanac, po re~ima organizatora, uskoro dobiti drugu priliku<br />
da doka`u svoje mesto me|u u~esnicima „In Wires“ festivala.<br />
Najavqene besplatne filmske projekcije - „The Doors“ Olivera<br />
Stona i „When you’ll strange“ u gradskom bioskopu odlo`ene<br />
su za ovaj vikend.<br />
I {ta jo{ re}i, pivo be{e dobro ohla|eno, slu`ila se odli~na<br />
duweva~a, poneki ocvali hipik podsetio nas je da su Hakslijeva<br />
„Vrata percepcije“ jo{ uvek od{krinuta... U`ice je dve no}i izgledalo<br />
mnogo boqe od „Srpskog Sibira“. A i {ire.<br />
Z. J.<br />
3. jun 2011.<br />
23
нови пројекти<br />
Decentralizacija u Srbiji<br />
Између потребе и политичке воље<br />
Od 167 lokalnih samouprava u Srbiji, u 133 su zarade po zaposlenom ispod republi~kog<br />
proseka, porast onih koji `ive ispod apsolutne granice siroma{tva dvostruko je ve}i u<br />
ostatku Srbije u odnosu na Beograd, samo u 2010-toj 50.000 gra|ana Srbije preselilo se u<br />
prestonicu u potrazi za boqim `ivotnim standardom, a “opsedawe beogradskih kapija” iza<br />
kojih se okre}e tri ~etvrtine ukupnog srpskog kapitala, postalo je definicija uspe{nog<br />
lokalnog lidera. I dok centralizovana Srbija atrofira, politi~ari “nadvla~e konopac”<br />
oko, ina~e zvani~no proklamovanog dr`avnog opredeqewa za decentralizaciju, a zbuweni<br />
gra|ani lutaju od straha od separatizma do zahteva da se izvuku iz `ivog blata siroma{tva<br />
Gotovo da nema lokalne sredine<br />
u kojoj se, u svakodnevnoj<br />
politi~koj komunikaciji ne ~uje<br />
da dobar gradona~elnik ili<br />
predsednik op{tine “mora svaki<br />
dan u Beograd” jer “tamo su<br />
pare”. Jednako ~esto govori se i<br />
da, ako ho}emo vi{e investicija,<br />
lokalnu samoupravu treba<br />
da vodi koalicija po ugledu na<br />
republi~ku i da, tako, ostvari<br />
boqu saradwu sa Vladom Srbije,<br />
a ako se radnici ili privrednici<br />
iz kakvog preduze}a po`ale<br />
lokalnoj upravi, dobi}e odgovor<br />
da “lokalna samouprava nema<br />
ingerencije u privredi”.<br />
I mawe osetqivom uhu ve}<br />
ove tri re~enice mogu re}i ono<br />
na {to stru~waci ve} odavno<br />
upozoravaju - da je Srbija u ovom<br />
trenutku visoko centralizovana<br />
zemqa, u politi~kom, ekonomskom,<br />
adminstrativnom i svakom<br />
drugom smislu. Centralisti~ki<br />
pristup najvidqiviji je u oblasti<br />
finansija, gde je na snazi<br />
je mehanizam koji najve}i deo<br />
prihoda ste~enih na lokalnim<br />
nivoima koncentri{e u dr`avnu<br />
kasu, da bi se potom taj isti novac<br />
distribuirao po kriterijumima<br />
koje odre|uje aktuelna<br />
republi~ka vlast. Tako, izvr{na<br />
republi~ka vlast odlu~uje {ta<br />
}e se i kojoj lokalnoj sredini<br />
graditi, a da, naj~e{}e nije<br />
informisana da li je neki lokalni<br />
put u isto~noj Srbiji od<br />
ve}e va`nosti nego bolnica u<br />
zapadnoj.<br />
Statistika i<br />
beogradizacija<br />
Pri~a o decentralizaciji<br />
koja korespondira sa sve<br />
~e{}om pobunom protiv “beogradizacije”<br />
Srbije, potvrdu dobija<br />
i kroz alarmantne statisti~ke<br />
Pokretna gajba (LP foto slu`ba)<br />
podatke koji oslikavaju razlike<br />
u standardu gra|ana koji<br />
naseqavaju prestonicu i onih u<br />
ostatku Srbije.<br />
Prema najnovijim podacima<br />
Republi~kog zavoda za<br />
statistiku prose~na neto zarada<br />
za april u Srbiji iznosi oko<br />
390 evra. Pri tom, stanovnik<br />
Beograda u proseku zara|uje<br />
465, Sombora 365, Kragujevca<br />
368, Ni{a 367, Vrawa 288 evra.<br />
Najmawa prose~na zarada je<br />
u Kwa`evcu, 195, a najvi{a u<br />
jednoj beogradskoj op{tini, 563<br />
evra, dakle gotovo tri puta vi{e.<br />
Upozoravaju}a je i ~iwenica<br />
da od 167 lokalnih samouprava<br />
~ak 133 imaju prose~ne zarade<br />
ni`e od republi~kog proseka.<br />
U toj grupi su i gotovo svi ve}i<br />
gradovi u Srbiji, pa i dobar broj<br />
vojvo|anskih op{tina.<br />
I statistika o porastu<br />
siroma{tva pokazuje uve}avawe<br />
razlika izme|u Beograda i ostatka<br />
Srbije. U 2008. godini<br />
je ispod apsolutne granice<br />
siroma{tva u Srbiji bilo 6,1<br />
odsto gra|ana. U Beogradu ih je<br />
bilo 2,1, a u centralnoj Srbiji<br />
7 odsto. U pro{loj godini je broj<br />
siroma{nih u Srbiji porastao je<br />
na 9,2 odsto, u Beogradu na 5,3,<br />
a u centralnoj Srbiji na ~ak 12<br />
odsto gra|ana.<br />
^etiri su kqu~na pokazateqa<br />
po kojima se vidi da je<br />
Srbija fiskalno veoma centralizovana<br />
zemqa, navodi<br />
prof. dr Miroslav Prokopijevi},<br />
predsednik Centra za<br />
slobodno tr`i{te. Fiskalna<br />
centralizacija ogleda se u tome<br />
{to je udeo potro{we gradova<br />
i op{tina suvi{e mali u odnosu<br />
na dr`avnu potro{wu, {to<br />
op{tine i gradovi imaju mali<br />
udeo izvornih prihoda, svega<br />
20-tak odsto od ukupnih prihoda,<br />
{to su poreske stope uniformne<br />
i ima jako malo poreske<br />
konkurencije izme|u op{tina i<br />
gradova kod onih poreza za koje<br />
su oni nadle`ni, i kona~no, to<br />
{to gradovi i op{tine imaju<br />
lo{ polo`aj na kreditnom<br />
tr`i{tu i dosta su nesamostalni<br />
u zadu`ivawu. - To se vidi i<br />
po tome {to do sada nijedan grad<br />
ili op{tina nisu emitovali takozvane<br />
du`ni~ke hartije ili<br />
municipalne obveznice – navodi<br />
profesor Prokopijevi}.<br />
Smisao i prepreke<br />
– U Ustavu Srbije pi{e da<br />
svi gra|ani imaju jednaka prava<br />
na jednak nivo usluga. I ne pi{e<br />
da za ostvarewe tog prava ima<br />
zna~aja gde `ivimo. Ako nivo<br />
usluga koji dobijamo u na{oj<br />
Radnik sa hlebom<br />
(LP foto slu`ba)<br />
lokalnoj zajednici nije jednak<br />
nivou koji dobijaju gra|ani<br />
prestonice, mi imamo pravo da<br />
protestujemo. A o tome kakve su,<br />
na primer, zdravstvene usluge<br />
u jednom gradu ili op{tini,<br />
najboqe zna rukovodstvo tog<br />
grada ili op{tine. Zato ono<br />
mora da ima i ingerencije da na<br />
wih uti~e. – rekao je nedavno<br />
na jednom skupu Aleksandar Mihajlov,<br />
ekspert Saveta Evrope<br />
i menaxer programa “Ja~awe<br />
lokalne samouprave u Srbiji”.<br />
Po mi{qewu Mihajlova koncept<br />
decentralizacije se te{ko razumeva<br />
i zato {to se uglavnom<br />
predstavqa samo kao borba za<br />
raspolagawe novcem, a gubi se<br />
iz vida da je smisao decentralizacije<br />
da gra|ani u svojim lokalnim<br />
zajednicama odlu~uju o<br />
svojim prioritetim potrebama i<br />
problemima i re{avaju ih.<br />
- Srbija je jedina zemqa<br />
u Evropi u kojoj je ~itava imovina<br />
centralizovana – upozorio<br />
je Mihajlov, dodaju}i da je, uz<br />
24 3. jun 2011.
нови пројекти<br />
podr{ku SE pripremqen koncept<br />
zakona koji ~eka na usvajawe.<br />
Aleksandar Popov, direktor<br />
Centra za regionalizam u<br />
Novom Sadu, podse}a da je jo{<br />
je DOS, prave}i svoj program,<br />
obe}avao dono{ewe deklaracije<br />
sa naglaskom na ve}i stepen<br />
regionalne autonomije i decentralizaciju<br />
lokalnih zajednica.<br />
Od tada se, nagla{ava on, promenilo<br />
pet vlada i ni{ta se<br />
su{tinski nije dogodilo. Po<br />
mi{qewu Popova, nekoliko je<br />
razloga {to je koncept decentralizacije<br />
u Srbiji “uhva}en u<br />
~u~wu”.<br />
- Ne postoji politi~ka<br />
voqa delova vladaju}e garniture<br />
za sprovo|ewe decentralizacije.<br />
Ordinarna je ~iwenica<br />
da svaka vlast `eli koncentrisanu<br />
mo} i zato ni posle deset<br />
godina nije donet zakon o<br />
povra}aju imovine lokalnim samoupravama.<br />
I od predsednika<br />
Tadi}a sti`u obeshrabruju}e izjave<br />
kako se u decentralizaciju<br />
mora u}i oprezno da ne do|e do<br />
destabilizacije. Javno mwewe,<br />
pak, zbog istorijskog nasle|a<br />
i percepcije stalnog gubitka,<br />
sklono je da zahtev za decentralizacijom<br />
do`ivqava kao<br />
te`wu ka separatizmu, a Evropski<br />
politi~ari ne ~ine ni{ta<br />
da se ti strahovi razveju – ocewuje<br />
Popov.<br />
U o~ekivawu<br />
strategije<br />
Pitawe u kojoj meri gra-<br />
|ani razumeju decentralizaciju,<br />
“otvoreno” je i prilikom<br />
istra`ivawa koje je svojevremeno<br />
sproveo CESID. Prema wemu,<br />
tek svaki peti gra|anin Srbije<br />
tvrdi da jeste za decentralizaciju<br />
, ve}ina je protiv we,<br />
dok su stavovi dela ispitanika<br />
pome{ani. S druge strane, ogromna<br />
ve}ina ispitanika podr`ava<br />
pove}awe nadle`nosti lokalnih<br />
samouprava. Ta dva podatka,<br />
zapravo, potvr|uju ocenu<br />
da gra|ani decentralizaciju<br />
poistove}uju sa teritorijalnom<br />
autonomijom i separatizmom.<br />
Vlada Srbije je, sa namerom<br />
da obezbedi uslove za<br />
izradu nacionalne strategije<br />
decentralizacije, u martu 2009.<br />
osnovala je Nacionalni savet<br />
za decentralizaciju, a polovinom<br />
iste godine i Kancelariju<br />
Nacionalnog saveta.<br />
- Kancelarija Nacionalnog<br />
saveta za decentralizaciju<br />
RS je tokom proteklih ne{to<br />
vi{e od godinu dana, sprovela<br />
mnogo promotivnih aktivnosti<br />
o prednostima koje proces decentralizacije<br />
donosi svakom<br />
konkretnom gra|aninu: u<br />
saradwi sa nekoliko partnera<br />
organizovali smo prvu Nacionalnu<br />
konferenciju o decentralizaciji,<br />
objavqujemo ~asopis<br />
„Decentralizator“, obilazimo<br />
Srbiju promovi{u}i studiju o<br />
modelima decentralizacije u<br />
zemqama EU, sara|ujemo u projektima<br />
Saveta Evrope koji se<br />
odnose na ja~awe kapaciteta<br />
lokalne samouprave… Verujemo<br />
da su ove na{e aktivnosti uticale<br />
na sve ve}i zna~aj koji ovo<br />
pitawe dobija i pa`wu koja se<br />
u javnosti posve}uje decentralizaciji.<br />
Ipak, o tome koliki je<br />
stvarni nivo podr{ke procesu<br />
decentralizacije i da li je on<br />
ne{to ve}i u odnosu na period<br />
od pre dve godine, mo}i }emo<br />
da imamo konkretne podatke<br />
na jesen, kada budemo dobili<br />
rezultate istra`ivawa javnog<br />
mwewa, koje }emo sprovesti tokom<br />
leta – ka`e Nata{a ^orbi},<br />
direktorka Kancelarije Nacionalnog<br />
saveta za decentralizaciju.<br />
LP KONTROLOR<br />
Будите контролор у својој<br />
средини<br />
Dok ne budu stigla prva<br />
pitawa govorimo uop{teno<br />
o terminu javne nabavke, koji<br />
je definisan Zakonom o javnim<br />
nabavkama od 2002., a zatim i<br />
najnovijim iz 2009. godine. Javna<br />
nabavka predstavqa pribavqawe<br />
dobara i usluga ili<br />
ustupawe izvo|ewa radova<br />
od strane dr`avnog organa,<br />
Pozivni centar<br />
Projekat predvi|a osnivawe<br />
pozivnih centara u<br />
lokalnim redakcijama koje ga<br />
realizuju radi podsticawa<br />
na aktivno u~e{}e gradjana<br />
u borbi protiv korupcije, te<br />
medijsku kampawu pod sloganom<br />
„Budite kontrolor u<br />
svojoj sredini“.<br />
Pitawa mo`ete uputiti na<br />
na{e telefone: 031/ 513 -128,<br />
513-929 ili 513-128, a<br />
mi }emo od nadle`nih<br />
potra`iti odgovore i objaviliti<br />
u listu „Vesti“ i programu<br />
Radio U`ica.<br />
Od pro{log broja smo zapo~eli realizaciju<br />
projekta Lokal presa „Kontrolor“ koji }e<br />
potra`iti odgovore i obrazlo`ewa vlasti<br />
na pitawa i primedbe gra|ana na proces<br />
sprovo|ewa javnih nabavki i wihovim mawkavostima<br />
ustanove, organizacije ili drugih<br />
pravnih lica koji se smatraju<br />
naru~iocem. Javna nabavka<br />
se odnosi na nabavku dobara,<br />
usluga, izvo|ewe gra|evinskih<br />
radova.<br />
A na pitawe ko podle`e<br />
javnim nabavkama Petar Vujadinovi},<br />
na~elnik Gradske uprave<br />
ka`e:<br />
- Javnim nabavkama podle-<br />
`u pre svega dr`avni organi, organizacije,<br />
ustanove i subjekti<br />
koji su osnovani od strane ovih<br />
institucija, odnosno dr`avnih<br />
organa lokalne samouprave gde<br />
je ve}inski kapital vi{e od 50<br />
odsto. To je obavezno za te institucije.<br />
Da bi se pristupilo<br />
nabavkama, izvo|ewu radova<br />
neophodne su i odre|ene pretpostavke,<br />
neophodne pre svega<br />
da ove institucije donesu plan<br />
javne nabavke za odre|enu godinu<br />
i da za to {to su planirali<br />
imaju odre|ena sredstava u buxetu.<br />
To je osnov za pokretawe<br />
javne nabavke. Naravno imamo<br />
javnih nabavki koje se ne mogu<br />
realizovati u jednoj buxetskoj<br />
godini nego one mogu da traju<br />
dve, tri, ili pet godina, ali se<br />
mora napraviti konstukcija finansirawa<br />
tih radova ili tih<br />
usluga. Obi~no su to neki ve}i<br />
radovi i kapitalni objekti koji<br />
traju nekoliko godina, ali se<br />
Petar Vujadinovi}, na~elnik<br />
Gradske uprave<br />
buxetom planiraju sredstva ili<br />
se obezbede iz nekih drugih izvora,<br />
posredstvom donacaija,<br />
mogu da budu transferi vi{ih<br />
nivoa vlasti, republike, ministrastava,<br />
NIP-a, kako bi se<br />
obezbedila neophodna sredstva<br />
za po~etak projekta i wegovu realizaciju<br />
do kraja.<br />
Odgovornost u javnim nabavkama<br />
Projekat LP Kontrolor se finansira iz programa<br />
„Ja~awe mehanizama odgovornosti u javnim nabavkma“ koji<br />
sporovodi UNDP Srbija uz finansijsku podr{ku Vlade<br />
Kraqevine Norve{ke.<br />
Stavovi i mi{qewa izneti u tekstovima ne predstavqaju<br />
stavove UNDP.<br />
3. jun 2011.<br />
25
oliti~ka organizacija Zeleni Srbi-<br />
- pokret za Po`egu, organizovala<br />
Pje<br />
je u utorak, 31. maja, veoma uspe{nu akciju<br />
~i{}ewa re~nog korita i priobaqa<br />
Bakioni~kog potoka koji jednim delom<br />
proti~e kroz gradsko naseqe. Akcija je organizovana<br />
u okviru raznovrsnog programa<br />
povodom obele`avawa 5. juna - Svetskog<br />
dana za{tite `ivotne sredine.<br />
Osim ~lanova i simpatizera stranke<br />
Zeleni Srbije, u akciji su u~estvovali i<br />
Poqoprivredna {kola “Qubo Mi}i}” sa<br />
qudstvom i mehanizacijom i Op{tinska<br />
organizacija sportskih ribolovaca “Skrape`”<br />
u Po`egi. Pridru`ili su im se pojedini<br />
stanari iz okolnih ulica i ostali<br />
Po`e`ani.<br />
Lokacija na kojoj su izvo|eni radovi<br />
duga je pribli`no 800 metara, od Preduze}a<br />
za izradu name{taja “Ginko” do objekata<br />
Kombinata “Budimka” u Ulici kwaza<br />
Milo{a. Mada je vodotok Bakioni~kog potoka<br />
na ovom mestu odavno uglavnom dobro<br />
regulisan betonskim koritom, ovaj deo potoka<br />
godinama je u veoma zapu{tenom stawu,<br />
kao i korito u wegovom dowem delu do<br />
ulivawa u Skrape`.<br />
Godinama se nije ni{ta radilo da ovaj<br />
deo gradskog naseqa bude ure|en, a poznate<br />
su na{e navike da lak{e ne{to zaprqamo<br />
nego o~istimo. Zato su u~esnici akcije<br />
ulo`ili veliki trud da urade ve}i deo posla<br />
i sve dovedu u donekle izgledno stawe,<br />
BAJINA BA[TA<br />
Ловци – чувари природе<br />
Monografija o bogatoj stogodi{woj istoriji<br />
lovstva u Bajinoj Ba{ti<br />
O<br />
bogatoj istoriji lovstva u<br />
bajinoba{tanskom kraju, koja<br />
traje skoro 110 godina, monografiju<br />
pod nazivom „^uvari<br />
prirode” napisao je novinar i<br />
publicista Obrad Dodi}. Na<br />
oko 200 stranica kwige, ~iji<br />
je izdava~ LU „Soko” iz Bajine<br />
Ba{te, ispisana je zanimqiva,<br />
s puno zna~ajnih podataka, istorija<br />
o na{em narodnom, izvornom<br />
lovstvu proisteklog iz<br />
tradicije zajedni{tva i obi~aja<br />
ovog dela zapadne Srbije, ali i<br />
ve~ite te`we da se ide u korak<br />
sa progresom. Autor hronolo{ki<br />
prati razvoj lovstva u ovom kraju,<br />
s puno zna~ajnih podataka o<br />
istorijskim zbivawima, qudima,<br />
lovcima, lova~koj organizaciji,<br />
dru{tvenoj sredini i prilikama<br />
u kojima se lovstvo razvijalo,<br />
uspesima i te{ko}ama koje su<br />
pratile ovu oblast qudskog delovawa<br />
u nemirnom veku svoga<br />
postojawa. – Za ~itaoce je posebno<br />
interesantan hronolo{ki<br />
prikaz razvoja lovstva i podaci<br />
i svedo~ewa o qudima koji su<br />
dru{tvo vodili. Tako|e, zanimqive<br />
su i promene u organizovawu<br />
lova~kog dru{tva, {to je<br />
svakako pratilo i odgovaraju}e<br />
dru{tveno ure|ewe, prilike<br />
i promene od uticaja za ovu<br />
oblast. Ova materija nije nigde<br />
obra|ivana u na{oj literaturi<br />
~ime je postala autenti~no i<br />
хроника<br />
AKCIJA ZELENIH SRBIJE U PO@EGI<br />
Поток никад чистији<br />
Osim ~lanova i simpatizera stranke, na ~i{}ewu i ure|ewu<br />
Bakioni~kog potoka u~estvovali Poqoprivredna {kola i<br />
organizacija sportskih ribolovaca “Skrape`”<br />
sa nadom da }e stanari ovog dela Po`ege<br />
ubudu}e voditi vi{e ra~una o svojoj okolini.<br />
Mawi deo je ostavqen za neki drugi<br />
dan, uz re{enost aktivista da }e to biti<br />
veoma brzo.<br />
Osim {to bi trebalo pohvaliti zalagawe<br />
oko pedesetak u~esnika u ovoj korisnoj<br />
akciji, ne bi trebalo zaboraviti i da<br />
Lovci Bajine Ba{te 1939. godine<br />
O~i{}eno i ure|eno korito Bakioni~kog potoka<br />
Autor monografije Obrad Dodi}<br />
originalno delo koje lovstvu<br />
daje {iru dimenziju, a slobodno<br />
mo`emo re}i i afirmaciju u gotovo<br />
svim dru{tvenim slojevima<br />
– isti~e recenzent monografije<br />
dipl. in`. {umarstva Aleksandar<br />
Panteli}. Autor je za pisawe<br />
monografije koristio bogatu<br />
arhivsku gra|u udru`ewa,<br />
se naglasi da je glavni<br />
sponzor akcije bila firma<br />
SUR “Branko Nikoli}”<br />
koja je obezbedila<br />
doru~ak i osve`avaju}a<br />
pi}a za sve koji su radili<br />
na ~i{}ewu i ure|ewu<br />
Bakioni~kog potoka.<br />
Svetski dan<br />
za{tite `ivotne sredine<br />
Op{tinski odbor<br />
Zelenih Srbije u Po`egi,<br />
obele`io je i retko uspelim<br />
koncertom “Kondorov<br />
let”, uz veliku pomo} brojnih sponzora.<br />
U programu je u~estvovalo oko 150<br />
vrsnih izvo|a~a - muzi~ara, igra~a, ~lanova<br />
peva~kih grupa i solista iz U`ica, Sevojna,<br />
Kosjeri}a i Po`ege. Za ovaj muzi~ki spektakl<br />
u sali Kulturnog centra, za sve posetioce<br />
ulaz je bio besplatan.<br />
M. Pavlovi}<br />
Prvi predsednik<br />
Na zboru odr`anom<br />
28. jula 1902. godine, kojem<br />
je prisustvovalo 38 lovaca<br />
iz Bajine Ba{te, doneta<br />
je odluka o osnivawu<br />
Lova~kog udru`ewa ~iji je<br />
prvi predsednik bio sreski<br />
na~elnik Jovan Leovac. Za<br />
potpredsednika je izabran<br />
Milo{ Haxi}, ekonom, za<br />
poslovo|u Dragi{a.S Puri},<br />
sreski ekonom, a za blagajnika<br />
Jovan Jovanovi}, mehanxija.<br />
^lanovi UO su Milan Gruji},<br />
magacioner monopolske<br />
uprave i trgovci Vasa Ili}<br />
i Todor Pavi}evi}.<br />
hronolo{ki uredno sre|enu i<br />
dostupnu, zatim lova~ku {tampu,<br />
zapise, publikacije o lovstvu<br />
i lova~kim organizacijama,<br />
dokumente i fotografije, kao i<br />
druge izvore. A ne mawe va`an<br />
oslonac u nastajawu kwige<br />
bila su i kazivawa starih,<br />
istaknutih lovaca.<br />
Osim hronolo{kog<br />
prikaza o lova~kom<br />
udru`ewu, od osnivawa<br />
po~etkom pro{log veka,<br />
do dana{wih dana, u<br />
monografiji su i podaci<br />
i Kinolo{kom dru{tvu,<br />
Lovi{tu „Soko” i lovno<br />
–tehni~kim objektima,<br />
zatim tu su i imena svih<br />
dosada{wih predsednika<br />
i sekretara lova~kog<br />
dru{tva, a na kraju najzanimqivije<br />
lova~ke pri~e<br />
i anegdote ovda{wih lovaca.<br />
R. Blanu{a<br />
26 3. jun 2011.
Pi{e: Danica Dikovi}- ]urguz<br />
век спорта<br />
POVODOM 100 GODINA FIZI^KE KULTURE U U@ICU<br />
Господин<br />
Ove godini U`ice slavi 100 godina fizi~ke<br />
kulture i isto toliko godina od osnivawa<br />
Sokolskog dru{tva ~iji je idejni tvorac i<br />
vizionar bio Josif Jehli~ka. U nekoliko<br />
narednih brojeva prenosimo izvode iz monografije<br />
„Jehli~ka“, koju su uredili Sa{a<br />
Gruden i Mirko Todorovi}- Era<br />
ako smo ga zvali. Gospodin. I to je<br />
Tbilo dovoqno. Znali smo da govorimo<br />
o gospodinu Jehli~ki. O<br />
Josifu Jehli~ki. Sada vidim<br />
koliko je to bilo neobi~no za<br />
ono vreme ( a govorim o {ezdesetim<br />
godinama, kada smo<br />
moje drugarice i ja intezivno<br />
ve`bale na spravama). A,<br />
bilo je neobi~no i to {to smo<br />
tada{wi DTV „ Partizan“- nastavili<br />
da zovemo Sokolana.<br />
Uostalom, ni{ta {to je<br />
u vezi sa Josifom Jehli~kom<br />
nije bilo obi~no. Po~ev od wegove<br />
karakteristi~ne pojave<br />
nevelikog rasta, markantnih<br />
crta lica i mladala~kog duha,<br />
a naro~ito oreola nenametqivog,<br />
ali neprikosnovenog autoriteta.<br />
A, posebno neobi~na,<br />
kao za~arana nekom tajnom,<br />
bila je sama gra|evina Sokolane,<br />
koja je izgledala toliko<br />
razli~ito od svega {to smo u<br />
U`icu, tada Titovom U`icu,<br />
mogli da vidimo, pa je na{im<br />
neiskusnim i zadivqenim<br />
o~ima li~ila na neki ~e{ki dvorac. ^e{ki, jer smo ~uli da je Gospodin ^eh,<br />
stranac, prvi stranac koga smo videli, a upravo je on na{em rodnom gradu<br />
podario tu izuzetnu gra|evinu, projektuju}i je i nadgledaju}i wenu izgradwu.<br />
O tome nam je ~esto pri~ao (i ti razgovori su nam bili isto tako va`ni,<br />
mo`da va`niji nego same ve`be), o svojoj brizi pri provom otvarawu Sokolane<br />
za publiku, kada su mu o~i bile uperene u veliku, prepunu galeriju, sa<br />
strepwom: da li }e izdr`ati<br />
Kad govorimo o „nama“ mislim na prvu vrstu od po sedam- osam<br />
devoj~ica, a zatim devojaka: Gordani Topalovi}, Mileni A}imovi}, Zagi<br />
Vukovi}, Jasni Gruden ( Gospodinovoj unuci), Emi Milosavqevi}, Milin,<br />
Dragiwi A}imovi}), Sowi Gruji}- i o sebi. Me|utim, gospodin Jehli~ka je<br />
bio profesor i na{im majkama i o~evima, tetkama, ujacima, pa onda starijim<br />
sestrama i bra}i. I taj kontinuitet nas je, tako|e, privla~io, znam to<br />
danas. Za mene je bila prava dragocenost da se neko se}a moje mame kao<br />
sve{teni~ke k}erke Nade`de Ne{i}, lepe gimnazijalke i sportiskiwe, koja<br />
je u~estvovala na sletu u Qubqani. I ona se se}ala toga sleta sa ponosom<br />
sli~nom onom sa kojim je govorila o Dvorskom balu, na kome je, tako|e, bila.<br />
Tako je Gospodin oli~avao i ono pro{lo, o ~emu se nije govorilo i {to je za<br />
nas, samim tim, bilo obavqeno nekom misterijom. Ta~nije, predstavqao je<br />
jednu lepu, neponovqivu trajnost.<br />
U Sokolanu me je prvi put dovela moja sestra Qubica, Buba. Vidim<br />
sebe kao tanu{nu plavokosu desetogodo{wu devoj~icu koja zadivqeno zuri<br />
u ogromnu salu za ve`bawe i svoju sestru, koja poput neke gumene lutke izvodi<br />
„iz dubka u most“ preko celog tog „beskrajnog“ prostora. „ Ona je bila<br />
fenomenalna“ ka`e Bubina sportska drugarica Maga Milosavqevi}. Bila je<br />
Gospodinova qubimica. U na{oj vrsti je takva, mo`da i boqa, svestranija,<br />
bila Dragiwa.“ Ja sam ose}ala i neku vrstu za{tite u wegovom prisustvu.<br />
Mogla sam uvek da mu se obratim za savet i pomo}“- ka`e danas Dragiwa. Obe<br />
su posedovale poseban talenat, a to je Jehli~ka, naravno, umeo da oceni. Mi,<br />
ostale, smo se, naj~e{}e, potvr|ivale na jednoj „svojoj“ spravi. Se}am se da<br />
je Emina bila- greda, Zagina i Milenina- ritmika, a moj dvovisinski razboj.<br />
Te{ko je danas opisati sa kakvom zaqubqeni~kom predano{}u smo se<br />
posve}ivali ve`bama u Sokolani, svakodnevno, a posebno pred neku priredbu,<br />
slet ili takmi~ewe. To su bili na{i sre}ni, uzvi{eni trenuci, dani<br />
i nedeqe, kada smo shvatili da u svemu, u svakoj ve`bi, postoji neka tajna,<br />
koju treba otkriti. Nikada se nije gledalo na sat, koji, uostalom, nismo ni<br />
imale. ( Jedini sat koga se se}am, bio je onaj na Crkvi). Se}am se i svoje velike<br />
tuge {to nisam mogla da idem na Gimnaestradu u Zagreb, jer mi je lekarkako<br />
mi je rekla predsednica DTV „Partizan“- a Stanka Lakovi}- prona{ao<br />
{um na srcu. Ali se sa rado{}u se}am republi~kih takmi~ewa u vi{eboju u<br />
]upriji i Kosovskoj Mitrovici, pa gostovawe u Vi{egradu, gde smo iz |a~kog<br />
internata gledali sa divqewem Drinu i veliki „Andri}ev“ most.<br />
Nije nikakvo ~udo {to smo mogle da u~estvujemo u „vi{eboju“: da<br />
tr~imo, bacamo kugle, ili preska~emo prepone, jer smo mi ve`bali tokom<br />
cele godine. Preko leta, kada je bio rasput, sezonu smo nastavqale na brojnim<br />
kupali{tima, jazovima, pla`i,<br />
Velikoj i Maloj brani. Pored stalnih<br />
{etwi i pe{a~ewa, pomalo smo se<br />
bavile i skijawem i klizawem, koje<br />
smo zvali „{licugawe“. U stvari, gotovo<br />
nijedan sport, ukqu~uju}i i one<br />
sa loptom, nije nam bio stran.<br />
Me|utim, isto tako ~esto,<br />
skupqale smo se u sali za ve`bawe<br />
i preko leta, sedele na struwa~i,<br />
prepri~avale pro~itane kwige, koje<br />
smo ~esto uzimale i iz Gospodinove<br />
biblioteke, ili prosto razgovarale.<br />
Sokolana je bila mesto slobode,<br />
gde smo mogle da se izrazimo i<br />
kroz ve`bu, i kao li~nost, u svakom<br />
drugom smislu. Da budemo ono {to<br />
jesmo. Samo mi. Ona nam je bila zamena<br />
za ono {to nismo imale, ili za<br />
ono ~ega je bilo, a nije trebalo<br />
da ga bude.<br />
U Sokolani smo<br />
izgra|ivale sopstveni stav<br />
prema `ivotu, u~ile o tome da<br />
se treba oslawati na sopstvene<br />
snage. Bilo je tu i borbe,<br />
ali najvi{e sa samim sobom.<br />
Da nadma{imo sebe. U~ile smo<br />
se dostojanstvu, u stvarawu<br />
sopstvenog integriteta. Ali,<br />
pre svega, Sokolana je bila<br />
{kola sportskog duha, a Josig<br />
Jehli~ka, na{ veliki u~iteq,<br />
koji nas je u~io najvi{e svojim<br />
primerom, samodisciplini<br />
i disciplini, upornom<br />
radu i samopregoru. Umeo je<br />
ponekad i da kritikuje, da<br />
ka`e neku re~, koja nije bila<br />
o{tra, ali se dugo pamtila, a<br />
nije prezao ni od toga da se u<br />
svojim {ezdesetim popne na<br />
spravu i karikira na{e lo{e<br />
ve`bawe.<br />
Bilo je u svemu mnogo pozitivne energije, kako bi se danas reklo- i<br />
ponosa, neke vrste dostojanstva, {to tu pripadamo, {to smo u ne~emu dobre,<br />
odli~ne- i to nam se priznaje. Mo`da smo verovale da smo, nekako, i posebne,<br />
{to je u procesu individuacije, svakako, i bilo dobro, ali smo istovremeno<br />
volele da li~imo jedna na drugi ( Ovde mislim na nas pet koje smo se stalno<br />
dru`ile: Milena, Ema, Zaga, Dragiwa i ja). Da imamo ne{to zajedni~ko.<br />
Ipak, bile smo- i ostale li~nosti za sebe. Mo`da sa zajedni~kom, ili bar<br />
sli~nom, filozofijom `ivota.<br />
„Sokolana je bila ~itav `ivot“, ka`e danas Zaga. Drugi dom, u kome<br />
smo se, ~esto, ose}ale boqe nego u sopstvenoj ku}i. Svakako i zato {to su<br />
tu zapo~iwale mladala~ke simpatije, qubavi, platonske i ~iste, koje su<br />
ponekad prerastale u qubav za ceo `ivot, kao izme|u Gordane Topalovi}<br />
i Mi{ka Cvijovi}a- Cvije. Nekima je fiskultura postala profesija, kao<br />
Momi Ostoji}u, dok je drugima, kao ^oli, Radovanu A}imovi}u ili Mi{i<br />
Dimitrijevi}u, ~ije veleobrte na vratilu jo{ uvek pamtim- bila samo<br />
mladala~ka qubav. Ne znam {ta je bilo sa izvanrednim Sretenom, koga pamtim<br />
po izuzetnoj skromnosti.<br />
Tamo su se stvaralaa ona prava drugarstva i prijateqstva, koja su ostala<br />
da traju celog `ivota, jer su se stvarala po instinktu i afinitetu, a ne<br />
po tome {to je korisno.<br />
„ Ta drugarstva su mi bila mnogo va`nija od {kolskih, a Sokolana<br />
od {kole“ ka`e Ema Milosavqevi}, Uostalom, Sokolana je i bila {kola,<br />
u naj{irem smislu re~i. Ona je bila kao neki oreol koji nas je {titio, a<br />
u wenom sredi{tu stajao je gospodin Jehli~ka, sa svojom fascinantnom<br />
energijom, kao neprikosnoveni autoritet. Kao spiritus movens, ili Pater<br />
familias. Ne samo svoje velike sportske porodice. Gospodin je, sa svojom<br />
tihom i dostojanstvenom Ba{om, imao i svoju li~nu, veliku i lepu porodicu,<br />
sa puno unuka ( preko svoje k}eri Zore udate za dr. Grudena). I ta porodica,<br />
harmonija i sklad koji su se iz we {irili, tako|e je bila retkost i vi{e<br />
podse}ala na neko ~ehovqevsko vreme nego na sivo, poratno, siroma{no, u<br />
kome porodica, a mnoge su bile prepolovqene i uni{tene ratom, nije imala<br />
posebnu vrednost, a na koju smo mi ( bar za sebe mogu to sigurno da ka`em),<br />
gledali sa ~e`wom i tugom.<br />
Za svoj dugogodi{wi rad na{a „vrsta“ i svaka od nas, posebno, dobijala<br />
je i neka priznawa, diplome, ali sve to- zajedno sa fotografijama- ostalo<br />
je u Sokolani, koja je sa svojim kupolama li~ila na neko utvr|ewe i za<br />
koju smo verovali da }e biti ve~na. Ona i gospodin Jehli~ka i jesu ve~ni u<br />
na{im se}awima, jer nas kroz `ivot prate kao svetle, mo`da najsvetlije<br />
uspomene iz detiwstva i prve mladosti.<br />
Me|utim, potrebno je, i radujem se {to }e gospodinu Josifu Jehli~ki,<br />
tom sportskom magu, koji je od svih nas upsevao da izvu~e i u nama podstakne<br />
ono najboqe- biti podignut spomenik. Spomenik taj }e biti emotivna naknada<br />
za sve nas „ sokolce“- {to vi{e ne vidimo Sokolanu u na{em gradu, ali<br />
pre svega, bi}e to priznawe ~oveku koji nas je sve, mnoge generacije svojih<br />
u~enika i sledbenika, i ceo u`i~ki kraj, toliko zadu`io.<br />
3. jun 2011.<br />
27
спорт<br />
JELEN SUPER LIGA - 30 KOLO<br />
PARTIZAN PROSLAVIO TITULU<br />
SLOBODA POINT SEVOJNO<br />
- PARTIZAN 1:2 ( 0:1)<br />
Stadion: Mladosti u Lu~anima. Gledalaca: 5 500. Sudija: Sr|an Karun<br />
(Subotica). Pomo}nici: Nikola Tomi~i} (Sremski Karlovici), Rade Vukeli}<br />
(Subotica). Strelci: Tejgo u 18. Miqkovi} u 53. (Partizan) i Pejovi} u 89. munutu<br />
( Sloboda Point Sevojno). @uti kartoni: Pejovi}, Bulatovi} (Sloboda<br />
PS), Vuki} ( Partizan).<br />
SLOBODA PS: Bo`ovi},<br />
Vasili}, Pejovi}, Bulatovi}, Maksimovi},<br />
Bosman (Kova~evi}), [uwevari},<br />
Lazi}, Tiago, Stevan~evi}<br />
(Tawu{ev), Ademovi} ( Plani}).<br />
PARTIZAN: @ivkovi}, Miqkovi},<br />
Kizito (Markovi}), Savi},<br />
Stankovi}, Smiqani}, Bra{anac,<br />
Davidov, Vuki} (Bogunovi}), [}epovi},<br />
Tejgo (Fejsa).<br />
Dva sata pre po~etka utakmice<br />
stadion Mladosti u Lu~anima po~eo<br />
je da se puni pristalicama crno bele<br />
boje, koji su stizali iz svih krajeva<br />
Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.<br />
U sve~anoj atmosferi Partizan<br />
je zavr{io ovogodi{we prvenstvo<br />
zabele`iv{i 24. prvenstvenu pobedu.<br />
Pehar u rukama<br />
Sa{e Ili}a<br />
Sa{a Obradovi} menaxer<br />
sponzora {ampiona i Branimir<br />
Babagori}, predsednik<br />
Zajednice klubova Super<br />
lige uru~ili su medaqe beogra|anima,<br />
a zatim je Babarogi}<br />
predao pehar u trajno<br />
vlasni{tvo Sa{i Ili}.<br />
Prelazni pehar je uru~io Dragan<br />
\or|evi}, potpredsednik<br />
Fudbalskog saveza Srbije.<br />
Parni vaqak je oba gola postigao iz prekida. U 18. minutu Vuki} je<br />
izveo korner, Tijego je bio najvi{i u skoku, {utirao glavom i doveo svoj<br />
tim u vo|stvo. U 53. minutu Davidov je iz ugla ubacio loptu, Stankovi} je<br />
prosledio Miqkovi} kome nije bilo te{ko da sa peterca zatrese mre`u. U<br />
nastavku susreta bilo je prilika i na jednoj i na drugoj strani, a kona~an rezultat<br />
postavqen je u 89. minutu kada je Kova~evi} asistirao Pejovi}u. Iako<br />
je zabele`en poraz u ovom susretu, U`i~ani mogu biti zadovoqni prvom sezonom<br />
odigranom u superliga{kom dru{tvu.<br />
Posle me~a Aleksandar Stanojevi}, trener FK Partizan je kratko<br />
rekao:<br />
- Veliko mi je zadovoqstvo {to smo pobedom zavr{ili prvenstvo. Respektujemo<br />
Slobodu, i iako smo slavili, do{li smo u Lu~ane u `eqi da nastavimo<br />
pobedni~ki niz. Utakmica je bila otvorena, {anse smo imali i mi i<br />
oni, ali smo mi uspeli da svoje {anse u prekidima realizujemo. Atmosfera<br />
Treneri Stamenkovi} i Stanojevi}<br />
Pokloni<br />
Kapitenu Partizana na<br />
ovoj utakmici, Milanu Smiqani}u,<br />
zamenik kapitena doma}ih<br />
Nikola Maksimovi},<br />
uru~io je umetni~ku sliku,<br />
poklon Slobode Point Sevojno.<br />
Pred po~etak drugog poluvremena<br />
dres Sloboda Ps<br />
i umetni~ku sliku Mladenu<br />
Krstaju}u, uru~io je kapiten<br />
Radan [uwevari}.<br />
na stadionu je bila fantasti~na, i<br />
drago mi je {to su qubiteqi fudbala<br />
mogli da u`ivaju.-<br />
Qubi{a Stamenkovi} , trener<br />
FK Sloboda Point Sevojno je ~estitao<br />
protivniku duplu krunu:<br />
- Po`eleo bih pobedniku KUPa<br />
i najboqem timu u na{em prvenstvu<br />
sve najboqe. @elim im da {to boqe<br />
predstave na{ fudbal u Ligi {ampiona.<br />
Hvala i doma}inu, Mladosti iz Lu~ana, {to su nas „trpeli“ godinu dana.<br />
[to se utakmice ti~e bila je lepa za gledawe, nije imala takmi~arskog<br />
zna~aja, pa su ekipe bile rastere}ene u igri. Partizan je dominirao, a taj<br />
jedan gol razlike je realan odnos snaga na terenu. Sve u svemu bio je to jedan<br />
lep fudbalski dan u Srbiji- zakqu~io je trener Stamenkovi}.<br />
Na kraju sezone Sloboda Point Sevojno plasirala se na 6 mestu sa 43.<br />
osvojena boda. Partizan je prvak Srbije, i u kvalifikacijama za Ligu {ampiona<br />
igra}e od drugog kola. Crvena Zvezda, Vojvodina i Rad plasirali su<br />
se u kvalifikacije za Ligu Evrope. Crvena Zvezda }e startovati iz tre}eg,<br />
Novosa|ani iz drugog kola , a fudbaleri Rada iz prvog kola.<br />
Status prvoliga{a izgubili su ^ukari~ki Stankom i In|ija. Jo{ uvek<br />
se ne zanaju dva nova ~lana Super lige, a slede}e prvenstvo po~e}e 13. avgusta.<br />
Z. \okovi}<br />
SRPSKA FUDBALSKA LIGA - GRUPA ZAPAD<br />
SRPSKA FUDBALSKA LIGA - GRUPA “ZAPAD”<br />
Бајинобаштанима само теорија<br />
Sloga iz Kraqeva ima tri boda vi{e od<br />
Sloge iz Bajine Ba{te i u naredne dve utakmice<br />
trebalo bi da se dogodi prvorazredno<br />
iznena|ewe, pa da Kraqev~ani prepuste tron<br />
U prvenstvu Srpske fudbalske<br />
lige - grupa “Zapad” favoriti<br />
su proteklog vikenda uglavnom osvojili<br />
bodove i zadr`ali pozicije<br />
na tabeli. Sloga iz Kraqeva, u Kostolcu<br />
je osvojila samo jedan bod, ali<br />
imaju}i u vidu raspored susreta do<br />
kraja takmi~arske sezone, ve} se<br />
mo`e re}i da }e Kraqev~ani osvojiti<br />
titulu prvaka i od jeseni postati<br />
~lanovi Prve lige. Bajinoba{tanima<br />
ostaje samo teorija, jer je te{ko verovati<br />
da }e se dogoditi pravo ~udo u<br />
naredna dva kola.<br />
Zanimqivija i neizvesnija borba<br />
je na dnu tabele gde nekoliko<br />
klubova strepi da ne izgubi<br />
srpskoliga{ki status. Te strepwe<br />
vi{e nema ekipa Budu}nosti,<br />
nekada{wi prvoliga{, koja je ve}<br />
odavno postala ~lan Zonske lige<br />
- grupa “Drina”. Drugi vaqevski srpskoliga{<br />
Vuji} voda pre pet kola jednom<br />
nogom je bio u ni`em rangu, ali je<br />
potom upisao maksimalnih 15 bodova<br />
i prakti~no obezbedio opstanak. U<br />
opasnoj zoni su jo{ uvek FAP, Sloga<br />
iz Po`ege, [umadija, Jedinstvo, pa<br />
~ak i @elezni~ar.<br />
Kompletni rezultati 28. kola:<br />
Aran|elovac: [umadija - FAP (Priboj)<br />
3:0, Vaqevo: Budu}nost - Jedinstvo<br />
(Ub) 1:0, Kostolac: Rudar<br />
- Sloga (Kraqevo) 1:1, Qubi}: Polet<br />
- Sloboda (^a~ak) 2:0, [abac: Ma~va<br />
- @elezni~ar (Lajkovac) 1:2, Bajina<br />
Ba{ta: Sloga - Radni~ki Stobeks<br />
(Klupci) 2:0, Bumbarevo Brdo: Partizan<br />
- Sloga (Po`ega) 4:1 i Petrovac<br />
na Mlavi: Sloga - Vuji} voda (Vaqevo)<br />
1:2.<br />
Stawe na tabeli: Sloga (K) 57,<br />
Sloga (BB) 54, Partizan 45, Rudar 42,<br />
Sloga (PM) 41, Radni~ki Stobeks 40,<br />
Ma~va i Vuji} voda po 39, Sloboda i<br />
Polet po 36, @elezni~ar 35, Jedinstvo<br />
34, [umadija i Sloga (P) po 33,<br />
FAP 32 i Budu}nost 24 boda.<br />
Parovi 29. kola, u nedequ 5.<br />
juna, sa po~etkom u 17 ~asova: Sloga<br />
(PM) - [umadija, Vuji} voda - Partizan,<br />
Sloga (P) - Sloga (BB), Radni~ki<br />
Stobeks - Polet, Sloboda - Ma~va,<br />
@elezni~ar - Rudar, Sloga (K) -<br />
Budu}nost i Jedinstvo - FAP.<br />
POLICIJSKA UPRAVA U@ICE<br />
Сукоб навијача<br />
U posledwem kolu, u nedequ<br />
12. juna, sa po~etkom u 17 ~asova, sastaju<br />
se: [umadija - Jedinstvo, FAP<br />
- Sloga (K), Budu}nost - @elezni~ar,<br />
Rudar - Sloboda, Polet - Sloga (P),<br />
Ma~va - Radni~ki Stobeks, Sloga<br />
(BB) - Vuji} voda i Partizan - Sloga<br />
(PM).<br />
M. Pavlovi}<br />
U ve~erwim satima u nedequ 29. maja do{lo je do sukoba oko stotinu<br />
navija~a Crvene Zvezde i oko 60 navija~a Sloboda PS. Tim povodom<br />
u na{u redakciju stiglo je i zvani~no saop{tewe Policijske uprave u<br />
U`icu , u kome se izme|u ostalog ka`e:<br />
Grupa od oko 100 navija~a FK “Crvena zvezda”, oko 20,00 sati, uputila<br />
se ka Starom gradu gde su nameravali da proslave i obele`e 20 godina<br />
od osvajawa titule evropskog {ampiona. U Gradskoj ulici sa~ekalo<br />
ih je oko 60 navija~a FK “Sloboda Point Sevojno”, ~lanova navija~ke<br />
grupe “Freedom fighters”, koji su po~eli da ih ga|aju kamenicama i staklenim<br />
fla{ama. Na mesto doga|aja odmah su iza{li slu`benici Policijske<br />
uprave u U`icu, ali su se navija~i oglu{ili o usmena nare|ewa i<br />
nastavili da ga|aju kako navija~e FK “Crvena Zvezda”, tako i policijske<br />
slu`benike, a zatim su krenuli da se fizi~ki sukobe sa navija~ima<br />
FK “Crvena zvezda”. Policijski slu`benici su, kako bi spre~ili masovnu<br />
tu~u i daqe naru{avawe javnog reda, ispalili u vazduh vi{e hitaca<br />
iz pi{toqa, nakon ~ega su se navija~i FK “Sloboda Point Sevojno”<br />
razbe`ali po okolnoj {umi.<br />
Protiv pet lica podnete su prekr{ajne prijave, o{te}eno je jedno<br />
slu`beno vozilo, prozorska stakla i crep na dve porodi~ne ku}e i tri<br />
putni~ka vozila. Povre|enih lica nije bilo. Radi se na identifikovawu<br />
i pronala`ewu ostalih u~esnika u naru{avawu javnog reda.<br />
28 3. jun 2011.
спорт<br />
ZLATIBORSKA OKRU@NA FUDBALSKA LIGA<br />
Севојно поново на трону<br />
Tri kola pre kraja prvenstva Sevojni~ani su<br />
preuzeli ~elnu poziciju, gde su se dugo nalazili<br />
u jesewem delu, a derbi susret narednog<br />
vikenda mo`e odlu~iti prvaka<br />
Predstoji uzbudqiva<br />
zavr{nica u prvenstvu Zlatiborske<br />
okru`ne fudbalske<br />
lige, jer tri ekipe u vrhu tabele<br />
imaju gotovo podjednake {anse<br />
da se domognu titule prvaka.<br />
Tri kola pre kraja prvenstva<br />
ekipa Sevojna je preuzela ~elnu<br />
poziciju, na kojoj je dugo bila u<br />
jesewem delu, i nastoja}e da je<br />
zadr`i. Ve} narednog vikenda<br />
pred Sevojni~anima je veliki<br />
ispit, mo`da i utakmica koja }e<br />
odlu~iti prvaka.<br />
Derbi 28. kola, u subotu,<br />
izme|u GP Zlatibor i Sevojna<br />
mo`e dati odgovor koja }e<br />
ekipa u}i u samu zavr{nicu<br />
sa vi{e {ansi za osvajawe<br />
titule. Me|utim, ishod wihovog<br />
me|usobnog susreta mo`e<br />
pove}ati i {ansu @elezni~aru<br />
iz Po`ege da ponovo zauzme<br />
vode}e mesto na tabeli.<br />
Rezulteti 27. kola: Gorwa<br />
Dobriwa: Napredak - Ariqska<br />
rampa (Po`ega) 2:6, Kaleni}i:<br />
Jedinstvo - Crnokosa (Kosjeri})<br />
U sportskoj hali u Ariqu,<br />
proteklog vikenda odr`an je<br />
drugi memorijalni turnir u<br />
ko{arci Milan Duki} Gels.<br />
Organizatori su KK Klik iz<br />
Ariqa, Sportski savez U`ice<br />
i Skup{tine op{tine Ariqe,<br />
a na turniru su u~estvovale<br />
kadetske ekipe Mladosti iz<br />
^a~ka, Ivawice, Plej offa iz<br />
U`ica i doma}in Klik.<br />
Najboqa ekipa na turniru<br />
je Klik iz Ariqa. Iz iste ekipe,<br />
za najboqeg igra~a progla{en je<br />
Milosavqevi}, dok je najboqi<br />
strelac bio Kova~evi} iz ekipe<br />
Mladosti iz ^a~ka. Iz redova<br />
^a~ana je i najboqi trojka{ Milosavqevi}.<br />
Turnir je bio dobra prilika<br />
za podse}awe na lik i<br />
3:2, Vrawani: Luna Avijati~ar -<br />
Peru}ac (Peru}ac) 2:3, ^ajetina:<br />
Zlatibor voda - Polet (Rasna)<br />
1:1, Ariqe: Budu}nost - Omladinac<br />
(Zdrav~i}i) 7:2, Po`ega: @<br />
elezni~ar - Jasen (Brodarevo)<br />
5:0 i Sevojno: Sevojno - Savinac<br />
(Visibaba) 7:0. Slobodna je bila<br />
ekipa GP Zlatibor iz U`ica.<br />
Stawe na tabeli: Sevojno<br />
61, GP Zlatibor i @elezni~ar<br />
po 60, Crnokosa 48, Budu}nost 40,<br />
Polet 39, Savinac 35, Zlatibor<br />
voda 33, Jedinstvo 32, Peru}ac<br />
28, Luna Avijati~ar 27, Jasen 26,<br />
Ariqska rampa 22, Omladinac<br />
19 i Napredak samo 8 bodova.<br />
U okviru 28. kola, sastaju<br />
se: u subotu: GP Zlatibor - Sevojno,<br />
Jasen - Zlatibor voda i Crnokosa<br />
- Napredak, a u nedequ:<br />
Savinac - Budu}nost, Peru}ac<br />
- @elezni~ar, Omladinac - Luna<br />
Avijati~ar i Polet - Jedinstvo.<br />
Ekipa Ariqska rampa iz Po`ege<br />
bi}e slobodna.<br />
M. P.<br />
MEMORIJALNI KO[ARKA[KI TURNIR<br />
„MILAN DUKI] GELS“<br />
Да се младост сећа!<br />
delo Milana Duki}a Gelsa:<br />
– U U`icu je pro{le godine<br />
odr`an Prvi memorijalni<br />
turnir, a svake godine se prenosi<br />
u drugi grad, kako bismo<br />
svi bili u prilici da odamo<br />
priznawe wegovom radu. - rekao<br />
je \oko Lazovi}, predsednik KK<br />
“Klika.<br />
Gelsov dugogodi{wi prijateq,<br />
tako|e istaknuti sportista<br />
i sportski radnik, Sreten<br />
\uri}:<br />
– @elim da izrazim duboku<br />
zahvalnost tom ~oveku jer je sve<br />
vreme bio prisutan, savetima,<br />
radom i delom u organizaciji<br />
rada sa mla|im kategorijamarekao<br />
je \uri}.<br />
Ivanka Pavlovi}<br />
ZONSKA FUDBALSKA LIGA - GRUPA “DRINA”<br />
Одлучује последње коло<br />
Ovogodi{wi prvak najverovatnije bi}e<br />
poznat tek posle utakmica posledweg kola<br />
prvenstva u Quboviji i Ose~ini<br />
Prvenstvo u Zonskoj fudbalskoj<br />
ligi - grupa “Drina” u{lo<br />
je u samu zavr{nicu, a jo{ uvek<br />
se ne mo`e sa sigurno{}u pretpostaviti<br />
koja }e ekipa osvojiti<br />
prvo mesto i obezbediti plasman<br />
u srpskoliga{ko dru{tvo.<br />
Dugo su Lozni~ani zauzimali<br />
vrh tabele, ali su U`i~ani u<br />
proteklih nekoliko utakmica<br />
uspeli da nadoknade izgubqeno<br />
i preuzmu tron.<br />
Jedinstvo Putevi i Loznica<br />
sada imaju po 69 bodova i<br />
svi su izgledi da }e borba za<br />
titulu trajati sve do posledweg<br />
zvi`duka sudije na utakmicama<br />
posledweg kola prvenstva, koje<br />
se igraju u Quboviji i Ose~ini.<br />
U`i~ani su u odli~noj formi i<br />
ne bi trebalo da kiksiraju pred<br />
odlu~uju}e utakmice za osvajawe<br />
prvog mesta i povratak u Srpsku<br />
ligu - grupa “Zapad”. Situacija<br />
na dnu tabele je jasnija i ve} su<br />
poznate dve ekipe koje se sele u<br />
ni`i rang.<br />
Rezultati 28. kola: Stupnica:<br />
Jadar - Zlatar (Nova Varo{)<br />
0:0, Qubovija: Drina - Ribnica<br />
(Mionica) 5:1, Vaqevo: Kru{ik<br />
- Zlatibor (^ajetina) 3:1, Sjenica:<br />
Sloga - Jedinstvo (Vladimirci)<br />
3:1, Lipni~ki [or:<br />
Sloga - Loznica (Loznica) 1:6,<br />
Lajkovac: Zadrugar - Polimqe<br />
(Prijepoqe) 4:0, Ose~ina: OFK<br />
Ose~ina - Radni~ki (Vaqevo)<br />
2:1 i U`ice: Jedinstvo Putevi<br />
- Jadar (Gorwi Dobri}) 4:1.<br />
Tabela: Jedinstvo Putevi i<br />
Loznica po 69, Kru{ik 46, Jedinstvo<br />
45, Zadrugar 42, Polimqe<br />
40, OFK Ose~ina 39, Drina i<br />
Ribnica po 38, Zlatar 37, Zlatibor<br />
i Sloga (S) po 36, Jadar (ST)<br />
i Radni~ki po 35, Sloga (L[) 14<br />
i Jadar (GD) samo 4 boda.<br />
Parovi 29. kola, u nedequ<br />
5. juna, u 17 ~asova: Jadar<br />
(GD) - OFK Ose~ina, Jedinstvo<br />
Putevi - Jadar (ST), Radni~ki<br />
- Zadrugar, Polimqe - Sloga<br />
(L[), Loznica - Sloga (S), Jedinstvo<br />
- Drina, Ribnica - Kru{ik i<br />
Zlatibor - Zlatar.<br />
Parovi posledweg kola,<br />
u nedequ 12. juna, u 17 ~asova:<br />
Jadar (ST) - Zlatibor, Zlatar<br />
- Ribnica, Kru{ik - Jedinstvo,<br />
Drina - Loznica, Sloga (S) - Polimqe,<br />
Sloga (L[) - Radni~ki,<br />
Zadrugar - Jadar (GD) i OFK<br />
Ose~ina - Jedinstvo Putevi.<br />
M. P.<br />
PLIVA^KI KLUB<br />
U@ICE<br />
Prvo kolo letweg prvenstva Centralne Srbije odr`ano<br />
je u Leskovcu, a nakon toga drugo kolo u Ni{u. Na takmi~ewu<br />
su u~estvovali i ~lanovi PK U`ice, koji su u konkurenciji 16<br />
klubova zauzeli {esto mesto.<br />
Rezultati: Petar Koprivica zlato na 50 kraul i 100 m<br />
kraul, bronzu na 50 prsno. \or|e Plazini} srebro i broznu na<br />
400 m me{ovito. Vladimir Veli~kovi}, zlato na 200 m le|no,<br />
Isidora Tomowi} zlato i bronzu na 400 m me{oviti, srebro<br />
na 100 delfin. Predrag Jelisav~i} srebro na 200 m me{ovito.<br />
Mu{ka {tafeta 4 x 100 me{ovito, u sastavu Vuk Branisavqevi},<br />
Bogdan Milutinovi}, \or|e Plazini} i Vladimir Veli~kovi},<br />
osvojila je bronzanu medaqu.<br />
Z. \.<br />
U~esnici turnira<br />
3. jun 2011.<br />
29
спорт<br />
DRUGA RUKOMETNA LIGA SRBIJE - GRUPA “JUG”<br />
Бане већ прволигаш<br />
Ekipa rukometa{a iz Ra{ke tokom celog<br />
prvenstva bila je boqa od svih, kolo pre<br />
kraja zaslu`eno je osvojila prvo mesto i izborila<br />
plasman u prvoliga{ko dru{tvo<br />
ATLETSKI KLUB U@!ICE<br />
Анин успех<br />
Prvenstvena sezona u<br />
Drugoj rukometnoj ligi Srbije -<br />
grupa “Jug” u{la je u zavr{nicu,<br />
a ve} je ranije poznato da je ekipa<br />
Bane iz Ra{ke osvojila titulu<br />
prvaka i overila vizu da se<br />
od jeseni takmi~i u Prvoj ligi<br />
Srbije. Jedine konkurente za<br />
tron novi prvak je imao u ekipama<br />
Sloga iz Po`ege, Topli~anin<br />
iz Prokupqa i Trep~a iz<br />
Kosovske Mitrovice. Po`e`ani<br />
su gotovo celog prvenstva bili<br />
“rame uz rame” sa liderom, jedno<br />
vreme su bili ~ak i na ~elu tabele,<br />
ali nisu do kraja izdr`ali<br />
zaista pakleni tempo kvalitetnog<br />
rukometnog takmi~ewa.<br />
Rezultati utakmica 25.<br />
kola: Kosovska Mitrovica:<br />
Trep~a - Topli~anin (Prokupqe)<br />
25:19, U`ice: U`ice - Ariqe<br />
(Ariqe) 27:29, Kladovo: \erdap<br />
- Kwa`evac (Kwa`evac) 28:31,<br />
Po`ega: Sloga - Vlasotince<br />
(Vlasotince) 39:27, Bor: Bor<br />
2 - “15. oktobar” (Velika Drenova)<br />
23:23, Blace: Jastrebac<br />
- Dubo~ica 54 (Leskovac) 27:23<br />
i @itora|a: @itora|a - Bane<br />
(Ra{ka) 23:26.<br />
Stawe na tabeli: Bane<br />
44, Sloga i Topli~anin po<br />
40, Trep~a 36, @itora|a 29,<br />
Kwa`evac 28, Bor (2. ekipa) 25,<br />
“15. oktobar” 24, Vlasotince 23,<br />
Dubo~ica 16, Ariqe i Jastrebac<br />
po 13, \erdap 12 i U`ice samo<br />
7 bodova.<br />
Narednog vikenda, u okviru<br />
posledweg kola, sastaju se:<br />
Topli~anin - @itora|a, Ariqe<br />
- Trep~a, Kwa`evac - U`ice (ranije<br />
odigrano 37:37), Vlasotince<br />
- \erdap, “15. kotobar” - Sloga,<br />
Dubo~ica 54 - Bor 2 i Bane - Jastrebac.<br />
M. Pavlovi}<br />
ZLATAR U<br />
SREDINI<br />
Jedini predstavnik iz<br />
na{eg kraja u Prvoj rukometnoj<br />
ligi Srbije ove sezone<br />
je Zlatar iz Nove Varo{i.<br />
Posledwe kolo prvenstva<br />
je narednog vikenda, a<br />
Novovaro{ani gostuju ekipi<br />
Vrbasa u istoimenom gradu.<br />
Bi}e to derbi sredine tabele<br />
jer je Zlatar na 8. mestu<br />
sa 28 bodova, a Vrbas na<br />
9. mestu sa dva boda mawe.<br />
Rukometa{i iz Nove Varo{i<br />
mogu biti zadovoqni svojim<br />
plasmanom u ovogodi{woj<br />
sezoni, mada je bilo i nekih<br />
neplanirano izgubqenih bodova.<br />
U Sremskoj Mitrovici<br />
na {kolskom republi~kom<br />
takmi~ewu u atletici, Ana<br />
Sekuli} u~enica O[ Slobodan<br />
Sekuli} i ~lanica AK U`ice,<br />
osvojila je tre}e mesto u trci na<br />
600 m rezultatom 1. 40, 98. Time<br />
je Ana ponovila pro{logodi{wi<br />
Zavr{ni turnir Kupa Srbije<br />
za seniore, mla|e seniore,<br />
juniore i kadete, u borbama i<br />
katama, odr`an je pro{log vikenda<br />
u Kragujevcu. Pravo nastupa<br />
imali su samo takmi~ari koji<br />
su se plasirali sa regionalnih<br />
takmi~ewa, pa se u Kragujevcu<br />
KARATE KLUB U@ICE<br />
Злато за Наташу<br />
Ana Sekuli}<br />
uspeh. Ujedno ona je bila i jedina<br />
koja se plasirala na republi~ko<br />
takmi~ewe jer je prethodno<br />
zabele`ila tri pobede, na<br />
op{tinskom, okru`nom i regionalnom<br />
prvenstvu.<br />
Z. \.<br />
@ivan R{umovi}, trener<br />
U`i~ana prezadovoqan je<br />
postignutim rezultatima:<br />
- Posebno je va`an uspeh<br />
Nata{e Vlahovi}, koja je potvrdila<br />
svoj talenat i odli~ne rezultate.<br />
I drugi na{i takmi~ari<br />
imali su dobre nastupe, Milo{<br />
KARATE KLUB ARIQE<br />
Две медаље са<br />
Европског првенства<br />
Nata{a Vlahovi} (levo): Na pobedni~kom postoqu<br />
Katarina Lojanica,<br />
dve evropske medaqe<br />
Reprezentativka Srbije i ~lanica KK Ariqe, Katarina Lojanica<br />
u~estovovala je proteklog vikenda na Prvenstvu Evrope u<br />
Ma|arskoj i osvojila ekipo zlatnu medaqu u katama i ekipno bronzu<br />
u borbama.<br />
Wen trener Obradin Kova~evi} je sijao od sre}e:<br />
- Ovo je veliki uspeh i Katarine ali i na{eg kluba. Imala je<br />
naporno takmi~ewe, dobro se pripremila, imala `estoku konkurenciju,<br />
ali se na kraju sve isplatilo- rekao je trener Kova~evi}.<br />
Z. \.<br />
okupilo oko 600 takmi~ara iz 55<br />
klubova. U veoma jakoj konkurenciji<br />
karatisti “U`ica” su uspeli<br />
da osvoje jednu zlatnu medaqu i<br />
tri peta mesta u borbama.<br />
Nata{a Vlahovi} u konkurenciji<br />
kadetkiwa + 55 kg, je<br />
osvojila prvo mesto i zlatnu<br />
medaqu, dok su peta mesta<br />
osvojili Milo{ R{umovi} u<br />
konkurenciji seniora a Marko<br />
Didanovi} i Nevena Nikoli} u<br />
konkurenciji mla|ih seniora.<br />
R{umovi} je bio najbli`i osvajawu<br />
medaqe, pobedio je dva<br />
me~a a u ~etvrtfinalu izgubio<br />
sa 2:1 posle velike i te{ke<br />
borbe sa takmi~arem iz KK<br />
@andarmerija iz Beograda. Marko<br />
Didanovi} je imao peh da se<br />
povredio u ~etvrtfinalu i nije<br />
mogao da nastavi takmi~ewe.<br />
Zato kada se saberu utisci na<br />
kraju takmi~ewa, mislim da<br />
mo`emo u potpunosti biti zadovoqni.<br />
Z. \.<br />
30 3. jun 2011.
a` i neizvesnost 13. Memo-<br />
relija Milenko<br />
Drijalnog<br />
Mi}o Kne`evi}, pove}alo je i<br />
lepo vreme koje je tokom relija<br />
pratilo u~esnike. U U`icu su<br />
se okupile posade iz svih krajeva<br />
Srbije, wih ukupno 33 pa<br />
je i konkurencija bila veoma<br />
jaka. U uzbuqivoj zavr{nici i<br />
ovog puta, po 12. put, pobedio je<br />
Zoran Pavkov iz Sombora:<br />
- Zaista sam prezadovoqan<br />
{to sam pobedio. Neki ba{<br />
i nisu sre}ni zbog toga, ali ja<br />
volim ovu stazu, ovaj reli i<br />
dolazi}u dok god budem mogao<br />
dobro da vozim - rekao je pobednik.<br />
Organizatori @elezni~ki<br />
auto moto sportski klub „<br />
Milenko Mi}o Kne`evi}“ u<br />
saradwi sa Javnim preduze}em<br />
@eleznica Srbije, se mogu pohvaliti<br />
da je sve proteklo u<br />
najboqem mogu}em redu i da su<br />
svi takmi~ari oti{li prezadovoqni:<br />
-Konkurencija je i ovog<br />
puta bila `estoka, a posebno<br />
je zadovoqstvo {to ima sve<br />
vi{e mladih voza~a. To je dokaz<br />
da qudi vole ovaj sport i da<br />
u`ivaju u wemu a mi }emo se truditi<br />
da svaki naredni reli bude<br />
boqi od prethodnog.- obe}ao je<br />
direktor relija Milo{ Lazi}.<br />
Ovogodi{wi reli otvorila<br />
je Dragica Jevtovi}, na~elnica<br />
Policijske uprave U`ice:<br />
- Zadovoqstvo je prisustvovati<br />
ovakvim memorijalima,<br />
jer to je kao prvo prilika da se<br />
setimo na qude u ~iju ~ast se organizuje<br />
memorijali, a drugo {to<br />
je bitno za Ministarstvo a i za<br />
sam reli, odnosno u~esnike je da<br />
svi voza~i po{tuju saobra}ajne<br />
Najboqa ekipa klubova: Bajina Ba{ta<br />
спорт<br />
ZAVR[EN 13. MEMORIJALNI RELI<br />
MILENKO MI]O KNE@EVI]<br />
Зоран Павков<br />
победник<br />
propise. Upravo to je i poruka<br />
svim gra|anima, odnosno svim<br />
voza~ima da na ovakvim mestima<br />
mogu da iska`u svoja ume}a u<br />
znatno ote`anim uslovima ali i<br />
da sve to bude uz po{tovawe Za-<br />
Direktor relija: Milo{ Lazi}<br />
kona o bezbednosti saobra}aju.<br />
Samo na taj na~in }e se sigurno<br />
smawiti saobra}ajne nezgode<br />
koje odnose qudske `ivote.-<br />
Rezultati: Klasa 1: Zoran<br />
Pavkov (AMS 025, Sombor, 2.<br />
Nikola Ekme{~i} (AMS Bajina<br />
Ba{ta), 3. Zoran Dokoza (AMS<br />
025, Sombor). Klasa 2. 1. Marko<br />
Gavrilovi} (Bajina Ba{ta), 2.<br />
Reli mo`e da po~ne- na~elnica PO U`ice, Dragica Jevtovi}<br />
Najboqa u konkurenciji dama:<br />
Du{ica Gordi}<br />
Nikola [maki} (AMSK Milenko<br />
Mi}o Kne`evi}), 3. Milan<br />
Jovanov (AMSK Milenko Mi}o<br />
Kne`evi}). Klasa 3. 1. Slobodan<br />
Jakovqevi} ( ekipa Radija San),<br />
2. Sa{a Gli{i} ( AMSK Milenko<br />
Mi}o Kne`evi}), 3. Darko<br />
Papi} (AMSK Milenko Mi}o<br />
Kne`evi}). Generalni plasman:<br />
1. Zoran Pavkov ( AMS 025 Sombor),<br />
2. Slobodan Jakovqevi}<br />
(ekipa Radija San, U`ice),<br />
3. Marko Gavrilovi} (Bajina<br />
Ba{ta). Memorijal Prvoslav<br />
[maki} za najboqe izveden<br />
ispit spretnosti pripao je Slobodanu<br />
Jakovqevi}u iz ekipe<br />
Radija San, U`ice. Najmla|i<br />
takmi~ar je Du{an \okovi}<br />
(1992. godi{te) iz U`ica na<br />
najstariji je Radi{a Stameni}<br />
(1946) iz Bajine Ba{te. Najboqe<br />
plasirane prestavnice lep{eg<br />
pola su 1. Du{ica Gordi}, Direkcija<br />
za izgradqu, U`ice,<br />
2. Ivana Vidakovi} (Signal,<br />
U`ice), 3. Marija Kosi} ( ekipa<br />
Avona). Najboqe plasirane<br />
ekipe auto {kola: 1. Signal-<br />
U`ice , 2. BRM-BRM – U`ice.<br />
Plasman ekipa klubova: 1. Bajina<br />
Ba{ta, 2. AMSK Milenko<br />
Mi}o Kne`evi} 3. AMSK 025,<br />
Sobor. Organizator je nagradio<br />
i predstavnice lep{eg pola<br />
koje su se na ovom reliju na{le<br />
u ulozi sudija, Biqana Gavrilovi},<br />
Gordana Babi}, Marija<br />
\eri}, Olga Jovan~i}evi} i<br />
Jelena Kne`evi}.<br />
Z. \okovi}<br />
ODR@AN SEDMI KUP KRILA U@ICA<br />
Ваздухопловно<br />
макетарство<br />
U holu Narodnog pozori{ta u U`icu, ovog vikenda odr`ano<br />
je savezno takmi~ewe u vazduhoplovnom maketarstvu. Organizator<br />
je bio Akademski Aero klub Krila U`ica, a takmi~ari su stigli<br />
iz svih krajeva sa eksponatima gde su samo nijanse odlu~ivale<br />
pobednika.<br />
Senior AAK,, Krila U`ica,, Nenad Jovi} zablistao je u punom<br />
sjaju. Jovi} je tek ove godine pre{ao u kategoriju seniora i u<br />
izuzetnoj konkureniciji kao,najmla|i takmi~ar u istoj osvojio je<br />
3 zlatne medaqe. U kategoriji kadeta Marko \or|ioski osvojio<br />
je tri prva mesta, a kod pionira prva mesta ostvarili su Ogwen<br />
A}imovi} i Jovan Vidakovi}, Milan \eni} drugo mesto i Desimir<br />
Vujovi} tre}e. U generalnom plasmanu u`i~ani su osvojili<br />
3. jun 2011.<br />
prvo mesto, ispred ekipa Spiner iz Kraqeva i Rode iz Pan~eva.<br />
U AAK Krila U`ica ka`u da ovakva takmi~ewa doprinose<br />
popularizaciji maketarstva u gradu i da je sve vi{e onih koji se<br />
odlu~uju da se bave ovim sportom. Z. \.<br />
Mladi maketari Krila U`ica<br />
31
М А Л И<br />
О Г Л А С И<br />
СТАНОВИ, КУЋЕ, ПЛАЦЕВИ,<br />
АУТОМОБИЛИ...<br />
Prodajem - KUPUJEM<br />
• Prodajem hitno, vrlo povoqno,<br />
plac od 4 ara na Zlatiboru<br />
(naseqe Zova 3), dozvoqena gradwa.<br />
Ova ponuda va`i mesec dana.<br />
Tel: 064/22-56-360<br />
• Kupujem TA pe} od 2 (dva)<br />
ili 2,5 KW.<br />
Tel: 031/ 519 322 ili 064/204<br />
65 06<br />
Prodajem plac veli~ine 6 ari<br />
u Ul. @upana Brajana.<br />
Tel. 031/513-131<br />
i 062/85 67 664<br />
• Prodajem plac od 4 ara<br />
pored puta u ulici Nikole Tesle<br />
102.<br />
Tel. 3516 596 ili 065 523 1542<br />
• Prodajem 800 komada polovnog<br />
crepa „Mala kikinda“.<br />
Cena vrlo povoqna. Vi{egradska<br />
21.<br />
Tel: 031/519 713<br />
ili 063/16 55 685<br />
• Prodajem HITNO dvosoban,<br />
renoviran stan u centru od 60 m2<br />
sa CG.<br />
Cena 700 eura po m2.<br />
Tel: 064/974 6 449<br />
• Prodajem ku}u u Sevojunu<br />
60m2 i 5 ari placa. Veoma povoqno.<br />
Tel:060/532 3 330<br />
• Prodajem nedovr{enu ku}u<br />
u Haj Nehaju. Povoqno. Tel: +382-<br />
69-602-503<br />
Maturanti generacije<br />
1980/81. Obrazovnog centra<br />
„Miodrag Milovanovi}<br />
Lune“ okupi}e se u subotu<br />
28. maja na proslavi mature.<br />
Prozivka u~enika je u 12 h<br />
ispred U`i~ke gimanzije, a<br />
slavqe u restoranu „Kula“ u<br />
Sevojnu u 20h.<br />
• Prodaje se legalizovana i<br />
ukwi`ena ku}a, prizemqe i potkrovqe<br />
– Bele Zemqe. Povr{ina<br />
70m2, dvori{te, voda, struja, asfalt<br />
do ku}e.<br />
Telefon: 064/17 43 798<br />
• Prodajem stan 65m2, centralno<br />
grejawe, trosoban, blizu<br />
trga.<br />
Telefon: 066/91 85 015<br />
• Slobodan lokal od 14. juna<br />
na Rosuqama Kraqa Petra 24.<br />
Telefon: 031/513-149<br />
• Prodajem mawi jednosoban<br />
stan u prizemqu nove stambene<br />
zgrade sa grejawem i podrumom.<br />
Tel. 516- 089<br />
• Prodajem dvosoban stan,<br />
60m2, II sprat, CG, sun~ana strana,<br />
Ul. Kraqa Petra I 70, 42 000<br />
evra.<br />
Tel: 064/44 87 497<br />
PONIKVE, blizina aerodroma,<br />
prodajem vikend<br />
ku}u 70m2, ogra|en plac 5<br />
ari, mogu}nost pro{irewa<br />
placa.<br />
Tel: 064/911 6 494<br />
• Prodajem prodajem vikend<br />
ku}u 70m2, ogra|en plac 5 ari,<br />
mogu}nost pro{irewa placa, Ponikve,<br />
blizina aerodroma.<br />
Tel: 064/911 6 494<br />
• Prodajem name{tenu garsoweru<br />
od 25m2 iznad restorana<br />
Prole}e u Kr~agovu.<br />
Tel: 064/ 827 3 606.<br />
• U ZLODOLU prodajem<br />
vi{e parcela obradivog<br />
zemqi{ta, {ume, vo}waka,<br />
pa{waka.<br />
Tel: 064/ 911 -64 -94<br />
(od 15 -22h)<br />
• Prodajem seosko doma}instvo<br />
sa ku}om, pomo}nim objektima<br />
i imawem od 8.0 ha u Staparima.<br />
Tel: 031/ 518 122<br />
• Hitno potreban uredan jednosoban<br />
stan u centru grada (Trg i<br />
Glavna ulica) sa CG i liftom.<br />
Tel: 031/524 -501 do 20h i<br />
061/695 21 63<br />
• Prodajem povoqno juga 45<br />
neregistrovanog.<br />
Tel: 031/511 351<br />
i 069/40 83 410<br />
• Tra`im name{ten trosoban<br />
stan u ku}i u U`icu.<br />
Tel: 031/511 351 i 069/40 83<br />
410<br />
• Prodajem ili mewam plac<br />
u Semegwevu – Zlatibor za auto.<br />
Veoma povoqno.<br />
Tel: 064/14 92 777, 063/108 74<br />
01 i 062/80 25 914.<br />
• Prodajem oblice za brvnare.<br />
Povoqno.<br />
Tel: 063/108 74 01<br />
i 062/80 25 914.<br />
• Prodajem povoqno novu stolarsku<br />
ma{inu sa vi{e radnih operacija.<br />
Tel: 031/553 -408.<br />
• Prodajem frezer stolarski<br />
i APAH –motor.<br />
Tel:031/514 -805<br />
i 064/ 97 57 614.<br />
• Mewam ili prodajem<br />
stan u porodi~noj ku}i od 76m2<br />
plus gara`a 18m2 u U`icu za<br />
odgovaraju}i ili mawi u ^ajetini<br />
ili na Zlatiboru.<br />
Tel: 031/ 561-659 i 065/ 66 24<br />
788.<br />
• Prodajem hitno i povoqno<br />
jednosaoban stan u ulici Dimitrija<br />
Tucovi}a 100, novogradwa.<br />
Tel: 065/ 636 4 444<br />
• Prodajem staru ku}u brvnaru<br />
8h5, nalazi se u Potpe}u, zvanom<br />
„kr{“ i drvenu kacu od 12 kazana.<br />
Tel: 031/518 -592<br />
• Prodajem Lancia Dedra, limuzina<br />
1991.godi{te, plin, klima,<br />
registrovana. Povoqno.<br />
Tel:064/15- 88- 454<br />
• Prodajem balirano livadsko<br />
seno dobrog kvaliteta.<br />
Vlasnik Jovan ^elikovi}<br />
– Ka~er.<br />
Tel: 064/ 149-2507<br />
• Prodajem ku}u u centru Sevojna<br />
sa 5 (pet) ari placa i gara`om.<br />
Komunalno opremqena,<br />
kablovska, ukwi`eno.<br />
Tel: 066/932-27-43 i 064/244<br />
-52-21<br />
• Prodajem dvosoban stan u<br />
Beogradu, Ul. Rastka Petrovi}a,<br />
Vo`dovac - Medak, 55 m2, VPR, TA,<br />
dvori{te. 60.000 evra.<br />
Tel. 064 119 19 40<br />
i 011 2435 137<br />
• Prodajem stolove, dva ve}a,<br />
dva mawa, pet ko`nih foteqa sa<br />
liftom<br />
Tel: 066 -512 -70 -80<br />
• Prodajem stan-poslovni<br />
prostor, Beograd, Mekenzijeva, cg,<br />
ukwi`en, 82m2,<br />
Tel: 061 /643 -26- 40<br />
• Mewam stan od 76 m2 i<br />
gara`u veli~ine 18m2 u U`icu za<br />
stan u ^ajetini.<br />
Mo`e i mawi po dogovoru.<br />
Tel: 031/ 561 -659 i 065/66 -24<br />
-788<br />
• Prodajem plac na Zlatiboru,<br />
7.5 ari, pogodan za individualnu<br />
gradwu. Mo`e zamena za auto<br />
uz doplatu.<br />
060/448 7760<br />
• Prodajem {kodu feli-ciju<br />
1,3 benzin/gas 1999, drugi vlasnik<br />
110500km, siva – 2 450 eura.<br />
Tel: 064/308 50 70<br />
• Prodajem fotequ „Mojca“,<br />
dva „francuska“ le`aja i komodu.<br />
Hitno zbog selidbe.<br />
Tel:031/ 518-341 i 064/82-45<br />
-699<br />
• Prodajem dvosoban stan<br />
60m2 C.G. odmah useqiv, u ulici<br />
Kraqa Petra I<br />
Tel: 031/521-402<br />
i 064/837 00 54<br />
• Prodajem ku}u za odmor<br />
150 kvadrata sa tri zvezdice,<br />
sa placem od 14 ari, na Lokvi u<br />
[qivovici, 250 metara od magistralnog<br />
puta. Ku}a je opremqena,<br />
voda, struja, telefon. Cena po dogovoru.<br />
Tel: 063-87-85-292.<br />
• Prodajem apartman, drvena<br />
vikendica, 60 kvadrata, sa 10 ari<br />
placa, 250 metara od magistralnog<br />
puta, na Lokvi u [qivovici.<br />
Obezbe|eni voda i struja. Cena<br />
300 evra po kvadratu. Tel: 063-87-<br />
85-292.<br />
• Prodajem hitno i povoqno<br />
parcelu (livada i {uma) u<br />
Uzi}ima u blizini magistralnog<br />
puta U`ice – Po`ega.<br />
Tel: 724-640 i 064/14 16 941<br />
• Prodajem stan-poslovni prostor,<br />
Beograd, ukwi`en, Slavija,<br />
83m2<br />
Tel: 061/643 2640<br />
• Mewam stan u Po`egi od 50<br />
m2 za odgovaraju}i u ^a~ku, po dogovoru.<br />
Kontakt: 064/91-70-347.<br />
• Prodajem traktor „Toma<br />
Vinkovi}”, 20 ovaca i 10 sviwa od<br />
50 do 60 lg.<br />
Tel: 031/581 339 ili 064/32 76<br />
704<br />
• Prodajem kompjuter kasu,<br />
vagu, opremu za video nadzor,<br />
profesionalni toster, pe}nicu,<br />
kancelarijski sto, gondolu sa korpama<br />
za vo}e i povr}e<br />
Tel: 060/760 60 90<br />
• Prodajem trosoban stan, 65<br />
m2, CG, ££ sprat<br />
Tel: 066-9-185-015<br />
• Prodajem Zastavu 101 registrovanu<br />
do juna 2011. godine.<br />
Tel. 031/519-182<br />
064/643 9247<br />
• Prodajem {iva}u ma{inu<br />
„Slavica“ sa vitrinom i motorom<br />
u dobrom stawu.<br />
Tel: 031/519-231<br />
• Prodajem plac, pored afalta<br />
iznad naseqa Marin breg, ispod<br />
Tatinca. Na placu se nalaze<br />
borovi i listopadna {uma. Cena<br />
1000 evra.<br />
Tel: 031/521-173<br />
• Prodajem dvosoban stan<br />
55m2, Druge proleterske brigade<br />
21 ili izdajem, ili zamena za Beograd.<br />
Telefon: 011/ 2270143<br />
• Prodajem „PEUGEOT<br />
206“ 1,1, klima, registrovan<br />
do 13.06.2011.<br />
Tel: 031/571-945<br />
• Prodajem RENO – 4, 1991.<br />
godi{te, plin, registrovan do<br />
06.2011.<br />
Tel: 064/230 20 49<br />
• Prodajem kamion TURBO<br />
ZETU 83.12.,5T, nova cerada,<br />
tubeles gume, registrovan do<br />
06.2011, dobar motor<br />
Cena po dogovoru.<br />
Tel: 065-554-6666<br />
• Prodajem lova~ki karabin<br />
kal..30-06 potpuno nov sa 80. komada<br />
metaka. Cena povoqna<br />
Tel: 031-520-322 i 063-875-<br />
1425<br />
IZDAJEM<br />
• Izdajem lokal (27m2) u stambenoj<br />
zgradi u Vidovdanskoj<br />
ulici.<br />
Tel: 062/882 72 24<br />
• Izdajem studentkiwama i<br />
u~enicima dvosoban name{ten<br />
stan u u`em centru grada.<br />
Tel: 061/ 135 47 70<br />
ili 060/519 35 10<br />
• Izdajem prazan jednosoban<br />
stan u ku}i, Ulica Kneza Mihaila<br />
u U`icu.<br />
Tel: 063/844 2 574<br />
i 011/218 3 609.<br />
• Izdajem jednosoban stan u<br />
Ulici Marije Mage Magazinovi},<br />
sa centralnim grejawem. Tel:<br />
031/513-131 ili<br />
062/85 67 664<br />
• Izdajem prazan jednosoban<br />
stan Terazije 51.<br />
Telefon: 064/82 73 601<br />
• Izdajem od 1. juna 2011.<br />
poluname{ten dvosoban stan u<br />
ulici Nikole Pa{i}a 3. Pogodan<br />
i za kancelarijski prostor. Zvati<br />
od 18 do 20 ~asova na tel. 064 311<br />
45 45<br />
• Izdajem praznu garsoweru, u<br />
ulici Nikole Pa{i}a sa centralnim<br />
grejawem i terasom.<br />
Telefon: 062/8827258 i<br />
32 3. jun 2011.
О Г Л А С И<br />
031/562-038 (posle 15 ~asova)<br />
• Izdajem dvosoban stan u<br />
centru grada, name{ten, CG, prvi<br />
sprat.<br />
Tel: 065/ 83 13 064<br />
• Izdajem dvosoban name-<br />
{ten stan u ulici Save Jovanovi}a<br />
br. 18. Poseban ulaz, grejawe na<br />
struju.<br />
Tel. 511- 170<br />
ili 064/ 29- 16- 000<br />
• Izdajem malu name{tenu<br />
garsoweru u Beogradu – Stari<br />
Cerak na du`e studentima, TA, 90<br />
evra plus depozit.<br />
Tel: 011/ 308 62 83<br />
i 062/431-256<br />
• Izdajem poluname{ten jednosoban<br />
stan na Trgu partizana.<br />
Tel: 064/ 83 74 915<br />
• Izdajem ve}u name{tenu garsoweru<br />
sa dva le`aja – {iri centar,<br />
sun~ana strana.<br />
Tel: 064/01 22 198<br />
• Izdajem U Sevojnu parcelu<br />
od 1 hektar na du`i rok. Povoqno.<br />
Tel: 064/14 92 777<br />
i 062/80 25 914.<br />
• Izdajem prazan dvosoban<br />
stan, parno grejawe, renoviran,<br />
struja zasebno,.<br />
Tel: 064/ 149 -2507<br />
• Izdajem dvosoban name{ten<br />
stan-TA.<br />
Tel:063/ 879 -0 -821<br />
• Izdajem stan u centru grada,<br />
novogradwa, za dva ili tri studenta<br />
(|aka).<br />
Tel:065-4842-825 i 031-842-<br />
825<br />
• Izdaje se dvosoban name{ten<br />
stan u u`em centru grada.<br />
Tel: 064/466 70 88<br />
• Izdajem ve}u name{tenu garsoweru<br />
sa dva le`aja za jednu ili<br />
dve osobe- {iri centar, sun~ana<br />
strana.<br />
Tel: 064/0122 198<br />
• Izdajem dvoiposoban stan,<br />
novogradwa, u centru grada, pogodan<br />
za kancelariju ili za studente.<br />
Tel: 842-825 i 065/ 4 842 -825<br />
• Izdajem dvosoban name{ten<br />
stan u zgradi, telefon, TA grejawe,<br />
Ulica Vuka Karaxi}a.<br />
Tel: 064/344 8 324<br />
• Izdajem jednosoban<br />
poluname{ten stan u U`icu, ulica<br />
M.M. Magazinovi} br.7.<br />
Tel: 065/521-7133<br />
• Izdajem dvoiposoban stan,<br />
nova gradwa, za kancelarije.<br />
Tel: 031/842-825 i 065/ 48 -42-<br />
825<br />
• Izdajem lokal, Jug Bogdanova<br />
1.<br />
Tel: 512-748 i 064/924-03-17<br />
• Izdajem lokal u T.C.J.<br />
GARA@A II sprat 17m2 name{ten<br />
sa stvarima za kancelariju na<br />
sun~anoj strani. Cena 60 E.<br />
Tel: 064- 535-4-804<br />
• Izdajem kancelarije u ul. K.<br />
Lazara<br />
Tel: 063/63-20-74<br />
• Izdajem sobu u centru grada<br />
za u~enike i studente, povoqno.<br />
Tel: 519-684 i 065 645 69 29<br />
• Izdajem stan na Rakijskoj pijaci<br />
kod Istorijskog arhiva, ulica<br />
Neranxi}eva br.13<br />
Tel: 519 – 448 i 064 2706 706<br />
• Izdajem lokal 35 m2 na<br />
Sewaku pored apoteke.<br />
Povoqno.<br />
Tel: 564-016 i 565-403<br />
• Izdajem name{tenu garsoweru<br />
30 m2 u zgradi sa CG na Rakiskoj<br />
pijaci<br />
Tel: 064-1777-122<br />
• Izdajem stan studentima.<br />
Garsowera. Tel. 063-612-537<br />
• Izdajem neneme{ten jednosoban<br />
stan u ul. Vidovdanskoj.<br />
zvati posle 16 h.<br />
Tel: 031 3522-721<br />
• Izdajem jednosoban name-<br />
{ten stan sa CG kod Rakete<br />
Tel: 064-377-00-99<br />
• Izdajem garsoweru u zgradi<br />
sa parnim grejawem u Sevojnu povoqno.<br />
Tel: 064/61-23-937<br />
• Izdajem name{tenu sobu za<br />
1-2 osobe, kuhiwa, kupatilo, zaseban<br />
ulaz.<br />
Tel: 518-238, 064-93 67 953<br />
• Izdajem gara`e u strogom<br />
centru grada.<br />
Tel: 064-146-16-16<br />
• Izdajem sobu<br />
Tel: 064-569-7071<br />
• Izdajem sobu za jednu devojku,<br />
upotreba kuhiwe i kupatila<br />
TA pe} – u u`em centru grada.<br />
Tel: 065-513-7500<br />
• Izdajem dvosoban stan u Jug<br />
Bogdanovoj ulici.<br />
Tel: 065/511-43-11<br />
• Izdajem dvosoban name{ten<br />
stan u U`icu, za porodicu ili<br />
u~enice.<br />
Tel: 857-319 od 7 do 9 i 21 do<br />
23 ~asa<br />
• Izdajem jednosoban stan<br />
Tel: 031 521461,<br />
063/7315037<br />
• Izdajem name{tenu garsoweru,<br />
u zgradi sa parnim grejawem<br />
sve novo, renovirano.<br />
Tel: 064-384-10-55<br />
• Izdajem stan za studente u<br />
U`icu. Tel: 063/612-537<br />
• Izdajem stan sa parnim grejawem<br />
u~enicama ili studentkiwama<br />
Tel. 064/137-10-79<br />
• Izdajem name{ten stan u<br />
Kara|or|evoj ulici na Dovarju, 50<br />
m2, za u~enike i studente, zaseban<br />
ulaz, cg<br />
Tel: 064/44-38-387<br />
• Izdajem name{tenu sobu<br />
u centru grada za jednu ile dve<br />
u~enice-studentkiwe, TA, grejawe.<br />
Tel: 031/519-322 ili 064/20-<br />
46-506<br />
• Mewam jednosoban stan<br />
u Sevojnu sa grejawem za odgovaraju}i<br />
u U`icu<br />
Telefon:064/494-55-71<br />
• Izdajem u~enicima i studentima<br />
name{tenu dvokrevetnu<br />
sobu u U`icu, zaseban ulaz, sa<br />
centralnim grejawem, kuhiwom i<br />
kupatilom.<br />
Tel: 031/541-545<br />
ili 064/846-78-75<br />
• Izdajem name{ten stan<br />
u~enicama ili studentkiwama.<br />
Kara|or|eva ulica.<br />
031/571-857 ili 064/122-01-55<br />
• Izdajem gara`u (struja i<br />
voda) u Beogradskoj br. 20. Pogodna<br />
za magacin.<br />
Tel: 064/964-5588<br />
USLUGE<br />
• ^istim stanove, lokale,<br />
apartmane, gledam stare osobe<br />
do{ivotno.<br />
Tel: 066-96-77-933<br />
• Nudim odgovaraju}u pomo}<br />
G R A D U @ I C E<br />
- GRADSKA UPRAVA<br />
za urbanizam, izgradwu i imovinsko-pravne- poslove<br />
ulica Dimitrija Tucovi}a br. 52<br />
Tel. 031/ 590-178, Fah: 031/ 513-469<br />
Na osnovu ~l.25. a u vezi ~lana 29. stav1. Zakona o proceni<br />
uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl.glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09 ),<br />
daje slede}e<br />
ОБАВЕШТЕЊЕ<br />
Obave{tavaju se zainteresovani organi, organizacije i<br />
javnost da je ovaj organ doneo re{ewe VI broj 502-8/11-06 od<br />
2.06.2011.godine o davawu saglasnosti na Studiju o proceni<br />
uticaja na `ivotnu sredinu projekta skladi{tewe i mehani~ki<br />
tretman neopasnog otpada na kat. parceli broj 3173/9 KO Sevojno,<br />
u zoni kompleksa MPP "Jedinstvo", u industrijskoj zoni<br />
Sevojna, ul. Prvomajska bb, nosioca projekta MPP "Jedinstvo"AD<br />
Sevojno, Prvomajska bb.<br />
Na navedenoj lokaciji obavqa}e se poslovi koji su vezani<br />
za prijem, primarno razvrstavawe, mehani~ki tretman,<br />
pakovawe, skladi{tewe i otpremu otpada. Mehani~ki tretman<br />
otpada obuhvata: recikla`u elektri~nih kablova, presovawe,<br />
plameno rezawe, dekompoziciju (rastavqawe) sklopova koji<br />
sadr`e metale i se~ewe.<br />
Planirani godi{wi obim je slede}i:<br />
- otpadak aluminijuma oko 500 tona,<br />
- otpadak bakra oko 100 tona,<br />
- otpadak mesinga oko 100 tona i<br />
otpadak gvo`|a oko 1.000 tona.<br />
U sprovedenom postupku procene uticaja na `ivotnu<br />
sredinu utvr|eno je da je studija ura|ena u skladu sa Zakonom<br />
o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl.glasnik RS”, br.<br />
135/2004 i 36/2009) i Pravilnikom o sadr`ini studije o proceni<br />
uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl.glasnik RS”, br. 36/2009) sa<br />
opisanim i definisanim merama kojima se predvi|a smawewe,<br />
spre~avawe i gde je to mogu}e otklawawe mogu}ih {tetnih uticaja<br />
na `ivotnu sredinu koji mogu nastati kao posledica rada<br />
na lokaciji.<br />
Re{ewem o davawu saglasnosti utvr|ena je obaveza nosioca<br />
projekta, radi za{tite ~inilaca `ivotne sredine, da obezbedi<br />
uslove i sprovede mere posebno navedene u odeqku 8.0.<br />
navedene studije, kao i da sprovedi program pra}ewa uticaja<br />
na kvalitet `ivotne sredine naveden u odeqku 9.0. studije, kao<br />
i sve ostale mere odre|ene studijom, koja je sastavni deo ovog<br />
re{ewa.<br />
Uvid u re{ewe mo`e se izvr{iti u Gradskoj upravi za urbanizam,<br />
izgradwu, i imovinsko-pravne poslove Grada U`ica,<br />
ul. Dimitrija Tucovi} br.52, kancelarija br.1, svakog radnog<br />
dana od 09-15 ~asova u roku od 15 dana od dana objavqivawa<br />
ovog obave{tewa .<br />
Re{ewe o davawu saglasnosti na sudiju o proceni uticaja<br />
projekta na `ivotnu sredinu je kona~no u upravnom postupku i<br />
protiv odluke ovog organa nosilac projekta i predstavnici zainteresovane<br />
javnosti mogu pokrenuti upravni spor podno{ewem<br />
tu`be nadle`nom Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana objavqivawa<br />
ovog obave{tewa.<br />
starim qudima i osobama koje<br />
imaju pote{ko}a u samostalnom<br />
obavqawu svakodnevnih poslova.<br />
Tel: 031/518-306 i 064/61-33-<br />
082<br />
• Engleski jezik, prevodim u<br />
oba smera i dr`im ~asove.<br />
Tel. 064/ 27-88-771<br />
• Dr`im ~asove klavira.<br />
Tel: 064/291-57-57<br />
3. jun 2011.<br />
33
О Г Л А С И<br />
САВЕТ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ‘’ЛИПА’’<br />
Р А С П И С У Ј Е<br />
О Г Л А С<br />
за давање у закуп прикупљањем затворених<br />
писаних понуда<br />
I ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА – локал, у виђеном стању<br />
у Улици Николе Пашића 9, површине 20m² корисног простора<br />
и намењен за интелектуалне и трговачке делатности - осим<br />
прехране.<br />
II ВРЕМЕ ЗАКУПА: На одређено време од 3 године.<br />
III ПОЧЕТНА ЦЕНА МЕСЕЧНЕ ЗАКУПНИНЕ: 250 ЕУРА<br />
БЕЗ ПДВ-а + половина трошкова за електричну енергију и воду.<br />
IV КАУЦИЈА за покриће трошкова поступка и обезбеђење<br />
од штете због незакључења уговора утврђује се у износу од 20%<br />
почетне цене и предаје се у Месној заједници ‘’Липа’’.<br />
V ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ПЛАЋАЊА ЗАКУПНИНЕ Најбољи<br />
понуђач је дужан да, пре уласка у посед локала, положи депозит<br />
у висини од 1 закупнине из најбоље понуде, изражене у еврима.<br />
Депозит се враћа по истеку закупа и предаји закупљеног локала<br />
под условом да је закупац измирио уговорене обавезе у целости.<br />
Неполагање депозита се сматра одустанком од закључења<br />
уговора, у ком случају се најбољем понуђачу не враћа кауција.<br />
Независно од обавезе полагања депозита, најбољи понуђач<br />
је дужан да на име обезбеђења плаћања закупнине, истовремено<br />
и као услов за закључење уговора достави 1 соло меницу ‘’без<br />
права на протест’’.<br />
VI ПРАВО УЧЕШЋА на огласу имају сва правна и физичка<br />
лица која благовремено доставе понуду и уплате кауцију, са<br />
предношћу учесника који понуди највишу закупнину /најбоља<br />
понуда/. Понуде се достављају у затвореној коверти на адресу<br />
МЗ’’Липа’’, Николе Пашића 9, са назнаком ‘’Закуп локала – НЕ<br />
ОТВАРАТИ’’.<br />
Понуда мора да садржи податке о понуђачу и висину<br />
закупнине на месечном нивоу без ПДВ-а.<br />
Рок за достављање понуда је 13.06.2011.године до 11<br />
часова.<br />
VII РАЗГЛЕДАЊЕ ЛОКАЛА радним даном у току трајања<br />
огласа у времену од 10,00 до 14,00 сати.<br />
VIII ЈАВНО ОТВАРАЊЕ ПОНУДА извршиће се у сали<br />
Месне заједнице ‘’Липа’’ у Улици Николе Пашића 9 са почетком<br />
у 12,00 сати на дан истека рока за доставу понуде, тј. 13.06.2011.<br />
године. Понуђачи су дужни предати Комисији овлашћење за<br />
учешће на јавном отварању понуда, односно доказ о својству<br />
законског заступника понуђача.<br />
за Савет председник<br />
Славица Стојчић<br />
G R A D U @ I C E<br />
- GRADSKA UPRAVA<br />
za urbanizam, izgradwu i imovinsko-pravne- poslove<br />
ulica Dimitrija Tucovi}a br. 52<br />
Tel. 031/ 590-178, Fah: 031/ 513-469<br />
Na osnovu ~l.10. stav 7, ~l.14. stav 3. i ~l. 25. Zakona o<br />
proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl.glasnik RS”, br. 135/04<br />
i 36/09 ),<br />
daje slede}e<br />
ОБАВЕШТЕЊЕ<br />
Na zahtev nosioca projekta JKP «Vodovod» U`ice, Heroja<br />
Luna 2, sprovrden je postupak odlu~ivawa o potrebi procene<br />
uticaja i odre|ivawa obima i sadr`aja studije o proceni<br />
uticaja na `ivotnu sredinu projekta rekonstrukcije i automatizacije<br />
procesne linije na postrojewu za pre~i{}avawe vode<br />
"Cerovi}a brdo" (hidro-ma{inski i elektro deo) na kat.parceli<br />
br. 6763/1 KO U`ice, u U`icu, ul. Radni~kog bataqona.<br />
U sprovedenom postupku doneto je re{ewe kojim je<br />
utvr|eno da je potrebna procena uticaja i odre|en obim i<br />
sadr`aj studije o proceni uticaja na `ivotnu ssredinu projekta<br />
rekonstrukcije i automatizacije procesne linije na postrojewu<br />
za pre~i{}avawe vode "Cerovi}a brdo" (hidro-ma{inski i<br />
elektro deo) na kat.parceli br. 6763/1 KO U`ice, u U`icu, ul.<br />
Radni~kog bataqona.<br />
Donetim re{ewem utvr|ena je obaveza nosioca projekta<br />
da, u roku od godinu dana od dana kona~nosti ovog re{ewa podnese<br />
nadle`nom organu zahtev za davawe saglasnosti na studiju<br />
o proceni uticaja na `ivotnu sredinu.<br />
Navedeno re{ewe zasniva se na analizi zahteva nosioca<br />
projekta i raspolo`ivih podataka o predmtnoj lokaciji, i karakteristika<br />
i mogu}im uticajima navedenog projekta na `ivotnu<br />
sredinu, uzimaju}i u obzir kriterijume propisane Uredbom o<br />
utvr|ivawu Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja<br />
i Liste projekata za koje se mo`e zahtevati procena uticaja na<br />
`ivotnu sredinu (“Sl.glasnik RS”, broj 114/2008).<br />
Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti<br />
uvid i izjaviti `albu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od<br />
dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu<br />
`ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa,<br />
a podnosi se preko prvostepenog organa.<br />
Na osnovu ~lanova 10 i 29 Zakona o proceni uticaja na<br />
`ivotnu sredinu (“Sl. Glasnik RS” br. 135/04 i 36/09).<br />
Op[tinska uprava Po@ega,<br />
Odeqewe za urbanizam, gra|evinarstvo, stambeno-komunalne<br />
poslove i za{titu `ivotne sredine,<br />
izdaje slede}e:<br />
ОБАВЕШТЕЊЕ<br />
O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI<br />
PROCENE UTICAJA ZATE^ENOG STAWA PROJEKTA<br />
NA @IVOTNU SREDINU<br />
Dru{tvo za telekomunikacije ORION TELEKOM D.O.O, ul.<br />
Gandijeva 76a, Novi Beograd, nosilac projekta izgradwe bazne<br />
stanice za be`i~nu fiksnu telefoniju “Po`ega-UE012”, Po`ega,<br />
podnelo je zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja<br />
zate~enog stawa projekta izgradwe bazne stanice za be`i~nu<br />
fiksnu telefoniju “Po`ega-UE012”, Po`ega na `ivotnu<br />
sredinu. U okviru kompleksa preduze}a FSH ”MAXIPROTEIN”<br />
Po`ega na kat. parceli br. 4061 KO Po`ega, op{tine Po`ega.<br />
Bazna stanica i pripadaju}i antenski sistemi UE012 Po`ega,<br />
operatora Orion telekom, instalirani su na krovu silosa u ulici<br />
Visibabska bb u Po`egi. Antene su postavqene na tehni~koj<br />
ku}ici silosa i na parapetu ravnog krova silosa. Kabinet bazne<br />
stanice za fiksni be`i~ni pristup je tipa Huawei 3900 i postavqen<br />
je na ravnoj plo~i silosa neposredno uz antenu.<br />
Ovim putem se obave{tavaju zainteresovani organi i organizacije<br />
kao i zainteresovana javnost da mogu izvr{iti uvid u<br />
podneti ZAHTEV za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja<br />
zate~enog stawa projekta u zgradi op{tine Po`ega, kancelarija<br />
br. 27, svakog radnog dana od 11-14 ~asova u roku od 15 dana od<br />
dana objavqivawa ovog obave{tewa.<br />
34 3. jun 2011.
Ч И ТУ Љ Е<br />
^etrdeset dana je pro{lo od posledweg odlaska na{eg<br />
BRANA<br />
Uspomene na wegov vedar duh i na{e zajedni~ko dru`ewe<br />
sa~uva}e od zaborava<br />
wegovi Mi}i}i<br />
Pro{lo je 40 najtu`nijih dana od odlaska na{eg<br />
BRANA<br />
Ostaju tuga, se}awe i uspomene.<br />
Wegovi Topalovi}i<br />
3. jun 2011.<br />
35
Ч И ТУ Љ Е<br />
Posledwi pozdrav<br />
najboqem direktoru<br />
U subotu, 4. juna 2011. godine navr{ava se pola<br />
godine od kada nije sa nama na{a draga<br />
MILIJANA LU^I]<br />
1939 – 2010.<br />
VIDOJU POZNANOVI]U<br />
Pomen }e se odr`atai u subotu u 13 ~asova<br />
na grobqu Rosuqe u [qivovici.<br />
Kolektiv „Alprom“<br />
Tvoji: Vlade i Qiqa, Goca<br />
i Nada sa porodicama<br />
SE]AWE<br />
BO@O BO@I]<br />
1942 - 2001.<br />
U subotu 4. juna u 13 ~asova na grobqu Dovarje<br />
u U`icu odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen,<br />
na{im dragim<br />
Sve protekle godine nisu<br />
i nikada ne}e baciti senku<br />
zaborava na tebe i vrednost<br />
tvog postojawa.<br />
]erka Stana, Dragan,<br />
Milo{ i Milica<br />
Dana 7. juna 2011. navr{ava se<br />
10 godina od smrti<br />
BO@I] BO@A<br />
1942 – 2001.<br />
Po~ivaj u miru, a mi }emo<br />
te uvek voleti i rado te se<br />
se}ati.<br />
Tvoja surpuga Rada,<br />
sin Rajko, snaja Marijana,<br />
unuci Du{an i \or|e<br />
JULKA @UGI]<br />
ro|ena Krejovi}<br />
16.12.1928 – 28.04.2011.<br />
MILUTIN @UGI]<br />
27.5.1925 – 3.5.2011.<br />
^uvamo uspomene, se}awe i zahvalnost za sve<br />
{to ste nam pru`ili.<br />
Sinovi Milovan i Novak<br />
i }erka Ru`ica sa porodicama<br />
36 3. jun 2011.
Ч И ТУ Љ Е<br />
Obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe<br />
da }emo u subotu 4. juna u 12 ~asova na grobqu<br />
Sari}a Osoje davati POLUGODI[WI POMEN<br />
NA[OJ<br />
DANICA MARKOVI]<br />
1959 - 2011.<br />
Uspomenu na wenu dobrotu i plemenitost<br />
ve~no }emo ~uvati u na{im srcima.<br />
MILICI MILOVI]<br />
1943 - 2010.<br />
S QUBAVQU JA^OM OD ZABORAVA<br />
Majka Krstina<br />
i brat Tihomir sa porodicom<br />
Weni najmiliji:<br />
suprug Milovan,<br />
k}erka Zorica i sin Zoran<br />
sa porodicom<br />
DANICA MARKOVI]<br />
1959 - 2011.<br />
ВЕСТИ ОГЛАСНО<br />
031/513-261<br />
Posledwi pozdrav Dani.<br />
Porodica Dejovi}<br />
^ITUQE, MALI OGLASI, OBAVE[TEWA,<br />
PRIMAJU SE DO SREDE<br />
U 14 ^ASOVA<br />
cene ~ituqa za fizi~ka lica<br />
DANICA MARKOVI]<br />
1959 - 2011.<br />
Posledwi pozdrav Dani.<br />
Porodice Antonijevi}<br />
i Bo`i}<br />
1/1 7.200 din.<br />
1/2 4.000 din.<br />
1/4 2.400 din.<br />
1/8 1.300 din.<br />
1/16 500 din.<br />
3. jun 2011.<br />
37
корисно је знати<br />
SURFINIA - Petunia Hybrida<br />
- vise}a petunija<br />
Surfinia je biqka koja je,<br />
mo`emo re}i, najpoznatija petuwa<br />
kako me|u proizvo|a~ima tako i<br />
me|u krajwim kupcima. Ona danas<br />
prestavqa standard u proizvodwi<br />
petunija iz reznica, tolerantna je<br />
na vremenske neprilike i veoma<br />
se dobro pona{a i u proizvodwi i<br />
na balkonima i terasama krajwih<br />
kupaca.<br />
Surfinija je jednogodi{wi<br />
cvet za balkone i vise}e posude. To<br />
je cvet koji je napravqen u Japanu<br />
1992 godine i od tada se vrlo brzo<br />
pro{irio na sve krajeve sveta, pa<br />
tako i u na{ dom. Surfinija voli<br />
sunce, ali voli i vodu {to stvara<br />
dosta problema nemarnim vrtlarima<br />
jer je potrebno dosta brige i<br />
truda oko we.<br />
Posle sadwe na sun~ano mesto,<br />
surfiniju je potrebno redovno<br />
zalivati, skoro svakog dana u toku<br />
leta, uz ~esto prihrawivawe. Nakon<br />
sadwe u posude, sa~ekajte da<br />
se biqka malo prilagodi i razvije,<br />
a nakon toga je prihrawujte jednom<br />
sedmi~no (kasnije i dva puta).<br />
Surfinija je biqka koju treba dosta<br />
prihrawivati za rast i obilan<br />
cvat.<br />
Ako imate mogu}nost poku-<br />
{ajte nabaviti |ubrivo sa ve}im<br />
procentom gvo`|a. Ako vam je<br />
biqka bleda i li{~e nema lepu<br />
zelenu boju ve} po~iwe `uteti, to<br />
je o~igledan znak da joj je potrebno<br />
gvo`dje, a za obilnije cvetawe<br />
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е<br />
koristite prihranu za cve}e sa<br />
uve}anim procentom fosfora.<br />
Ve} smo rekli da surfinija<br />
voli vodu ali pripazite da ne bude<br />
previ{e u vodi jer }e to izazvati<br />
truqewe i bolesti korena, i nikako<br />
je nemojte zalivati po velikim<br />
vru}inama ve} rano ujutro ili<br />
uve~e.<br />
U jesen kada polako zahladni<br />
i do|u mrazevi, biqku izvadite<br />
iz posude i bacite jer je<br />
jednogodi{wa.<br />
Jedna od najinteresantnijih<br />
je Surfinia Victorian Yellow, svetlo<br />
`ute boje, vrlo bujnog cvetawa sa<br />
cvetovima intenzivnog mirisa.<br />
Od ostalih boja izdvaja se<br />
Surfiniju Blue - pune plave boje,<br />
Surfinia Crazy Pink - blistava pink<br />
boja sa nagla{enim tamno pink venama,<br />
Surfinia Burgundy - izuzetno<br />
puna boja crnog vina, Surfinia Purple<br />
- fantasti~na purpurna boja cvetova,<br />
izuzetno bujnog cvetawa i veoma<br />
dugih cvetnih grana.<br />
JKP “BIOKTO[” JE ZAPO^ELO POSLOVE SKUPQAWA KABASTOG OTPADA U SKLADU<br />
SA USVOJENIM PROGRAMOM OD STRANE GRADSKOG VE]A. OBAVE[TAVAJU SE GRA\ANI<br />
DA PRIPREME KABASTI OTPAD I ODLO@E PORED KONTEJNERA JEDAN DO DVA DANA PRE<br />
DATOG TERMINA PO MESNIM ZAJEDNICAMA.<br />
DINAMIKA ODNO[EWA KABASTOG OTPADA U JUNU 2011. GODINE:<br />
MZ CARINA – 1. JUN MZ TURICA – 13. JUN MZ KR^AGOVO – 23.JUN<br />
MZ SEVOJNO – 2. JUN MZ CENTAR – 14. JUN SEOSKE MESNE ZAJEDNICE<br />
MZ BELA ZEMQA – 3. JUN<br />
MZ CARINA – 15. JUN (PO POZIVU) – 24. JUN<br />
MZ TERAZIJE – 6. JUN MZ SEVOJNO – 16. JUN MZ TURICA – 27. JUN<br />
MZ ROSUQE – 7. JUN SEOSKE MESNE ZAJEDNICE MZ CENTAR – 28. JUN<br />
M Z LIPA – 8. JUN<br />
(PO POZIVU) – 17. JUN MZ CARINA – 29. JUN<br />
MZ KR^AGOVO – 9. JUN MZ TERAZIJE – 20. JUN MZ SEVOJNO – 30. JUN<br />
SEOSKE MESNE ZAJEDNICE MZ ROSULJE - 21. JUN<br />
(PO POZIVU) – 10. JUN MZ LIPA – 22. JUN<br />
S A V E T CАLL ЦЕНТРА<br />
(031/ 510-556)<br />
U drugom delu leta Va{e<br />
surfinije mo`ete skratiti za 20<br />
cm, dobro ih prihranite i ponovno<br />
}e cvetati do jeseni. Surfinije<br />
zbog velike mase li{}a i cvetova<br />
imaju jo{ ve}u potrebu za<br />
prihranom i vodom, o ~emu treba<br />
voditi ra~una.<br />
Surfinia Baby tipes - je surfinia<br />
ne{to kompaktnijeg rasta<br />
predvi|ena za sadwu u prozorske<br />
`ardiwere ili velike saksije.<br />
Izuzetno bujo cveta, ali su cvetovi<br />
ne{to mawi nego kod klasicne<br />
surfinije.<br />
Surfinia Patio types - (2 boje)<br />
je nova generacija surfinija<br />
predvi|enih za sadwu u velike<br />
ba{tenske saksije. Zbog ovoga<br />
je i sam dizajn rasta uspravan i<br />
poluvise}i, veoma kompaktan. U<br />
proizvodwi ove biqke se pona{aju<br />
veoma ekonomi~no, jer se mogu gajiti<br />
u ne{to gu{}em sklopu.<br />
Tumbelina Priscilla - je prava<br />
dupla surfinija. Izuzetno bujnog<br />
rasta i jako krupnih duplih cvetova<br />
bele boje sa tamno plavim<br />
venama. Ipak, treba re}i da je osnovna<br />
boja ove biqke bela, ali da<br />
na jakom suncu one dobijaju plavoqubi~astu<br />
boju. Iako veoma atraktivna,<br />
preporu~ujemo je za sadwu<br />
u vise}e `ardiwere. Naime, zbog<br />
punih duplih cvetova, precvetali<br />
cvetovi te{ko sami otpadaju i<br />
potrebno ih je s vremena na vreme<br />
odstraniti. Izuzetno je prijatnog i<br />
jakog mirisa pa je uvek koristite za<br />
sadwu na mestima gde }e to do}i do<br />
izra`aja.<br />
D.M.<br />
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП од 20.5. до 27.5.2011.<br />
Imate povoqnu priliku<br />
da poka`ete vi{e samodiscipline<br />
i istrajnosti.<br />
Iako ste energi~ni imajte<br />
na umu da }e ove nedeqe<br />
va{a energija biti promenqiva.<br />
Posvetite se vi{e svom domu i<br />
eventualno ga preuredite. [to se<br />
ti~e va{e materijalne situacije,<br />
sre}a vam se sme{i. Ako vam se<br />
uka`e prilika, slobodno u|ite u<br />
nov~anu transakciju ili ulagawe.<br />
I pored va{ih nastojawa<br />
materijalna situacija se<br />
ne poboq{ava. Postoje<br />
ograni~ewa koja vas u<br />
tome sputavaju. Budite<br />
strpqivi. U va{em okru`ewu se<br />
vode prazni razgovor i tra~evi<br />
koje treba izbegavati. Kada su va{<br />
posao i karijera u pitawu, trudite<br />
se da budete nezavisni i originalni<br />
Brine vas {ta qudi misle<br />
o vama pa poku{avate<br />
da se prilagodite. To vam<br />
ove nedeqe polazi za rukom<br />
jer ste vitalni i puni samopouzdawa.<br />
Imate pozitivan stav<br />
prema doga|ajima koji se oko vas<br />
de{avaju. Obuzdajte svoju `equ da<br />
tro{ite novac jer vi{e potro{ite<br />
nego {to zaradite.<br />
Imate sre}e i samopouzdawa.<br />
Puni ste optimisti~kog<br />
duha. Sve ovo<br />
nije razlog da postanete<br />
previ{e nemarni i da<br />
pomislite da vam stvari u `ivotu<br />
lako idu na ruku. Potrebno je da<br />
budete umereniji i da vi{e ra~una<br />
povedete o svom ukusu. Prove{}ete<br />
prijatne trenutke u krugu svojih<br />
prijateqa.<br />
Prijateqi vam poma`u<br />
da pravilno usmerite<br />
vi{ak svoje energije.<br />
Ove nedeqe }e te biti<br />
velikodu{ni i puni razumevawa<br />
za druge, a neko bi to da<br />
zloupotrebi. Predstoji vam sukob<br />
sa jednom svadqivom osobom, koji<br />
bi bilo dobro da izbegnete jo{<br />
na samom po~etku. Va{e poslovne<br />
pozicije i karijera stoje dobro.<br />
@elite da se okrenete<br />
jednom zanimqivom poslu,<br />
ali nemate dovoqno<br />
vremena. To je zato<br />
jer ste na svoja ple}a<br />
preuzeli pregr{t tu|ih obaveza.<br />
Ove nedeqe je prilika da se rasteretite.<br />
U karijeri poku{avate<br />
da pro{irite svoj uticaj na druge<br />
qude. Na dobrom ste putu. Nervna<br />
napetost nepovoqno uti~e na va{e<br />
zdravqe.<br />
Obuzeti ste nekim idejama<br />
koje vas motivi{u.<br />
Zbog wih ste i pomalo netrpeqivi.<br />
Zapa`eni ste<br />
u javnosti i imate pomo}<br />
i razumevawe drugih qudi. Oni<br />
su spremni i finansijski da vam<br />
pomognu. Pre nego {to im se obratite,<br />
realno sagledajte {ta ustvari<br />
ho}ete da uradite.<br />
Borite se za mesto pod<br />
suncem u okviru svoje porodice.<br />
Samo mislite da<br />
vas drugi ne razumeju. Budite<br />
popustqiviji i sve<br />
}e biti u redu. Uspeh koji mo`ete<br />
ostvariti ove nedeqe mogao bi<br />
se veoma umawiti ako ispoqite<br />
aroganciju. Prava je prilika da<br />
pro{irite svoje horizonte novim<br />
poznanstvom ili putovawem.<br />
Zainteresovani ste da se<br />
promenite i transformi{ete<br />
svoju li~nost. To<br />
nije samo odraz va{eg nezadovolojstva<br />
samim sobom,<br />
ve} i rezultat va{e naravi.<br />
Mogu}i su finansijski dobici od<br />
nekih zajedni~kih investicija iz<br />
prethodnog perioda. Uznemireni<br />
ste zbog svog zdravqa, ali nema<br />
razloga za brigu.<br />
U vama se javqa nestrpqewe<br />
i takmi~arski<br />
duh. Redovne obaveze dobro<br />
servisirate, pa vas<br />
interesuje ne{to novo i<br />
ve}e. Ove nedeqe imate mogu}nosti<br />
da stvarate poslovne aran`mane i<br />
saveze sa drugim qudima. Partnerstva<br />
sklopqena ovih dana traja}e<br />
veoma dugo.<br />
Na poslu vas o~ekuju povoqni<br />
rezultati. Pored<br />
uobi~ajenih stvari o~ekuje<br />
vas jedan nov i zanimqiv<br />
projekat. Vi ste uvek<br />
`eqni novosti i to }e vas obradovati<br />
i motivisati. Oseti}ete<br />
potrebu da ukrasite svoj dom i<br />
vi{e vremena provodite u wemu.<br />
Harmoni~ni odnosi u porodici.<br />
Bi}ete vrlo dinami~ni.<br />
Stvari }e vam i}i od ruke,<br />
naro~ito u komunikaciji<br />
sa drugim qudima, govoru<br />
i pisawu. Zato iskoristite<br />
ovu nedequ za napredak u<br />
karijeri. Imate povoqnu priliku<br />
da qudima objasnite {ta `elite i<br />
da izgladite eventualne nesporazume.<br />
Dobri odnosi sa bra}om i<br />
sestrama.<br />
38 3. jun 2011.
Change language