preuzmite jedanaesti broj časopisa - sic

(sic!)
^a so pis za po-eti ~ka
is tra `i va nja i dje lo va nja/
Sa ra je vo/ Proljeće 2012./
No. 11
Foto: Velija Hasanbegović

2
Sic critic

(sic!)
Impresum
Iz da va~
Udru `e nje In ter kul tu ra, Sa ra je vo
Ure dnik
Mir nes So ko lo vi}
Re da kci ja
Ja smi na Baj ra mo vi}, Ke nan Efen di}, Ja sna Ko vo,
Edin Sal ~i no vi}, Mir nes So ko lo vi}, Osman Zu ki},
Ha ris Ima mo vi}, Al mir Klju no
Le ktu ra
Re da kci ja
DTP
Nirmela Avdi}-Maksimovi}
Ti ra`
300 + (Zbog po `e ljne mo gu }nos ti slo bo dnog
pre {tam pa va nja i ko pi ra nja)
^a so pis izla zi dvo mje se ~no
Kon takt
www.sic.ba
re da kci ja.sic@gma il.com
re da kci ja @sic.ba
Fotografije na naslovnoj strani i u ovom broju
ljubaznošću Velije Hasanbegovića

Foto: Velija Hasanbegović
(s
Sic! critic: Miljenko Jergovi}, Faruk [ehi}
TEMA broja: Stil danas
Satira: Imamovi}, Sokolovi}
sic!itat: Ujevi}, Mato{, Kundera
Poezija: Haris Imamovi}, Almir Kolar
Prevod: Günther Anders

ic)
^a so pis za po-eti ~ka
is tra `i va nja i dje lo va nja/
Sa ra je vo/ Proljeće 2012./
No. 11

6
Sadr`aj
(s

ic!)
Sadr`aj 7
10 Ja smi na Baj ra mo vi}: Pro za u déjà vu klju~u /
14 Ha ris Ima mo vi}: Ni sam li pje snik, ja sam
ba rem ra tnik / 32 Mir nes So ko lo vi}: An ga`man
kao ki~ / 54 Mir nes So ko lo vi}: Mra~no
za vje {ta nje / 74 Ha ris Ima mo vi}: Go di na sto ti nu
pe de set osma / 116 Ha ris Ima mo vi}: Po ezi ja /
124 Al mir Ko lar: Po ezi ja / 130 Mir nes So ko lo vi}:
Da ni, dan da ra nje / 136 Al mir Ko lar Ki jev ski:
^ita nje `ivih kla si ka: Mi le Sto ji} / 148 Ha ris
Ima mo vi}: U Sa ra jev skim sves ka ma ne zna ju {ta je
knji`e vno dje lo / 158 Pa to lo gi ja naj no vi je
bh. li te ra tu re / 176 Günther An ders: Opus to {e ni
~o vjek

8
Citat
(Sic citat 1) Kako defini{em provincijalizam
Kao nesposobnost (ili kao nepristajanje) da se
svoja kultura posmatra u velikom kontekstu.
Postoje dvije vrste provincijalizama: onaj velikih
nacija i onaj malih nacija. Velike nacije protive
se geteovskoj ideji o svetskoj knji`evnosti
zato {to im njihova sopstvena knji`evnost
izgleda dovoljno bogata te nemaju nikakvog
razloga da se interesuju za ono {to se negdje
drugdje pi{e. O tome Kazimje` Brandis govori
u svojim Bilje`nicama, Pariz 1985-87: ’Francuski
student ima vi{e krupnih praznina u poznavanju
svjetske kulture nego poljski student, ali
on to mo`e sebi dozvoliti, jer njegova sopstvena
kultura sadr`i manje-vi{e sve aspekte, sve
mogu}nosti i faze u razvoju svijeta.’
Male nacije su pre}utkivane u velikom kontekstu
iz sasvim obratnih razloga: oni visoko
cijene svjetsku kulturu, ali ona im izgleda kao

Citat 9
ne{to strano, kao nebo iznad njihovih glava,
daleko, nedosti`no, kao idealna stvarnost sa
kojom njihova nacionalna knji`evnost ima
malo veze. Mala nacija je svom piscu utuvila
u glavu uvjerenje da on pripada jedino njoj.
Upiranje pogleda preko granice svoje
otad`bine i pridru`ivanje svojoj sabra}i u
nadnacionalnom podru~ju umetnosti - to su
njegovi sunarodnici smatrali pretencioznim i
prezrivim postupkom. A po{to male nacije
~esto prolaze kroz okolnosti kada je njihov
opstanak u pitanju, njima nije te{ko da svoje
stanovi{te predstave kao moralno ispravno.
Posesivan odnos nacije prema svojim umjetnicima
pokazuje se kao terorizam malog konteksta
koji sav smisao jednog djela svodi na ulogu
koju to djelo igra u svojoj zemlji.
(Milan Kundera: Die Weltliteratur)

10 Prikazi
Ja smi na Baj ra mo vi}
Proza u déjà vu
klju~u
(Miljenko
Jergovi}:
Otac, Rende,
Beograd,
2010.)
Pre~es to je, ka da je o knji`e vnoj kri ti ci ri je~, po sma -
tra~ka per spe kti va us mje re na pre ma po ru ci ko ju dje lo no si
(na ro~ito je ova ~inje ni ca efek tna uko li ko je dje lo „ro dom“
iz tzv. ju`no sla ven ske interli te rar ne za je dni ce), pre ma
pi{~evim li~nim sta vo vi ma o dru{ tve no-po li ti~kim pi ta nji -
ma i nje go voj po zi ci ji unu tar ovog – uvi jek pro ble ma -
ti~nog – so ci jal nog kon tek sta. Na}i se u vrtlo gu his to rij skih
zbi va nja (ka ko se to da nas vo li re}i), a odo lje ti pri vla~nom
zo vu pi sa nja o his to rij skim trvlje nji ma, te`ak je iza zov
(mo`da i ne mo gu}) za je dnog pis ca. Me|utim, pro blem
nas ta je ka da se pos tu pak li te rar nog pre vre dno va nja – ~ita -
la~ke ocje ne – us mje ri is klju~ivo na pi{~evu do bru vo lju
da ka`e i pro go vo ri o bol nim te ma ma je dnog ko le kti va, a
za ne ma ri se, ili se re du ci ra po tre ba za odre|enom es te ti -
kom pi sa nja, za no vi te ti ma ko je dje lo do no si, za po ma ku
na pi{~evoj li~noj kva li ta ti vnoj ska li u odno su na pret ho dno
objav lje no dje lo.
Ne su mnji vo je ta~no da je no vi (ili je dan od no vi jih) ro -
ma na Mi ljen ka Jer go vi}a, Otac, dje lo ko jim autor pro go va ra
o ko le kti vnoj i per so nal noj kri vi ci kroz ra to ve ko ji su po tre -
sa li ove pros to re od po~et ka pro {log vi je ka na ova mo. Ni je
upi tan ni auto rov li~ni stav o ko mu nis ti~koj ide olo gi ji, lo kal -

Prikazi
11
no pri la go|enoj, kao am ble mat skom obi lje`ju je dnog vi je ka.
Ta ko|er, bi lo bi po gre {no do ves ti u pi ta nje nje go vu ap so lu -
tnu odlu~nost da kroz svo ja dje la pro go vo ri o eti~koj kom -
po nen ti stra da nja, kao i o vrlo ~es toj re la ti vi za ci ji zlo~ina, ko -
joj su sklo ni svi ov da{ nji na ro di i na ro dnos ti. Da kle, sve su
to koc ki ce ko je ~ine pod tek st ko jim pi sac pro go va ra o po {as -
ti ma dva de se tog vi je ka, ko ris te}i ma te ri jal li~ne his to ri je i
pro`ima nja pri va tnog i ja vnog u `ivo ti ma ne ko li ko ge ne ra -
ci ja Jer go vi}a. Oda tle pro izi la zi i sam na slov, jer je cje lo ku -
pna na ra ti vna pri zma or ga ni zi ra na na ra vni odno sa otac-sin,
ko ji se ra zla`e re tro spe kci jom od o~eve smrti i si nov lje vog
ana li ti~kog pro ma tra nja o~evog `ivo ta. U tom je se gmen tu
pri po vi je da nja Jer go vi} do bro is ko ris tio ma te ri jal ko ji mu je
bio na ra spo la ga nju, lik oca pred stav lja ju}i po je di na~no i u
odno su sa os ta lim li ko vi ma po ro di~ne sfe re, ja sno uka lu -
plju ju}i na iz gled sre tnu so ci ja lis ti~ku po ro di cu, po taj no obi -
lje`enu sti gma ma po je di na~nih zas tra nje nja ka mra~nim
ide olo gi ja ma. Iz ro ma na se da za klju~iti da je o~evu li~nost –
nje go vu pa si vnost, ate is ti~ko opre dje lje nje, oda nost po zi vu
lje ka ra ko ja je za mje nji va la ro di telj sku lju bav kao nje mu ne -
po znat i kraj nje stran osje}aj – for mi ra lo upra vo odras ta nje
u okri lju oda nos ti ide olo gi ji NDH i us ta {kom po kre tu ko je -
mu je pri pa da la nje go va maj ka. Taj ba last li~ne od go vor nos -
ti, ne vo ljne kri vi ce ko ja je ne vi dlji va, ali pri su tna, pro vla~i
go di na ma, bi va je dnim od ra zlo ga stal ne ali je na ci je oca i si -
na, ali i iden ti tar nim i kul tu ro lo {kim pro ble mom.
Uko li ko bi smo, da kle, ovaj ro man ~ita li kao svo je vrsnu
pi{~evu auto bio gra fi ju, s je dne stra ne, te „se ci ra nje“ je dnog
sim bo li~kog kor pu sa ko ji je do mi ni rao cje lo ku pnim je dnim
sto lje}em, s dru ge stra ne, mo gli bi smo bi ti za do vo ljni.
Me|utim, ako za|emo du blje, vi dlji vi su ne dos ta ci ko je je
autor pre vi dio u nas to ja nju da {to ek spli ci tni je pri ka`e vlas -
ti te sta vo ve po odre|enom pi ta nju (bi lo da je ono po li ti~ke ili
iden ti tar ne pri ro de, bu du}i da bi smo ovim ozna ka ma mo gli
obja sni ti se kun dar nu te ma ti ku ro ma na). U je dnom od pri ka -
za ro ma na sto ji da se ra di o dje lu ko je je, u `an rov skom smi -
slu, „mo`da ro man, mo`da esej, mo`da me mo ar“. Mo gli bi -
smo do da ti – mo`da i ko lu mna, jer bi po je di ni di je lo vi ro ma -
na ne su mnji vo bo lje fun kci oni ra li kao iz dvo je ne epi zo de u
ni zu.

12 Prikazi
Autor je, po ku {a va ju}i sin te ti zi ra ti „auto bio gra fi ju, me -
mo ar, esej“, izne vje rio na pla nu sa me pri~e, na la ze}i sho -
dnim da sva ku epi zo du iz isje~ka je dnog od pri ka za nih
`ivo ta bo ga to po pra ti ese jis ti~kim pro ma tra nji ma, po le mi zi -
ra ju}i, ana li zi ra ju}i, ras prav lja ju}i – crpe}i ap so lu tno sva ki
po ten ci jal po je di nog de ta lja u po vre me no su vi {nom ese ji zi -
ra nju. Oda nost us ta {kom po kre tu ba be [te fa ni je, njen „zao“
ka ra kter autor }e ta ko po pra ti ti slje de}om re~eni com:
„Mo`da umi{ ljam, ali mi se ~ini da je mo ju ba bu [te fa ni ju
upra vo to sa zna nje do`ivo tno pro zli lo...“. Re~eni ce ko je
po~inju sa „va ljda“ i „mo`da“ ~es te su i dje lu ju kao po vr{ne
ana li ze, odno sno uvo di u ana li ze ko je se pro te`u cje lo ku -
pnim ro ma nom. Pro mi{ lja nje ova kvih i sli~nih si tu aci ja u
ro ma nu ~vrsto je u ru ka ma auto ra, gdje se ne za us tav lja na
da va nju na zna ka rje {e nja, ve} ras prav lja, po vre me no i pre -
tje ra no. Ta ko i vi so ko po ten ci ra ni pro ble ma ti~ni odnos oca i
si na bi va uo kvi ren po ne gdje po vr{nim psi ho lo gi zi ra njem,
gdje je otac vje~ni kri vac za lo {u ko mu ni ka ci ju (Sa mo u toj
stva ri i ni je bi lo nje go ve kriv nje. U sve mu dru gom, bio mi je kriv.
A ka ko sam is ti on, kri ve}i nje ga, kri vio sam se be.). O~eva kri vi -
ca je, na ne ko li ko mjes ta u ro ma nu, pred stav lje na kao laj -
tmo tiv no vog mi ni-ese ja, u ko jem bi se po no vi lo ono {to je
autor ve} re kao na pret ho dnim stra ni ca ma. Ne mo`e se ote -
ti utis ku da je Jer go vi} ve} pi sao, u dru gim ro ma ni ma, pri -
po vi jet ka ma, dra ma ma, ko lu mna ma, etc. – o is tim ovim te -
ma ma, va ri ra ju}i mo ti ve (pri kaz ge ne ra cij skih ra zli~itos ti
kroz je dnu po ro di cu, tra gi~ni usud `en skih ~la no va, ma la
pri~a u okri lju to ta li ta ri zma, hro ni ka ur ba ne sre di ne, na ci -
ona li zmi itd.). Ni za nje de ta lja kao po ve zni ca za us pje lu
pri~u, u ovom je ro ma nu sa mo ar bi tra ran pos tu pak, jer ni su
svrsis ho dni u kon tek stu no vi te ta ko jem do pri no se (ako no -
vi te ta uop {te i ima).
Za ni mlji va je i ~inje ni ca da su obi~ni(ji) bio graf ski po da ci
obi~no is ka za ni kra}im re~eni ca ma, in for ma ti vnim is ka zi ma
ko ji }e nam pru`iti osno vne in for ma ci je o odre|enom ro ma -
nes knom li ku ili do ga|aju (npr. Naj vi {e vre me na u `ivo tu s
ocem sam pro veo na So ko cu i Pa la ma. Vo dio je me ne i maj ku, od ko -
je je da vno bio ras tav ljen, da se na di {e mo zra ka. Kat kad bi smo nas
dvo ji ca i{li sa mi.). Ka`emo „kra}im“, jer je na gla {en sraz
izme|u ova kvog pi sa nja i ka sni jeg ese ji zi ra nja, gdje je

Prikazi
13
re~eni ca du ga, kon fu zna, sa mno{ tvom in ter po la ci ja zbog ko -
jih se gu bi smi sa onost i su {ti na is ka za:
U sva kom slu~aju, te {ko je na}i odra slo ga, emo ci onal no nor mal -
no ra zvi je nog i men tal no pri bra nog Hrva ta, ko ji bi ovog tre nut ka, u
zi mu 2010, u da ni ma ka da mi je umi rao otac, i ma lo na kon {to je
nje gov grob po prvi put pre krio sni jeg, vje ro va tno po slje dnji pri je
do las ka pro lje}a, bio spre man do kra ja, i do po slje dnjih kon se kven ci,
raz go va ra ti o spe ci fi~no me, ma na fa ktur nom hrvat skom na ci fa {i -
zmu, a da ni je dnom ne sje cne pri~u s ne kim – ali ko ji }e je, za tim,
pre us mje ri ti pre ma dru gim ma lim na ro di ma i nji ho vim fa {i zmi ma,
pre ma na {im su sje di ma, a po go to vo pre ma Srbi ma, ko ji su, kao i mi,
ja dni, ne sre tni i pri mi ti vni, pa su za to ta ko i la ko pri hva ti li mo du iz
Nje ma~ke.
Sto ga, mo`da je pre ve li ka ~ita telj ska ne po vjer lji vost – ka -
da do vo di u pi ta nje je dnu pri~u ko ja ima ka ra kte ris ti ke so li -
dnog {ti va, ko ja ima ja ku po li ti~ku po ru ku i ko ja se obra~una -
va sa de mo ni ma pro {los ti. U sva kom slu~aju, Jer go vi}evi po -
klo ni ci ne}e bi ti izne vje re ni, ali ih osje}aj „ve} vi|enog“ne}e
za obi}i.

14 Sic critic
Ha ris Ima mo vi}
Ni sam li pje snik,
ja sam ba rem ra tnik
Fa ruk [e hi} je, ka ko ka`e no vi nar ka da pra vi pri log o
nje mu, je dan od naj zna~aj ni jih pi sa ca u sa vre me noj na {oj
knji`e vnos ti, pje snik i pro za is ta, ci je njen kod pu bli ke i
hva ljen u kri ti ci. On je, re}i }e knji`e vni kri ti~ar pi {u}i o
nje go vim dje li ma, pre dvo dnik ’pre ga`ene ge ne ra ci je’ i
naj da ro vi ti ji me|u sa vre me nim na {im mla|im knji`e vni ci -
ma. On, opet, sam za se be vo li re}i ka ko je izvan svih
knji`e vnih kla no va u sa ra jev skoj li te rar noj ~ar {i ji, ka ko je
knji`e vni sa mo tnjak, pi sac ko ji vi {e vo li da ga obi~an ~o -
vjek ra zu mi je ne go li da ne ki ta mo te ore tik ili li te rar ni kri -
ti~ar na pi {e ci je li tom u~eno ne ra zu mlji ve apo te oze, ili
~ega ve}, za nje go va dje la. [e hi} je, ne ma su mnje, me|u
naj~uve ni jim, naj po pu lar ni jim, naj~ita ni jim auto ri ma u
na {oj sa vre me noj li te ra tu ri. On je, na pri mjer, ne da vno
pred stav ljao Bo snu i Her ce go vi nu na saj mu knji`e vnos ti u
Laj pci gu.
Pro {le je go di ne [e hi} obja vio Knji gu o Uni, za iz da va~ku
ku}u Buybo ok. Knji`e vni ci, kri ti~ari, [e hi}evi iz da va~i, te ore -
ti~ari, no vi na ri i ko ve} ne, svi oni re dom su se izja sni li o
Knji zi po zi ti vno, re|aju}i hva le, su per la ti ve i us kli~ni ke
odu {ev lje nja. [e hi} je, ka`e Ja gna Po ga~nik, pi sac ko ji pi {e o
ra tu, ali ne na onaj na~in i onim sti lom zbog ko jeg je me|u

Sic critic
15
~ita te lji ma ve} po ma lo do {lo do za si}enja po nav lja njem is -
tog obras ca. [e hi} je ori gi na lan. [e hi} je pra vi pje snik. Nje -
go va Knji ga o Uni je, pre ma Olji Sa vi~evi}-Ivan~evi}, mo`da
naj lje p{e na pi sa na knji ga o bo san skom ra tu. [e hi}eva knji -
ga je ve li~an stve na. To ka`e Kru no Lo ko tar. Sli~no i Go ran
Sa mard`i}, ko ji po ru~uje ~ita oci ma da }e ih ona za si gur no
op~ini ti. ’Pred na ma je ne {to no vo, ne obi~no i hra bro na pi -
sa no’, ka`e Sa mard`i}. Ri je~ju (Vla di mi ra Ar se ni}a) - [e hi}
je na pi sao re mek-dje lo.
Knji ga o Uni je ro man. I ni je sa mo kri ti ka to re kla, ve} i
sam [e hi}, ne ko li ko pu ta u in ter vju ima. Kri ti~ari su,
me|utim, za pa zi li da to ni je bi lo ka kav ro man, ve} je ne na ra -
ti van. To je i [e hi} re kao, ne ko li ko pu ta, u in ter vju ima. Za to
je to ne obi~an ro man. Svi ma, ko ji su zbog od sus tva pri~e po -
su mnja li da je to ro man, [e hi} je, u je dnom in ter vjuu, od go -
vo rio i po ja snio re~eni com: ’Ne mo ra nu`no ro man ima ti fa -
bu lu na na~in na ko ji nas u~e na fa kul te tu.’
Knji ga o Uni je, da kle, ro man ko ji ni je pri po vi je da nje
koherentnog ni za do ga|aja. Ra dnja i di ja lo zi su ri jet ki, spo -
re dni su ~ini oci ro ma na, dok do mi ni ra ju opi si i ese jis ti~ki pa -
sa`i. Iako [e hi} za vr{a va svoj ro man 218. stra ni com, vri je me
u Knji zi o Uni ni je ep sko. To je je dan ro man, ka ko ka`u, vi {e
lir ski. Knji ga u ko ju je ’ut ka no ma te ri ja la za ne ko li ko zbir ki
po ezi je’.
Za {to je [e hi}ev ro man ta kav
Bo lje je, mo`da, pri je to ga upi ta ti ko pri po vi je da Gla vni
ju nak i onaj ko ji go vo ri je iz vje sni Mus ta fa Hu sar, biv {i pri -
pa dnik Ar mi je R BIH i pje snik. On, me|utim, ni je uvi jek je -
dnak se bi. ’Ja’, ka`e Mus ta fa Hu sar u po~et ku svo je pri~e, ’ni -
sam ja po ne kad, ja je Gar ga no. Onaj dru gi sam is tin ski ja.
Onaj iz sjen ke. Onaj iz vo de. Plav, krhak, ne mo}an. Ne moj
me pi ta ti ko sam, jer me to pla {i. Pi taj me ne {to dru go, mo -
gu ti pri~ati o svo me sje}anju. Ka ko je svi jet od ~vrste ma te -
ri je so li dno ispa rio i ka ko je sje}anje pos ta lo za dnje upo ri {te
mo je li~nos ti, ko ja sa mo {to ni je i sa ma izla pi la u stub vo de -
ne pa re.’ Udvo je na, da kle, li~nost. Po mu}en ka ra kter. ^o vjek
li {en za vi~aja, bez svo je stvar nos ti, od sje~en od nje. ^ime
Ja sno, ra tom. ^o vjek ko ji, na kon {to ga je stvar nost na glo,
zvjer ski, na pa la i po vri je di la, sad ~e zne za za vi~ajem, za je -
dnom stvar no{}u ko ja bi mu pri ja la; ~o vjek ko ji `eli bi ti ’cje -

16 Sic critic
lo vit kao {to je ve}ina lju di na Ze mlji’. Ili, fi lo zof skim ri -
je~ima: su bjekt, su kla dan obje ktu. Obi~nim ri je~ima: lju bav,
sre}a, spo koj.
Svi jest, sje}anje, je me ha ni zam pro mje ne. ’Mo ra}u pos ta -
ti vre men ski pu tnik i vra ti ti se una zad. Pre le tje ti rat. Iako je
to ne mo gu}e, i na di}i sop stve nu mu~ni nu. Pro na}i tra ku
vre me na i spo ji ti je sa ovim tre nut kom sa da{ njos ti. Jer, `elim
bi ti cje lo vit, ma kar sa mo u sje}anju.’ Ali ko ji je dan `eli bi ti taj
~o vjek To jo{ uvi jek ne go vo ri ona, ne ja sna, dru ga re~eni ca
s po~et ka. Ko su Mus ta fa Hu sar i Gar ga no
’Ja sam pje snik i ra tnik’. Mus ta fa je pje snik, a Gar ga no je
ra tnik. Gar ga no su Hu sa re ve ra tne tra ume. Mus ta fa je onaj
krhki, mir no dop ski, ri je~ni. Gar ga no je nje go va sjen ka,
mra~no, gru bo, bes ti jal no. Gar ga no su o`i ljci; Mus ta fa je
dje~ak. Ili, naj je dnos ta vni je, Hu sar je do bro ta, Gar ga no je
zlo. To su dvi je ra zli~ite rea kci je je dne svi jes ti, i ti je la je dnog,
na dvi je stvar nos ti, rat i mir. Le {i ne i Una. Rje {e nje te na pe -
tos ti, ka ko }e se po ka za ti, jes te da va nje Mus ta fe Hu sa ra u po -
tra gu za so bom, za svo jim za vi~ajem, za svo jom ap so lu tnom
stvar no{}u, za Unom. Bje`anje od stvar nos ti ra ta, uki da nje
Gar ga na. Odli je pi ti se od Gar ga na i nje go vih za ra znih mi sli.
Sred stva su sje}anje i Una. Sje}anje na Unu. Li je~enje pri ro -
dom. To je Knji ga o Uni.
’Una sa svo jim oba la ma je bi la mo je uto~i {te - ne pro boj -
na ze le na tvr|ava. Tu sam se krio od lju di ispod olis ta lih
gra na. Sam u ti {i ni okru`en ze le ni lom. ^uo bih sa mo rad
svog srca, le pet kri la mu {i ce, i plju sak kad se ri ba izba ci iz
vo de. Ni je da sam ispo lja vao mr`nju pre ma lju di ma, ali sam
se bo lje osje}ao me|u bi lja ka ma i div ljim `ivo ti nja ma. Kad
u|em u ri je~ni gus ti{, vi {e mi se ni {ta lo {e ne mo`e do go di -
ti.’ (34)
Ta ko je [e hi}ev ru ko pis, izu zev {i ovaj okvir u ko je mu se
ka zu je o odno su Hu sa ra i Gar ga na, je dna pa no ra ma Une,
un ske flo re i fa une, opis, pej za`, im pre si ja, do~ara va nje, crta -
nje ri je~ima. Pi sac ove knji ge na li ku je Ho me ru ko ji `eli da sve
bu de ka za no. ^ita lac ima uti sak kao da je [e hi} opi sao sve:
pi sac je spo me nuo sva ki ka men, ci je li gus ti{ kao da je na -
crtao, va lo ve Une i sva ku vrlji ku u njoj i oko nje. Pro lje}e, lje -
to, je sen, zi mu. Zo ra, ju tro, po dne, po sli je po dne, mrak. Ja nu -
ar, fe bru ar, mart, april... Ku pa nje, sun~anje, pe ca nje, na ba da -

Sic critic
17
nje pu`eva, i je`eva, i pe {e va na vi lju {ku; sve mo men te svog
dje tinj stva: ga lo ne, ba lo ne, ma ka ro ne, pa pir na te avi one...
^ita vih ne ko li ko ki lo me ta ra opi sa. Pri po vje da~a ~ak za ni ma
osmo za bi lja ka.
’Ta kav osje}aj slo bo de mu tio je ra zum i opi jao me ki {nim
ka pi ma, te sam sta jao po red sva kog cvi je ta ko jem je ki {a raz -
mrlja la po len, i gla dio bih {i ro ke lis to ve bo kvi ce, ja go di com
ka`i prsta pre la zio uz du` vla ti div lje ga je~ma, gle da ju}i hum -
ke krti~nja ka {to su ispa ra va le iz da {nu to pli nu ze mlje. Ka kva
osmo za!’
Ne ma su mnje, [e hi} so li dno opi su je. Ima tu i ja ko us pje -
lih pa sa`a. Ja }u is ta knu ti je dan hi mni~ki:
’Us ta}u, us ta}u i oti}i, oti}i u ko li bu na Uni. Ve li~am te, o
je se ni!, vra~u nad vra~evi ma, {to ba ca{ ~ini na pri ro du ka ko
bi je po no vo osna`io. Ti sa vr{e ni me ha ni zme {to {to uprav -
lja{ ma te ri jom, ener gi jo taj no vi ta, ne ko te je smi slio, ne ko te
je opi sao, i pus tio u zrak, vo du, ze mlju, va tru. Ti si zrak, vo -
da, ze mlja, va tra. Bi ljni ko ta~, vje tre nja~a zmij skih ti je la i
oganj od su ma gli ca, sa mo su ne ki od tvo jih vi dlji vih zna me -
nja. ^uo sam so vu, i ona te sla vi, dok po go ni{ vo du ko ja
za~e{ lja va ko su se dre nih nim fi, {a {e ve ru se, {to dos to jan stve -
no i sve~ano le pr{a ju u vo de noj du bi ni, ispod ko jih se raz -
mno`ava ju pir ga vi mre no vi. i oni te sla ve da ju}’ vo di, otpo -
rom svo jih ti je la, nje zin te ku}i na gon. Je se ni, svi je tli kon kvis -
ta do ru!’
Ali is to ta ko ima i onih mu~ni jih, gdje pri po vje da~ pre tje -
ru je, pa go vo ri u plu ra lu, i sve to on da li~i na ro ma ne o
dje~aci ma Mar ka Tve na:
’Ta mo gdje je dno bi lo pre kri ve no ka me njem, hva ta li smo
pe {e ve vi lju {ka ma, ko je smo `icom za ve za li za ogu lje ne mot -
ke, i lo vi nu pu {ta li u ga lo ne, da bi smo ih po sli je mo gli gle da -
ti i di vi ti se nji ho vim sklis kim ti je li ma.’ I sl.
Ri be su po se ban slu~aj. [e hi} je s ta kvom is crpno{}u opi -
sao un ske ri be, da nje go va Knji ga po ne kad li~i na ne ka kav
pri ru~nik za ri blov ce:
’Mla di~e njci ma zo ve mo ne do ra sle mla di ce i do zvo lje na
du`ina ulov lje ne ri be izno si mi ni mal nih osam de set cen ti -
me ta ra, ali tu mje ru ma lo ko po {tu je. Mla di~enjak je du gu -
ljas ta i brza ri ba sre bre no bi je le bo je sa po ne kim crnim
ta~ki ca ma na le|ima i uz du`nim po lo vi na ma ti je la. Trbuh

18 Sic critic
mu je bi jel kao sni jeg. Gla vu ima tvrdu i ne {to ta mni ju.
Spa da me|u naj gla dni je ri be i na pa da sve {to se mi~e vo -
dom. Od nje ga je pro`drlji vi ja je di no {tu ka ko ja ~es to zgra -
bi i odra slu pat ku, ali se hra ni i `aba ma, ne ri jet ko i ron ci ma,
ri je~nim pti ca ma ko je za ra nja ju u du bi nu i hva ta ju si tnu ri -
bu. Mla di~enjak ima ve li ko bi je lo `dri je lo i za vri je me ka -
sne je se ni i zi me la ko ga je uhva ti ti na ni klo va ni blin ker ili
lep ti ri cu sa flu ores cen tnom na lje pni com ko ja se iza zo vno
ljes ka dok je vu~e{ kroz vo du. Is tin ski ri ba ri sma tra ju da je
gri jeh ta da lo vi ti mla di~e njka, jer je za sli je pljen gla|u i ne
bi ra ma mac ko ji }e na pas ti, a po se bno zbog to ga {to je on
sa mo pri je la zni sta di jum u ra zvo ju kra lji ce du bo kih sla po -
va, un ske mla di ce, ko ja mo`e na ras ti i do dva de set pet ki -
lo gra ma.’ (str. 53)
Po to~ne pas trmke, ri blje kra ve, li plje no vi, mre no vi, kle no -
vi... Gdje tre ba za ba ci ti, ka ko, ko ju vrstu sil ka ko ris ti ti, ko je
udi ce, ko je mam ce... Ako ne ko `eli pe ca ti na Uni, ja mu sa vje -
tu jem da sva ka ko pro~ita ovu knji gu. Ona po ne kad li~i na
geo graf sko-zo olo {ku stu di ju ili na tu ris ti~ku po nu du Un skosan
skog kan to na.
Ni je sa mo pro blem preo p{ir nost, ve} je dno li kost to na.
[e hi} sve u Uni, sve na Uni, i sve oko Une za pi su je, opi su je,
do~ara va, me|utim, uvi jek je tu je dan te is ti odnos pre ma
Uni, je dna, je di na, emo ci ja, ho mo ge na, ka me ni ta, se dre na,
je dna je di na sli ka Une. Mus ta fa Hu sar se sa mo di vi Uni. Sa -
mo je spo ko jan, za do vo ljan, sre tan ka da gle da u nju, ka da
je se pri sje}a, kad je opi su je. Una je za pis ca Knji ge o Uni
bo`an stvo i raj uje dno. Ta ko je ni ka da ne ospo ra va, ni ti se
lju ti na nju, bi lo ka kvih ne ga ci ja ne ma. Pos to ji, do du {e, je -
dan san o po pla vi. Ali to je tek kap u ri je ci [e hi}evih apo te -
oti~kih opi sa Una. U svom odno su spram Une, pri po vje da~
je na lik fa na ti~nom vjer ni ku ko ji, ma ko li ko se mo lio, di vio,
uvi jek vje ru je da je ne do vo ljno, pa nas tav lja, po nav lja. Pre -
tje ru je. Taj je dno di men zi onal ni, vo de no pro zir ni, odnos
pre ma Uni ta ko, u ovoj knji zi ~ija su oko sni ca opi si te ri je ke,
sva ta nos tal gi ja, ne mi no vno, do vo di do mo no to ni je; div lje -
nje Uni, kao i sva ko dru go pre tje ra no div lje nje, pos ta je mo -
no to no, tj. do sa dno i u li te rar nom smi slu la`no, da ne
ka`em ki~. Mus ta fa Hu sar po~inje li~iti na emo ci onal nog
Don Ki ho ta ko ji vi de}i sa mo je dno osje}a sa mo je dno i kao

Sic critic
19
ta kav, ne su kla dan stvar nos ti, nje zi nom obi lju, obi lju nje zi -
nih pro ti vrje~nih mo me na ta, ne ri jet ko pos ta je smi je {an.
Naj go re {to se mo`e de si ti pis cu ko ji ne pri po vi je da do -
ga|aje ve} opi su je, bi lje`i im pre si je, jes te da za pa dne u je -
dno emo ci onal nost. Ri je ka [e hi}eve knji ge te~e mir no, je -
dno li~no, bez vo do pa da, ko vi tla ca; ri je ka [e hi}eve knji ge
vi {e li~i na Sa vu ne go li na Unu.
Mus ta fa Hu sar je, sa ta kvim svo jim sen za ci ja ma, sa
svim tim sen za ci ja ma ko je su je dna je di na sen za ci ja, sen ti -
men tal ni pje snik kat’exoc hen. Za ~ita oca, ko je mu Knji ga o
Uni ni je se da mna es ta knji ga ko ju je pro~itao u `ivo tu, Hu -
sa re vo li je~enje ra tnih tra uma po mo}u Une i sva ta nje go -
va idi la, bu ko li~ka sva ta atmo sfe ra, sva ta un ska hi dro sfe -
ra pro vu~ena kroz vrlo je dnos ta vnu pri po vje da~evu psi -
ho sfe ru, emo ci onal na uni for mnost sva ta – pos ta je na por -
na. Ne sa mo zbog se be sa me, mo no to ne, ve} zbog re la ci ja
[e hi}evog dje la spram ni za po ja va iz his to ri je li te ra tu re.
Bez to ga, vre dnu ju}i dje lo po se bi, vre dnu ju}i ga ka ko su
ga vre dno va li Go ran Sa mard`i} ili Kru no Lo ko tar, bi lo bi
neo zbi ljno.
Ka zao sam da je Mus ta fa Hu sar nai vni pje snik. Ta kvog je
(Mus ta fu Hu sa ra), na pri mjer, [i ler opi si vao u je dnom svom
pi smu: ’onaj ko ji tra ga za je din stvom sa pri ro dom, a ko je je
pre ki nu la ci vi li za ci ja’. Sa mo, to je bi lo pri je 220 go di na! Ta -
kvog je [i le ro vog sen ti men tal ca opi si vao ve} Ru so, pe de se -
tih i {ez de se tih go di na 18. sto lje}a. Sve {to je do bro po ti~e
od pri ro de, a sve {to je zlo po ti~e od dru{ tva. Ili, ono ru so -
ov sko u~enje, ko je bi, kao ka kvo na ra vou~eni je ko je re pe ti -
ra iz da na u dan, mo rao zna ti sva ki sre dnjo {ko lac (ali po {to
ga ne zna ju na {i knji`e vni kri ti~ari ko ji ma je [e hi}ev po vra -
tak pri ro di ori gi na lan i nov, ja }u ga, ris ki ra ju}i da bu dem
do sa dan lju di ma ko ji li te ra tu ru shva ta ju ozbi ljno, jo{ je -
dnom po no vi ti): Pri je ne go li ga je ra zvoj dru{ tva, dr`ave,
po vi jes ti, u~inio iz vje {ta~enim na{ odnos pre ma stvar nos ti,
na {i obi~aji i odno si su bi li pri ro di i is kre ni, a lju di su bi li
auten ti~ne li~nos ti, u skla du s pri ro dom, mir ni i sre tni. Pri -
ro dni mo ral po~iva na unu tra{ njem osje}anju. To unu tra{ -
nje osje}anje go vo ri {ta je do bro, a {ta zlo, pos to ji u sva kom
~o vje ku, a tek ga dru{ tvo izo pa~ava. Is kva re noj ci vi li za ci ji
pro tiv stav je lje po ta vje~nih stva ri: pri ro dnih pej za`a, vo da,

20 Sic critic
{u ma itd. Itd. Itd. To je Ru so ovo u~enje ima lo ogo man utje -
caj na ro man ti~are i da lje. Ta kvog je po vrat ka pri ro di, za -
vi~aju, i tog pro tiv stav lja nja pri ro de ra tu bi lo kod pje sni ka i
hi lja du go di na pri je Ru soa! Dre vne, na pri mjer, ki nes ke pje -
sme u knji zi Shi king:
Umo ran voj nik
Go la dje voj~ica, bli je do li{}e pa lo s ogra de,/ Sto ji na pu tu, ja pro -
la zim./ Svi sto je ta ko u re du, je dan za dru gim./ [ta ja znam o sve -
tim vo da ma/ I o ve~er njem ru me ni lu se la/ Pro bo den sam ti su}u
no`eva/ I umo ran od to li ke smrti./ Dje~je su o~i kao zla tna ki {a,/ U
nji ho vim ru ka ma `ari ~a{a vi na./ Htio bih le}i pod kro{ nju i spa va -
ti/ I ne bi ti voj nik vi {e.
Ili kod Li Tai Pea. Ili kod Pro per ci ja... Ili kod Hu se ina Has -
ko vi}a. Ta kvih je {i le rov skih sen ti men tal nih pje sni ka, po vra -
tni ka pri ro di, sve je dno da li bje`e od ra ta ili od sa lon ske
u~ma los ti, bi lo ko li ko i li ta ra vo de u Uni, u pro te kla dva vi je -
ka. Da nas je to naj ve}e op}e mjes to u li te ra tu ri, i ja sno da,
kad da nas [e hi} izmi{ lja Ru soa, mo`e bi ti no vost i ori gi nal -
nost sa mo g. Go ra nu Sa mard`i}u.
Selimovi} je, na primjer, pisao o povratniku iz rata koji utjehu
nalazi u prirodi. Bio je jako nezadovoljan tim romanom.
Ili, jo{ je dan pi sac, po vra tnik iz ra ta, kod nas, Du {an Va si ljev.
Navest }u prvu strofu njegove pjesme ^ovek peva posle rata:
Ja sam ga zio u krvi do ko le na,/ i ne mam vi {e sno va./ Ses tra mi
se pro da la/ i maj ci su mi po se kli se de ko se./ I ja u ovom mu tnom mo -
ru blu da i ka la/ ne tra`im ple na:/ Oh, ja sam `eljan zra ka! I mle ka!/
I be le ju tar nje ro se!
Ma koliko potresno bilo iskustvo (’nisam li pjesnik, ja sam
barem ratnik’) Vasiljeva ili Faruka [ehi}a, njihovo pisanje previ
{e je blizu frazi da bi moglo imati ve}u knji`evnu vrijednost,
tj. da bi moglo biti oblik autenti~ne emocije, one koja je morala,
po nalozima literarnog morala, biti re~ena. Dok je, s druge
strane, Milo{ Crnjanski, na primjer, uspio prevazi}i model poznat
ve} starostavnoj kineskoj lirici, i na nov na~in, originalan,
literarno progovoriti o ratu. Crnjanski je taj rusoizam ratnika,
ratnih veterana, tako|er usvojio ali ga je izvrnuo, deformisao,
okre nuo na opa~ke, dav {i mu sa svim nov kva li tet. On je taj

Sic critic
21
sentiment dognao do kraja, do apsurda, namjerno je pretjerivao
s njim, tu je fra zu pi sao ta ko da ona zna~i ne {to sa svim
dru go, hi njio je go vo re}i je: obre me nio ju je iro ni jom i on da je
kazao ne {to ne~uveno. ’Na glavnom putu smo dobili tri te {ke
gra na te. Bi lo je ve} dos ta mrtvih. Na vi kli smo se. [u me su bi le
sve le p{e; zla tne, crve ne, mla de {u me.’ Ili: ’[ta je na ma ubi ti tri
mi li ona lju di Mi smo slo bo dni i zna mo da je ne bo svud na
svetu isto; plavo, oh tako plavo.’ Taj {ok koji generiraju njegove
re~enice, kao efekat crnog humora, taj bizaran, istovremen
spoj ratnog u`asa i zadivljenosti pred prirodom, to kad on
ka`e da je svejedno ako izgubimo nekoga, jer jedan potok ispred
nas umjes to nje ga ru me no te~e, to je tek u sta nju da nas
u potpunosti zapanji, da do~ara rat, prenese osje}aj nemo}i,
besmisla - svjetske krize i ratovi su posljedica cvjetanja biljaka
na Cejlonu -, psihi~kih lomova ~ovjeka koji pjeva poslije rata.
Mrtvi drugovi i tre{nje u Kini! Nijedan na{ savremeni pisac ne
uspijeva toliko re}i o bosanskom ratu koliko Crnjanski.
Osim {to da je opi se Une, du ge kao i Sa va, [e hi} u svo joj
Knji zi pi {e i izra vno, ese jis ti~ki, no vi nar ski o ra tu, da se vi di
od ~ega se li je~i Hu sar. On na ne ko li ko mjes ta u ro ma nu
obja{ nja va, ja sno, pre ci zno, di rek tno, ko lu mnis ti~ki, pri ro du
ju go sla ven skog so ci ja lis ti~kog dru{ tva, ka ko su ’ko mu nja re’
odje dnom pos ta li na ci ona lis ti (’jer su uvi jek i bi li na ci ona lis -
ti’) i za {to je po~eo rat u BiH (’zbog SDS-a i srpskog na ci ona li -
zma’). Ni je spor no da li su [e hi}eve ocje ne ta~ne, spor no je
da li su one es tet ski fun kci onal ne.
’U na {em gra du sam se osje tio stran cem ka da sam shva tio
da ni smo bra}a, ne za to {to ja to ne `elim, ne go za to {to ne -
ma do bre vo lje za tim kod ve}ine nje go vih sta no vni ka obje
na ci onal nos ti. Da i ne spo mi njem ka ko su me u JNA i Srbi i
Hrva ti na go va ra li da se izja{ nja vam kao Mu sli man, jer Ju go -
sla ve ni ne pos to je. @ivio sam iden ti tet ko ji je bio ma njin ski u
dr`avi ko ja se na zi va la pre ma svom iden ti te tu.’ (str. 14)
’Na {e ko mu nis ti~ko dru{ tvo je bi lo pu no si tnih kla snih ra -
zli ka i ne je dna kos ti, jer dr`ava ni je odu mrla, ne go je stal no bil -
da na da ni kad ne iz gu bi sna gu i da os ta ne vje~no mla da. ko -
mu nar dsi su ima li ter min za to: dr`a vni so ci ja li zam, ko ji je
tre bao bi ti pre la zni oblik ka izu mi ra nju dr`ave i ko mu nis -
ti~kom ra ju. Sva ka sli~nost sa obe}anjem za gro bnog `ivo ta u
mo no te is ti~kim re li gi ja ma je ja ko upa d lji va.’ (79)

22 Sic critic
’Ni sam se ni kad u~la nio u Sa vez ko mu nis ta. Na ~asu mar -
ksi zma sam se upi sao na spi sak za u~la nje nje, ali sam se pre -
do mi slio i pre crtao ime i pre zi me. Ni sam `elio bi ti u par ti ji u
ko ju je sva ko mo gao u}i, bez ika kve pro vje re ili tes ta po li -
ti~kih uvje re nja. A i mnoge knji ge su me odvu kle od sli je pe
vje re u ovaj sis tem ide ja. I kad sam vi dio ka ko na ci ona lis ti
ula ze u SK, bo lje re}i na zo vi na ci ona lis ti iz mo je Sre dnje {ko -
le, ra zbi li su se mo ji sno vi o eli tnoj par ti ji. Ta ko da su se sa mo
na iv ci mo gli za pi ta ti ka ko su do ju~era{ nji ko mu nis ti pos ta li
gor lji vi na ci ona lis ti. Od go vor je ja san: ni kad ni su ni bi li ko -
mu nis ti.’ (176)
’Bor ba za fi zi~ki op sta nak je mo gla oprav da ti sve akci je i
do ga|aje, po go to vo ka da se na la zi{ u je dnoj en kla vi, kon clo -
go ru otvo re nog ti pa pro tiv ko jeg su (!) se bo ri le tri ne pri ja telj -
ske voj ske. Bo san ski Srbi, knin ski Srbi i Ab di}evi auto no ma {i.’
180
Itd. itd.
Za {to ka`em da [e hi} pi {e ova obja{ nje nja Zar sve to
ne pi {e Mus ta fa Hu sar Sve ovo pi {e Mus ta fa Hu sar, ali [e -
hi} ni u je dnom tre nut ku ne pro tiv stav lja ozbiljno Hu sa ro -
vom vi|enju ko mu ni zma i ra ta, bi lo ko ji dru gi glas. To
zna~i da se sla`e s nje go vim ocje na ma, ina~e bi nu`no uveo
jo{ ne ke li ko ve, ili ne ke do ga|aje, ko ji ma bi se prei spi ta le
sve ove Hu sa ro ve ocje ne. [e hi} se ta ko, izos tav lja ju}i sva
ospo ra va nja, do vo di u si tu aci ju u ko joj se po gled na stvar -
nost ju na ka po ra vna va sa po gledom na svi jet sa mog auto -
ra. Ta ko nje go va knji ga gu bi na su ges ti vnos ti, umje tni~koj
vri je dnos ti. Ali ne sa mo to. U pi ta nje do la zi i sa ma tvrdnja
po ko joj je Knji ga o Uni ro man. Autor ro ma na ni kad izra vno
ne po ru~uje: ve} or kes tri ra. Ako je li ri~ar, ili ese jis ta sli~an
so lis ti, on da je ro man si jer na lik di ri gen tu ko ji ra spo re|uje:
ro man si jer re|a ra zli~ite gla so ve, pro tiv stav lja ih je dne
dru gi ma, ili pro tiv stav lja sa me do ga|aje pred sta va ma ju -
na ka o stvar nos ti, i ta ko uo bli~ava svo ju po ru ku. To ne mo -
ra bi ti kla si~ni na ra tiv. Ali ro man si jer ni ka da ne smi je po -
ru~iva ti izra vno, srav nji va ti svo ju svi jest sa svi je{}u je dnog
od ju na ka, jer on da uki da oso be nost `an ra: uki da ra zli ku
izme|u ro ma na i ese ja, fe ljto na, stu di je, li ri ke. Knji ga o Uni,
u tom smi slu, ni je ro man, ko li ko je na iz mje ni~no re|anje
du gih lir skih im pre si ja i krat kih po li ti~kih ko men ta ra li {e -

Sic critic
23
no auten ti~ne emo ci je. [e hi} kao da je ras te gnuo po~etak
Sken de ro vog ese ja Iz sma ra gda Une na 180 stra ni ca i on da
jo{ to me pri {io 40 stra ni ca svo jih no vi nar skih ana li za dru{ -
tve nih uzro ka i po slje di ca bo san skog ra ta. Osim to ga, i
tvrdnja o ve li~aj nos ti pje sni~kog je zi ka kod [e hi}a je na te -
gnu ta, vi {e iz da va~kim ra zlo zi ma izve de na, pom pe zna, ne -
go li je obje kti vna. Da, [e hi} umi je pi sa ti bo lje ne go li ne ka -
kav Ve se lin Ga ta lo ili Fa di la Nu ra Ha ver, ali ka kvo je to
mje ri lo. Jes te, [e hi} po re di i pra vi me ta fo re, umi je ne ri jet -
ko na pra vi ti vrlo do bru ana lo gi ju, ali smi je {no bi bi lo zbog
to ga tvrdi ti da je to ne ka kva po ezi ja u pro zi: po re|enja i
me ta fo re, do bre, to ni je di fe ren ci jal na ozna ka pje sni~kog
je zi ka. Po dra zu mi je va se da sva ki pro zni pi sac umi je na -
pra vi ti do bru me ta fo ru ili po re|enje. A to {to je ne obi~no
kad u na {oj sa vre me noj li te ra tu ri ne ki pro zni pi sac umi je
po re di ti, sko va ti me ta fo ru, to vi {e go vo ri o bi je di na {eg li -
te rar nog sta nja.
Knji ga o Uni je, uop}e uzev, ne na ra ti vna. Pos to je ipak ne -
ki mo men ti na ra ci je. Pos to ji ne ko li ko li ca ko je [e hi} uvo di
po red Mus ta fe Hu sa ra. Ali me|u nji ma ~ita lac ne}e na}i
pra vog knji`e vnog ju na ka. Ti spo re dni [eh}evi ju na ci su ili
sa svim be zli~ni, ili ~o vje ko li ka ilus tra ci ja je dne oso bi ne. Na
pri mjer, pos to ji tu iz vje sni ~uvar par ka Kos ta. On je re`im -
ski bi ro kra ta ko ji ras tje ra va ju dje~icu ko ja be ru lju bi~ice i ja -
gor~evi nu u grad skom par ku. Ve} na prvi po gled je ja sno da
on ni je ni ka kav ro ma nes kni ju nak, ve} ilus tra ci ja je dnog ti -
pa (re`im skog bi ro kra te) kao u ka kvoj brzo po te zno na pi sa -
noj ko lu mni. Ali ni to ni je do vo ljno [e hi}u, ve} on ubi ja sva -
ku su ges ti ju svo jim obja{ nja va nji ma: ’To tal na mo} dr`ave se
ogle da la u to me {to je i naj ni`i sloj vlas ti, utje lov ljen u par -
ka ru Kos ti, bio per fek tno zas tra {u ju}i.’ (str. 27) Stra {ni Kos -
ta je smi je {an knji`e vni ju nak. A ilus tri ra ti svo ju kri ti ku so -
ci ja li zma s bje`anjem dje~aka i dje voj~ica, ko ji be ru cvi je}e,
pred ko mu nis ti~kim bi ro kra tom, je, naj bla`e re~eno, in fan -
ti lan pos tu pak je dnog ~o vje ka ko ji pre ten du je da bu de ro -
man si jer.
Jo{ je dan neu bje dljiv ju nak je Di no ko jeg gla vni ju nak zo -
ve i Gla vo njom, i osje}a pre zir pre ma nje mu. Taj Di no Gla vo -
nja, ko jeg gla vni ju nak jo{ zo ve i Fel {om, je dnog je da na uto -
pio ne ka kve ma~i}e u ne ka kvom bu re tu. Ka da je to vi dio,

24 Sic critic
nje`ni Mus ta fa Hu sar je odmah is tu kao Di nu Gla vo nju Fel {u,
pe sni ca ma po gla vi, odnio ma~i}e na tra vu na da ju}i se da }e
ih nji ho va ma ti ’svo jim to plim da hom ne ka ko o`i vje ti’. Gla -
vo nja je bio zao, iako je nje gov djed bio Asim, hra ni telj go lu -
bo va. Ni je po tre bno po se bno na gla {a va ti ba nal nost svih ovih
kon tras ta.
Hu sar pri po vi je da jo{ i o ne ka kvoj udo vi ci Bu ga rov ci ko -
ja je `i vje la u vi li po kraj Une. Tu, po red te ku}e, su je dnom
Hu sar i nje gov drug Se ad upe ca li je dnu ri bu. Ta ri ba je bi la
to li ko ve li ka da je ~ak ugri zla gla vnog na {eg ju na ka. Njih su
dvo ji ca po sli je to ga oti {li spa va ti, a on da su su tra dan pro ni je -
li pri~u o ulo vu. Pret ho dne dvi je epi zo de su ima le ma kar ba -
nal nog smi sla, ova pak, ~ini mi se, li {e na je bi lo ka kvog.
Mo`da se `eli re}i da je Hu sa rov drug Se ad do bar ri bo lo vac
Vje ro va tno. Jer pos to ji sli~na pri~a i o ne kom Du di ko ji je
’mo gao po go di ti ko mar ca u li je vo mu do’. I o ne kom Emi lu
ko ji umi je raz go va ra ti sa zmi ja ma. Ali je li ovaj ''smisao'' smislen
unutar jedne estetske tvorevine
Pos to ji jo{ je dan ju nak ko ji pro ti vrje~i Hu sa ru u ro ma nu.
Ja sno, i on ima tje le sni de for mi tet. On, i [e hi} tu stil sku gre -
{ku dva put po nav lja, ima ’ra zro ke o~i’. Taj mla di} sa ra zro -
kim po gle dom pro vo ci ra voj ni ka Hu sa ra: ’Ti si za lu tao ov -
dje. Li~i{ na ta ti nog si na. Bje`i dok mo`e{.’ Ni u ovoj epi zo -
di [e hi} ni je izos ta vio svoj di dak tski uni ver za li zi ra ju}i ko -
men tar: ’Sva ko je `elio bi ti he roj za se be, usa mlje ni he roj u
te {kim vre me ni ma, jer je to ono {to po go ni ma {tu mla dih
mu {ka ra ca `e ljnih ra tnog uzbu|enja. Zbog to ga je kon ku -
ren ci ja bi la su vi {na, na po~et ku ra ta sva ki bo rac je se be za -
mi{ ljao kao bu du}eg na ro dnog he ro ja o ko jem }e se pi sa ti
pje sme.’ (str. 109) Ka sni je, ra zu mi je se, taj mla di} gi ne: ~e -
tni ci su mu, na ime, jo{ od sje kli spo lo vi lo i me tnu li u us ta.
Mo`da - po ~u dnoj lo gi ci ovog ’ro ma na’ - za to {to se ru`no
obra}ao Hu sa ru
’Re ci mo’, ka`e [e hi} u je dnom in ter vjuu za Knji gu o Uni,
’da je sva ka ri je~ i re~eni ca u toj knji zi sa po tpu nom svrhom,
pa ta ko i kom po zi ci ja, re do sli jed po glav lja ima svo ju lo gi ku,
bez ob zi ra ko li ko to iz gle da di fu zno, ni {ta ni je na su mi~no ra -
zba ca no.’ Ja mi slim da je je di no na~elo kom po zi ci je ovo ga
ro ma na bi lo: na su mi~no na vu}i sve ga ne~eg. Mus ta fa Hu sar
se sje}a: ja sno da sje}anje fun kci oni {e vi {e na prin ci pu aso -

Sic critic
25
ci ja ci ja ne go li ka uzal nos ti, pa se i kom po zi ci ja sje}anja ba{
mo`e opi sa ti kao na su mi~no na vla~enje. Sje}anje na Unu:
Hu sar se pri sje}a sva~ega u ve zi s Unom. On se sje}a i pre vi -
{e to ga. Ta di fu znost i preo p{ir nost nje go vog sje}anja do vo -
de do nes kla dne kom po zi ci je, pri~e ko ju je vrlo te {ko to ta li -
zi ra ti.
Pos to ji jo{ je dan pro blem sa okvi rom pri~e. Na po~et ku se
go vo ri ka ko je Hu sar za pra vo hi pno ti san. ’Bi lo bi lo gi~no da
se na po~et ku vra tim ta mo oda kle smo do {li. U vo du od ko je
smo saz da ni. U us ko vi tla ne stru je po dvo dnog epa, gdje }u
oslu {ki va ti anar his ti~kih pas trmki ne~ist `agor gla san. Za {to
su pas trmke anar his ti~ke to }ete sa zna ti ka sni je. Ne~ist `agor
(sic!) gla san je Rim ba ud, a ja }u bi ti hi pno ti sa ni brod, i no si}e
me ri je ke kud god bu dem htio.’ (str. 33) Hi pno ti sa ni brod ko -
jeg }e no si ti ri je ke gdje god bu de htio Hi pno za i vo ljno
sje}anje se is klju~uju. Ne mo gu}e je da je Hu sa ra hi pno ti sao
ne ki fa kir i da se on is to vre me no sje}a po svom na ho|enju.
Hi pno ti san jest, ali ni je!
Na kra ju, go vo ri be zli~ni pri po vi je da~ u po slje dnjem po -
glav lju, Mus ta fa Hu sar izla zi iz hi pno ze. U Ber li nu. Is prva
je izmu~en, ali do la zi se bi. Obu zi ma ga ne ka kva bla gost,
pred go mi lom lju di, svi jet mu se otva ra kao za vi~aj. ’Sto pio
se sa tom go mi lom, za ra`en izne na dnom lju bav lju pre ma
svim tim lju di ma. Da je mo gao za grlio bi ci je li ho ri zont, za -
je dno sa ne po mi~nim ne bes kim ti je li ma.’ Iz gle da kao da je
Mus ta fa Hu sar na {ao se be na kra ju. Kao da se izli je~io.
Za {to je na pi sa na ova knji ga Ko ji smi sao ona ima
’Od svih ne si gur nos ti ko ji ma sam po dlo`an’, ka`e Mus ta -
fa Hu sar na 208. stra ni ci, ’je di no sam si gu ran u ra zlog zbog
ko jeg sam na pi sao ovu knji gu.’ Jer sve stva ri pro pa da ju, pre -
tva ra ju se u pra {i nu, a Hu sa ru tre ba ne {to ~vr{}e, ka ko ka`e,
od ero zi je vre me na, od nje go vog `ivo ta, nje go vog ti je la. Po -
tre ban mu je ne ki ne pro la zan pre dmet. ’Ul ti ma ti vni pre dmet
u ko ji }u mo}i ugra di ti svo je naj ta na ni je osje}aje, u ko jem }u
sa gra di ti hram svo je sa mo}e.’ Ma te ri ja je krhka: ’^im na pra -
vi{ je dan svi jet, ku}u ili {a tor od pru}a, on je osu|en na pro -
past jo{ dok si ga no sio u gla vi kao crno-bi je lu ski cu. Zbog to -
ga sam po~eo vje ro va ti u ri je~i. one su pre dme ti ko ji se ne
mo gu uni {ti ti.’ Ri je~i su iznad uni {te nja; nji ma Mus ta fa Hu -
sa, ka ko ka`e, `eli sa gra di ti za mjen ski svi jet. ’Sve ono {to je

26 Sic critic
za uvi jek ispa ri lo - ta ko sam ne kad mi slio, odlu~io sam iz gra -
di ti ri je~ima.’
’Tre ba’, ka`e Hu sar, ’na pra vi ti po pis vje tro va ko ji stal no
hu je iznad vo de. Tre ba na pra vi ti de ta ljan spi sak i opis ra -
zli~itih vrsta ri je~ne ma gle. Ju tro nad vo dom ni je is to kao ono
nad uzo ra nim po ljem. Bi lje`iti spo ro i po uz da no sve ni jan se
ri je~ne zo re ko ja je odre|ena pre ci znom ka za ljkom taj nog ze -
malj skog hro no me tra i na klo no{}u stral nog po ret ka. Ono {to
se ne is pri~a, to i ne pos to ji.’
’Tre ba na pra vi ti ka ta log svih sla po va, stru ga, du blja ka,
pli}aka, ze le na ca, mir nja ka na Uni.’
I na prav ljen je taj ka ta log.
Sa mo ~emu
’Svo je stre pnje za tim }u sta vi ti u knji gu i ta ko se ugra di ti
u pre dmet {to }e tra ja ti. ^ija }e svrha za dru ge, ne po zna te
lju de me ni bi ti ne do ku~iva.’ (str. 212)
’Od sva ke si}u {ne po je di nos ti ko ju sam vi dio u sje}anju,
ko ju sam na no vo izmi slio u slu~aj nom bljes ku mi sli, od sve -
ga se mo`e na pra vi ti je dna `ivo tna bo ja.’ (str. 212)
Po slje dnje ri je~i Mus ta fe Hu sa ra u Knji zi o Uni su: ’Za to
sa njam tu ve li ku knji gu u ko ju }e se upi sa ti svi lju di sa ovih
tu`nih pros to ra, sa svo jim stra ho vi ma i na da ma, je dnu ve li -
ku knji gu `ivih lju di ko ja }e bi ti upo tri je blje na u lje ko vi te
svrhe. Ta ko }e na {e naj ja~e oru`je pos ta ti sno vi i umje tnost.’
(str. 213)
Knji ga, da kle, ko ja }e sa~uva ti `ivot. Obno vi ti pro {lost.
Ko ja ne}e ima ti svrhu ko ja je do ku~iva bi lo ko me osim ono -
me ko ji je pi {e. Knji ga ko ja li je~i. Ali knji ga ko ja ipak ne dje -
lu je kao pre pa rat tra va ra Aki fa Me {e. Ona li je~i sa mo ono ga
ko ji pi {e. Ne ~ita oca za ko jeg (kao ’dru gog ~o vje ka’) je nje na
svrha ne do ku~iva. To je ja sno. Mus ta fa Hu sar je na kra ju izli -
je~en. Izli je~io je se be svo jim ru soi zmom, svo jim ho mer skim
sje}anji ma i opi si ma. Sve je to ja sno.
^emu on da ova knji ga Je li mo`da nje zi na kraj nja, i je di -
na po ru ka, da sva ki ~ita lac mo ra na pi sa ti svo ju knji gu o svo -
joj Uni da bi se izli je~io od ra tnih i sli~nih tra uma Ali to {to
je na pi sao Fa ruk [e hi} je ne ka kva al ter na ti vna me di ci na, li -
je~enje ri je~ima o tra vi i vo di, a ne knji`e vnost.
Umjes to da za klju~ujem po nav lja ju}i pri go vo re Knji zi o
Uni, na kra ju }u za pra vo po ku {a ti da joj na pra vim es tet ski

Sic critic
27
ko re la tiv. Ber tran de Born (1150 - 1215) je uno sio ra tne mo ti -
ve i ep sku emo ci onal nost u tru ba dur sku li ri ku, hva lio voj sku.
Po to me je ne obi~an. Za mi je ni ti nje go vu po hva lu ra tu nje zi -
nom su pro tno{}u, zna~i do bi ti sa`etu, ri mo va nu i ri tmo va nu,
da ne ka`em po eti zi ra nu, Knji gu o Uni:
Pro lje tni vo lim ve dri ~as
ka da se jav lja list i cv’jet,
go di mi ~uti pti~ji glas
ka da se `iv kroz li{}a splet
s kro{ nje na kro{ nju se li;
al’ ne i kad na polj ski cvat
{a to re sta nu po di zat,
ni ti se on da ve se lim
ka da se pos tro ji za rat
s vi te zom vi tez, s ha tom hat.

28 Citat
(Sic ci tat 2) Ne do zre li ama te ri u knji`e vnos -
ti, po {to ne vo le ’te gli ti’, ~ita ju fe ljton i na
nje mu se {ko lu ju. Za to kao po pra vi lu bi ra ju
ka va nu kao dom i bo ra vi {te. On ih, re klo bi
se, ne obi~no za no si, za ni ma i za bav lja. Ne
ispi tuj mo to! I na taj na~in on stva ra sla vu
ko ja ni je ~vrsta ni traj na, jer je li {e na du blje
po dlo ge. Ona pro la zi i uve ne da le ko br`e od
krat ko traj nih vi je na ca po zor ni ce. On ni je ni -
ka da je dna uve za na i su vi sla knji ga. Ima u
nje mu su vi {e `ar ko ga na po na za ne po sre -
dnim `ivo tom i i`iv lja va njem, ko ji knji zi kva -
ri po sao. Ima ih ko ji vo le sva {ti ce, ku ri ozi te -
te, pi kan te ri je, ko ze ri ju. Do zvo li mo im, ne ka
im bu de. No za {to on da pre zi ru zgo dne
kom pi la ci je, znan stve nu po pu la ri za ci ju, slo -
bo dna pre da va nja, obje kti vnos ti Gdje }ete
bo lje ga i izra vni jeg fe ljto na ne go ka kva ’kon -
fe kci ja’ u ka za li {tu No ri je~i le te. A lov ci ma
mo da i vo nje va tre ba je dna do za tra~a, oso -
bnos ti, so fi zma, na dme ta nja i na dmu dri va -
nja, tea tra ide ja, rje {e nja du hom i ba ti nom.

Citat
29
Kod nas, od ne kog vre me na, na mo je go le mo
za pre pa{}enje, fe ljton pro la zi kao si no nim
knji`e vnos ti uop}e, u ko joj ja sno zna~i de ge -
ne ri sa nje i otpa da nje od prvih i ~is tih za da}a
umje tnos ti. Ba rem u knji`e vnim bir ti ja ma, si -
je li ma i sre di {ti ma dan gu be, on ko ti ra vi so ko.
U vi dlji voj i {u mnoj ~ar {i ji knji`e vnos ti. No
ka da bi se i is tra`ilo {to je naj bje lo da ni je na -
udi lo i po zi vu i du hu pra ve knji`e vnos ti, te
sve mu {to uop}e po pri ma oblik dos toj ne
knji ge, to bi bi la ova zbir ka po {u ri ca, ba bljih
na kla pa nja i zlo bnih za no vi je ta la i cje pi -
dla~enja. U {te ti i kul tur nom kva ru ~uve ni
po dlis tak uspi je va da se do vi ne do je dnog od
prvih i na ju gle dni jih mjes ta. On si pa i izba -
cu je {la ge re i lo zin ke, a pro ra~unan je na svo -
ju bi je dnu me ha ni ku su vi {e osno vnu, da tje -
ra i `rtvu je mi sao ce re bral no ne ra zvi je nog
~ita oca. Pro slav lje ni fe ljto nis te naj ma nje su
blis ta vi i izra zi ti umje tni ci.
(Tin Uje vi}: Ulo mak po dlis ka
pro tiv po dlis ka)

30 Temat
Stil da nas
Mir nes So ko lo vi}/ An ga`man kao ki~: Na {a umje tnost
an ga`ova na je po mje ri na {eg vre me na. Ona se ra|a u ola ko -
tnos ti amne zi je, kao da ni {ta od knji`e vnos ti ni je bi lo pri je
nje, i za to je sve do pu {te no. Ne {to {to nas upo zna je s
odre|enim is to rij skim pe ri odom – do no se}i nam mno{ tvo
no vih po da ta ka i ne obi~nih per spe kti va na odre|ene do -
ga|aje – ne mo`e sa mim tim bi ti ro man; ne mo`e po nu di ti te
po dat ke i ta kve per spe kti ve kao kraj nje svo je su do ve, da bi
bi lo ro ma nom; to je re por ta`a, to je iz vje {taj, to je za pis. Ko -
ri snost ne kog dje la jo{ uvi jek ga ne ~ini knji`e vnim dje lom.
Mir nes So ko lo vi}/ Mra~no za vje {ta nje: Pra vi stil bi mo -
rao zna ti i {ta }e sa na bu ja lom ne sre}om; ka ko je se ri je {i ti.
Stil }e tu bi je du i pa tnju je dnom har mo ni~no uz di}i do
bo`an ske ek sta ze nad ras krho ti nje nim svi je tom, izre za nim i
za o{ tre nim kao ra zva lje ni grad; taj bi nam svi jet mo gao pos -

Temat
31
ta ti drag i li jep! Mo gli bi smo je dnom nad njim pas ti u za nos.
Pi sa nje }e se ot kri ti kao sku plja nje svog pa pi lar nog lu di la
od`iv lje nih da na u je dan smi slen tu me fakt kao gru men spo -
ko ja pod grlom. Mo`da bi smo je dnom mo gli do bi ti sna gu od
ne ke sru {e ne ~et vrti! Je dnom }emo se na da hnu ti lje po tom
crve nih ta~ki ca na }eli ji ra ka. To bi bi la no va knji`e vnost!
Ha ris Ima mo vi}/ : Uko li ko po ezi ja `eli da da izra zi ne mir,
uzne mi re nu sen zu al nost, no vu re vo lu ci onar nu emo ci ju, da
na pra vi preo bli ke u osje}anju i mi{ lje nju spram sa vre me nih
emo ci onal no-mi sa onih do mi nan ti, uko li ko `eli da se po bu ni
pro tiv op}e sin ta kse uma, on da ona mo ra tra`iti po bu nje -
ni~ku, no vu sin ta ksu svog je zi ka, ra zli~itu od one ko ju ospo -
ra va: u tom smi slu sa vre me na ’an ga`ova na’ po ezi ja ni je po -
bu nje ni~ka. Ne ka taj go vor iz gle da kao bun ca nje.

32 Temat
Mir nes So ko lo vi}
An ga`man kao ki~
Por tret
aktu al ne
knji`e vnos ti.
Za is ta je hu ma no i ko ri sno da nas pis cem bi ti. Mra ko vi po -
pu li zma zas ta li su da le ko pred ve dri nom i svje tlo{}u an -
ga`ova nog da na na {e li te ra tu re, a gla ve na {ih pi sa ca-an -
ga`ova ni ka izra~ava ju blis ta vu ener gi ju ko ja se {i ri ci je lom
ze mljom pre po ra|aju}i lju de. Na {i pis ci sto je na ske la ma ko -
ji ma su op ko li li ku le Zla po re da ne du` na {eg svi je ta, i ra de
mu~no i spo ro, po prav lja ju vri je dno i us traj no; ne oba zi ru se
na pod smi jeh: va lja izli je~iti od tra uma ci je lu je dnu ze mlju,
va lja ugra di ti `en ska pra va u tvr|avu na {eg pa tri jar ha ta, va -
lja sa gle da ti sa tih ske la ci je li svi jet uni ver zal no, i dos toj no
zas tu pa ti Ne vi dlji ve is klju~ene ko ji ne ra de. – Tre ba lo bi po -
pra vi ti ovaj svi jet ko ji je na kri vo na sa|en.
U je ku tog sve obu hva tnog na po ra, u gr~u te mno go ru ke
po prav ke – ro|ene su no ve te me i pre oku pa ci je li te rar ne – i
to ni je ~u dno, ni ma lo; us krsnu le su po eti ke ko je ras krin ka va -
ju or ga ni zi ra ni kri mi nal, ot kri va ju ra tne zlo~ine, skre}u
pa`nju na za os ta le mi ne, nje gu ju Dru gost kao cvi je}e, ra zo -
bli~uju his to rio graf ske mi to ve, ra spa ra ju na{ pri kla ni pa tri -
jar hat, kri ti ku ju aka dem ski svi jet, ras krin ka va ju no ve re vo lu -
ci ona re, ras vje tlja va ju tmi nu na {ih ra to va, de cen tri ra ju iden -
ti te te, uvo de nas u stu den tske bu ne, za la`u se za tran zi cij sku
prav du, li je~e od tra uma! Po bu na je bu knu la {i rom pla ne te.

Temat
33
Za svi je tli le su stru ktu re ko je se pro te`u u wel tli te ra tur raz -
mje ra ma – i ovo je na{ do pri nos – na {a ma la po tpa lje na va tra
– u ko rist tog svjet skog po eti~kog ra zbu kta va nja. – Ra|a se
po eti ka Trga Ta hrir, po eti ka lon don ske po bu ne, po eti ka gr~ke
re vo lu ci je, po eti ka Ocuppy Wall Stre eta. Su tra{ nji ca, iz gle da,
ve} do no si no ve sti lo ve, kao auto mat. Usred te svjet ske re vo -
lu ci nar ne epo pe je vi di se ka ko plam ti kao gro mom po go|ena
gla va, {i ro ka prsa i{i ba na mu nja ma, pos tju go slo ven skog pis -
ca-an ga`ova ni ka, ple me ni tog i ci ni~nog po gle da, sa izra zom
stra {nog ti ta na, u srcu Evro pe, pri ko va nog na bal kan ske pla -
ni ne. U drhta ju bes kra ja ko ji ga okru`uje osje ti se dah ko ji bi -
je i s nje go vih brit kih stra ni ca, a na nje go vim spr`enim usna -
ma po drhta va dah ple me ni tog ide ala. On sto ji pri ko van dvi -
je de ce ni je na vje tro me ti ni ra to va i tran zi ci ja ko ji hi ta ju tim
pros to rom. Pri|ite i ~u}ete ka ko u ovom prlja vom i krva vom
ti je lu, is ka sa plje nom ra na ma, i{a ra nom o`i ljci ma, pul si ra ju
ar te ri je svjet ske po bu ne, ve ne na bre kle od an ga`ova ni~ke
krvi. Ne moj te slu {a ti tu tnja vu pe ra i grmlja vi nu lap to pa, od -
vra ti te po gled od tih bi ta ka na po pri {tu {tam pe ko ja tra je, ne
gle daj te to sve obu hva tno izvo|enje ra do va na ti su}u dru{ -
tve nih ske la, na sto i hi lja du osvo je nih ku la zla. – Os ta vi te tu
pi lje vi nu sva ko dnev lja, tu ne mi no vnu crnu pje nu is ti snu tu u
gr~u ne iz bje`ne bor be. Po gle daj te ka ko se ovog pu ta na pla -
vi~as toj po za di ni ne ba bla`en stve no i sjaj no uz di`e je dna
utje {na vi zi ja; to je ta hu ma nost, to je umje tnost. Oz drav lje -
nje na {eg dru{ tva, ko na~no. Ta utje {na vi zi ja, to je ono {to
nam je do ni je la bor ba.
Go di na ma osmi{ lja va ju}i to pi sa nje, ~ine}i ga re le van -
tnim, ta bla go na klo na or gi ja hu ma ni zma, to pla vi~as to pri -
vi|enje an ga`ma na sa da se ras pr{a va u dim, kao eman ci pa -
ci ja dru{ tva. Kao spa {a va nje. Taj pre po rod i to mi losr|e! To se
sa da ot kri va kao smi sao sve te knji`e vnos ti, kao ka tar za. Zlo -
na mjer ni ci go di na ma to ni su mo gli vi dje ti u svo joj krat ko vi -
dos ti. Sa mo to!, pi ta ju i da lje. Sa mo to uje di nju je ci je lu je -
dnu knji`e vnost, ci je li je dan kon cept; sa mo to oprav da va ne -
po dno{ lji vo je dno li~nu li te rar nu ek splo ata ci ju na {ih bi je da u
pro te kle dvi je de ce ni je Taj pe tpa ra~ki kon cept ne ka kvog oz -
drav lje nja u ko ji tre ba mo sa da to bo`e vje ro va ti na kon svih
na {ih mra ko va. U izlje~enje pa rap si ho lo {kim me to da ma. Da,
go spo do, to je oz drav lje nje: ~o vjek }e oz dra vi ti pre tu riv {i

34 Temat
pre ko gla ve je dnu stra vi~nu epo hu. To je skro mna po mo} s
na {e spi sa telj ske stra ne, hu ma no.
Mo`da se iza te diletantske neozbiljnosti krije neki pi{~ev
trik, neko iscrpljivanje i prokazivanje nedostojnosti; neka obma
na nai vnog ~ita oca Ne, ne, ni {ta od to ga, sve je to pi sac ta -
ko mislio i sve je jasno napisao. Pred ovim ~udesnim ukazanjem
cijelog koncepta sva }e sumnjala ostati posti|ena, kona~no
}e se sve osvijetliti u nesagledivoj monumentalnosti
pred njihovim sitnim o~ima: te i takve knjige godinama su se
tako pisale zbog toga! To oni dosada nisu mogli shvatiti. Te su,
zna~i, knji ge ta ko na pi sa ne jer im je cilj da po mo gnu; one, da -
kle, mogu lije~iti ljude. One su ljekovite; one su pisane u ljekovite
svrhe. A ovu }e zemlju opet izlije~iti njena umjetnost.
To je na{ doprinos razvitku svjetske knji`evnosti. Na {e posljednje
dvije decenije! Mo`da mo`emo izlije~iti i cijeli svijet.
Bilo bi dobro upoznati i upamtiti jednom taj nezaustavljivi ritam
akcijskog pisanja, tu prozu za nestrpljive. Tu nema eseja,
nema filozofije, ka`u; tu je samo gola naracija, to je takva proza.
Sve ide brzo, efek tno, bez ika kve gnja va`e. – Tre ba lo bi je -
dnom sve prometnuti u lirsko lamentiranje, u zacjelovljenje
du {e, u poemu ~iste prirode nasuprot u`asa, da tako dobijemo
skladnu cjelinu. Remek-djelo! Dobar je svaki iskorak.
To je umje tnost po na {oj mje ri, i mi bo lju i ne tre ba mo. Ta
veli~anstvena borba za spas ~ovjeka uvijek }e se odvijati pored
sve {tenika ljepote, pored tih reis-ul-ulema knji`evne knji`evnosti,
pored esteti~ara koji ne mogu shvatiti akcijsko pisanje, pored
reakcionarnih sumnjala koji ne znaju da vi {e ne postoji Literatura.
Da postoji borba, osvjetljenje historije, da postoji Reporta`a.
Da postoji ozdravljenje, literatura kao lijek! Oni ne}e
da slu {aju na {e anga`ovanike koji su im objasnili gdje se zapravo
nalazi izlaz iz dana{nje krize: da treba prikazivati ovog
na {eg ~ovjeka, ovog ovdje {to ga gledamo, kako ratuje i kako
se oporavlja u tranziciji, kako se gu {i u besmislu kapitalizma,
ka ko je bi je dan i ka ko se mu~i, ka ko ga pot kra da ju i oma lo -
va`ava ju, i da }e se ta ko sve sa mo od se be ri je {i ti! Sve dru go je
bijeg u stilsku vratolomiju, u svetu knji`evnost! A ovo je pak
anga`man koji lije~i ljude. I cijele zemlje, pritom.
U na {im sa vre me nim ro ma ni ma ima lju ba vnih uz di sa ja
po ka sa ba ma u pras ko zor je ra ta, ka da se li ko vi, vi di mo to,
opre dje lju ju za zlo i do bro, je dnos ta vno, kao po na rud`bi da -

Temat
35
na, vo de}i `es to ke sva|e oko na ci ona li zma i di si den tstva, da
vam se ~ini da ste upra vo ~ita li no vin ski ~la nak, ali on da na -
je dnom po no vo pro vi je ona tra gi~nost ne mi no vnog lju ba -
vnog ras tan ka, i vi ~uje te ne ko li ko po tre snih re~eni ca u tom
smi slu; gla vni lik kao pi{~ev al ter ego je ja ma~no apa trid ko -
ji sla ma sve okol ne fi gu re kao da su od {per plo~e, tri jum fu -
ju}i is pra vno{}u svog mo ral nog sta va; on u iro nij skom ot klo -
nu pre ma svi ma pot vr|uje svo ju vri je dnost. Uop {te la men ti -
ra se nad ka sa blij skom tra gi~no{}u mno go, ka ko u ra tu, ta ko
i u tran zi ci ji, po go to vo u po ra}u, ka da is krsne po vra tnik iz
ra ta; ka sa ba je do bi lo no vo his to rij sko os vje tlje nje, i na {i spi -
sa te lji kao da `ele tor`es tve no pi sa ti na ra dost An dri}evu. Sa -
mo dje lo nas ne ko li ko pu ta di rek tno pod sje ti da je za oku plje -
no ra tom ili tran zi ci jom, da se mi ne bi smo za pi ta li za {to ono
uop {te pos to ji; mi on da vi di mo da su te knji ge pi sa li no vi na -
ri, jer je o~ito ka ko se je dna no vi nar ska fra za do tje ru je an -
dri}ev skom or na men ti kom, {to ka sni je zvo ni {u plji nom, os -
ku dno{}u. Ta kav je na{ ro man ko jeg }ete na}i kod na {e omla -
di ne, na gra|enog, po no sno za dje nu tog u d`epu vi je tnam ke.
Va`no je da pi sac uvi jek sto ji iza svog li ka, iza sva ke nje go -
ve geste; pisac mora biti moralan koliko i njegov lik. Nikada
upotrebljavati nekakvu kombinatoriku, nikada zakrivljavati!
Kao {to je u ljubi}u glavna preokupacija svih likova da u svakom
trenutku izgaraju od ljubavi, i da pisac saosje}a s njima,
tako likovi na {e dru{tvenoanga`irane stalno pate od politike i
istorije, kao da su cijelo vrijeme u logoru ili ratu. Kao uostalom
i sa mi pis ci! Jer to je ono {to pi sac ho}e da ka`e, i on to za -
to treba re}i, dati samog sebe u knji`evnosti, neusiljeno i da ga
svi ra zu mi ju. Da to ni je mo`da ki~, eti~ki ki~ Ci je li `ivot je u
toj knji`evnosti distrofirao; likovi su puke varijable koje slu`e
piscu u rje {avanju dru{tvenopoliti~kih i historijskih problema.
Lik samo slu`i tome da se iska`e eti~ka problematika epohe.
To je do vo ljno, to je ta an ga`ova na knji`e vnost! To je kraj -
nji stepen nadindividualizacije u na {oj knji`evnosti: to je
knji`e vnost ko ja se ti~e svih nas, svih tra uma i o`ilja ka na {ih!
Likovi su neuvjerljivi, kao {ahovske figure, nikom `ivom nisu
bliski; takav lik ne mo`e iznijeti jedan roman. On mo`e ponijeti
samo jednu najobi~niju frazersku ideju. Ali kome je to bitno
[ta je uop {te taj minimum knji`evne logike i organizacije,
da bi zna~io takvim djelima kao {to su na {i savremeni ro-

36 Temat
ma ni Va`no je da sve bu de ja sno obi~nom ~ita ocu: kroz {ta je
lik pro {ao, i gdje je na kra ju dos pjeo. Za {to Da bi se i ~ita lac
mogao poistovjetiti, u ime katarze. U ime prosvjetljenje stavova,
u ime univerzalnog pogleda na svijet. Radi razumijevanja
izvjesnih historijskih zbivanja.
Na {a an ga`ova na li te ra tu ra ba ra ta ula znim his to rij skim
po da ci ma u knji`e vnom dje lu kao kraj njim nje go vim smi slo -
vi ma i zna~enji ma. Za pi sa nje je dnog ro ma na do vo ljno je ra -
zrje {e nje ni za pro ble ma ti~nih his to rio graf skih ta~aka. Knji`e -
vni pos tup ci ne tre ba ju ima ti ni ka kve zna~enj ske kon se kven -
ce: ako se na la zi tu ne ki ka ta log, pa on je tu sa mo da bi smo
po bro ja li stva ri ko je li ku tre ba ju: za {to u sve mu tra`ite smi -
sao Ka ta log je tu da se po bro je dru{ tve ne opa~ine. Ako po -
slo`imo pet-{est ~inje ni ca je dnu za dru gom u na ra ci ji, to je tu
da bi smo is pri po vi je da li pri~u. O ko me, za {to Pa o ovom na -
{em ~o vje ku ov dje, o na ma. Ko smo to mi Mi – ci je la ze mlja
ko ju }e izli je~iti umje tnost. Otud ~ita vi ni zo vi ri je~i pro va lju -
ju iz ko lu mne u knji`e vnost, mi osje}amo da je to na dje lu
po li ti~ka ana li ti~nost; ti ko lu mni zmi su po ka za te lji an ga`ova -
ni{ tva u {i ro kim raz mje ra ma.
Naj ve}i `ivu}i ame ri~ki pi sac Phil lip Roth u svom ro ma nu
ana li zi ra pre di zbor nu kam pa nju Ge or ga Bus ha, kao da pi {e
~la nak! Do bro. Na {u na jan ga`ova ni ju pje sni ki nju Adi su Ba -
{i} naj vi {e na da hnju je `ivot u da na{ njoj Bo sni ko ji je to li ko
pun pro ti vr je~nos ti: sa je dne stra ne siv, te`ak, pun po ti snu -
tog mra ka, a sa dru ge stra ne izne na|uju}i, auten ti~an, pun
smi je ha, du ha i lje po te. I to je do bro; do bro je da pos to ji i li -
je po i ru`no, ta ko on da tre ba i pi sa ti, i bi}e la k{e pre`i vje ti.
Po pu lar ni pi sac Mu ha rem Baz dulj je odlu~io na pi sa ti ro man
u ko jem }e vje ro dos toj no pri ka za ti na{ aka dem ski svi jet to -
kom tro dne vne kon fe ren ci je kon sta tu ju}i nji hov kon for mi -
zam. To je na pre dno! Crno gor ski pi sac-an ga`ova nik An drej
Ni ko la idis, evrop ski po znat, usred ro ma na ko lu mna {ki pi {e o
Do di ko vim pu te vi ma, o Re pu bli ci Srpskoj i o hu {ka~kim ra -
tnim me to da ma crno gor skih po po va! To je sub ver zi vno! Mla -
de spi sa te lji ce obra|uju le pe ze ljud sko pra va {kih te ma, za -
la`u se di rek tno u pri~ama za pra va ho mo se ksu ala ca i `ena,
tra ga ju za iden ti te ti ma, ali ne za bo rav lja ju ni ra tne zlo~in ce,
pa ~ak ni mi ne. Od go vor no! Gla vna ju na ki nja pri kra ju Vre -
men ske pe tlje Ne na da Ve li~ko vi}a se `es to ko obru {a va na ko -

Temat
37
rum pi ra nu po li ci ju. Odli~no! – Ljud ska pra va – obra|eno, ra -
tni zlo~ini – obra|eno, ko rup ci ja – obra|eno! Obraz na {e
knji`e vnos ti i da lje je ~ist! Naj zna~aj ni ja pje sni ki nja na {eg
vre me na – pos ta la je ta kvom za to {to je na{ vo de}i te ore ti~ar
na pi sao da fe mi nis ti~ka i ro dna i osvi je {te nost nje ne po ezi je
de mas ki ra sva ku vrstu esen ci ja lis ti~kih ges ti. Par don, {ta ra -
di Ona de mas ki ra sva ku vrst... Da, ja sno! Vo de}i pi sac pre -
ga`ene ge ne ra ci je Fa ruk [e hi} pru`aju}i po mo} na {oj ze mlji
pi {e ro man u ko jem }e gla vni lik hi pno zom pre va zi}i ra tnu
tra umu; on va ljda ci je lo vri je me go vo ri o to me u ro ma nu. A
na kra ju ne ko izla zi za grli ti ho ri zont: ko je sa da to Pa to je
onaj oz dra vje li gla vni lik ko ji je ci je lo vri je me go vo rio; izve -
den je ta ko vje {to da smo la ko u toj ri je ci ispo vi je di za bo ra vi -
li da tu uop {te i pos to ji ne ki lik. Do bro! To je ta kva knji`e -
vnost. Tu je za to na {a kri ti ka da nam to ra zja sni, da nas pod -
sje ti na pi{~evu na mje ru, i mi to ne}emo za bo ra vi ti. Kri ti~ar
Amer Ti kve {a u na {em vo de}em ma ga zi nu Da ni vri je dnost
ro ma na pro cje nju je po to me da li je is ti na na stra ni uni ver za -
lis ti~kog po gle da na svi jet, a izne na|uje nas svo jom umje -
sno{}u da pro tu ma~i ko u tom ro ma nu na stva ri gle da iz per -
spe kti ve par ti ku la ri zma, ko re la ti vi zu je iden ti te me, i ko je
vrste par ti ku la ri zma kod nas pos to je. On se tim kom pli ko va -
nim poj mo vi ma igra kao lop ti ca ma na po pri {tu ma ga zin ske
kri ti ke! Te ore ti~ar En ver Ka zaz }e u ese ju objav lje nom u Sa ra -
jev skim sves ka ma, za je dno sa lir skim su bje ktom je dnog po bu -
nje ni ka, pan ke ra i pje sni ka si}i u smrdlji vi gnoj stvar nos ti, u
nje nu ma li gnost! To je naj va`ni ji es te ti~ki zah tjev, to je ta ko
la ko. Mi }emo, da kle, vi dje ti ka ko je to kad je dan kri ti~ar i je -
dan pan ker-pje snik-ro man si jer, ru ku pod ru ku, an ga`ova no
si la ze ra vno u taj smrdlji vi gnoj stvar nos ti. Kao u mo~va ru.
Pro fi ter ska etno ka pi ta lis ti~ka ide olo gi ja! Oko vi ge to is ti~ke
kul tu re! Kan ce ro ge nost etno kul tur nih iden ti te ta! Sve te
tro~la ne for mu li ce ko je sa`ima ju u se bi ci je li svi jet; sve je to
ja sno i o~ito. Bi}e to ne vi|eno ra zu mi je va nje je dnog pan ke ra
i je dnog te ore ti~ara, po mje ri nji ho ve po bu ne! Ti sub ver zi vni
pro ro ci na {ih da na ne po zna ju ta bu te me, ta ko da }e nji ho vi
ese ji – nji ho va po ezi ja i mu zi ka si gur no ima ti is cje li telj sku i
is ku pi telj sku ulo gu! Tre ba lo bi opi sa ti i sto ti nu i hi lja du mar -
gi na la ca, u ime te po bu ne i tog oz drav lje nja. To se sve da nas
zbi va pred na {im o~ima; u traj noj opor bi pre ma svim auto ri -

38 Temat
te ti ma, nas ta ju ro ma ni ko ji pro pi tu ju iko ne akti vi zma i li je ve
sce ne, ba{ kao i pos tu la te ka pi ta li zma, uzro ke ra to va i ju go -
nos tal gi je, kao i ko ris ti od no vih te hno lo gi ja. Po ezi ju naj vi {e
in te re su je mo de ran duh; ~o vjek i la bi rint glo ba li za ci je; tran -
zi ci ja, opus to {e nje ze ma lja u krat kom vre men skom ro ku; ru -
{e nje ide ala zbog naf te, raz mje na naf te i krvi; no vi me di ji, an -
ti pa tri oti zam, pa tri jar hat, tran zi cij ska prav da, mo ral ni preo -
bra`aj dru{ tva, asfalt i be ton, mi ne, ~ete pro fi te ra, kon zu me -
ris ti~ka ide olo gi ja, etno cen tri~ni ge to. Tu smo! Po par ko vi ma
i ka fa na ma se sva ko dne vno or ga ni zu ju agi ta tor ske re ci ta ci je
po ezi je ko je `es to ko uda ra ju na auto ri te te i sve ti nje; go di{ nje
se pri re|uju fes ti va li – sku plja se s na {ih pros to ra sve {to mi -
sli an ti na ci ona lis ti~ki a dr`alo je pe ro u ru ci, i on da se oni do -
vo de pred u~eni ke, pred sto i hi lja du u~eni ka, u ime pros vje -
tlje nja ko je se stal no od ga|a; u~eni ci }e vre me nom mo`da
po mi sli ti da je sva ki an ti na ci ona li zam us tva ri knji`e vnost.
Dvo ji ca sa ti ri~ara fe ra lo va ca ko ji su po svo me an ga`ma nu
ju~era{ nje fi gu re – pu tu ju {i rom na {e biv {e ze mlje – i izvo de
svo je re ci ta le i per for man se po eli tnim klu bo vi ma – na smi ja -
va ju}i na {e gra|ane! Ti gra|ani s ~a{a ma vi na u ru ci pos ta li
su da nas brec htov ci; oni su do {li tu pot vrdi ti svo ju pros -
vje}enost, oja~ati svoj an ti na ci ona li zam. Svi}e pos tju go slo -
ven ska In ter na ci ona la! Za to vri je me na {a kri ti ka se kun di ra
ne sa mo o an ga`ma nu pan ke ra, ne sa mo o an ga`ma nu po -
ezi je i ro ma na, ne go i o an ga`ma nu {an so ni je ra, ba la {e vi}a,
ekv-a, azri itd. Mo`da }emo po no vo do}i i do an ga`ma na ci -
je le na {e es tra de, ka ko to sni va onaj kri ti~ar Da na, mo`da
}emo i nju in te le ktu ali zi ra ti, uda hnu ti joj po no vo pros vje ti -
telj ski duh; ja ma~no ga je ona ne ka da ima la, mo ra da ga je
ima la! Tre ba obno vi ti kri ti~ki po ten ci jal i naj be za zle ni jih stru -
ktu ra. To je sve aktu al no, u du hu vre me na.
Na {a umje tnost an ga`ova na je po mje ri na {eg vre me na.
Ona se ra|a u ola ko tnos ti amne zi je, kao da ni {ta od knji`e -
vnos ti ni je bi lo pri je nje, i za to je sve do pu {te no. Ne {to {to
nas upo zna je s odre|enim is to rij skim pe ri odom – do no se}i
nam mno{ tvo no vih po da ta ka i ne obi~nih per spe kti va na
odre|ene do ga|aje – ne mo`e sa mim tim bi ti ro man; ne
mo`e po nu di ti te po dat ke i ta kve per spe kti ve kao kraj nje
svo je su do ve, da bi bi lo ro ma nom; to je re por ta`a, to je iz vje -
{taj, to je za pis. Ko ri snost ne kog dje la jo{ uvi jek ga ne ~ini

Temat
39
knji`e vnim dje lom. Ta knji`e vnost je blis ka obi~nom ~ita ocu;
ona ga te to {i u nje go vom go vo ru i ra zmi{ lja nju, jer ne go vo -
ri ni {ta {to on ve} ne ra zu mi je i ne zna. Ona ga mo`e i za ba -
vi ti, izve de na kao igro kaz na po zor ni ci. To su ro ma ni-igro ka -
zi. Za ba vi ti i pou~iti! Ta knji`e vna dje la, ti re ci ta li i per for -
man si – ilu zor ni su sa mi po se bi; pre da le ko su oti {li u svo joj
am bi ci ji: oni `ele ra ni ti es ta bli {ment! Oni su se po dre di li sa -
mo tom ne mo gu}em ra nja va nju; nji ho va stru ktu ra os ta la je
zvo ni ti u pra zni ni te prvo bi tne in ten ci je.
[ta uop {te zna~i to ska ku ta nje iz ko lu mne u re por ta`u i
na zad, uz po ko ji lir ski uz dah ili igri vi uzvik To je – uvje ra va -
ni smo – svje do~enje, to je od go vor nost; pis ci ra tne i tran zi -
cij ske knji`e vnos ti i dan-da nas vje ru ju u re ali zam, u ta ko zva -
ne snim ke stvar nos ti i u`asa, kao da su sni ma li fil mskom ka -
me rom. Oni su jo{ uvi jek `rtve sla be es te ti ke i kri ti ke ko ja ih
je uvje ri la u ta kvu mo gu}nost. Oni mi sle da su ta ko dos toj no
is ka za li tu te ma ti ku. Pre do~ava ju}i be smi sli ce kao pre su dne
su do ve, po dme}u}i u`a sne sce ne u ola ko tnos ti pro se dea kao
re por ta`u i igri cu, oni su u~ini li da mi knji`e vnos ti vi {e uop -
{te ne vje ru je mo.
Rat je te me ljna ta~ka aktu al nog an ga`ova ni{ tva. – Uo -
bli~enje ra ta de ve de se tih – stav pi sa ca pre ma ra tu – ta~ke su
na osno vu ko jih se od mje ra va pi{~eva od go vor nost. Ta kru ci -
jal na ta~ka zbog ko je se vo de po le mi ke – rat – ne pos to ji kao
li te rar na ~inje ni ca. To je sa mo go mi la svje do~an sta va. Pos to je
re por ta`no i ne uko is pri~ana is kus tva izra vnih u~e sni ka i
svje do ka. Pos to ji rat u ko lu mna ma i ~lan ci ma, da bi se pre ma
nje mu mo glo su di ti pis ci ma. Da bi pis ci na osno vu svog is -
kus tva is pri~anog ka ko se to ve} da lo – pos to ja li kao ta kvi.
Na {a ra tna li te ra tu ra je sa mo svje do~an stvo vre me na a ne
umje tni~ko dje lo. Li te rar ni tru dbe ni ci bur gi ja ju: rat ne smi je
bi ti pre va zi|en! Oni su po mo gli da bu de pre va zi|en jer ni je
ni ka da u li te ra tu ri ni ot kri ven ni stvo ren u pra vom smi slu ri -
je~i; rat uo bli~en ovim i ova kvim pro se de ima i ne za slu`uje
pos to ja ti u li te ra tu ri. On tu i ne pos to ji; nje ga }e u bu du}nos -
ti si gur no nes ta ti.
Ne}e se ima ti {ta na sli je di ti. U ko vi tla cu no ve stil ske jur -
nja ve, ta te ma }e bi ti pre va zi|ena, a ti pis ci }e bi ti zga`eni
pod sto pa ma no vih ten den ci ja. Na dmo}ni jih, ja~ih ten den ci -
ja. To }e se zbi ti uspu tno, u na {em mra ku; to ne}e ni os ta ti za -

40 Temat
bi lje`eno na pla nu li te rar ne his to ri je. Pre tra ja va nje ra ta kao
te me za vi si}e sa mo od do bre vo lje no ve es te ti ke; od to ga ko -
li ko }e joj uop {te bi ti za ni mljiv. Za {to Na {i an ga`ova ni ci ko -
ji se sa da bo je pre va zi la`enja te me – ni ka da ni su sa tvo ri li stil
– ta te ma ti ka ni ka da ni je za svi je tli la su ges ti vno i uvjer lji vo.
Stil skom po ra vna to{}u i do sa dom ona je sva gda iza zi va la sa -
mo ra vno du {nost. Ne go vo ri mo sa da o tr`i {tu, to }e ta mo si -
gur no pre tra ja ti, mi go vo ri mo o pra voj knji`e vnos ti; na tr`i -
{tu }e uvi jek bi ti uno sno ta ko unov~ava ti na {e bi je de i pa tnju.
Rat }e us krsnu ti u li te ra tu ri sa mo u slu~aju ako pro izi|e iz
sti la pri ka zi va nja; mo`da }e se iz nje go ve po ja vnos ti ro di ti
ne ki za ni mljiv re gis tar. Mo`da }e rat kao objekt pri ka zi va nja
opre di je li ti pis ca za ne ki ve li ki stil. To sa da ne zna mo. Ali to
su je di ne mo gu}nos ti da rat kao te ma pre tra je. Ve li ka li te ra -
tu ra ne}e ci ti ra ti ne ko is kus tvo, ope to va ti ga u tek stu be zve -
zno, i ta ko ga sma tra ti va`nim po se bi. Na {a re por ta`na ra tna
knji`e vnost ne su mnji vo }e je dnom bi ti pre va zi|ena. Za {to bi
ne ko me u bu du}nos ti zna~ila ta svje do~an stva, ona su bi la
mo`da ko ri sna sa mo u da tom tre nut ku: ra tnom! Ta da ne}e
bi ti ni ko ga tu da nas ucje nju je svo jim o`i ljci ma i tra uma ma.
Od tih svje do~an sta va i is kus ta va na`alost do sad ni je nas ta la
li te ra tu ra. Su vre me na es te ti ka je po mi je {a la ka te go ri je: naj -
ve}i pa tnik i is kus tve nik ni je i naj bo lji pi sac. Ne~ije is kus tvo,
ne~ija tra uma, is pri~ani ne dou~eno, na prvu ru ku, kao ta kvi
us tva ri na po lju knji`e vnom ne bi tre ba lo ni da nas in te re su -
ju. Oni su nam ne za ni mlji vi.
Evo ka ko tu es te ti ku shva ta na{ kri ti~ar Amer Ti kve {a:
„Po se bno tre ba na gla si ti ci klus pje sa ma Lju di go vo re. Tu se
pje sni ki nja ba vi `rtva ma lo go ra iz po slje dnjeg ra ta, ta~ni je ot -
kri va nam nji hov glas. Ve} sa mim na slo vom ci klu sa, ona ih
de vi kti mi zi ra. Za vi kti mo lo {ki dis kurs ka ra kte ris ti~no je da se
on ba vi `rtva ma kao biv {im lju di ma ko ji ma su ne ki dru gi iz -
bri sa li sve ljud sko ra tnom tor tu rom uni {tiv {i im dos to jan -
stvo. On ih svo di sa mo na kom po nen tu `rtve. Adi sa ih de vi -
kti mi zi ra na na~in {to ih ime nu je lju di ma pri je, u to ku i po sli -
je zbi va nja ko ja su im tra gi~no utje ca la na `ivo te. Ona i kroz
po je di ne pje sme iro ni zi ra vi kti mo lo {ki dis kurs ko ji od `rtve
pra vi mi si ju.“
Jedna pjesnikinja se dosjetila da izjave logora {a poreda
kao svoje pjesme, i to na {i kriti~ari onda progla {avaju spaso-

Temat
41
nosnom gestom koja }e pomo}i na {em dru{tvu. To {to oni zovu
„viktimolo {kim diskursom“, kako ka`u, sve ljudsko svodi
na `rtvu – a pjesnikinja koja poreda jedan iza drugog, skoro
bez ikakvih intervencija, gole iskaze logora {a, kratka svjedo~enja
`rta va – svo jom for mom ne svo di ih na `rtvu – ve}
ih „deviktimizira“. Za {to Zato {to je tako kritika odlu~ila. Ili
prosto zbog naslova ciklusa pjesama: Ljudi govore! Ako se ta ko
zove jedan ciklus pjesama, onda je jasno da to tamo pjesni~ki
su bjekt go vo ri, i da su ti su bje kti – lju di! Ko bi mo gao na kon
takvog naslova u to posumnjati Kriti~ar pi {e da te `rtve pjesnikinja
deviktimizira ve} samim naslovom: mo`da je u knjizi
onda trebala {tampati samo taj naslov, prepisan od Rastka
Petrovi}a, pa da taj humani zadatak bude obavljen! Diletantsko
uvjerenje da je dovoljno poredati niz izjava da bi ne {to
bi lo ci klus pje sa ma – svje do~i o to me da kri ti~ar ne zna {ta je
knji`evno djelo; govori nam da je zaslijepljen eti~kim oreolom
ko ji leb di nad tim sti ho vi ma, i da ne vi di da lje od to ga.
Nije stoga ~udno {to pjesnikinja ima toliko pouzdanja u jednu
tematiku, toliko da vjeruje da ta tematika mo`e biti dovoljna
sama sobom. To je precjenjivanje jedne teme, ra~unanje sa
najni`im emocionalnim efektima koji }e ga spasiti od mjerodavne
kriti~ke procjene. Po na~inu uobli~enja tih odsje~aka
bola – takva poezija i ta kritika `ele sebe izuzeti iz sveop {te istorije
patnje u literaturi. Trud koji se ula`e u ovakvo stvaranje
jednak je naporu ispoljenom u zapisivanju direktno u laptop
izjava koje se upravo emitiraju na televiziji. To {to se dosjetila
na {a pjesnikinja Adisa Ba {i} baca sjenu na cjelokupnu istoriju
uobli~enja povijesnog bola u svjetskoj literaturi: za {to se trudio
Celan uglazbiti nekoliko izjava u veli~ajnoj refreni~nosti i
zvonkosti svoje Fuge smrti, kad ih je mo gao tek za pi sa ti je dnu
iza druge Za {to je Babelj u prozi onoliko lirski stilizirao zapisane
iskaze svjedoka i sopstveno iskustvo, za {to je onoliko lickao
na ka zu, kad nam ju je mo gao pros to sa su ti u li ce Ot kud
to da se [a la mov ono li ko mu~io sa si`eom, pre me}u}i pri~u
da is ta kne ~vo ri {na mjes ta, da nas {to bo lje uda ri, kad nam je
te stra {ne pri~e mogao poredati, ukratko, onako kako je stvarno
ispri~ano, kako se doista zbilo Za {to Ki{ jednostavno nije
svoju Grobnicu satvorio samo od citata iz [tajnera, Mandelj {tamove,
Medvedeva, Ginzburgove, itd Otkud toliko skriboman
sko dje la nje na tek stu, ~emu taj ispo sni~ki trud u o`ivo -

42 Temat
tvorenju likova, ~emu taj {treberski rad na uvjerljivosti predo~enog
svijeta, kad se bilo tako lako dosjetiti, kako nam to
pokazuje na {a pjesnikinja Adisa Ba {i}, da se ti iskazi samo poredaju
Dobri Gospod Bog, na`alost, njih nije bio obdario takvom
inspiracijom i kritikom kakva je na {a. Ti iskazi su poreda
ni je dan za dru gim kao to bo`nje pje sme, ti `ivi lju di se po -
javljuju kao puki izjavljiva~i svojih patnji, oni su predo~eni jedino
kao `rtve, oni su obezlju|eni izostankom {ireg svijeta,
oni su svedeni na skice distrofijom njihovih `ivota, oni su
objektivirani u jednoj jedinoj emociji – oni nisu o`ivjeli u olakotnosti
te izjava-forme, li {ene svake estetske uvjerljivosti i
oneobi~enosti – ti iskazi ne izazivaju ja~i utisak od obi~nog govora
koji svakodnevno slu {amo – ta osje}ajnost je prava kao
linija u plakatnosti te ~lanak-forme – a na {a kritika uprkos tome
tvrdi da ih ta pjesnikinja deviktimizira zato {to ih imenuje
ljudima! Gdje ih imenuje: valjda u naslovu! Takva je kritika
izgleda blagodat samo na {eg vremena.
An|eoski je svijetlo u ovoj anga`ovani~koj inkviziciji morala.
Na {a kolumnisti~ka kritika mogla bi nam jednom zbog estetskog
zanosa opako suditi. Pogotovo zbog rata, te neuralgi~ne
ta~ke na {eg svijeta. Mi smo rekli da na {e anga`ovanike moralna
osjetljivost na kapitalizam i nacionalizam jo{ uvijek ne ~ini
piscima. To {to odgovore u jednom trenutku na nacionalisti~ku
bijedu – jo{ uvijek ih ne ~ini vode}im piscima Evrope. To {to
imaju dobar stav prema ratnim doga|anjima devedesetih – to
je lijepo i dobro, dostojno po {tovanja; ali to ne isklju~uje mogu}nost
da su mo`da tek literarni trudbenici i diletanti. Ratno
iskustvo mo`e biti dragocjeno; ali samo ako se zna inovativno
uobli~iti. Djela koja su na strani progonjenih trebalo bi literarno
stro`ije prosu|ivati nego ona koja se zala`u za progonjenike.
Insistirati danas na autenti~nosti ratnog odsje~ka, snimka,
citata, iskustva – kao krajnjeg dometa jednog djela – postupak
je savr{eno bespredmetan i glup, kao vjerovati u katarzi~ku
mo} knji`evnosti, u njenu snagu da izlije~i cijelu jednu zemlju.
Progla {avati to smislom jednog obesmi{ljenog literarnog koncepta
– zna~i samo biti dosjetljiv, u trendu. To zna~i prisko~iti u
posljednjem trenutku jednom propalom konceptu koji se uru-
{ava sam od sebe, i ostati zatrpan pod njegovim ru {evinama.
Ka da na {i an ga`ova ni ci – ko ji su ina~e na pu tu da pos ta -
nu li te rar ni tra va ri – po nav lja ju ona kve stva ri o lje ko vi tos ti

Temat
43
knji`e vnos ti, on da oni gri je {e pro tiv Sve tog Du ha Vre me na,
jer se pro ti ve sve op {tem zna nju, is ti ni po zna toj. Da nas ka da
se smi ju izre}i ci je le is ti ne bez ika kve sna ge u okvi ru la`nog
svi je ta, kao de ko ra ci ja; da nas ka da je no tni tek st uvi jek ispo -
ru~en una pri jed, ta ko da uvi jek zna mo una pri jed {ta nam
mo`e pas ti na pa met – ka da su i na {e `elje pret ho dno pro pi -
sa ne; da nas kad se ne mo ra ~ak ni la ga ti – ka da ide olo {ki in -
ven tar i ni je po tre ban – jer je sve la`no; da nas kad je odu ze -
to i pra vo na ne mir nu sa vjest – kad se ne zna {ta je ne mo ral -
no – jer je sve be za zle no – sve de no na pu ko tip ka nje i op -
slu`iva nje ma {i na; da nas, da kle, u tom i ta kvom kon tek stu
tre ba bi ti dje la tna i lje ko vi ta knji`e vnost, i to knji`e vnost uo -
bli~ena u je dnom po tro {e nom sti lu, bez ika kve su ges ti vnos ti.
Tre ba lo bi u tu svrhu sa mo na pi sa ti sto ti ne i hi lja de ta kvih ro -
ma na pa bi smo vi dje li ka ko se svi jet pre po ra|a!
Re kli smo da rat ne pos to ji u na {oj li te ra tu ri, i za to je kriv
pri je sve ga re por ta`ni me mo ar ski pro se de. Flos ku la stvar -
nos ti kao do mi nan ta ni ka da ni je mo gla pri}i tom `ivom ~vo -
ru svi je ta: ra tu. – Ra tu ko ji u pu noj pro tur je~nos ti spa ja vri je -
me i pros tor, vo de}i te ka te go ri je ka i{~a{e nju – {to je naj ve}i
iza zov li te ra tu ri. Ra tu ko ji u li te ra tu ri prei spi tu je sva ve li ka
osje}anja. Pra va knji`e vnost spa ja fa kta i ri je~i do vo de}i ih u
sin ta ksi~ku ve zu; tim mi nu cio znim pos tup kom, tom al he mi -
jom, li te ra tu ra ne}e pos ta ti re por ta`a; ni ti }e izne vje ri ti lo gi -
ku is ti ne i stvar nos ti. – To zna sa mo pra va li te ra tu ra; to je onaj
udio ~uda. Sim bol se stva ra u tom na po nu fa ka ta i ri je~i, u
nji ho vom pre li je va nju i tre pe re nju, u izvo|enju na din di vi -
du al nog i nei zre~enog iz obi~ne flos ku le stvar nos ti. [ta je
stvo re no u tom smje ru o na {im ra to vi ma Her mann Broch je
znao da je to sli~no ra du sna: ra spo lo`ive flos ku le stvar nos ti
se ukla pa ju u su bje kti vnu stvar nost prot ka nu sim bo li ma. Ko -
ji se sim bol ro dio u na {oj ra tnoj knji`e vnos ti Ta ko is krsne
svi jet ka kav `eli mo ili pred ka kvim stre pi mo, na {e `elje i na{
strah; do gma ti zam re por ta`e ne mo`e vi dje ti ta kav svi jet. To
je znao i Da ni lo Ki{.
Sa da su ga uze li kao advo ka ta svog an ga`ova ni{ tva, ci ti -
ra ju ga do ne uku sa. A on je da vno go vo rio o to me ka ko sa mo
osre dnji pis ci pre cje nju ju mo} li te ra tu re. Pis ci ma ko ji ima ju
ne {to da ka`u pre po ru~ivao je pu bli cis ti ku. Li te ra tu ra je za
one ko ji `ele to re}i na iz vjes tan na~in: za one ko ji ho}e je -

44 Temat
zi~ki is tra`iva ti, ko ji se zna ju uz di}i iznad efe mer nos ti `ur na -
lis ti ke i aktu el nos ti. Ko ji stil sku kom bi na to ri ku ne sma tra ju
naj be smi sle ni jom ra bo tom na svi je tu. U o~ima obi~nog go vo -
ra i ko lu mnis ti ke je zik knji`e vnos ti je ne ra zu mlji va la tin {ti na,
crkve no sla ven sko mo lep ste vi je, sti li zo van i ne sva ki da{ nji,
do la ze}i iz mit skih du bi na nes vje snog i sa kral nih sfe ra tra di -
ci je i mi to sa. To je pi sao Ki{.
Ko je to bio do vo ljno ne od go vo ran da se na vrhun cu je -
dne epo he lo go ra i ra to va, u 20. vi je ku, u ze ni tu po li ti~ke
knji`e vnos ti – za ma ra stil skom pe dan te ri jom i de pa te ti za ci -
jom izra za, pri go dom uo bli~ava nja je dnog li te rar no do tad
ne ot kri ve nog is to rij skog ar hi pe la ga Ko je bio taj {to je na pi -
sao da je li te ra tu ra da nas – pu ko pri bje`i {te du ha, bo ca u ko -
ju je stav lje na po ru ka i ko ja plu ta po mo ru, bez adre sa ta. Ko
se to u ne po nov lji vom mo men tu po li ti~ke li te ra tu re, ka da je
ona jo{ uvi jek ite ka ko ima la smi sla – usu dio tra ga ti za stil -
skim amal ga mi ma Zar ni je taj u`as tre bao sa su ti na ma u li -
ce, izra vnim i `es to kim je zi kom, da nas {o ki ra, da nas sa bla -
zni To bi bi la pa met po mje ri da na{ njeg sti la; to ni je po-eti -
ka. To ne bi ura dio ni ko ko zna {ta je li te ra tu ra: me|u nji ma
je bio i Ki{! Ni je dan pi sac; ni je dan pra vi pi sac ko ji zna da je
va`ni je ba ra ta ti re gis tri ma ne go izra zi ti naj pre {u}eni je do -
ga|aje na svi je tu! Ko ji zna da je to prvi uslov da bi se uos ta -
lom pre ki nu la i ne ka (po li ti~ka) {u tnja. Ni je dan pi sac ko ji zna
da bez pra vog i ino va ti vnog pro se dea ne mo`e za svi je tli ti ni
zla po ja vnost `ivo ta, ni na opa kost is to ri je, ni ti bi lo {ta pod
ka pom ne bes kom, o ~emu li te ra tu ra go vo ri sto lje}ima! To bi
tre ba lo bi ti ve} je dnom po la zi {te spi sa te lji ma; mi ne bi smo
zna li {ta je rat da ni je bi lo su ges ti vne i vri je dne umje tnos ti o
to me; ni ka da se ne bi skre nu la pa`nja. Sves ti ci je lo knji`e vno
dje lo na po li ti~ki pro blem: to ne ra di ni ko od onih ko ji zna ju
da je `ivot {i ri od po li ti ke. – Da je po li ti ka sa mo je dan kon ti -
nent `ivo ta; os ta li sto je ne ot kri ve ni! Knji`e vna tvo re vi na sve -
de na sa mo na po li ti~ku pro ble ma ti ku – jes te po dje dna ko
neu vjer lji va kao iz vje sna knji`e vna stru ktu ra po sve}ena sa -
mo lju ba vi, sa mo se ksu, sa mo ubis tvi ma; `anr na {eg no vog
dru{ tve no an ga`ova nog ro ma na ni je za ni mlji vi ji ni slo`eni ji
od `an ra lju bi}a, por ni}a ili kri mi}a. – To jest, za ni mljiv je kao
taj lju bi} i kri mi}, ili por ni}, bu du}i pri la go|en {i roj pu bli ci.
Na {a knji`e vnost jo{ uvi jek raz vla~i la ke `an ro ve al ter na -

Temat
45
ti vne kri ti~ke umje tnos ti se dam de se tih i osam de se tih go di na
pro {log sto lje}a. Tre ba li na gla si ti da sve to da nas naj vi {e li~i
na po vi je sno po eti~ku gro tes ku Ta umje tnost je ne ka da ima -
la svo ju pu bli ku, svoj smi sao; bio je to pe ri od ka da je je dna
to ta li tar na kul tu ra u So vjet skom sa ve zu po~ela gu bi ti svo ju
fun kci ju: os ta lo je pre gr{t ne upo tre blji vih zna ko va ~ija je
zna~enja va lja lo is crpi ti. Ta da se kri ti~ka knji`e vnost ot kri va -
la svrho vi to{}u; ma sa je bi la `e ljna je dne no ve umje tnos ti, i
otud ni je ~u dno {to se taj ta las ta ko la ko i brzo {i rio Is to~nom
Evro pom. U tom pe ri odu, umje tnost je jo{ uvi jek mo gla bi ti
sub ver zi vna, pos to jao je ne ko ko je to su zbi jao i za to mlja vao,
pa i ka`nja vao. O`iv lje nje avan gar dis ti~kih na~ela kon stru -
kci je i mon ta`e knji`e vnog dje la – bi li su za ni mlji vi sa mi po
se bi, bi lo je to obno va je dnog na sil no za us tav lje nog knji`e -
vnog ra zvo ja, pre ki nu tog de kre ti ma, {to se do go di lo s rus -
kom avan gar dom tri de se tih go di na! Ide olo {ko sre di {te je -
dnog dru{ tva je sla bi lo, i sve za ni mlji vi je je bi lo osvi je tli ti rub
dru{ tva, i taj sen zi bi li tet mar gi nal ca ko ji se kre}e obo dom; bi -
lo je vri je dno ot ko pa ti avan gar du ko ja je bi la `iva sa hra nje -
na. To je je dna al ter na ti vna kri ti~ka umje tnost ko ja je ra~una -
la na ma so vnost, {to je ~es to i do bi ja la; taj `es to ki kri ti~ki
odnos pre ma stvar nos ti bio je sim pa ti~an i nov ~ita te lji ma, a
ta po li ti~ka sa ti ra i pro vo ka ci ja bi le su ne obi~ne na kon smrtne
ozbi ljnos ti so cre ali zma, ili vi so ke po tre snos ti an ti to ta li tar ne
knji`e vnos ti ka kvu je pi sao npr. Sol`enji cin. Ta pro za i po ezi -
ja su pra vi li je dnak ot klon pre ma te dvi je opre~ne stru ktu re,
oni su ih po dje dna ko mrzi li; bi lo je to vri je me pro ze u tra pe -
ri ca ma, crnog va la, soc-ar ta, knji`e vnos ti sva gda na (byta),
lju bo mor ni ka avan gar di zma, su ro vog `en skog pi sma, emi -
gran tskog va la, itd. – {to se pro {i ri lo svim is to~noe vrop skim
knji`e vnos ti ma. To su bi li im pul si za ro|enje is to~noe vrop -
skog pos tmo der ni zma. Da nas se do ga|a da mi tri de se tak go -
di na na kon te aktu al nos ti gle da mo izo bli~enja i raz vla~enja
tih `an ro va i sti lo va u knji`e vnos ti do be smi sle nos ti; ti `an ro -
vi su bi li ro|eni po mje ri tog pro {av {eg vre me na. To je stil
zas ta rio, a stil ska evo lu ci ja je tim oka me nji va nji ma za us tav -
lje na. Da nas po no vo ne ko na sce nu izvo di one an ti ju na ke: al -
ko ho li~are, lu|ake, odme tni ke, lo po ve Ve nji~ke Je ro fe je va,
Ju za Ale {kov skog, Sa {e So ko lo va, Edu ar da Li mo no va, da is -
crplju je sve ti nje no vog vre me na Ne ko je sme tnuo s uma da

46 Temat
1 Ideju o nepodesnosti
antitotalitarističkih žanrova
iz prošlog vijeka u
predočavanju naše
stvarnosti dugujem
Harisu Imamoviću. V.
Lirika danas, Sic 7, septembar-oktobar
2010.
su ti an ti ju na ci da nas sve pri su tni, da ih sva ko dne vno sa da
mo`ete sres ti na uli ca ma; pa je su li te sve ti nje is crplje ne Na -
{a knji`e vnost ot ku ca na je u ri tmu bes kraj nog ska za pu nog
`ar go na, psov ki, slen ga, ko lo kvi ja li za ma, ar go ta, kao u naj -
po zna ti joj pro zi Ale {kov skog ili Li mo no va. Ima li ne ko ko da -
nas ne go vo ri ta ko na na {em spi sa telj skom wood stoc ku; da li
pos to ji jo{ ne {to osim sen zi bi li te ta knji`e vnos ti kao os tar je log
ode blja log bi tni ka ko ji se ko~ope ri svo jom bun to vni{ tvom u
na {em li te rar nom rock klu bu, kao da oko se be ne vi di mi ri ja -
du is tih ta kvih pi sa ca ko ji po dje dna ko vi~u. Ne kom bi la ko
mo glo da nas na um pas ti da sku plja kao Ka ba kov sme}e u in -
sta la ci ju, ~ime je on sa tvo rio tran sme di jal nu bio gra fi ju tri vi ja li -
te ta u `ivo tu so vjet skog gra|ani na; ura di ti to da nas ne bi
zna~ilo ni {ta dru go ne go tek sa ku pi ti go mi le sme}a. Da nas,
kad je ne mo gu}e kon kre tno odre di ti je dnu ide olo {ku do mi -
nan tu svi je ta! Ka da se ne mo`e po uz da no sa zna ti da li se an -
ga`uje mo na pra vom mjes tu, na pra vi na~in, ka da se an -
ga`uje mo! [ta toj skri ve noj bi ti dru{ tva mo gu da nas tri vi jal -
ni – ola ko tni kri ti~ki `an ro vi al ter na ti vne is to~noe vrop ske
knji`e vnos ti iz pro {log sto lje}a 1 Mo gu je sa mo skri ti po -
dra`ava njem ba nal nos ti, si tni ca i be smi sli ca stvar nos ti, po li -
ti~kih tri vi ja li ja, onog naj vi dlji vi jeg. Sku plja njem si tni ca u
du hu pro {av {eg! Ra zvi ja nje bun to vnog sen zi bi li te ta ko ji se
pri je ori jen ti sao pre ma kon kre tnom ide olo {kom sre di {tu –
da nas, u do ba nje go ve skri ve nos ti, zna~i sa mo di za nje ga la -
me! Po mje ri sve op {teg sen zi bi li te ta! Sve to zna~i ne ma ti dru -
ge ide je ne go pri hva ti ti po nu|eno; to zna~i bi ti an ga`ovan
an ga`ma na ra di, za to {to se pro~ita lo i na~ulo da to ta ko tre -
ba, da je to li je po i do bro, za to {to su svi an ga`ova ni. Bi ti an -
ga`ovan da nas u knji`e vnos ti zna~i vje ro va ti u ki~; za {to Pi -
sac ko ji se opre dje lju je da da na{ nju stvar nost uo bli~i `an ro -
vi ma i pro se de ima zas tar je le al ter na ti vne knji`e vnos ti iz pro -
{log vi je ka – oda je nam ba nal nost svo jih po vi je sno po eti~kih
aso ci ja ci ja; on sa da{ nje dru{ tvo pri spo do blja va so vjet skom
dru{ tvu, iako ona ne ma ju ni ka kve ve ze. To je mo men tal na
do sje tlji vost, na prvu lop tu; to zna~i bi ti u mo di! Bi ti da nas
an ga`ovan na an ti to ta li ta ris ti~ki na~in zna~i stva ra ti u knji`e -
vnos ti ki~, jer su u no vim dje li ma umje tni~ka sred stva al ter -
na ti vne knji`e vnos ti kri vo i sla bo pri mi je nje na, po gre {no
upo tri je blje na, {to je gla vna oso bi na ki~ li te ra tu re, ka ko je vi -

Temat
47
di Krle`a. Ka da po~ne sa vre me ni ro man si jer re por ta`no kri -
ti~ki pri ka zi va ti stvar nost, to on da ni je ni an ga`man ni
knji`e vnost, ne go ki~; on tu ne mo`e ni {ta pro mi je ni ti, i on se
an ga`ovao pi sa nja ra di. Taj an ga`man je svrha sa mom se bi.
Na {a an ga`ova na knji`e vnost je ki~ i za to {to je brzo i do pa -
dlji vo izve de na, po zah tje vu tr`i {ta, po uku su i po tre bi
gra|an ske al ter na ti vne pu bli ke: ona nje gu je nji hov pa tos i
sen za ci onal nost; ona po pi su je onaj ide olo {ki de kor ko ji oni
do bro zna ju iz {tam pe!
Is to~noe vrop ska al ter na ti vna knji`e vnost u pro {lom sto -
lje}u ni je se be shva ta la ozbi ljno, i otud do la zi nje na mu drost:
u tom smje ru tre ba shva ti ti nje no stal no in sis ti ra nje na ko -
la`u, na sop stve noj ali te rar nos ti, na pro sje~nos ti. To ni je je -
dna ve li ka umje tnost, i ona je to sa ma zna la, bi li su joj ja sni
nje ni ka pa ci te ti i nje na pu bli ka. Bi la je ja sno ocrta na i nje na
fun kci ja: for si ra ti sub kul tur ne `an ro ve i je zi ke u ime pro vo -
ka ci je i is crplji va nja je dne do mi nan tne re pre si vne kul tu re
ko ja je na iz di sa ju. Sku~enost te stru ktu re ni je mo gla ra zvi ti
ne ki sen zi bi li tet ko ji }e ja~e osje}ati taj svi jet u ra spa du, i to
joj ni je bi la ni na mje ra; po eti~ki ka pa ci te ti i la ki `an ro vi ni su
mo gli pre do~iti to ta li ta ris ti~ko dru{ tvo, i ~o vje ko vo mjes to u
nje mu, u svoj slo`enos ti eti~ke pro ble ma ti ke. Za to se do bro
se zna la ra zli ka izme|u ono ga {to je sa tvo ri la ve li ka knji`e -
vnost a {ta plo {na al ter na ti vna li te ra tu ra; kri ti~ar je ri jet ko
mi je {ao – slo`ene ro ma ne Za mja ti na, Pla to no va i Bul ga ko va
ko ji su izvo di li i in ter pre ti ra li pro ble ma ti ku tog vre me na u
ne ko li ko ne slu}enih i za~u dnih di men zi ja – sa ola ko tnim po -
pu lar nim dje li ma Ak sjo no va, Li mo no va ili Ve nji~ke Je ro fe ja,
ko ji ma je cilj poi gra ti se pra znim zna ko vi ma je dnog sis te ma
na uve se lje nje {i reg pu bli ku ma. Da nas se taj je dnos ta vni, po -
li ti~ki, pro vo ka ti vni, an ga`ova ni, tri vi jal ni niz je dne po pu lis -
ti~ke knji`e vnos ti ra zras tao do ne slu}enih di men zi ja, i uzet
zao zbi ljno, kao ne na dma {an in te le ktu al ni do pri nos je dne
knji`e vnos ti, ras te gnut je pre ko ci je le knji`e vne stru ktu re,
kao nje no je di no, plit ko i po tro {e no, tki vo; ono {to je ne ka da
bio sa mo je dan mar gi nal ni tok u okvi ri ma je dne {i re (an ti to -
ta li ta ris ti~ke) knji`e vnos ti – da nas je na {a je di na tra di ci ja;
ono {to je ne ka da bi la sa mo je dna di men zi ja knji`e vne stru -
ktu re – da nas je ci je lo knji`e vno dje lo! To su svi pri hva ti li.
Na {a al ter na ti vna knji`e vnost da nas po dme}e nam svoj

48 Temat
an ga`man kao naj vi {i po du hvat u his to ri ji knji`e vnos ti, u
okvi ri ma tih ola ko tnih `an ro va; to je pre su dan ko rak u po -
ma ga nju da na{ njem ~o vje ku i nje go vom `ivo tu, ka`u. Oni
`ele tran sfor mi ra ti ci je li svi jet. Kri ti~ari tu po eti ku vi de kao
mo}nu u ve li kim po du hva ti ma, i to je svrha te kri ti ke. Sva ko
upo zo re nje na es tet sku ma njka vost, na po eti~ku ne doraslost
tim enor mnim lu|a~kim am bi ci ja ma, na es tet sku neu vjer lji -
vost eti~ke pre ten zi je, na {a kri ti~ka ja vnost sma tra ne -
vi|enim za ke ra njem, za ko je ne bi tre ba lo bi ti mjes ta; oni to
vi de kao sa bo ta`u re vo lu ci je. Pre ko stva ri es tet skih pre la zi se
ola ko: zar je to uop {te bi tno za je dnu ta ko hu ma nu umje -
tnost Zar mo`e ova ko od go vor na knji`e vnost bi ti ma njka va
ne gdje; ona mo ra da je ci je la li je pa!
Tre ba po gle da ti ka ko tu li te ra tu ru da nas pro cje nju ju na {i
kri ti~ari: „Da kle, eti~ki gle da no, Knji ga o Uni je do bra jer nu -
di ka tar zu i ima de tra uma ti zi ra ju}i u~inak, gle da no s es tet ske
stra ne odli~no je izve de na. Svi na ra to lo {ki pos tup ci su po -
tpu no ute me lje ni, a dis kurs po ezi je, sli ko vi tost i sen ten cio -
znost ga rant su je din stve nom ~ita telj skom u`it ku.“
Ovako mo`e prosu|ivati samo literarni diletant koji ne zna
ni {ta o tome da je literatura u dvadesetom vijeku kao nikad
dotad zasvijetlila svojim karakterom esteti~ke radnje s eti~kim
posljedicama: pjesnik u sjenci u`asa nije mogao raditi dobro a
da ne ra di li je po, i obrnu to. Da ti stil je proi zla zio iz uo bli~enog
do ga|aja, is to kao {to je taj do ga|aj na me tao odre|eni stil.
Eti~ki ciljevi su nedohvatni ako djelo puca po estetskim {avovima,
i stoga je nemogu}e govoriti o estetskim i eti~kim stranama.
Zna~i: estetika i etika su neodvojive, u dijalekti~kom kretanju;
i ljepota je postala eti~ka vrijednost. Predo~eni u`as je postao
ljepota! Turpituda je postala ljepota! Novi stil se rodio u ritmu
patnje, nakaze! Ako je `elio slu`iti najvi {im ciljevima, pjesnik
je morao raditi svoj posao zanatski dobro; jedino u tom umije}u
je jo{ pre`ivjela neka vrijednost! Uprkos tome – godinama
kasnije – na {i kriti~ari se naginju i gledaju knji`evnost malo
sa es tet ske – ma lo sa eti~ke stra ne, i ta ko pro cje nju ju, {to im
poma`e da izvode zanimljive opozicije: blagodare}i najnovijoj
knji`evnosti tako }ete prema na {em kriti~aru Tikve {i do`ivjeti
i „detraumatizaciju“ i osjetiti „~itateljski u`itak“! Kakva osje}ajna
ka pri ola! I sve to za to {to je je dna knji ga i sa es tet ske stra ne
(pazite sad!) „odli~no izvedena“. Dakle, ocjena pet. Za {to Svi

Temat
49
naratolo {ki postupci (pisac je naratolog!) su potpuno utemeljeni,
a diskurs poezije, slikovitost i sentencioznost su garant jedinstvenom
~itateljskom u`itku. U na {oj kritici mutni pojmovi:
slikovitost i sentencioznost su najvi {e vrijednosti, a pisci su
promaknuti u naratologe!
To {to go vo ri vri je dna li te ra tu ra, o ~emu ne zna ni {ta na {a
kri ti ka, na slu}uju}i pro ble me bez ~ijeg os vje tlje nja se ne
mo`e nas ta vi ti `i vje ti – to je je di ni an ga`man li te ra tu re. Je di -
no ve li ki stil mo`e imi ti ra ti `ive emo ci onal ne i `ivo tne po tre -
se. Je di no }e on pre tra ja ti u vre me nu, bla go da re}i ide al nom
~ita ocu – ko jeg }e na}i u sva koj bu du}oj epo hi; tu }e ga svo -
jim je zi~kim obrti ma i si`ej nim obra ti ma sva ki put po go di ti.
Nje gov sen zi bi li tet pos ta je ta ko osje tljiv i na pre va zi|ene i
zas tar je le u`ase; on }e bi ti izo{ tren u spo zna va nju sli~nos ti
pro {los ti i sa da{ njos ti. Dje lo }e ga na tje ra ti na lo gi~ko pro ro -
ko va nje. – Je dan ide al ni ~ita lac je ga rant pre`iv lja va nja da te
knji`e vnos ti. – In te lekt }e osje}aju}i uspos tav lja ti ve ze. Li te -
ra tu ra ko ja tog ide al no osje tlji vog ~ita oca tje ra na ta kvo {to,
to je an ga`ova na li te ra tu ra.
Ve} sa da ~uje mo pros vje dno stru ga nje kri ti~kih `i`aka u
zi do vi ma na {eg na he re nog knji`e vnog hra ma! In sis ti ra nje na
stil skoj one obi~enos ti i sa znaj nom po ten ci ja lu li te ra tu re – jes -
te su mnji vo skre ta nje pre ma de sni ci; sva ka se es te ti~ka sku -
pi na za oku plje na stil skom kom bi na to ri kom – sve tom knji`e -
vno{}u! – do bra no pri bli`ava etno na ci ona lis ti~kim d`enet -
skim vrto vi ma: tu se ve} ~uju mi lo prska nje esen ci ja lis ti~kih
{e drva na! Za us ta vi te ih u tim de sni~ar skim es te ti zan tnim na -
mje ra ma! Pre pri je~ite im put sto ti na ma i hi lja da ma na {ih lje -
vi~ar skih knji ga ot ku ca nih u ri tmu no ve pri po vje da~ke Bo -
sne! Izbe zu mi te ih de cen tri ra njem u na {oj bo san sko her ce go -
va~koj in ter li te rar noj za je dni ci! Ne daj te im stu pi ti u na {e
hres to ma ti je na ci onal ne knji`e vnos ti! Su prot sta vi te im na {u
re por ta`nu tran zi cij sku knji`e vnost! Uklju~ite Ne vi dlji ve Is -
klju~ene u knji`e vnost! Mo ra li zi raj te dru{ tvo! Ne ka knji`e -
vnost pos ta ne po tra ga za mo ral no va lja nom nor mom u be -
zo~nom dru{ tve nom po ret ku! Ta ko tre ba an ga`ova no ri ka ti
be smi sle ne fra ze.
Knji`e vnost da nas ima go tov stav, ona se `eli na me tnu ti u
naj bo ljoj ma ni ri glu pog po li ti~kog uvje re nja. To na {i es te -
ti~ari on da zo vu an ga`ma nom. Tre ba pri mi je ti ti da je uvjer -

50 Temat
lji vost li ko va ne pos to je}a ka te go ri ja u na {oj kri ti ci i knji`e -
vnos ti; oni vi {e ne li~e na ~o vje ka, ko ji je kao smrtno bi}e nes -
tao iz na {e li te ra tu re. ^o vjek u na {oj li te ra tu ri je ugla vnom
pro ta go nis ta ko ji ima ova kav ili ona kav po li ti~ki stav, u okvi -
ri ma plo {ne knji`e vne for me, i to je sva nje go va `ivo tna pre -
oku pa ci ja. Pra va knji`e vnost ni ka da kao da nas ni je to li ko bi -
la za oku plje na sa mo no vi nar skom po bu nom pro tiv vla da ra i
za ko na; – tu vi {e ne pos to ji po bu na pro tiv sta nja ko je se ljud -
skom bi}u kao ta kvom na me}e, i otu da, ta ko upro{}ena, na -
{a knji`e vnost nam se ~ini kao neu vjer lji va na por na bu ra ko -
ja nas za si pa go mi lom har ti je i po li ti ke.
Nepopustljiva paranoja je obuzela literaturu, i ta literatura
se ustrajno pribli`ava novinarskom delirijumu; ona povezuje
svakodnevne sitnice i besmislice, urli~u}i o konspiracijama
svjetskih razmjera. Jedina njena preokupacija jesu te politi~ke
trivijalije na koje je ona svela cijeli `ivot. Na {a literatura je paranoi~na
jer prekomjerno uva`ava svoju li~nost, njoj se ~ini
da je otkrila nevi|ene tajne. – Mi ve} sada vidimo kolika je to
paranoi~no prorokovanje hinjeno; tu nema `ivo deformiranih
slika. To su obi~ne floskule stvarnosti nasilno uglavljene u plitko
i usko knji`evno tkivo. – Na {a je knji`evnost obi~ni simulant
koji u prazna bjesnila bje`i od svoje nemo}i.
Ne pos to ji opo zi ci ja an ga`man-de zan ga`man: ako se an -
ga`ujem kao pi sac, de zan ga`ujem se kao ~o vjek, i obrnu to.
To je pi sao Ra do mir Kon sta ti no vi}. O~aja va nje, strah – to ni -
je pro gram. Ali jes te ljud skost, su ges ti vnost, uvjer lji vost: ne -
{to {to je, zna~i, mno go {i re i ja~e od pro gra ma; to su i
slo`ene di men zi je u knji`e vnoj stru ktu ri ko je ima ju svoj da -
tum i mjes to ro|enja. I ti se sen ti men ti na ju vjer lji vi je izvo de
na po lju li te ra tu re; za to je ona je di ni pra vi an ga`man. Taj
splet ljud skih osje}anja u gr~u kon kre tnog po li ti~kog do ba u
knji`e vnos ti je izve den uvjer lji vo sa mo on da ka da se ci je la
ta pro ble ma ti ka stvar no ti~e pi{~evog Ja; ali i on da kad je on
zna za nat ski re ali zi ra ti tu pro ble ma ti ku. Mo`da }e u tran -
spo zi ci ji tih sen ti me na ta bo lje za si ja ti i po li ti~ka gro za je -
dnog vre me na; to je u dru gom pla nu. Ka ko god, ta kva kon -
stru kci ja }e bi ti bli`e onom {to bi knji`e vno tre ba lo bi ti, iako
mo`da ne}e bi ti ni de set lju di ko ji }e ima ti u gla vi aso ci ja ci -
je, uspo me ne i ras troj stva da bi ra zu mje li tu osje}aj nost u
pu noj da tos ti. To ni je va`no. Ador no je pi sao da je aso ci jal na

Temat
51
umje tnost naj bo lja ne ga ci ja je dnog dru{ tva.
O di ja le kti~kom kre ta nju an ga`ma na i sti la ras prav lja li su
i Ca mus i Sar tre. Je di no ve za na {ih an ga`ova ni ka s nji ma jes -
te to {to ni su ~ita li ni je dnog ni dru gog. Odbo lo vav {i pet go -
di na an ga`ma na i is to ri je u Po kre tu otpo ra to kom Dru gog
svjet skog ra ta, pi {u}i svo je kro ni ke u lis tu Com bat, Ca mus se
po vu kao po no vo u o~aja nje i bor bu pro tiv gnu sne ljud ske
ko bi: pro la znos ti. Na pus tio je is to ri ju i ure do va nje njo me, ni -
je se izra vno za la gao za po prav lja nje so ci jal nih pri li ka. Ja sno
je da ga je zbog to ga Sar tre kri ti ko vao – Ca mu so va pri je tnja
da }e se po vu}i u pus ti nju iz gle da la mu je bes pre dme tnom:
Ca mus, to je ta ko|er ka vez, sa mo ma lo rje|e na se ljen – po -
ru~uje mu Sar tre. Ca mus je u is to ri ji vi dio jo{ je dan ap surd –
i ni je ga `elio tu ma~iti. U svo jim ese ji ma se za gnju rio u sa mo -
ti nju pus ti nje, i po ku {ao se bi obja sni ti: {ta je s ~o vje kom, {ta
je s nje go vim `ivo tom, kroz {ta to on pro la zi, i {ta tu mo`e li -
te ra tu ra Sar tre ga je op tu`ivao {to ne da je is to ri ji smi sao, ne -
go to tra`i od nje sa me; Sar tre je ne go do vao {to Ca mus pos -
tav lja uslo ve za ula zak u is to ri ju kao da je van nje. Sar treu je
sme ta lo {to je na kon ra ta Ca musov mo ral bio sa mo li te ra tu ra.
Ca mu su – ma ko li ko da je to `elio Sar tr – ni je bio stran di ja -
le kti~ki ma te ri ja li zam – i to bo`nji uzmak od is to ri je u si gur nu
za vje tri nu me|u lju bi te lje umje tnos ti i `ivo ti nje – {to su mu
@an son i Sar tr pri pi sa li u po le mi ci – Ca mus sma tra glu po{}u,
be za zle nom. On zna da je i taj nje gov po vra tak o~aja nju ta -
ko|er his to ri~an; i on }e ~o vje ko vo pos to ja nje i ka te go ri je ko -
je su i{~a{e ne do ras ki da nja sa gle da ti upra vo u sjen ci his to ri -
je, u ko or di na ta ma stra vi~nog vre me na i pros to ra. To }e bi ti
ja sno u Po bu nje nom ~o vje ku. Ca mus ne `eli vje ro va ti i osmi{ -
lja va ti po vi jest – jer to vo di u na si lje. Me|utim, on ipak `eli u
od ne {to od te po vi jes ti i vje ro va ti – da ne bi to na si lje odo -
brio. Ca mus sa mo ne `eli po ima ti po vi jest kao ap so lu tnu vri -
je dnost. Ca mus mi sli `ivot u pro tur je~nos ti ma; on se za la`e
za go vor bli zak {u tnji, za slo bo du ko ja stal no ~e zne za bit kom
kao svo jim uki da njem, za umje tnost ko ja ne mo`e se be os -
tva ri ti i odvo ji ti od mno gos tru kih fun kci ja ko je pro`ima ju, za
mi sao ko ja stal no gra di cje li nu is to do bno je ru {e}i, za to ru -
{e nje na pu tu sa mos tva ra nja; on ple di ra za po vi jest ko ja re -
ali zi ra mo ral ni smi sao lu ci dno spo zna va ju}i uza lu dnost i ne -
mo gu}stvo. Ca mus je spo jio me di te ran sku lju bav pre ma

52 Temat
`ivo tu i lu ci dnu kon sta ta ci ju ap sur da, ne mo gu}nos ti sre}e.
Otud dolazi Camusova mudrost, naspram Sartrova anga`mana
koji }e ga odvesti u odobravanje i pre}utkivanje komunisti~kih
zlo~ina, u ostvarenju cjelovite vizije svijeta. Postoji
li u takvom mi{ljenju Camusov anga`man Njega samo interesuje
`ivot kao koloplet proturje~ja; i on ucrtava ~ovjeka u
punini njegova `ivotnog djelokruga u vremenu i prostoru.
Njegovi se eseji bave ~ovjekovim `ivotom i umiranjem; i to je
anga`man. Sartre je tek deceniju kasnije u Rije~ima priznao da
je literatura nemo}na u popravljanju socijalnih prilika; to je
naglasio u djelu koje je pisao u vrijeme kada je fanati~nu komunisti~ku
mlade` uvjeravao da se odrekao literature. Ve} tada
je osje}ao da se jedna literatura praksisa ipak rodila u doba
nepronala`ljive publike, i to je taj paradoks koji nije uspjela
pre`ivjeti netaknuta. To je izgleda Sartr znao i po~etkom pedesetih
godina u polemici, a Camusov bijeg u o~ajanje zbog gnusne
ljudske kobi prevrtljivo je koristio u njegovom diskreditiranju.
On je razumio Camusa i svjesno `rtvovao prijateljstvo;
Sartre je kasnije priznao, nakon Camusove pogibije, da je Camus
bio me|u posljednjim piscima koji su vjerovali u moralnu
konsekventnost literarnog ~ina. Literatura je bila njegovo jezgro;
`ivot, literatura. On je tra`io idealnog ~itaoca. Sartre je pobijedio
u polemici; njegove ideje godinama kasnije doslovno
ostvaruje literatura pretvaraju}i se u eti~ki i socijalnoodgovorni
ki~, u revolucionarni pokli~. To ostvaruje i na {a dru{tvenoanga`irana
knji`evnost zaokupljena ratom i tranzicijom.
Ka da je u pi ta nju D`ojs, on se u li te ra tu ri ne od go vor no
po na {ao otpo~et ka. U Prvom svjet skom ra tu on `ivi u du bo -
koj unu tra{ njoj izo la ci ji. Bor be su vo|ene na svim stra na ma,
car stva su pa da la, kra lje vi su odla zi li u pro gon stvo, sta ri po -
re dak se s tres kom ru {io, a on je spo ko jan sje dao za sto – i pi -
{u}i Uli ksa imao osje}aj da ra di ne {to za naj da lju bu du}nost.
Po li ti ka me ne za ni ma, go vo ri svo me bra tu, je di no {to me za -
ni ma jes te stil!
[ta bi re kla na {a naj sa vre me ni ja an ga`ova ni~ka mi sao:
D`ojs je ne od go vor ni rea kci onar, obi~ni mo lus knik; D`ojs se
po la ko pri bli`ava de sni ci Ot kud su ta mno go broj na go spo -
da i dru go vi, te go spo|e i dru ga ri ce, ti li te rar ni tru dbe ni ci i
dje la tni ce, uop {te si gur ni da je an ga`man na nji ho voj stra ni
Ka kav je to on da kon cept ako ide u pri log na {im {kri ben ti -

Temat
53
ma Je su li to oni upu}eni ji u stva ri li te rar ne od D`oj sa ili Ca -
mu sa Je dnom kad odlu~imo ras-ki{-iti ta nji ho va pi sa ni ja, te
nji ho ve is pre me ta ne urat ke, {ta }e os ta ti od te na {e prve li ni -
je u od bra ni pred sti lom u li te ra tu ri, od tih di ver za na ta an -
ga`ma na Ni Ki {a, ni Ca mu sa, ni Sar tra; sa mo pro vin ci jal na
har ti ja, zgu`va ni pa pi ri, pro mo~eni.
[ta se do go di lo s an ga`ma nom Mi ga gle da mo sva ko
ve~er na te le vi zi ji u toj ami zan tnoj igri ci skri va nja i ot kri va -
nja is ti na. Ci je lu na {u li te ra tu ru, svu nje nu stru ktu ru i smi sao
gle da mo sva ko no} emi ti ra nu u igri skri va~a. Ili ispi sa nu u tri
stup ca no vi na. To je ipak sa mo ko lu mnis ti~ko i re por ta`no
na tra`nja{ tvo. Ne ka kva po li ti~ka od go vor nost, pri mi je nje na
i spro ve de na u li te ra tu ri; to je pu ki dne vno po li ti~ki ko men -
tar. Pre ma tim uzu si ma – an ga`ovan je ne ki ro man~i} ko ji
izno va ispi su je na {u ra tnu gro zo tu ili tran zi cij sku mu ku, pro -
mi~u}i do bar stav, a da pri tom to ni je ni ro man, i pi sac je po -
sve ne si gu ran o ~emu za pra vo pi {e, a mi sa mo mo`emo na -
slu}iva ti {ta je htio re}i – dok je naj ve}i hi rurg sa vre me ne du -
{e, stvo riv {i pro zu s ne vi|enim ri tmom u pro {lom vi je ku, s ri -
tmom ko ji je ne pre va zi|en do da na da na{ njeg, ra spo riv {i
bol na mjes ta na {eg sa vre me nog sen zi bi li te ta prvi i naj hra bri -
je, kon sta tu ju}i da se se ne ke stva ri stu bo kom pro mi je ni le u
~o vje ko vom `ivo tu – za pra vo, zna te, obi~na ku ka vi ca i igno -
rant ko ji se bo ji ra ta i po li ti ke. Zas tar je li ro man si jer!
Pos to ji li ne ko me|u ozbi ljnim ~ita oci ma ko ga do ti~e ne -
{to od ove an ga`ova ne vi ke Pod mas kom naj pro zir ni je ola -
ko tnos ti, u za ma hu spi sa telj ske ne in ven ti vnos ti i ne ukos ti,
po ja vi la se, eto, je dna knji`e vnost, po ka zu ju}i nam na pet hi -
lja da se dam sto {ez de set i pet mjes ta pro ru plje nu vi je tnam ku
svo ga in te le ktu al nog i za nat skog umi je}a; ona nas stal no za -
slje plju je bli jes ko vi ma svo je dru{ tve ne an ga`ira nos ti, ta ko da
na po~et ku od te ko ri sne grmlja vi ne ne uspi je va mo ra za bra -
ti ni slo va.
Kakvo dru{tvo, kakav spor i koja kritika, kakvo ozdravljenje
koje zemlje i kakvog dru{tva; {ta to buncaju na {i pisci, u {ta
to oni vjeruju: koliko je to kilometara i kilograma zla i nacionalizma
ostalo raskrinkano pred njihovim o{trim napadom; za-
{to an ga`man, oda kle i po ~emu upra vo taj an ga`man, {ta je
taj an ga`man i {ta se ho}e tim an ga`ma nom Ti {i na; na ova pi -
tanja nemaju odgovora, i to }e tako i ostati.

54 Temat
Mir nes So ko lo vi}:
Mra~no za vje {ta nje
VI JEK je jo{ uvi jek mlad i ne vin, kao di je te; dva na es to go -
di{ njak. Oda hnu li smo – `ivo va}emo u sre tnim i gor kim da -
ni ma si tnog be smi sla i ra zo no de, ko li ko se bu de da lo! Ni kad
vi {e ni smo te`ili opu {te nos ti kao da nas. Sve se uho da lo, i srce
na {e umje tnos ti ku ca tim ri tmom, smi re no: jer sve se zna –
sve je ja sno. Umje tnost te`i re la ksi ra ti ~ita te lja; ~uva mo se ta -
hi kar di je. – Knji`e vnost za to po se`e za obi~nim re gis tri ma
ko ji }e bi ti ra zu mlji vi i anal fa be ti ka da mu bu du ~ita li. Umje -
tnost imi ti ra os ku dnost va {ih `ivo tnih sti lo va; stil je to us tva -
ri po mje ri va {ih `ivo ta, to je taj mir. Ona ne}e da nas za ma -
ra – jer mi ~ita mo sa mo po sli je po sla. Knji`e vnost re|a ve}
vi|eno i pot vr|uje ono {to je i na ma sa mim do bro po zna to;
ona `eli da ~ita lac kli ma gla vom za do vo ljno le`e}i na so fi – da
se smi je, da se smi je {i.
No sve su to bla go da tne ola ko tnos ti, mi slim na taj mi ni -
mum utje he i re da. Bla ga knji`e vnost je pri vi|enje i hi pno za,
ona za mje nju je stva ri ko je se ne mo gu za mi je ni ti ni~im. Ona
je sa mu se be uze la zao zbi ljno, u toj la ko}i svi je ta. Knji`e -
vnos ti vi {e ni ko ne vje ru je: sve {to se pre do~ava – sve je to je -
dna op sje na, sve je hi per re al nost! I naj stra {ni ja i naj su ro vi ja
zbi va nja o ko ji ma mu ca na {a knji`e vnost se ~ine kao la`, kao
ne dos toj na fi kci ja. Lje po ta ko ju osje}amo se ra|a od stvar nih

Temat
55
`ivo tnih po tre sa, pro`iv lje nih ne mi ra u mra~nom i ogro -
mnom lu di lu `ivo ta; tre ba lo bi to is ko ris ti ti. Bla ga umje tnost
ih pro koc ka va svo jim ri tmom; ona ih ne zna pre na gla si ti da
bi nas uda ri li u utro bu. Pos ta li ste ta ko imu ni na pa tnju i zlo;
na strast.
Umil nost ko ju osje}amo u do di ru sa svi je tom: je li to ta~an
osje}aj svi je ta Taj red ko ji je uspos tav ljen u tki vu gra|an -
skog `ivo ta, to opu {te no pre tra ja va nje – je li to taj `ivot; je li
to taj svi jet ko ji nas okru`uje @eli mo knji`e vnost ko ja nas
ne}e uzne mi ra va ti. Ona nam ne kva ri mi ran `ivot, i mi smo
on da za do vo ljni. Knji`e vnost ko ja se po dre di la op {tem ri -
tmu; ko ja pri ka zu je na {u ti hu in ti mu, skla dno. Ona `eli da
os ta ne te ra vno du {ni; i naj ve he men tni ja i naj bol ni ja do -
ga|anja ser vi ra}e nam raz bla`ene u la kim re gis tri ma ko je ra -
zu mi je mo; jer va lja ne ka ko pro gu ta ti taj olo vni prah, zar ne
Vi jek je jo{ uvi jek mlad, dva na es to go di{ nji. On je na slje -
do vao tes ta ment ko ji mu je prvog da na nje go va ro|enja do -
spio u ru ke; on bi mo rao zna ti {ta je sve ispi sao nje gov pret -
ho dnik, mra~ni sje do bra di sto go di{ njak. Nje mu je jo{ u ko li -
jev ci sto ti nu pu ta to sve pro~ita no; ka ko se odmo ta va ju u`asi.
On je mo rao u}i u svoj svje sni `ivot s tim zna njem; nje go vo
dje tinj stvo je bi lo prot ka no mra kom zbog za vje {ta nja u ko je -
mu je pi sa lo sve. A {ta smo do bi li; ola ko tnost, ra zo no du. In ti -
mu, ti hu i si tnu sre}u. Knji`e vnost in ti me! Sve op {tu ra zu mlji -
vost i pri jem~ivost, u ime ilu zor nog oz drav lje nja.
Ne ka nam ne ko po ka`e {ta je jo{ os ta lo od `ivo ta! Tre ba lo
bi nadomjestiti te pustinje vremena koje su se razotkrile nakon
{to smo ostali bez rada; smislili smo zabavu, i sve otjelotvorili
na njenu sliku i priliku. Ho}emo li ponovo govoriti o razorenjima,
o to me ka ko su lju di po sla ni u ~a| i pe peo; o onih sto ti nu
i trideset hiljada ljudi {to su u sekundi prevedeni s onu stranu
`ivota. Cijelo umiranje je postalo samo jedna funkcija aparata;
nezgodno dejstvo jednog dugmeta! Ho}e li nam se jednom
otvoriti put bezbolnog usmr}enja ^iji to glas dopire iz godine
1938 To je onaj {to je bi jav {i de se tlje}ima u ko lim skom le du
zaboravio ime sopstvene `ene; ~ovjek-sirovina.
Dva de se ti vi jek; to je bi lo, pa to je os ta lo iza nas, ne `eli -
mo se vra}ati; ne}emo se vi {e ni ka da op te re}iva ti. Ni {ta se od
to ga ne do ga|a da nas Za~epi mo u{i; na pra vi}emo i od to ga
dva de se tog vi je ka za ni mlji vost, ako bu de tre ba lo! Kao {to

56 Temat
smo i od ovog sto lje}a. Po slo`i}emo ga u tu ris ti~ku ru tu. – Ra -
zo no da je ono {to vas ~eka, ona je ta bla go dat. Ona vas to tal -
no ra zo ru`ava i vi joj se pre pu {ta te, nje noj im pre si vnoj sna -
zi. U`asi i ne mi ri; la ko}a i nar ko za, in ti ma; do bro, tu smo.
In te re su je me sa mo mra~na lje po ta ko ja bo de kao za -
ra`ena inje kci ja ra vno u gan gli je. [ta je lje po ta da nas ako ni -
je taj `iv~ani ne mir, to ne uras te ni~no za no vi je ta nje Taj mrak
na {ih ~ula – kao ek sta za u ne mo}i; kao za nos ra zva lje nim svi -
je tom. To uz di za nje ki nje ne i mu~ene du {e iznad pa kla, kao
da ni {ta dru go ni je pre os ta lo! Ni {ta od to ga ne smi je bi ti
izra`eno izra vno; na pi {e li se sve to kao {to se go vo ri – ako se
sve to sa mo pri ka`e – ~itav }e je dan svi jet pas ti u ru {e vi ne, a
to mu tno ne bo }e se sru {i ti na na {e gla ve. To mu tno oluj no
ne bo his to ri je ko je de se tlje}ima pri ti{}e na {e du {e! Tre ba lo bi
vi {e je dnom pri po vi je da ti s po mi re no{}u i tri jum fom u ne -
sre}i. Sa za no snim odo bra va njem zla i pa tnje!
Ras tra ga na ko {mar na stvar nost za kla pa }e se sa ma od se -
be u ar hi te kto ni ku umje tni~kog dje la. Kom po no va na kao
har mo ni~na tvo re vi na, po za ko ni ma ko ji su re zul tat pla na,
una pri jed smi{ lje nog. Ta pa tnja i zlo, ti fra gmen ti u`asa, ti be -
smi sle no ras ki da ni pri zo ri, ure|eni su kao kre pus ku lar na sli -
ka, s izva ja nim mra kom kao lje po tom, i pro ti~u}im vre me -
nom kao zas tra {u ju}om mu zi kom. Sa vr{e na ra vno te`a oku -
plja te krho ti ne ras ka sa plje nog svi je ta, u `ivot, u ri tmu ta la sa
pred ve li~an stve nim hra mom ta me na brdu. Spa ja nje pa tnje
i ne sre}e, zla; i ne po nov lji ve zvon kos ti umje tni~kog uo -
bli~enja!
Tre ba te odu ze ti sto lje}u ne vi nost! Nul te go di ne su pro {le.
Svo jim su mra~nim sva nu}em vi jek je ot krio ~o vje ka ucrta -
nog u ne pre gle dnom ob zo ru pa tnje i zla. Od naj ra ni jeg dje -
tinj stva je slu {ao ka ko mu se ~ita iz mra~nog za vje {ta nja! Ot -
kud opet ta za vo dlji va re la ksi ra ju}a mu zi ka kra ja vre me na
Ot kud u knji`e vnos ti to za do volj stvo in ti mom, si}u {nom tu -
gom, me lan ko li jom Tim be za zle nim svo|enjem svi je ta i
osje}anja Sve je sa mo za ba va; pros to co oli ra nje. Da nas ka da
ira ci ona li zam tri jum fu je kao pra vi lo; a mi i ne zna mo da nam
ni je ja sno {ta ~ini mo kad ne {to ra di mo. Je li ra ci onal no ne pi -
ta ti se {ta uop {te ra di mo Pos ta li smo sve mo}ni po put bo go -
va: mo`emo sve ra zo ri ti! A ple {e mo val cer opu {te nos ti, jer ne
zna mo ko li ko lju di mo`emo ubi ti sa mo je dnim po te zom. Ka -

Temat
57
ko se mo`e us ta no vi ti gdje ide na {a ri je~ Mo`emo ubi ja ti ne -
vi dlji vo: ra za ra ti mi li one sli ka i pri li ka. Do bra su bi la vre me -
na kad smo zlo mo gli pro go ni ti; ma kar smo zna li gdje je.
\avo se na se lio dru gdje, a mi i ne zna mo gdje.
Poznajem hiljadu literarnih na~ina u prenagla {avanju tog
zla. Valjalo bi sve spojiti u harmoniji velikog stila; valjalo bi ga
poja~ati kako bi se ono multipliciralo, uzdiglo poput oluje. Bilo
bi dobro pokazati kako je sve mogu}e ostvarenje zla i nesre}e.
Bio bi to zahtjev za jedinstvom i odbijanje neotklonjivog
svi je ta; jer ni to dje lo ne bi mo glo bez zbilj skog. Nad tim
zatvorenim zlom ~ovjek bi mogao vladati i spoznavati; pisac
bi ta ko odbio taj svi jet ne pris ta ju}i bje`ati iz nje ga. @ivot je
ko {mar, i mi ne zna mo u ko jim sve po no ri ma spa va zlo, ka ko
i kada donosi patnju, ali taj `ivot upodobljen u ritmu velikog
stila – ti krici raskidanog svijeta uharmonjeni u melodiju
knji`evne konstrukcije: zlo }e tako potrajati do kraja `ivota,
produ`eno i neprekidno, kao da je jedini smisao; nama }e ono
mo`da biti tako jasnije. Ono je doista dominanta na {eg svijeta.
Umjetni~ka konstrukcija mo`e ukinuti slu~ajnost koja
slu|uje; mi }emo odo bra va ti to zlo i ne sre}u. – Oni su stvo re -
ni u knji`evnom svijetu na {om @eljom – koja odgovara najdubljem
na {em Ja; mi bismo u umjetni~koj konstrukciji
podr`ali ra zvi}e tog zla i pa tnje: ne ka do|u, oni uvi jek do la -
ze! [irili bismo ruke pred ni {tavilom, i otud bi dolazila na {a
sna ga! Ca mus je go vo rio da bi se tre ba lo su sre tnu ti s tom no}i,
ali ne ka to bu de no} po lar na, no} du ha! Ne tre ba: mi ka`emo
– ne ka ta no} bu de {to je mo gu}e mra~ni ja: tre ba se umje ti
pre da ti tom mra ku, pro`eti se njim; tre ba si}i u to mra~no srce
obavijeno mrakovima i mraketinjama, i mrakovati u tim zamra~enim
mra~ilima! Valjalo bi napraviti harmoniju, istkati
himnu od te nemo}i ~ovjekove koja traje pola stolje}a: prenaglasiti
je, otpisati svaku nadu, produbiti zabrinutost, naslutiti
nesre}u do prizvanja. Uraditi vi {e ne {to s njom: protiv spokojstva,
protiv negli`ejstva! Tor`estveno uharmoniti fragmente
u`asa! Mo`da }e jednom iz tog defetizma vaskrsnuti majesteti~na
umjetni~ka konstrukcija!
Vratimo se, molim vas, {ezdesetak godina unazad, ponovo
do Ca mu sa – tog o~aj ni ka ko ji je me|u prvi ma osje tio da ne ke
stvari zanavijek izmi~u iz ~ovjekove ruke. Camus pi {e o tom
su sre ta nju sa su ro vo{}u smrti, o~i u o~i, o tom fi zi~kom stra hu

58 Temat
`ivotinje koja voli sunce. O toj ljubomori na `ivot koji }e se
nastaviti i nakon smrti odakle poti~e sav u`as pred umiranjem.
Je li ~u dno {to je upra vo on na pra vio tu sin te zu bla`en stva i
nezadovoljstva, na pragu jednog vremena u kojem }e se raspr{iti
sve nade. On je napisao: nema ljubavi prema `ivotu bez
o~ajavanja zbog `ivota! Nama se danas to bla`enstvo ~ini iluzornim,
a jedino je o~ajanje izvjesno; ostaje samo sumrak –
kao da je camusovsko sunce potonulo. Bilo bi dobro u knji`evnom
djelu pokazati taj pro {av {i svijetli dan `ivota u svoj punini;
samo iz razloga da trijumfujemo u nadmo}nosti u onom
momentu kada ga mrak po~ne zatrpavati nemilosrdno, najednom:
ni je li to ta ko u stvar nos ti, ni smo li to do vo ljno pu ta gle -
dali u `ivotu! Ne postoji nikakav `ivot, nikakva ljubav! ^ekamo
mrak no}i da ispjevamo svoju poemu! Mi }emo opjevati
samo to o~ajanje, uzdignuti ga na pijadestal.
Zlo i pa tnja mo ra ju tra ja ti: i to je do bro. Ne}emo upo zna -
ti ni {ta ako ne do~eka mo smrt ra {i re nih ru ku. Va lja nam pri -
zva ti smrt: tre ba na pra vi ti po emu u nje nu sla vu. Smrt je smi -
sao `ivo ta, ona je li je pa; umjes to da je pre vla da mo, tre ba je
za vo lje ti, ne sa mo pri hva ti ti. To je mo`da na slu}ivao Broch
pri je vi {e od po la sto lje}a – kad je `ivot svog Ver gi li ja pri ka -
zao kao umi ra nje. Tre ba lo bi ~e znu ti da }e u se u ri tmu sno -
vne po eme, kao Ver gi li ju, uka za ti pra-sli ka svih sli ka u tre -
nut ku umi ra nja; da se to bru ja nje ri je~i uklo pi u po~etak kao
no vo bu|enje.
U to ime tre ba pri pus ti ti zlo u li te ra tu ru; i pos ta ti po bor -
nik zla i ne sre}e. Utje ha je smi je {na, tre ba pri zva ti strah i su -
ro vost. Uni je ti u dje lo svu mr`nju, svu te go bu. Spo ji ti sve ele -
men te stru ktu re, tjes ko bno i gr~evi to, s uz da njem u mra~nu
epi fa ni ju, u ot kri va nje taj ne re al nos ti, u pri do la zak ko bne ti -
{i ne: to svo|enje u sklad sa mrtva~kim sja jem. Vje ro va tno
}emo ta da ci je li `ivot gle da ti sa tog sta no vi {ta smrti, kao da
nas je pre ra ni mo ment ve} sle dio, u skla dnoj kon stru kci ji u
ko joj }e se sve odmo ta ti kao us traj ni put pre ma ra spa da nju.
Pu to va nje na kraj no}i! Gle da}emo u tom knji`e vnom svi je tu
ka ko stra da ju ju na ci u tra gi~nom `ivo tu, a pri tom se smi ja ti
i u`iva ti u ne mi lo srdnom i brit kom is ka zu, uprkos du bo kom
ra zu mi je va nju, uprkos po tre se nos ti! Pro la zi}emo tim mu~ili -
{tem kroz smi jeh i ga|enje, s es tet skim u`iva njem. To
pro`ima nje tjes ko bnim `ivo tom va lja lo bi pro ves ti u ime {to

Temat
59
su ges ti vni je umje tni~ke kon stru kci je. Pi sac bi tre bao bi ti kao
mra~ni pro rok ko ji do la zi s kra ja gra da i pri la zi ra vno du {nim
uno se}i im se u li ce; je dnom }ete se si gur no ra spas ti; ako se
ne ra spa dne te sa mi, on da }e vam rat ras ki da ti ti je lo! Stvar -
nost je ne do vo ljna – tre ba je pre na gla si ti i uz di}i zlu kob. Re -
ci mo to krat ko i ja sno: ne sre}a je uvi jek li je pa, sve ne sre}no
je li je po, ~ak je ne sre}no je di no li je po! Bi lo bi do bro da se ro -
di knji`e vnost dva pu ta su ro vi ja ne go {to je `ivot bio ne mi lo -
srdan pre ma lju di ma. To po lu vje ko vno ra su lo i klo nu lost mo -
ra da su za slu`ili je dnu lje po tu!
To mra~nja{ tvo – to pri zi va nje ne sre}e ni je ni ka kav hir! To
je sa mo nor mal na es te ti~ka rea kci ja; pre na gla si ti i pro du bi ti,
or kes tri ra ti di men zi ju je dnog svi je ta. Odo bri ti, pri hva ti ti pos -
to je}e zlo i ne sre}u. Slo`iti se sa svi me! To pre la ma nje ste ga
do bra ni je pu ko ra zva lji va nje obru~a onog }if tin skog bu re ta
iz gra|an skog dru{ tva 19. vi je ka; his to ri ja je da vno slo mi la i
ra zlu pa la to bu re. Ona je zlo za uvi jek oslo bo di la i pos tva ri la,
ono ne za ja`lji vo pi ru je svu da oko nas. Zar smo ve} za bo ra vi -
li Dva de se ti vi jek! Pam ti mo li onu [a la mov lje vu ve li ku ra -
vno du {nos ti, ka da su lju di, pod vrgnu ti mu~enji ma, iz gu bi li
sva ko se be lju blje i po nos, a lju bo mo ra i strast – ti ca mu sov ski
sen ti men ti – ~ini li su se kao ne ovo ze malj ski. Ti lju di su shva -
ti li da smrt ni je ni {ta go ra od `ivo ta i ni su se bo ja li ni je dnog
ni dru gog. Nji ho va se ne sre}a ni je mo gla po di je li ti s pri ja te -
lji ma; to ni je bi la sva ko dne vna tu ga na {ih gra|ana. Sje}am se
i onih Ba be lje vih i Crnjan ski je vih ga li cij skih po lja, ra zlu pa -
nih ~ela! I ugu {e ne do jen~adi u fur go ni ma, na du tih trbu ha i
gla va, i nji ho vih maj ki ko je se odri~u te svo je mrtve iz ga`ena
dje ce u Au {vi cu, kod Bo rov skog. Sve su to stvar ne sli ke ko je
vam je za vje {ta la knji`e vnost dva de se tog vi je ka. Zlo i ne -
sre}u, ko je va lja sa da evo podr`ati u cje li ni je dne knji`e vne
kon stru kci je. – Mi ni {ta od to ga ni smo isi sa li iz prsta! Ovaj vi -
jek je sva nuo su mra~no, i to bi smo tre ba li ma kar pri hva ti ti.
Ta es te ti ka bi mo gla bi ti ro|ena u mra ku bi je sa, u krat kom
bljes ku mu dros ti. Mje ra te `e|i za zlom i ne sre}om u okvi ru
je dne knji`e vne kon stru kci je – mo`e bi ti i po ka za telj mu -
dros ti. To zlo, to podr`ava nje Zla – us tva ri jes te do bro u sa -
mo`ivos ti; ~is ta gr~evi tost, kao crni hu mor; ne {to i ja~e i {i re
od iro ni je. Ko~ope re nje ega, pre zi ra nje be spo mo}nos ti; sa -
mo ra za ra nje kao ne na dma {ni nar ci zam. Ci je la kon stru kci ja

60 Temat
tre ba la bi bi ti po dre|ena cje lo vi tom os tva re nju zla, nje go va
tri jum fa; ne dos ti`nom pe si mi zmu kao kraj njem smi slu. Mo -
ral bi se tre bao oko ris ti ti onim {to ga ospo ra va; i Mer sa ult ~ini
zlo za to {to osje}a ne mo} do bra. Bi lo bi do bro u sva kom tre -
nut ku na gla {a va ti tri jumf smrti. Pla to nov ni je go vo rio di rek -
tno o izne vje re nju na de na kon do las ka so ci ja li zma, o ni {ta vi -
lu; on taj so ci ja li zam u svo jim ro ma ni ma os tva ru je do kra ja:
on sa mo pre na gla {a va to ni {ta! On je zlo i be smi sao izvo di
skla dno, u ko he ren ci ji. Dje voj~ica Nas tja ko ja je po sve ti la
svoj `ivot ko pa nju ja me da bi bi la sa gra|ena ku la so ci ja li zma,
na kra ju umi re: i je di no ona bi va po ko pa na u ja mi! To je kraj
ro ma na. Ko mu ni zam je bio dje~iji ~in, a Nas tje ne ma! On i je -
zi~ki pre na gla {a va na ka ra du so ci ja lis ti~kog `ar go na vo de}i
ga se man ti~ki u sli je pe uli ce. Za har Pa vlo vi~ umi re u svo joj
fas ci na ci ji ma {i na ma, a nje gov po si nak na kon lu ta nja Re vo -
lu ci jom kre}e u su sret mrtvom ocu. To je je dna ne ga ci ja svi -
je tlog eti~kog ide ala, smje {te na u sa mo srce eti~kog im pe ra ti -
va; u cen tru es te ti~ke kon stru kci je na la zi se Ja ko je stva ra za -
kon. Da ni smo je dnom `elje li do bro, zlo bi nam bi lo ne za ni -
mlji vo, kao sva ko dne vni ca. To ni je hu ma na umje tnost. To je
tri jumf `ivo ta, va tro met stras ti i sti la! Mra~ni va tro met! Ni {ta -
vi lo je sve, i u ta kvom okru`ju tre ba obrnu ti na dre alis ti~ku
in ten ci ju: tre ba `i vje ti ta ko da se iz gu bi ci je li `ivot. Ne moj mo
bi ti nai vni: do bi ti ga ne mo`emo! Na dre alis ti~ka op kla da je
ra zri je {e na. Ca mus i Bre ton su jo{ uvi jek osje}ali to pli nu sun -
ca ko je je po to nu lo, i na da li se.
Bi lo bi do bro upo zna ti Bec ke to vu ot kro ve nje iz one april -
ske da blin ske no}i 1946., ka da mu se bu du}e dje lo ot kri lo kao
iz vrnu ta ru ka vi ca, kao mra~no ot kri}e skri ve nog, kao ne ga ti -
vna mi sao; ta mi sao je ka sni je iz vrnu la, obrnu la, po re me ti la,
su mnja la, pro di ra la, ni {ti la ci je li `ivot. Ci je li `ivot na~ini la
pra zni nom! Bec ket je uni {tio knji`e vnu kon stru kci ju: ta ko je
to mo ra lo bi ti; jer je sam `ivot bio ra zo ren, svi jet se uka zao
svo jim od sus tvom. Tre ba lo bi ima ti na umu ovu ne ga ci ju pri -
go dom po di za nja es te ti~ke kon stru kci je; Bec ke to va sjen bi
mo ra la bi ti za bi lje`ena na tom ne ga ti vu.
Rije~ }e se ve} prilagoditi da izrazi tu negativnost, pa makar
svirali i u lju {ture. Izvrnu}emo gramatiku kao rukavicu, u
ime spasenja harmonije. To ipak ne}e biti puko zavijanje vukova.
Tretira}emo sebe kao one koji ne mogu izmaknuti toj

Temat
61
ne sre}i, kao one ko ji je za zi va ju; da}emo se be u je dnoj tran -
sponovanoj formi. – Kao da smo bilo koji ~ovjek, svaki ~ovjek,
u dru gom li cu, u tre}em li cu, u mno`ini ako tre ba; on da }emo
opet vra ti ti u prvo li ce – i pre do~iti da je to sa mo na {a ne sre}a,
da se ne mo`e ni za mi je ni ti ni~im, da nas ni ko ne mo`e odmi -
je ni ti u njoj. Sva ga dost, svo zlo, svo bla to pos to ja nja – ba~eni
jednom nasumi~no u vjetar pro {log vijeka – trebali bi se vratiti
sada s dubljim i zlokobnijim zvukom i ja~im zna~enjem.
Da se dogodi saznanje nesre}e i zla. Smrt pojedinca, na {a smrt
trebalo bi poslu`iti samo kao motiv za jednu veli~anstveniju
strukturu koja ne ostavlja nikakvog izlaza.
Ni {ta od to ga ne}e bi ti po}u dno za na {e pro je ktan te no -
vog ne du`nog ~o vje~an stva: po do bni su pis ci ko ji vje ru ju u
na pre dak i do bro tu. Ni {ta se vi {e zna~aj no ne mo`e ura di ti ni
do go di ti: let’s ha ve fun! Me nad`eri vo le an ga`ova ni ke ko ji
us traj no ra de po prav lja ju}i ku le zla; one ko ji im os tav lja ju
utje hu. One ko ji da ju svoj pri log u sta bi li za ci ji nji ho vog svi -
je ta. Ta kva je go to vo ci je la na {a tra di ci ja. –
Tre ba se sa mo sje ti ti onih na {ih na ro do no snih pri po vje -
da~a s po~et ka pro {log vi je ka: oni su go vo ri li i sa~inja va li
pri~e u pu noj do bro ti bi va nja; tre ba se sje ti ti An dri}eve vje re
u umje tnost, u red i mje ru, ili onog Se li mo vi}evog za -
sla|enog smi sla u lju ba vi, ili Diz da re vog Do brog-Ra do ji ce-
Bi je li}a-ko ji-se-va vi jek-ra do vao, ili ne vo ljnih voj na. Ili Ki {o ve
svi je tle vje re u eti~ku oda nost i do slje dnost ko ju pot vr|uju
nje go vi li ko vi. Pa sve do da na{ nje pos tmo der nis ti~ke vje re u
do bro tu pri po vi je da nja, u po mi re nje an ta go ni za ma, sve do
angažovanog oslanjanja na prosvjetiteljstvo, na liječenje
knjigama. Pod sje ti mo se me lan ho li je i la men ta ci je nad his to -
rij skim usu dom ~o vje ka u na {oj knji`e vnos ti; na {e bo le}ive
po ezi je. Tre ba lo bi izno va pro}i tom tra di ci jom. Sve je to je -
dna an|eos ka tra di ci ja. A i naj ve}i re li gi onik bi da nas mo rao
u svoj svi jet pri pus ti ti |avo la – ako ga uspi je na}i – ako bu de
to li ko mu dar da ga izva bi – ako ga vrag uop {te bla go slo vi
svo jim uka za njem – od`i vje ti s njim je dan pe ri od, uko li ko ne
`eli ispas ti smi je {an, kao svi je tla ta~ka u tmi ni sve pri su tnog
zla. Sve pri su tnog kao stvar nost. – Mo rao bi to zlo pro pus ti ti
kroz se be, spo zna ti ga, {to `eli mo i na {oj es te ti ci.
Op sje dnu tost smr}u, ha lu ci na ci ja i apo ka lip sa, mje se~ar -
stvo i krv, zlo i pa tnja – sve su to sa bla zni za {to va oca he do -

62 Temat
nis ti~kog svi je ta po tro{ nje i ra zo no de. Bi lo bi ko ri sno u nji ho -
vu ~ast stvo ri ti dje lo kao otvo re nu ra nu: s gno jem o~aja, gnje -
va, ru go be. Kao Se lin; pre na gla si ti je dno sta nje ra ta i u do ba
mi ra, kao ko {mar iz ko jeg ne ma bu|enja. Tre ba lo bi spa si ti tu
his to rij sku olu ju ko ja se di gla nad Dva de se tim vi je kom; ta ko
oda ti po~ast tim stra ho vi tim zbi va nji ma. Ne bi bi lo ne ko ri sno
po ja~ati svo zlo ko je je knji`e vnost stvo ri la. Ura di ti sve da iz -
gle da ju smi je {ni an ga`ova ni ci i tru dbe ni ci ko ji na po pri {tu
dru{ tva sva ko dne vno sa vla da va ju na bu ja lo zlo, u ime mo ra -
li za tor stva! [a la mov je uobi~avao naj ve}e u`ase re da ti mir no
i hla dno krvno u pre ci znom i uje dna~enom ri tmu svog re gis -
tra; ra di li smo sa ti ma, gla dni, ne ki su se od iznu re nos ti po bi -
li oko lo pa te, je dan je se bi od sje kao ru ku, a na ve~er je Fe|ka
sje dio i pi sao maj ci da `ivi do bro i da je obu~en se zon ski. Jov
pla~e, vi~e, pre kli nje; [a la mov ure dno po bro ja va u`ase, fle -
gma ti~no. Taj [a la mov ljev o~aj blis ta tek u po slje dnjim ko -
men ta ri ma, u iro ni ji i crnom hu mo ru, u us traj nom je dno -
li~nom re da nju zla do pre na gla {a va nja, do za tva ra nja kru ga,
do po mi re nos ti sa smr}u; osu da ni ka da ni je o~ita, ona je
izvan tog kru ga. Onaj ko ji je si la zio u po slje dnji krug lo go ro -
lo gi je zna da je sva ka na da smi je {na, da utje he ne ma, da se
svi jet ne mo`e po pra vi ti; on zna ko li ko je pro imu}stvo u pa -
tnji, u po mi re nju sa zlom. Ho}e li se ta `es to ka ener gi ja bo la
ko ja ti nja iza tih hla dno krvnih re da ka ika da igdje po no vo
udo mi ti, tri jum fu ju}i cje lo vi to; ho}e li se ika da te blis ta vi sen -
ti men ti o~aja uli ti u stra sno iz ga ra nje nad lo ma~om zla, u {i -
ri ni `ivo ta, u no voj i ne vi|enoj stil skoj or kes tra ci ji, ko li ko je
to mo gu}e.
Os ta je stil sko ple te nje kao po slje dnji oslo nac, kao
pau~ina. Ono omo gu}uje da gle da mo ne sre}u i pa tnju kao
pre imu}stvo; ona je je di ni pros tor gdje se mo`emo po mi ri ti
sa zlom. Maj stor stvo sti la mo ra pos to ja ti, uprkos svi je tu u ko -
me je dna ri je~ mo`e iza zva ti po slje di ce ko je ne mo`emo ni
na slu ti ti. Mi se mo ra mo po uz da ti da zna mo {ta ra di mo u tek -
stu, to je na {e; otud taj tek st ne smi je bi ti pri jem~iv mno gi ma,
sa mo oni ma ko ji zna ju {ta s tim ka sni je ra di ti. Taj tek st jes te
ne ka vrsta za vje {ta nja pro bra ni ma, i zam ka ne dos toj nim,
onim ko ji ne zna ju ~ita ti. Ta dva de se to vje ko vna `es to ka pro -
va la pa tnje i bo la – to je naj ve}i iza zov pred knji`e vno{}u ika -
da; sa mo pra vi stil zna do zi ra ti taj bol, pre la ma ju}i ga u iro -

Temat
63
ni~nim ot klo ni ma. Pra vi stil bi mo rao zna ti i {ta }e sa na bu ja -
lom ne sre}om; ka ko je se ri je {i ti. Stil }e tu bi je du i pa tnju je -
dnom har mo ni~no uz di}i do bo`an ske ek sta ze nad ras krho -
ti nje nim svi je tom, izre za nim i za o{ tre nim kao ra zva lje ni
grad; taj bi nam svi jet mo gao pos ta ti drag i li jep! Mo gli bi smo
je dnom nad njim pas ti u za nos. Pi sa nje }e se ot kri ti kao sku -
plja nje svog pa pi lar nog lu di la od`iv lje nih da na u je dan smi -
slen tu me fakt kao gru men spo ko ja pod grlom. Mo`da bi smo
je dnom mo gli do bi ti sna gu od ne ke sru {e ne ~et vrti! Je dnom
}emo se na da hnu ti lje po tom crve nih ta~ki ca na }eli ji ra ka. To
bi bi la no va knji`e vnost!
Mi za uz vrat ima mo da nas knji`e vnost in ti me. Bla gu
knji`evnost. Darovani smo arhivarima si}u {nih tuga i ljubavi.
Popravlja~ima svijeta koji se hvataju u ko {tac s problem~i}ima
koji vrebaju na {u gospodu i frajlice. Piscima koji dobronamjerno
ma {u glavom nad njihovim sitnim nepodop {tinama;
ta, izgleda da su iznevjerili supru`nika – ili nisu nekome htjeli
pomo}i. Nisu zadovoljni kako su rasporedili vrijeme, ili
ku}ne poslove. Zapostavljeni su u braku! Nisu ih opet poveli
na izlet; izmi~e im komunikacija s voljenim! [iroko smo obdareni
kroni~arima svakodnevlja, po mjeri sveop {te nadarenosti,
pisarima tihog `ivota na {ih gra|ana. Njihovih tihih patnji i
ganutljivih razgaljenja. Njihovih pregnu}a da budu bolji. Da
vo le vi {e i bo lje; da `ive lje p{e i sadr`aj ni je.
Svi|a mi se sa mo knji`e vnost tmi ne, za to {to zna da ta lju -
bav u ro man ti~nom smi slu, kao i u smi slu su bli mnom i in te -
gral nom, ne svo dlji vom, u obi mu ve li kom i ma lom, po go to vo
u bra ku, ali i uop {te – za to {to zna da ta lju bav, kao ta kva, us -
tva ri i ne pos to ji. Bla gost lju ba vi izra~ena iz na {e naj no vi je
knji`e vnos ti in ti me – mo`da tje {i da na{ njeg gra|ani na. To je
nje go va in ti ma, to os tav lja mo nje mu – ne ka bu de za do vo ljan
i sre tan; a na {a je tmi na. Kao knji`e vnost `es to kog obli ka zla
i ne sre}e.
Mi zna mo da smo ta ko bli`i `ivo tu i svi je tu. Tek mrak i
smrt pot vr|uju taj `ivot; os tav lja mo one o~aj ni ke pu ne na de
ko ji pa te za to {to im `ivot izmi~e, za to {to gu be lju bav, one
ko ji jo{ uvi jek mi sle da je jo{ tre ba ju lo vi ti, bje`e}i od tmi na;
dra gi su nam, sim pa ti~ni: za to {to su bi li do vo ljno umi{ lje ni
da za hti je va ju sre}u! Ko im je re kao da mo ra ju bi ti sre tni
Oni jo{ uvi jek vo le sun ce. Ono je po to nu lo.

64 Temat
Ra zu mi jem Ma ja kov skog kad bol no svo di svoj ne iz bje`ni
bi lans: „Ja svo je ze malj sko ni sam pro`ivio, na ze mlji ni sam
svo je odvo lio“. Ja sno mi je {ta go vo ri: da mo`e ~eti ri pu ta os -
ta ri ti i ~eti ri se pu ta pod mla di ti, ali to }e bi ti sa mo ~eti ri pu ta
ve}a mu ka i u`as pred ljud skom glu po{}u, pred zlom i pa -
tnjom svi je ta. Shva tam onaj Ca mu sov o~aj ka da pi {e o okru -
tnos ti ze mlje na ko joj lju ba vni ci gdje kad umi ru raz dvo je ni, a
uvi jek se odvo je ni ra|aju, na ze mlji na ko joj po tpu no po sje -
do va nje ne kog bi}a, ap so lu tno za je dni{ tvo za vri je me ~ita vog
`ivo ta, za pra vo i ni je mo gu}e. To je sve ure du; oni su po su -
mnja li u lju bav, na slu ti li u pras ko zor je je dne mra~ne epo he
da }e ona us ko ro os ta ti po trga na. Ali oni jo{ uvi jek vje ru ju u
nje no os tva re nje, oni je za hti je va ju. Ni su oni mo gli bi ti spo -
koj ni, kao {to sa da to mo`e bi ti mi.
Mi ne `elimo biti naivni; trebalo bi se radovati zato {to ne
postoji ljubav. Neka taj ushit postane dominantno knji`evno
osje}anje! Bi}e la k{e pri grli ti ~is ti i go li o~aj! Na ma ide na ru ku
{to se ne mo`e odvoljeti zemaljsko, i {to je zemlja toliko okrutna
prema ljubavnicima; mi }emo to podr`ati, s rado{}u prihvatiti,
jer bi se iz toga mogao roditi veli~ajan stil, novi sentimenti!
Drag mi je onaj [alamovljev logora{ podvrgavan
mu~enjima, koji je ledu kolimskog pakla zaboravio ime svoje
su pru ge; on je is kren, u ta kvom smo vre me nu `i vje li. On je
moj bli`nji. Hiljade zato~enja i rastanaka {irom svijeta u jednoj
mra~noj epohi; milijardu oskvrnu}a ljubavi! Zar to nije bilo
dovoljno da posumnjamo u nju To je bilo jedno vrijeme u kojem
nije bilo pametno u~iti napamet ni ljubavne pjesme, da ne
bi zlokobno propjevale iz nas kad budemo do {li na mu~enje.
Ta utroba koja je trebala drhtati pri jednom stezanju `enskog
ti je la, zadr`ava ju}i se pri onom ~ude snom u`it ku kad se ne be -
sa spu {taju na more – ta utroba je u me|uvremenu rasporena,
ona je ispa la ra vno u ru ke une sre}enom, u`a snu to. Mi smo to
sve gledali; u literaturi ili stvarnosti, svejedno.
Za {to bi se to ti ca lo na {ih gra|ana Oni to ni su pre`i vje li;
a i ako su vi dje li – tre ba lo bi to sve {to pri je za bo ra vi ti. [ta oni
da nas ima ju s dva de se tim vi je kom, i do vra ga s tom svom
krvlju! Sve je to iza njih; ne `ele se op te re}iva ti. Oni su ne -
du`ni. Oni `ive u vi je ku bla gos ti i ra zo no de, be za zle no.
Oni ne zna ju da `ive u je dnom dru{ tvu u ko jem ta ko la ko
usvajaju pokrete – u kojima ne moraju ulo`iti nikakav napor

Temat
65
da bi se konformirali: to ide lako. Hiljade ustanova i milion
proizvoda unaprijed im je isporu~ilo notni zapis po kojem }e
cvrkutati o `ivotu i ljubavi; propisano im je kako }e se smijati,
hodati, govoriti, misliti. Sve je to suvi {e ugodno da bi bilo spozna
to: oni mi sle da su svo je vo ljno u toj po ma mi, to im ni je ni -
ko naredio. A i ne znaju da to neko drugi voli i miluje suprugu
njihovim rukama! Oni su porobljeni i u sopstvenom krevetu.
Govore}i o slobodi: oni samo reprodukuju tu|e rije~i!
Oni `ele da sve bu de otvo re no i tran spa ren tno, oni ne ma ju
{ta kriti, oni vole indiskrecije. Kakva je to originalnost, kakav
rasko{ formi u do`ivljavanju `ivota! To je jedna struktura
osje}anja koja ne zna ni {ta o pravoj imaginaciji. Majstorstvo u
satvaranju `ivotnih formi, u osje}anju svijeta, ostalo je ovoj
osje}ajnosti nedohvatno! To se vidi. Oni ne postoje kao ljudi,
budu}i bez stila i senzibiliteta. Trebalo bi u to ime samo pogledati
kako njihova knji`evnost predo~ava seksualni akt: to je
jedan reporta`ni snimak, kao da gledamo porni}. To je vrhunac
njihove imaginacije. Oni mogu pisati tako izravno jer su
li {eni seksualnih predrasuda; mi znamo da je sve to stil reklame,
da je to dogmatizam reporta`e, da je to komercijalna
~inje ni ca, za ba va i ra zo no da; po re dak ih je uvje rio da je taj lu -
krativni prosede vrhunac estetskog umije}a, posljedna uzdani
ca u pros vje}enje na {eg dru{ tva. Dok oni po slo`e te svo je
porno sli~ice, dok eksklamiraju liberalne stavove i antipatrijahalne
proteste – ~itav }e jedan mra~ni kosmos seksa pasti u
prah, a rosa sa uzbu|enja }e nepovratno ishlapiti. To ka{njenje
za `ivotom na {i gra|ani ni~im ne}e mo}i nadoknaditi, a te
slijepe mrlje osje}aja se ni suzama ne}e mo}i oplakati. Slijepilo
i gluho}u senzibiliteta imaju zahvaliti stilu na {e feministi~ke
knji`e vnos ti; to je ono {to oni ci je ne i vo le.
Sve to je ra zu mio i Bre ton; lju bav ko ju on pre do~ava u Na -
dji – za ni mlji va je pri je sve ga za to {to je ne obi~na: ona se pot -
vr|uje u po vi jes ti ne iz bje`ne ne sre}e i du {e vnog slo ma. Ta
lju bav svi je tli ta jan stve nim sja jem u be zboj noj gra ma ti ci
gra|an skog `ivo ta. Ka sni je }e iz tog stvar nog is kus tva s Na -
djom – iz te na pe tos ti u ko joj se mo rao hrva ti s nje nim pre -
do sje}anji ma, in tu ici jom, pa rap si ho lo {kim vi zi ja ma, slo bo -
dom – s nje nim lu na ti zmom – Bre ton izu mi ti je dan kon cept
lu de lju ba vi – je dno gr~evi to shva ta nje lje po te ko ja je sli~na
uzbu|enju iza zva nom po tre snim uda ri ma; je dnu lju bav u

66 Temat
ko joj tre ba do bi ti ili iz gu bi ti sve. Bre ton je shva tio da se va lja
u osje}aj nos ti iz di}i iznad te kla si~ne osje}aj nos ti; da va lja sa -
tvo ri ti nad gra ma ti ku lju ba vi, da joj va lja pro mi je ni ti ri tam, u
gr~u je dne no ve, pras ka ve, ma gi~ne lu de lju ba vi. Ali za to
tre ba ima ti ti je lo.
Vi jek }e usli je di ti, a mi }emo vi dje ti ka ko }e nam ti je lo sve
~e{}e ne dos ta ja ti; bi}emo za ro blje ni u okvi ru svo ga ra nje nog
i oklja{}enog ti je la. To je prvi pro ro~ki na slu tio Ar to, i za to
zas ta jem s div lje njem pred nje go vom lu ci dno{}u: on je znao
da }emo iz gu bi ti sve, pre vi {e lo {e smo gra|eni. Sa mo ti je lo
bez or ga na bi do ni je lo ~o vje ku slo bo du!
Bo jim se da je taj u`as ras ki da nog ti je la osje tio i Krle`a:
ipak je on pro {ao kroz de set ke onih krva vih go di ne. Ne {to se
mo ra lo pro mi je ni ti u ve li kim osje}anji ma. On je znao i za na -
ka ra du gra|an ske lju ba vi! On je osje}ao sav nes klad, svo
izvi to pe re nje svi je ta. Bi lo bi do bro po gle da ti ka ko je on pred -
sta vio lju bav; na da hnu ti se ti me. Lju ba vi kod Krle`e kao
osje}aj ne fas ci na ci je za pra vo i ne ma. Ko to pa ra di ra tim svi -
je tom Mu sa ve, ne od go je ne, va {ar ske kur ve! Ne sre}ni ce, kri mi nal -
ne nim fo man ke, jef ti ne me tre se pri li je plje ne uz mu {ke `ivo ti nje, one
ko je `ive u za bra nje nim ve za ma, ko je gri je {e blu dno. Sve te `ene, sve
te ne sre}ni ce i gi mna zi jal ke, te ca ri ce i u~ite lji ce – za vr{a va ju od
vlas ti te ru ke. @en ski rod je splet ne po de snos ti, su mnji ve pri vla~nos -
ti i tjes ko be. Mu {kar ci su po lu mu {kar ci, i ne uras te ni ci bez pra vih
po ri va spram `en skog svi je ta, a `ene, one su, na ra vno, kur ve. Sva ki
kon takt je ne ugo dan, neu mje san – po put `eni dbe sa ba bus ka rom ko -
ja bi vam mo gla bi ti pu ni ca! Krle`ini li ko vi slu {a ju o to me, ili sa mo
sa nja ju, ka ko su pre va re ni, ka ko nji ho va dra ga na i ni je nji ho va, ka -
ko je jo{ ne~ija, a taj net ko uop {te za nju ne ma ri, jer je i on sam pro -
da je i pre pro da je. Seks je sa mo po jam pro ba ve: eja ku la ci ja i i{ trcak.
^emu on da uop {te to bi je dno sli nje nje pos te lje Mi slim da bi
Krle`i da nas tre ba lo su di ti sto ti nu fe mi nis ti~kih kri ti~ar ki!
Pret pro {lo sto lje}e je mi sli lo da je lju bav sa nja ri ja; ta pa ra -
li za pa`nje – ta o~ara nost je dnim li cem – mo ra da su do no si -
li ~ita vo is kri~avo mo re spo koj stva: `ivot je, ka`u, ta da gu bio
svo ju gor~inu, kao da smo pa li u mis ti~ni za nos! Kad }emo mi
ta ko os ta ti hi pno ti zi ra ni
Mo`da }e nam ljud ska to plo ta na {e knji`e vnos ti in ti me
do ni je ti ta kvo spo koj stvo! Ti izna las ci rje {e nja za na {e ma le
sva ko dne vne mo re; te nje`ne utje he, taj pre va zi la zak po te -

Temat
67
{ko}a. Ili da se vra ti mo na zad u go di nu 1970., da po tra`imo
smi sao kod na {ih kla si ka; mo`da kod Se li mo vi}a, tog pis ca
naj lje p{ih stra ni ca o lju ba vi u na {oj knji`e vnos ti [ta je to ta -
mo, ka kve su to ide je Je dan po vra tnik iz ra ta, ne ki Ahmet
[a bo, ci je li je svoj `ivot is pri~ao je dnoj dje voj ci, ko ja se zva la
Ti ja na, zna te, i ona je re kla: - Ka ko su lju di ne mo}ni! Nje mu
je sve pos ta lo ja sni je na kon to ga! Ni su ima li ni ko ga, ni ona ni
on, i na vi ka va li su se je dno na dru go. Uve~er su sje di li u ma -
loj so bi i raz go va ra li. Ispod je bi la pe ka ra, i zi mi je im bi lo to -
plo u toj so bi. Ka da je taj Ahmet [a bo bio pre tu~en, Ti ja na ga
je na ra vno nje go va la, ku ha la mu tra ve, ma za la ga me hle -
mom, bri nu la se oko nje ga. On je oz dra vio, po di gao je na ru -
ke, nji hao je po la ko, da je odvo ji od svi je ta, od stra ha, od
ru`nog sje}anja, dok ne os ta ne sam on, svu da oko nje, une -
do gled, u ne bo, kao mo re, da je svu pre li je nje`no{}u. To je
pra va lju bav! Ta kvu bra~nu har mo ni ju, s na {e stra ne, skro -
mno, `eli mo svim na {im gra|an ka ma i gra|ani ma, svim na -
{im knji`e vni ci ma i knji`e vni ca ma!
Bi lo bi se pa me tno, zna~i, odvo ji ti se od svi je ta, ka`u oni!
U~ini ti da vo lje no bi}e pos ta ne sve oko nas. Po vu}i se u in ti -
mu, u si}u {ni uni ver zum in ti mnos ti! Na{ svi jet je u ne -
vi|enom kre ta nju, u jur nja vi ko ja se ne mo`e upo re di ti ni sa
~im. Kre}emo se i kad sje di mo u vlas ti toj ku}i. Svi jet je pos -
tao ne sa gle div i {i rok; mi se njim mo`emo kre ta ti – na{ ~ul ni
do ga|aj bi va ra zvu~en kao ni kad pri je! Mo`da bi na jis ti ni ti ji
pri kaz stvar nos ti bio bes kraj ni sni mak pros to ra ko ji se na dli -
je}e avi on skom brzi nom; ka me ru bi dr`ao ~o vjek, iz tog o~i -
{ta bi bi lo za bi lje`eno sve: bio bi slu|en tom brzi nom pro li je -
ta nja obi lja do le! To su mo`da prvi osje ti li na po~et ku pro {log
vi je ka rus ki avan gar dis ti Ba belj i Pilj njak: gla vni lik nji ho vih
knji ga je pros tor ko ji se kre}e! Svi jet je li {en to ga „ov dje“ ko -
je se sva kog ~asa uki da; mi `eli mo sa vla da ti i vri je me, ka ko
bi smo {to pri je do {li do tih ra znih stva ri na ne pre gle dnim
stra na ma. Po sje do va nje je zas tar je lost! Ko se uop {te mo`e da -
nas kon cen tri sa ti na je dno li ce Tu jur nja vu no vog svi je ta
mo`emo naj bo lje oslu {nu ti u ri tmu to ka svi jes ti; tre ba sa mo
po slu {a ti onaj pro tok re~eni ce u po slje dnjem po glav lju Uli -
ksa, ono hi tro re da nje aso ci ja ci ja i ~inje ni ca u to ku svi jes ti
Molly Blo om, ko ju su pro gla si li nim fo man kom i blu dni com.
O ~emu to ona mi sli dok le`i u kre ve tu po red svog mu`a; o

68 Temat
stva ri ma kroz ko je je pro {la tog da na, o to me {ta je pro`i vje -
la: o to me ka ko je vo di la lju bav sa svo jim lju ba vni kom, o to -
me ka ko `eli no ve mu {kar ce s ko ji ma bi mo gla svr{a va ti, o to -
me ka ko `eli pro na}i svo ju prvu lju bav i po no vo mu se po da -
ti, sje}aju}i se svih kom pli me na ta ko je je do bi la od mu {ka ra -
ca, za mi{ lja ju}i ka ko za vo di mu`ev lje vog pri ja te lja, mla dog
pje sni ka, ko jeg bi op~ara la od gla ve do pe te, dok se ne one -
svi jes ti pod njom; ona ma {ta o mu {kar cu ko ji }e je u pri sus -
tvu nje nog mu`a uze ti i po di}i u za grljaj. Ova blu dni ca, da -
kle, ni je izma {ta la ni {ta {to joj taj svi jet ni je sam ni je po nu dio,
ili obe}ao! [to ni je mo gla vi dje ti; {to joj se ni je do go di lo. Sve
pri zo re, sva do ga|anja! Ne za bo ra vi mo da ona sve ovo mi sli
u bra~nom kre ve tu. Ka ko bi to na zva la na {a knji`e vnost in ti -
me: avan tu ra, po re me}aj u ko mu ni ka ci ji, otu|enje u bra -
ku Ona bi ja ma~no izna {la ve} ne ko rje {e nje za ovu de li ka -
tnu si tu aci ju. Molly Blo om je pro sje~na da blin ska ma lo -
gra|an ka s po~et ka sto lje}a; vi di mo gnu {a nje na li ci ma na {ih
gra|an ki, osu pnu tu gri ma su – pa ona ne vo li svo ga mu`a!
One ne ma ju ova kvih zlih pri mi sli ot ka ko su u bra ku; one su
~e dno smi re ne; ali one odo bra va ju Molly, po taj no.
D`ojs ni je shva tao tu ne vjer nost kao be za zle nost ili pre -
dnost, ni kao znak zdrav lja ni ti sim ptom na ro~ite bo les ti; on
ni je os ta vio pros to ra ni za ka kvu po prav ku i spas, ni za ka kvo
li je~enje, ni za ka kav uzmak, i u to me je nje go va ve li~ina! Ka -
da D`ojs pi {e o ne vjer nos ti – to ima {i ro ke kon se kven ce u
pro su|iva nju ci je log `ivo ta; ~ita vi okvi ri sa vre me ne pe ne lo -
pi ja de! On kon sta tu je, do vo di nas pred po ja vnost. – On je
imao hra bros ti za tvo ri ti kon stru kci ju svog ro ma na kre {en -
dom no vog ri tma i `es to kog sen zi bi li te ta, ~ime ne os tav lja ni -
ka kvu na du; on je tok svi jes ti po an ti rao ri je~com Da, naj po -
zi ti vni jom ri je~ju je zi ka, ~ime se Molly otva ra za ne pre gle dni
svi jet u svoj nje go voj {i ri ni! Bez ika kvog ob zi ra spram ne ke
vjer nos ti! D`ojs je bez pu no os vrta nja kon sta to vao: Ne pos -
to ji vjer nost da nas! Ne pos to ji lju bav! D`ojs je i jo{ po~et kom
vi je ka, u Da blin ci ma, po ka zao ka ko je u je dnom ma lo gra|an -
skom gra du nes ta la i sa mi lost, i lju bav, i do bro ta, i vjer nost!
To su smi je {ne stva ri. U Iz gna ni ci ma }e po ka za ti ka ko se ne
mo`e uspos ta vi ti is kren odnos; is kren odnos me|u lju di ma
ko ji su na ju`e po ve za ni me|u so bom. Sva ta ve li ka osje}anja
ka sni je }e se ra spas ti u lo go ra {kom pa klu. Pro ta go nis te naj -

Temat
69
lje p{e lju ba vne pri~e na {eg vre me na – Maj sto ra i Mar ga ri tu –
da bi se os tva ri li je dno po red dru gog, u lju ba vi – van ovog
svi je ta mo rao je odni je ti sam vrag!
Na {a an ga`ova na knji`e vnost ~es to nje gu je i hi pi i bi -
tni~ku osje}aj nost; opi ja ti, al ko hol pred be smi sle nim svi je -
tom: oni `ele uze ti odmor od be smi sla, oni mu pro tes tno
okre}u le|a, i seks je u slu`bi tog pre vla da va nja be smi sla kao
sve pri sus tva. To {to oni sa mo pri ka zu ju ta kav svi jet, zna te, i
ni je be smi sle na ra bo ta, oni ta ko umi~u be smi slu; za {to – Pa
za to jer oni pro mo vi ra ju slo bo du bez pre se da na; taj na sre}e i
mi ra jes te u odva ja nju se ksa od lju ba vi, ka`u. Ta ko se `ivi
mir ni je i vi {e se u`iva; ta nar ko za hi pi ka je dna ka je spo koj -
stvu as ke te ko ji vo li pla ton skom lju bav lju. Obo ji ca odla ze na -
ve~er u kre vet – hi pik sva ku no} s dru gim – as ke ta uvi jek sam
– i us ta ju iz kre ve ta spo koj ni kao da se ni {ta ni je do go di lo; ta -
ko oni po bje|uju be smi sao i pa tnju. To je taj pro test – i to je
an ga`man pred be smi sle nom stvar no{}u; sen zi bi li tet i stil
po ra vna ti kao naj do sa dni ji pe ri od `ivo ta. Ta na {a hi pi-an -
ga`ova na knji`e vnost – pri ka zu ju}i je ta ko izra vno, uz mi ni -
mal ne in ter ven ci je – pri grlju je ne ot klo nji vu stvar nost, svo -
de}i je na ne ko li ko uho da nih po kre ta. Taj svi jet u ko jem su
os tva re ne fu tu ris ti~ke vi zi je bu du}nos ti o ~o vje~an stvu ko je
}e se ri je {i ti lju ba vi, oslo bo di ti se tog osje}aja, svo de}i ga na
tje le snu fun kci ju kao jes ti i pi ti – na {a al ter na ti vna knji`e -
vnost naj pri ze mni je pri hva ta i odo bra va, jer ne ma dru ge ide -
je ne go ga pri ka za ti izra vno – re alis ti~ki ga po dra`ava ju}i, re -
por ta`nim sti lom. Ta stvar nost u na {oj naj no vi joj knji`e vnos -
ti tri jum fu je cje lo vi to, hla dno krvno. – Sve fu tu ris ti~ke kri la ti -
ce ba~ene je dnom u bu du}nost kao bu me ran zi sa da se
vra}aju na zad, po ga|aju}i nas da na{ nje ko ji sto ji mo okre nu -
ti ka pro {los ti ra vno u po ti ljak.
Po mo drje la flos ku la stvar nos ti go di na ma na ka zno str~i iz
leb de nja ri je~i, kao je di na lje po ta. Po red sve te na ka ze na {i
hi pi-an ga`ova ni ci pro la ze ra vno du {no kao po red za trav lje -
nih hum ki; uje dna~eni ri tam nji ho vog re por ta`nog sti la do -
sa dno i ubo go ti ka ta ka i kad hi ta ju kroz gro zo tu stvar nos ti i
kad {e}u umil nim pre dje li ma `ivo ta. Ta smi je {na, ki~as ta, pe -
tpa ra~ka opo zi ci ja uspos tav lje na je ra vno du {no; od gro zo te
do lje po te – ta ko se va ljda do la zi do ka tar ze; ne in ven ti vnost
u pri ka zi va nju stvar nos ti mo`e je di no i do ves ti do te smi je -

70 Temat
{ne opo zi ci je. Oni su kao zom bi ji opi je ni tzv. be smi slom svi -
je ta i `ivo ta, i nji ma vi {e ni {ta ni je va`no; oni pro la ze u toj
nar ko zi li te ra tu rom, i to je je dna is crplje na knji`e vnost. Oni i
ne sa nja ju ka ko se tim ba ga vim stil skim ho dom ni ka da ne}e
pri bli`iti `ivim ne mi ri ma u po no ri ma stvar nos ti; oni ne zna -
ju ni {ta o to me ko li ko se stil skog lu di la skri va u ras ko pa va nju
tih pri {te va stvar nos ti, u tom otva ra nju gro bo va pro {los ti!
Oni ne na slu}uje ka ko to sve tre ba izra zi ti da bi za si ja lo svo -
jom tmi nom. Tre ba lo bi izu mi ti ono ga ko ji pro la zi kroz sav taj
mrak `ivo ta, `es to ko osje}aju}i ko li ko su o{ tri ti po no ri ko ji se
otva ra ju pod nje go vim no ga ma, ka ko je u`as ne pre dvi div,
ka ko la ko do la zi; u nje go vom po tre se nom de kla mo va nju mi
bi smo mo`da na slu ti li {ta je stvar no taj bol i {ta je pa tnja da -
nas! Mo`da bi smo ko na~no osje ti li i is to ri ju na {ih po slje dnjih
de ce ni ja! To }e bi ti je dna knji`e vnost ko ja se kre}e br`e od
`ivo ta: ona }e bi ti ta ko ja ga obli ku je, mo de li ra, vo di – br`e,
ja~e, pro tiv stvar nos ti! Ona }e izu mje ti stil ko ji ne kas ka za
`ivo tom, ja~e i su ges ti vni je ga osje}aju}i – pro tiv al ter na ti vne
hi pi ra vno du {nos ti u ko joj se pra}aka ju na {i pis ci. Tre ba li bi -
smo se upu {ta ti u pres tra {ne stva ri bez anes te ti ka tzv. be smi -
sla svi je ta; go lim me som!
Knji`e vnost na {eg do ba gro zo tu stvar nos ti pre li je va i spa -
so no snim za {e}ere njem; ona se sva pre tva ra u lju bi}, u ci je -
lom svi je tu – to se on da na gra|uje No be li ma – da bi nam bi -
lo bo lje, da bi nam la hnu lo!
Ka ko spa si ti lju bav Onim oz drav lje njem, onim po di za -
njem vo lje nog ti je la, u nje`nos ti! Onom hi pno zom, onim
mis ti ci zmom! Bi je gom u bla gost, pred jur nja vom svi je ta!
Onom sa nja ri jom, kon tem pla ci jom! Spo koj stvom! Ne ko je
na pi sao i da bi tre ba lo ra zli ko va ti pol ni na gon i ~is tu kris ta li -
za ci ju. Raz di je li ti tu tmi nu od svje tla, u ime lju ba vi!
Mi slim da bi pri re di ti u `ivo tu se bi sa mo tri mo men ta ta -
kve odu ze tos ti, ta kvog spo koj stva, ta kve sa nja ri je – bi lo ra -
vno sa mo ubis tvu; na to bi se tre ba lo gle da ti kao na pri`e ljki -
va nje sop stve ne smrti! Mo`da bi tu sa nja ri ju za to tre ba lo for -
si ra ti do nje nog una ka`enja; do izo bli~enja, do sno vne izvi to -
pe re nos ti pri li ka. Bi lo bi pa me tno podr`ava ti tu bla gost do
raz di ru}ih raz mje ra, dok ne pu kne kao ba lon! Ta ko da ti svoj
pri log toj nje`nos ti, toj lju ba vi ko ja ne zna ni {ta o to me ka kvo
je za do volj stvo u uza ja mnom po re nju utro ba sva ki dru gi

Temat
71
dan; u re za nju. Ona lju bav, ko ja vrhu ni u sa mi lo snom mi lo -
va nju ru ke: Du {o, bo li li te Us ko ro }e umi nu ti sve pa tnje! Ni ka -
da nas ne bi tre ba le ti ca ti tu|e bo li; sa mo na {a. Tre ba lo bi uvi -
jek izno va pot hra nji va ti ne po vje re nje pre ma dru gom, kao da
je po taj no pro tiv nas. Ras tan ci su naj lje p{i lju ba vni do ga|aji.
Stal no bje`ati u na dmo}ne auto no mnos ti, kao da ima mo po -
sla s ne pri ja te ljem ko ji }e nas iz da ti; mo`da }e je dnom ta ko
po vra tak za do bi ti ne ku do pa dlji vost. Ra zvi ja ti obos tra ni
strah od tog ne ljud skog upu {ta nja, svje snog. Hla dno krvno
na na ju`are ni je tem pe ra tu re; tu|e, ne na klo nje no, ne po mir -
lji vo, tre zve no, o{ tro, egzos ti~no, na dmo}no; do vra ga, ne mo -
gu}e je vo lje ti na taj naj ne ljud ski ji na~in!
Ta sa nja ri ja ko ju sni va te – pa to je onaj li be ral ni brak; sa -
vr{e na to le ran ci ja, podr`ava nje i lju blje nje! Ta stvar nost je
pra va sa nja ri ja. Kris ta li zi ra nje vo lje nih u hi lja du blis ta vih sli -
ka, ko je va lja pos ta vi ti na ured ske sto lo ve i nah tka sne; te pa -
nje. Por tre ti onih ko ji ne zna ju da u srcu te lju ba vi le`i nje na
su pro tnost: pa tnja, ra nji vost, na ka za! Su vi {e smo ra nji vi, pre -
vi {e smo bli zu pa tnji i na ka zi, da bi smo bi li spo koj ni, ka da
vo li mo. Ti je lo }e se ve} su tra mo`da po~eti ra spa da ti. Stvar -
nost }e sve to zbri sa ti, uze ti po svo je, po dre di ti svo me ri tmu!
A vi }ete ras tu re nog ti je la i smi je {ni i da lje ima ti onaj ble sa vi
osmi jeh – ko ji }e svi jet usli ka ti i umno`iti i pos ta vi ti na hi lja -
du dru{ tve nih mre`a! Kao mi li one uspo me na i do ka za lju ba -
vi. Sve je to dos toj no ne ze malj ske gr~evi tos ti.
Ne pos to ji lju bav kao ~e dnost, kao mi lo va nje. Tre ba lo bi
si}i u mra~no srce se ksa; tre ba lo bi se pro`eti blu dom. Ne bi
bi lo lo {e pre pus ti ti se toj po da tnoj stvar nos ti, bez ika kvog
ob zi ra! Kao da se `eli na dma {i ti i na jo bla por ni je, naj be{}u -
tni je; kao da su ne vjer stvo i ras ka la {e nost do bri, kao da ih
podr`ava mo ne ze malj ski u`iva ju}i u nji ma, kao da ne
osje}amo ni ka kvo ga|enje. Kao da ne pa ti mo zbog sve na -
ka znos ti! Vi dje ti on da ka ko i gdje i do kle se mo`e oti}i kad
se u tu lo mlja vu be zob zir ne po`ude ka sni je spus ti zrno
upu}enos ti; na pros to u ime lu di la! Tre ba lo bi vo zi ti tom
mra~nom no}i, pu nom svje ta la i utva ra, kao ono mad Bre -
ton s Na djom, ko ja mu izne na dno stav lja ru ku na o~i, i pri -
ti{}e svo je sto pa lo na nje go vo sto pa lo, spu {te no na pa -
pu~ici za gas, u za bo ra vu {to ga do no si po lju bac i do dir bez
kra ja, da pos to je, za ci je lo za uvi jek, sa mo je dno za dru go,

72 Temat
da ta ko, pri svoj brzi ni, odu u su sret ve li~an stve nim sta bli -
ma. To je pra va ku{ nja lju ba vi, to bi bi la je di na pra va vjer -
nost! Mi slim da bi sva ki put tre ba lo vo di ti lju bav s gor kim
pre do sje}anjem iz vje sne smrti, s tjes ko bom, kao da smo
me|u le {e vi ma.
Crnjan ski jev Rje pnin lju bav i strast pre ma svo joj `eni os -
tva ru je tek u tre nut ku spa ja nja s dru gom `enom, u tre nu ne -
vjer stva; otpo~et ka je ja sno da se njih dvo je mo ra ju ras ta ti,
on ide ne mi no vno ka sa mo ubis tvu, ona pre ma Ame ri ci; pri -
ti{}e ih si ro ma{ tvo, emi gran tska tu ga, gu bi tak ci je log svi je ta.
Rje pnin se dru`i s lon don skim gra|an ka ma, tim `ena ma
ban ka ra, do kto ra, glu ma ca, ~la no va par la men ta i pro~aja, i
one mu se ~es to nu de, iako su uda te; on se to ga gnu {a, i os -
ta je vje ran svo joj `eni ko ju sve vi {e vo li kao ses tru. Nji hov
ras ta nak se bli`i, a ona mu se da je sve bes ti dni je, le`e go li sve
do zo re, kao ni kad. Kao da je izne na da kre nu la u ne ku {ko lu
bes ti dnos ti! Ona ga zbu nju je tom ra zuz da no{}u. Na kon nji -
ho va ras tan ka, je dna dje voj ka, ja ko mla da, cvo ko ta}e od
`elje u kre ve tu po red Rje pni na; on }e s njom spa va ti. Tek ta -
da, na kon {to je pre va ri, on }e pos ta ti vje ran svo joj `eni, nje -
go va lju bav }e se pot vrdi ti; ot kri}e mu se da su no}i s njom
bi le opoj ne kao mje sec za ti je lo mje se~ara; da ni {ta ni je upo -
re di vo s tim. Ali ta da je sve bi lo go to vo, za na vi jek odne se no
i pro koc ka no. Ta kva je lju bav mo`da i mo gu}a!
Do pa da mi se knji`e vnost ko ja ra spa ra sva ku sa nja ri ju,
ne mi lo srdno; jer zna da ne ma ve}eg us hi}enja ne go vi dje ti
ka ko `iva stvar nost hu~no su klja u dje lo! Bi lo bi do bro
podr`ati tu brzi nu svi je ta, tu na ka zu; za vo lje ti tu na ka ra -
du, ne vjer nost, i uz di}i je u apo te ozu; – ta gnu sna ener gi ja
u ~udo vi {noj lje po ti no vog sti la! Har mo ni ja lju ba vnog
`ivo ta, to je je dan mir ni san sat kan od pro zra~nih ilu zi ja;
kao lo {a i la ka knji`e vnost. Sa vla da ti te na ka ra dne flos ku le
stvar nos ti u tre pe re nju stra ha i gro ze, blis ta vom kao no}; to
je mo`da za ni mlji vo. Kao mu nje vi to pu to va nje pod ze -
mnom `elje zni com `iva ca. Onaj ri tam sti la ha lu ci na ci je –
izvi to pe ra va na ka zu stvar nos ti kao obri se pa kla, ko {mar no;
upus ti ti se u taj ne mir `iva ca – u to ne uras te ni~no ki da nje,
u tu ko ope ra ci ju s de mo ni ma, sve dok je dnom ne os ta ne -
mo bla go slo ve ni po vi {e nom lu ci dno{}u, dok se u ve li~ini
bo li ne uz di gne mo iznad tog svi je ta, dok nam se ne otvo ri

Temat
73
ugao ko ji dru gi ne mo gu vi dje ti. Na ra vno, to }e ipak bi ti sa -
mo do skla da na {e umje tni~ke kon stru kci je, ko ju po zna je -
mo u du {u; ta si gur nost i na dmo} – to je sa mo do ubje dlji -
vos ti sti la. To umje tni~ko dje lo ta ko|er }e bi ti za tvo re no ne -
sre}om, kao pra vi `ivot. Tre ba li po no vo re}i da za sve to
tre ba ima ti ti je lo.
Do vra ga, ho}e li os ta ti i{ta od `ivo ta u sve mu to me;
mo`da u gr~evi tos ti, u ra zuz da nos ti! Os ta}e oni tra go vi bla -
gog hu mo ra ko ji se ra|a u onoj gro zi lu ci dnos ti, kao }a knu -
tost ko ja se ote la na uve se lje nja onog dru gog; iako ne pri ja -
telj sko, re zer vi sa no, mu~no, iz gle da da }e to bi ti ipak pu to va -
nje udvo je. Ta knji`e vna kon stru kci ja ve li~a}e zlo svo jom or -
kes tra ci jom, ni {ta se tu ljud sko ne}e os tva ri ti; mo`da se je -
dnom osje ti i po tre se nost. Mu~ite }ete se u raz dva ja nju po -
mo dnog ras kla {e nja od pra ve ra zuz da nos ti – dra go cje ne i ri -
jet ke kao do bra pro za, vje ro va tno ne}ete ni do kra ja `ivo ta
upo zna ti tu ra zli ku; pa to je ipak sa mo do maj stor stva oka.
Pi {em to ne la go dno, sa bo lom, ali: go spo do – ka ko da to
ka`em – iz gle da da je jur nja va svi je ta pro va li la u san – i po -
dre di la ga svom ri tmu; os ta le su vam sa mo pro ti vrje~nos ti.
Sve smi re ne sli ke; sa nja ri ja, lju bav, vjer nost, hi pno za! Sve je
to os ta lo po lu pa no na go mi li, kao zrca la ko ja su la ga la da
leb di mo! Pu ca nje tih ogle da la tre ba lo bi pos ta ti uzne mi ru -
ju}i zvuk ko ji uve zu je unu tar nju po vi jest, kao do mi nan tu u
je dnom knji`e vnom dje lu; to lo mlje nje u in di vi dui ko ja je
pro la zi la kroz po vi je sne stra ho te us tva ri je pra va me lo di ja
na {eg vre me na! Ta unu tra{ nja po vi jest je ne {to naj vi {e {to
~eka mo u na {oj knji`e vnos ti; gi ba nja u toj unu tra{ njoj po vi -
jes ti ne}e se odvi ja ti strik tno pre ma gra ni ca ma tzv. vanj ske
stvar nos ti, iako }e lo mlje nja i bla gos ti tog li ri~kog unu tra{ -
njeg svi je ta bi ti nji ma uvje to va ni, pre do dre|eni tim gra ni -
ca ma kao su dbi nom!
^ini se da jo{ uvi jek pos to ji ta gro za – kao ne spo koj stvo
ko je se ra|a u pu te nos ti; kao bla`en stve no za do vo lje nje ko je
je skop~ano s je dnim vje~itim ras troj stvom. O{ tri od sje~ak
stvar nos ti na ka zno za bo den u ~udes tve no leb de nje pro ze,
kao sta klo! Va {a mu drost na ko ju ipak ra~una mo – o~ito va ti
}e se se u opa`anju tog pre na gla {e nog tre pe re nja mi li ona ko -
bnih krho ti na za ri ve nih u je dno li je po tki vo, kao pul si ra ju}eg
i mra~nog sja ja je dne no ve li te ra tu re.

74 Temat
Ha ris Ima mo vi}
Godina stotinu
pedeset osma
Knji`evnost `ivi samo dok ubija samu sebe. Ona pre`ivljava
samo dok samoj sebi pu {ta krv. Napreduje nalikuju}i Kronu,
dok sa ka ti i svrga va, pre vla da va i po ti re ono od ~ega je
postala. Knji`evnost je takvo vrijeme. Ona isto tako biva u njegova
tri modaliteta: postojala je, sad je i bit }e. Kre}e se i zato
nije homogena; otvorenost je, stoga ni {ta stati~no nema u njoj,
nije datost. Po {to je `iva `eli uvijek da prevazi|e sebe pro {lu i
sada{nju. Zato svaki poku {aj uspostavljanja njezinog pojma
jest zakrivanje: jedno koje prepokriva razli~ito, slo`eno, u sebi
protivrje~no. ’Ovo jeste knji`evnost, a ono nije!’ I tako svaki
dan, kao da je op}epo zna to {ta ona jes te, kao da je po zna ta
uop}e, kao da postoji algebra knji`evnosti koju svi znaju. Kako
je zna ju Ne ka ko. Nau~ili su u {ko li... Ali ono {to je op}epo -
zna to ni je spo zna to. [ta je knji`e vnost, ne zna se u po tpu nos -
ti, ni ti se mo`e opi sa ti ona kao cje li na; ne mo`e se sa zna ti
skroz, teorijski svesti, niti ona postoji uop}e, kao jedinstvena
ideja, da bismo je mogli opisati in abstracto. Neopisiva, fluidna,
ona je nesvodiva na jednu formulu, su {tinsku, svevremenu.
Za {to joj on da da jem ozna ke, ako je ne mo gu te orij ski
odre di ti Za {to ka`em da ona `ivi dok ubi ja sa mu se be Ka -
ko po mi ri ti ~inje ni cu da ne ma mo go tov po jam li te ra tu re s
tvrdnjom da pos to ji knji`e vnost Jer {ta je on da ona

Temat
75
Ali ni za stvar nost ne mam go tov po jam, pa ipak tvrdim da
pos to ji. Iako ne znam {ta stvar nost jes te u nje zi noj cje li ni,
ipak znam {ta ona ni je. Ona ni je je dno – o to me go vo ri ne po -
sre dno i po sre do va no is kus tvo – ni ti se i{ta u njoj po nav lja,
ni ti u njoj ima is to vje tnih stva ri. Tek pre ma to me tvrdim da je
ona obi lje. Ali kad ka`em obi lje, ni je to ne ka for mu la ko ja bi
po zi ti vno i sa svim obja sni la cje li nu stvar nos ti: obi lje je i da lje,
u svo joj su {ti ni, ne ga ti vna ka te go ri ja. Da li je stvar nost uop}e
cje li na Da bi se mo gla obja sni ti. Da li ona ima stru ku ru Te -
{ko. Da li je on da stvar nost po go dna ri je~ Vje ro va tno je po -
tre ban plu ral.
Ta ko i ka da go vo rim o knji`e vnos ti. Mo gu}e je da is to vre -
me no ka`em da ne znam {ta ona jest u cje li ni, da ne mam do -
vr{en po jam knji`e vnos ti, ali da s dru ge stra ne tvrdim da
knji`e vnost pos to ji. Bez da ula zim u pro ti vrje~nost.
Za pra vo, mo glo bi se ova ko re}i: knji`e vnost jo{ uvi jek
pos to ji upra vo zbog to ga {to ne zna mo {ta ona jest.
Ka da ka`em da ona ubi ja sa mu se be i ta ko pre`iv lja va, to
je je dna nje zi na ozna ka, ne i ko na~an opis. Ko na~an opis
knji`e vnos ti, ba{ kao i stvar nos ti - to ne pos to ji. Ka ko on da
pre po zna ti ne {to kao knji`e vnost Za {to je ne ki ju~er na pi sa -
ni tek st knji`e vnost
[ta je i gdje je da nas knji`e vnost To je za pra vo osno vno
pi ta nje.
Knji`e vnost da nas, pri je sve ga, ni je ono {to ni je knji`e vnost.
Dje lu je kao pra zno slo vlje, ali ni je glu pa va ta uto lo gi ja. Ako je
pos ta lo ja sno da je pre dmet pre ve lik i pre vi {e za mr{en, mu -
tan isu vi {e, da bi mo gao bi ti po zi ti vno opi san u svo joj cje li ni,
ako ve} ne znam {ta on jes te, znam ma kar {ta ni je. Me tod ne -
ga ti vne te olo gi je mo`da je je di ni ko ji }e omo gu}iti da {to ma -
nje gri je {im ka da go vo rim o knji`e vnos ti op}eni to. Knji`e -
vnost kao cje li na sli~na je Bo gu, neu hva tlji va je kao cje li na za
ljud ske mre`nja~e, mu tna jer je pre go le ma: ipak mo gu re}i
da moj prst za si gur no ni je Bog; ta ko i o knji`e vnos ti. Ra zmi{ -
lja ju}i o knji`e vnom dje lu ko je bi se mo glo po ja vi ti su tra, ne
smi jem re}i {ta bi to dje lo tre ba lo bi ti - mo gu}nos ti li te ra tu re
su ne sa gle di ve kao i svi nje zi ni do sa da{ nji obli ci - znam,
me|utim, {ta ono ne smi je bi ti: ne smi je bi ti ono {to da nas ni je
knji`e vnost. Je dna pri ro do slo vna stu di ja, his to rio graf ski ela -
bo rat, fi lo zof ski tra ktat, fe ljton, re por ta`a, vi jest, fe tva, ~itu lja,

76 Temat
mo li tva, po li ti~ko sa op}enje, izva dak iz en ci klo pe di je ili ho -
ros ko pa, po pu lar ni ili ma nje po pu la ran vic, ane gdo ta ko ja se
pre pri~ava pri ja te lju, pri ru~nik za se ksu al no obra zo va nje ili
ri bo lov, re cept za pri pre ma nje in dij ske hra ne itd. Ja sno da
ne knji`e vni tek sto vi je su i mo gu bi ti si ro vi na za knji`e vnu
obra du; me|utim, knji`e vno dje lo ko je usi sa va u se be te `an -
ro ve, ta kve, ipak mo ra os ta ti knji`e vnost: kao ne ka kva, smi -
sle na, na mjer na, cje li na, mo ra se ra zli ko va ti od njih svo jom
fun kci jom i pri ro dom svog je zi ka, a ne sa mo pri ro dom svo jih
ko ri ca. U bo ljem vre me nu - ako sva vre me na ni su naj go ra -
sve ovo bi se mo ra lo po dra zu mi je va ti, tj. da je ova ra zli ka naj -
va`ni ja za onog ko pro mi{ lja o knji`e vnos ti. Kod nas, a po ka -
zat }u to i ka sni je, ovaj je dnos ta vni i na oko ta uto lo {ki prin cip
mo`da je op}epo znat - sva ko }e re}i: ’pa to do bro, to se po -
dra zu mi je va’ - ali ni ka ko ni je spo znat.
Knji`evnost danas, tako|er, nije ono {to jest knji`e vnost. Ti -
me `elim re}i da epigonija nije knji`evnost. Knji`evnost ne
mo`e bi ti ne {to {to ona ve} jest, ono {to je bi la, ono {to je sad.
Jer da jes te, da se be po nav lja, iden ti~na da je se bi, bi lo bi vrlo
lako do}i do njenog pozitivnog opisa, postojao bi ve} jasan i
potpun pojam o knj`evnosti, recept. Da postoji gotov pojam
knji`evnosti, ona bi bila mrtva. Knji`evnost mora biti ne {to
drugo od dosada{nje sebe same. Ona se prevazilazi: ona `ivi
dok ubi ja sa mu se be, dok se pro ji ci ra u bu du}nost, dok pos ta -
je ono {to jo{ ni je bi la. Ona je `iva za to {to se kre}e: knji`e vno
djelo koje se uklapa u ve} gotov, njemu preegzistentan, pojam
knji`evnog djela i nije knji`evno djelo. Autenti~an pisac, Dante
ili Džojs, to je ~ovjek koji negira pre|a{nje pojmove o literaturi:
on ubija, ili makar ranjava pro {lu literaturu; postoje}e
pojmove o knji`evnosti on negira - negacija u hegelijanskom
smislu je metamorfoza (jedenje hrane), tako i pisac ne ukida
tradiciju u potpunosti, ve} je preobra`ava tra`e}i novi kvalitet,
novu energiju - i tako o`ivljava knji`evnost. Njegovo djelo
tra`i nove pojmove i nove na~ine ~itanja. On je kazao nere~eno;
njegovo djelo je originalno. S tim obiljem originalnih
djela, kao njezinih razli~itih i nerijetko protivrje~nih dijelova,
knji`evnost i dalje ostaje bez mogu}nosti potpunog teorijskog
pozitiviranja. U toj previ {e-odre|enosti, knji`evnost ostaje i
dalje neodre|ena. Saznali samo tek jednu njezinu osobinu:
nije jednaka sebi, niti se ponavlja.

Temat
77
’Za {to je ta ko Za {to tre ba da bu de ta ko Za {to knji`e vna
dje la mo ra ju bi ti ori gi nal na Za {to je knji`e vnost to li ko
uslo`nje na’
Pos to je te ori ti~ari i knji`e vni ci (npr. Um ber to Eko, i
knji`e vnik i te ore ti~ar) ko ji ka`u da je zah tjev za ori gi nal -
no{}u knji`e vnih dje la mo der nis ti~ki im pe ra tiv, mo der nis -
ti~ka mo da, pro la zna po ja va, i da sa vre me ni pis ci ne bi tre -
ba li pa ti ti ako im dje la bu du ne ori gi nal na. To su go vo ri li i
ne ki ne pa`lji vi tu ma~e}i Bor he sa. To, na pri mjer, sad go vo -
re sko ro svi na {i pje sni ci i pro za is ti, kri ti~ari, no vi na ri, stu -
den ti, |aci itd.
Ori gi nal nost ni je hir, jer u stvar nos ti ne ma is tih fe no me -
na. Po ku {aj da se upos ta vi is to vje tnost je smi je {an, jer je na -
si lje nad stvar no{}u; on je nes kla dan sa stvar no{}u ko ja je
obi lje. To su Bu var i Pe ki {e, to su mi li oni opo na {a te lja Na po -
le ona, Ver te ra ili ta mo ne kog po pu lar nog gi ta ris te. Po ku {aj
uni for mi zi ra nja ni je uvi jek smi je {an: pos to ji na pri mjer
dr`ava ko ja is to ta ko ra di; voj ska naj~e{}e ni je smi je {na, ali
za to ni je ni ma nje na si lje nad stvar no{}u. Smi je {ni su nam –
ali sa mo kad ih gle da mo na te le vi zi ji – na cis ti ko ji opo na {a ju
mo del, opo na {a ju je dni dru ge, pa su ’svi is ti’. Ma ka kva
svrha sta ja la iza iden ti fi ka ci je, na ci ona li zam ili `en ska mo da,
ona je uvi jek iz vje sno na si lje nad stvar no{}u.
Sli~no ra di i sva ki ~o vjek ko ji po ku {a va uo bli~iti svo je sen -
za ci je. Vje ru ju}i da mo`e izra zi ti svo ja osje}anja, on sli~i ono -
me ko ji vje ru je da se tend`erom, odje dnom, mo`e za hva ti ti
sva vo da iz ri je ke. On pre tpos tav lja da bi se je dnim po gle -
dom mo gla obu hva ti ti cje lo ku pna je dna pra {u ma, sa svim
svo jim naj si tni jim de ta lji ma, ne iz bro jem obli ka i ni jan si, flo re
i fa une, ona ko ja je u ne pres ta nom ras tu i umi ra nju: jer ~o -
vjek je ta kva je dna pra {u ma, ne pre gle dna, u ko joj se ne pres -
tan ce ra|aju osje}aji i ras tu, div lja~ su, ubi ja ju dru ge, hra ne
se dru gi ma, oni su i bi ljke, za ple te ni i ne pro ho dni, iz go re ne -
kad u po`ari ma. Du {a, to je taj na, mrak, ne pre gled ve lik kao
ci je li je dan ko smos; neu hva tlji va u je zi~ke okvi re, pa ma kar
to bi la du {a i naj pros ti jeg ~o vje ka. I ka da ~o vjek po ku {a va u
raz go vo ru uo bli~iti svo je emo ci je, on da on tu pra {u mu pre -
tvo ri u sto me tar ski drvo red ili gre di cu lu ka; da kle,
upro{}ava. Strah ni je uvi jek sa mo strah, jer sva ki put ti je lo
dru ga~ije za drhti.

78 Temat
Je zik ni je ne {to {to sa mo po ku {a va izra zi ti du {u, on je i
obli ku je. Ne u po tpu nos ti, uvi jek je du {a ne {to vi {e od nje go -
vog utje ca ja; me|utim, to stal no sa ka}enje ko je obi~an je zik
pro vo di nad du {om, sta lan rad sje ki ra obi~nog je zi ka, to pot -
kre si va nje sma nju je buj nost ve ge ta ci je du {e: pod stal nim
utje ca jem ba nal nog je zi ka i du {a se ba na li zi ra. Ona do du {e,
ka ko re koh, uvi jek jes te ne {to vi {e od bi lo ka kvog je zi ka, sva -
ki osje}aj lju ba vi os ta je po se ban i ni ka kav ga je zik ne mo`e u
po tpu nos ti izra zi ti, ali svi ne vo le je dna ko: ne ki lju di osje}aju
sli~no de va ma i gu {te ri ma, i obi lje nji ho vih nei zre ci vih
osje}aja jes te obi lje sme}a; i ne ma su mnje da je zik ko ji ula zi
u nji ho ve o~i i u{i ta ko|er ima utje ca ja na to. Ka da da nas vo -
le, lju di ne ri jet ko sa mo po ku {a va ju imi ti ra ti svo je omi lje ne
ju na ke iz te le vi zij skih se ri ja ili ne lir ske su bje kte iz po pu lar nih
pje sa ma. ’Ho}u da bu dem kao Na ta {a Ros to va!’ To je onaj
smi je {ni, in fan til ni, po ku {aj po is to vje}iva nja. Ne ma pra vog
po is to vje}iva nja!
U du {i ne ma is tih sta nja i za to je fra za la`. Naj pros ti ja du -
{a ni je fra za, ali stal ni utje caj fra ze mo`e osa ka ti ti i naj ple me -
ni ti ju du {u. Fra za i imi ta ci ja su po ku {a ji za us tav lja nja stvar -
nos ti, uspos tav lja nja is tos ti, a to ga ne mo`e bi ti u `ivo tu. Imi -
ta ci ja je ne`ivo tna; ona je za zi va nje smrti. Gla va ko ja iz go va -
ra fra ze je lo ba nja izva|ena iz gro ba.
Ma da je je zik uvi jek la ga nje o stvar nos ti, o stvar nos ti du -
{e, ipak pos to je ra zli~iti je zi ci sa ne je dna kom mje rom la`i ko -
ju sa so bom no se. Je zik je ar bi tra ran i pre mal da bi bio ade -
kva tan svo me re fe ren tu, stvar nos ti; fra za je, me|utim, je zik
ko ji naj vi {e la`e. Je dan lir ski je zik, ori gi na lan i nov, uvi jek je
is ti ni ti ji od fra ze, jer ne da je ilu zi ju po nav lja nja, jer je bli`i
slo`enos ti svog pre dme ta. Obi~ni je zik, pa ~ak i je zik psi ho -
lo {ke na uke, je zik ko ji je ti po lo gi za tor ski, je zik u ko je mu je
me lan ho li ja sa mo me lan ho li ja, mno go je la`lji vi ji od po eme
Crnjan skog, jer tu, u pje smi, emo ci ja je in di vi du ali zi ra na, to
je za slu ga nje nog sti la, ne gi ra fra zu i za to je bli`a is ti ni du {e.
Ni je po ezi ja ki}enje emo ci je i be spo tre bno skri va nje ono ga
{to se mo`e re}i je dnos ta vno, ve} je ona krva va ri je~, `iva i zbog
tog slo`ena. Sto ga je be spo tre bno pre vi {e obja{ nja va ti
va`nost po ezi je za `ivot, kad je iz vje sno da je ona ri jet ko
mjes to, oa zno, na ko je mu do la zi do izra`aja ci je lo obi lje du -
{e, za ra zli ku od poj mo vnog, dis kur zi vnog ili obi~nog je zi ka,

Temat
79
je zi ka po pu lar ne kul tu re ili je zi ka na uke, an tro po lo gi je, so ci -
olo gi je, psi ho lo gi je i psi ho ana li ze, ko ji ti po lo gi zi ra ju, re du ci -
ra ju, svo de slo`eno na pros to, in di vi du al no na tip sko, sa ka te
emo ci ju da bi je se ci ra li i za to je ne mo gu pre ni je ti, ubi ja ju i
la`u, i ta ko skri va ju}i umrtvlju ju i sam `ivot. Ta ko mi se i da -
nas ~ini da pje sni~ka po bu na ni je ona nis ti~ki bi jes ne uras te -
ni ka ko ji ni su us pje li da se re ali zi ra ju u ovom dru{ tvu, ni ti je
ona bi lo ka kav bea tni~ki i ro ken ro ler ski en ga ge-ur lik, ve} je
izna la`enje auten ti~nog gla sa, lje po te i vi zi je, ko jim onaj jo{
ne po`ivin~eni bra ni `ivot i is ti nu nje go vog obi lja.
Ta ve za izme|u bi}a i je zi ka slo`ena u po ezi ji, {to se re -
ali zi ra u vi du stil ske ori gi nal nos ti, na~ini ko ji ma po ezi ja
izmi~e la`i fra ze, sa ka}enju emo ci je stil skim ka lu pi ma, to je
pre dmet ko ji tra`i ne krat ko prou~ava nje pri je ne go li se
po~ne pje va ti lir ski. [ta je pje sni~ki je zik To pi ta nje mo ra
uvi jek da pret ho di po ezi ji. Do du {e pos to je jo{ uvi jek lju di
ko ji pi {u sti ho ve vje ru ju}i u vri je dnost ~is te in si pi ra ci je i ne -
po sre dnos ti. To su pje va~i i gi ta ris ti. Tri de se to go di{ nja ci, a
in te le ktu al ni gi mna zis ti i emo ci onal ne ban de re. Me|u nji -
ma je te {ko na}i pje sni ka.
[ta je, da kle, taj pje sni~ki je zik Uni ver za lan on ne pos to -
ji, pos to je naj ra zli~iti je va ri jan te je zi ka po ezi je; je zik je dne
po ezi je je, ne ri jet ko, an ti te za dru go ga. Za to je sva ki po ku {aj
opi si va nja uni ver zal ne gra ma ti ke pje sni~kog je zi ka pro pao,
pro pa da ili }e pro pas ti. Umjes to o pje sni~kom je zi ku, tre ba
uvi jek go vo ri ti o pje sni~kim je zi ci ma. Pje sni~ki je zik je uvi jek
taj pje sni~ki je zik; ta ko i ma lo pre|a{ nje pi ta nje uvi jek zna~i:
ko je su sve oso be nos ti tog pje sni~kog je zi ka u tom tre nut ku
S dru ge stra ne, u kon tek stu u ko je mu je pos tav lje no, ovo pi -
ta nje ni je pos tav lje no na na~in knji`e vne is to rio gra fi je, ve} u
svrhu one ne ga ti vne po eti ke ko ja je ima la ri je~ na po~et ku. Od -
go vor na pi ta nje {ta je bio pje sni~ki je zik, u po eti ci ko ja po ku {a -
va da shva ti {ta je da nas knji`e vnost, pos to ji sa mo kao sred -
stvo osno vnih nje zi nih pi ta nja: {ta vi {e ni je pje sni~ki je zik, tj.
{ta on ne mo`e bi ti, i su slje dno to me {ta bi on mo gao bi ti. Su -
{ti na ta kvog je dnog pi sa nja ni je da pro pi {e je dan pje sni~ki
je zik, ve} da pru`aju}i sta no vi te ra zlo ge ogra ni~i po lje nje go -
vih mo gu}nos ti, da o~is ti pros tor na ko je mu }e bi ti mo gu}e
uspos tav lja nje no vih pje sni~kih obli ka. Na tom mjes tu zas ta -
je ne ga ti vna po eti ka i po~inje ino va ci ja je dnog.

80 Temat
Rembo je, na primjer, odlu~io da od metafore napravi ne-
{to novo: za diferencijaciju pjesni~kog jezika od njemu drugih
jezika bilo je potrebno prevazi}i klasi~no metafori~ko sugerisanje
realnih predmeta. To je zaklju~ak negativne poetike iz
Pisma Vidovitog: ’Sva klasi~na poezija svodi se na gr~ku poeziju,
taj skla dni @ivot. Od Gr~ke do ro man ti~ar skog po kre ta, - u
srednjem vijeku, - ima u~enih ljudi stihotvoraca. Od Enijusa
do Turoldusa, do Turoldusa do Kazimira Delavinja, sve je rimovana
proza, igra, izlapjelost i slava bezbrojnih idiotskih gene
ra ci ja: Ra sin im je ~ist, sna`an, ve lik. - Da su ras tu ri li nje go -
ve rime, pomije {ali njegove polustihove, Bo`anska Budala bi
danas bila nepoznata kao i ma koji pisac Porijekla. - Na kon Ra -
sina igra se ubu|ala. Trajala je dvije hiljade godina!’
’Mi se je’, pi {e Rem bo, ’sto pu ta za slu`io da ga se gnu {a mo
mi bol ne ge ne ra ci je obu ze te vi zi ja ma, - po go|ene nje go vom
an|eos kom lje no{}u! O! blju ta ve pri~e i po slo vi ce! o no}i! O
Ro lo, o Na mu no, o Pe ha ru! Sve je fran cus ko, {to }e re}i u naj -
ve}oj mje ri mrsko; fran cus ko, ne pa ris ko! Eto jo{ je dnog dje -
la tog mrskog du ha ko ji je na da hnuo Ra blea, Vol te ra, @ana
La fon te na! s ko men ta ri ma g. Te na! Pro lje}nog li du ha Mi se -
ovog! Ljup ke li nje go ve lju ba vi! Eto sli kar stva na gle|i, ~vrste
po ezi je! Fran cus ka po ezi ja }e jo{ du go bi ti pre dmet u`iva nja,
ali u Fran cus koj. Sva ki ba kal ski kal fa je u sta nju da ra spa li je -
dnu ti ra du kao iz Ro le, sva ki bo go slov no si pet sto ti na ta kvih
ri ma u skro vi tos ti svo je bi lje`ni ce. U pe tna es toj go di ni ta po -
ne se na os tra{}enost bu di po ho tu mla di}a, u {e sna es toj oni se
ve} za do vo lja va ju da o njoj re ci tu ju iz srca; u osa mna es toj, u
se da mna es toj ~ak, sva ki gi mna zi ja lac ko ji za to ima mo -
gu}nos ti - pra vi svog Ro lu, pi {e svog Ro lu! Ne ki mo`da i
umi ru od to ga. Mi se ni je bio ni za {ta: bi lo je vi zi ja iza tka nja
za vje se: on je za tvo rio o~i. Ko~oper ni Fran cuz, ko ga su iz
kr~me do vu kli na gi mna zij sku ka te dru, taj li je pi mrtvac je
mrtav, i od sa da pri {te|uje mo se bi trud da ga bu di mo svo jim
gnu {a njem!’
Mi sea su ta da ~ita li mno gi, ali to ni je zna~ilo da nje go va
po ezi ja ni je le {i na. Bez ra zli ke spram ve} vi|enog u po ezi ji.
Bez ra zli ke spram ono ga ka ko bi osje}ao i na pi sao bi lo ko ji
ba ka lin! Da bi po ezi ja pre`i vje la, ta da, po tre bno je bi lo ne gi -
ra ti Mi se ove pre`i vje los ti. Sa hra ni ti ka da ve ra. Po tre bno je bi -
lo izmi sli ti no vu for mu lju ba vi me|u ri je~ima. Po tre bno je bi -

Temat
81
lo, ka ko ka`e Rem bo, ras tro ji ti ~ula, vi dje ti ne vi|ene vi zi je.
Bi ti vi do vit.
To je ve} po~elo sa si nes te zi ja ma Sen-Be va i Bo dle ra
(’Bo dler je naj vi do vi ti ji, on je kralj pje sni ka, pra vi Bog. A
ipak, on je `iveo u su vi {e umje tni~koj sre di ni, i nje go va for -
ma ko ju to li ko hva le ~es to je kr`lja va: pro na la`enje ne zna -
no za htje va no ve for me.’), ali tek će se 1854. u Šarvilu roditi
onaj vidoviti dječak koji će biti pravi začetnik moderne
poetike, osnivač nove vjere. Pravi Hrist!. Si nes te zi ju je,
pa`lji vim aso ci ja ti vnim po sre do va njem, jo{ uvi jek mo gu}e
sves ti na stvar no sni odnos, u Ilu mi na ci ja ma me|utim me ta -
fo ra do`iv lja va du bin sku pro mje nu: uki da se pri ro dan tok
po re|enja, ana lo gi ja; me ta fo ra ne izvi re iz re al no ute me lje -
ne sli~nos ti, ve} se ire al no sje di nju ju stva ri ko je su obje kti -
vno-lo gi~ki ne sje di nji ve; tu se za pra vo vi {e i ne su ge ri {e
ve za me|u stva ri ma, ve} me|u ri je~ima: stva ra se ~is ta fi -
kci ja. Ta ~is ta fi kci ja ni je me ta fo ra re ali je, ve} stva ra nje nes -
tvar nog, ire alan iden ti tet ra zli~itog: na sil ni~ko, a ipak pro -
mi{ lje no, spa ja nje ri je~i. Bar jak od me sa {to krva ri na svi li mo -
ra i sje ver nih cvje to va; (oni ne pos to je). Su dar san ti sa zvi jez da -
ma. Fi li gran ski }ilim od sre bra, o~iju i ko se...
@eravice {to plju {te plotunima inja, ognjevi na ki {i dijamantskog
vjetra koju lije zemno srce {to se vje~ito ugljeni {e za nas. @enski glas
{to je sti gao na dno vul ka na i ar kti~kih {pi lja. Trenje rije~i ~iji se referenti
ne podnose; radi proizvodnje munjevitih efekata: nestvarno
je stvoreno da proizvede lirske efekte kakve nije poznavala
predremboovska poezija: neposredne lirske senzacije,
koje je mogu}e usvojiti sintetski, a ne analiti~ki. ’Nemogu}e
je razmrsiti isprepletenost tih slika, a isto tako je te {ko u
njima na}i neki smisao. Jer njihov smisao sadr`an je u samoj
zamr{enosti tih slika. One su proizvod uzburkane fantazije;
nji hov pre di men zi oni ra ni ha os pos ta je nji ho vo vi dlji vo
obilje`je ko je se poj mo vno ne da tu ma~iti ali se ~ul no da per -
cipirati’, obja{njava jedan tuma~ ove poezije. Remboova poezija
je nalik psovci: jezik koji ne pretendira da ozna~i postoje}e,
ve} fiktivni jezik koji je direktno usmjeren na nekoga, jezik
koji ne prenosi misao, realne, logi~ke veze, ve} irealno, nelogi~no,
`eli neposrednu emocionalnu reakciju, a ne analizu.
Rembo se smije ~itaocu koji u toj poeziji poku {ava uspostaviti
logi~ku koherenciju: pri~u pjesme i onom koji geteovskom

82 Temat
metodom prepri~avanja poku {ava da protuma~i pjesmu, da je
svede na organizam misli; to je zapravo ~italac-starac, kalfa,
~ita lac ko ji ne mo`e da shva ti da je Rem bo do nio ne~ega no -
vog, da je uzdrmusao klasi~ni pojam knji`evnosti, da je donio
ne~ega neznanog; ne~ega modernog, ne~ega {to se razlikuje od
svega onog {to je lirika bila dotad, od onoga {to je proza, od
svih ostalih `anrova. Rembo je iznevjerio gra|anina naviklog
na je dno, na Ra si na i Mi sea; on je ne pre dvi di va mu nja; on je
Zeus koji ubija da bi pokrenuo u~mali svijet poezije.
Iza Rem bo ove li ri ke sto ji je dan zah tjev za bo ljom stvar -
no{}u. ’Po ezi ja je sred stvo za pro mje nu `ivo ta.’ On, ba{ kao i
Ma lar me, shva ta po ezi ju kao sred stvo ko jim je mo gu}e do se -
gnu ti ap so lu tno: naj vi {u stvar nost du ha. Tu je po ezi ja ve}
obo go tvo re na. Za to je, ka da mu po ezi ja ni je us pje la do ni je ti
traj no sta nje sre}e, po sli je ve li kih te re ven ki ma {te, do la zi lo
sta nje mu~nog ma mur lu ka, za to ju je Rem bo u po tpu nos ti
ne gi rao. ’Smi je {no, ap sur dno, ne po tre bno.’ Ap so lu tis ti~ki!
Vje ro va tno Rem bo ova re vo lu ci ja ne bi bi la ta ko ve li ka da ni -
je pre ci je nio sa mu mo} po ezi je, ali duh ni je mo ga nad vla da -
ti stvar nost. Sli~an ap so lu ti zam i sli~an krah pos to ji i kod Ma -
lar me, i kod Lo tre amo na. I kod nji ho vih dva de se to vje ko vnih
nas tav lja~a, sve je dno ko jem po lu pri pa da li: Va le ri je vom ili
na dre alis ti~kom, od Eli ota do Gi lje na, od Sen-D`on Per sa do
Un ga re ti ja, pos to ji ta apo te oza du ha, ap so lu tis ti~ki zah tjev
pred du hom: da duh ri je {i mu~ni nu egzis ten ci je u gra|an -
skom dru{ tvu. Oni ko ji su to is kre no o~eki va li, oni su bi li is -
tin ski ra zo~ara ni. Je zik mo der ne li ri ke neo dvo jiv je od ta kvog
po ima nja nje go ve fun kci je. Za to je mo gu}e i da nas pra vi ti
rem bo ov ske vra to lo mi je u je zi ku, ali sve bi to bi lo la`no bez
is te one rem bo ov ske vje re u sna gu vi do vi tos ti. Da kle, ne rem -
bo ov ski. Ta kav pje snik bi li~io na si hir ba za ko ji ne vje ru je u
dej stvo svo je for mu le. A opet te {ko je po sli je svih po ra za mo -
der nog du ha obno vi ti tu vje ru, sav taj ap so lu ti zam i en tu zi -
ja zam. Ko jo{ vje ru je si hir ba zi ma A da ni je smi je {an.
Ako je, ka ko ka`e @id, Rem bo bio goru}i grm, nadrealisti su
bili pra {uma u plamenu. Ako je Malarme za svog `ivota imao
tek {est ~italaca, Valeri je kasnije, kao ’zvani~ni pjesnik’ Akademije,
pro {irio njegovo u~enje kroz cijelu Evropu i dalje. Nema
sumnje da je ona linija koju su za~eli Francuzi u devetnaestom
vijeku, i pored svih drugih istovremeno postoje}ih kretanja –

Temat
83
od Brehtove socijalne lirike, preko futurizma Majakovskog do
Jesenjinovog dvadesetovjekovnog romantizma – dakle, nema
sumnje da je poetska linija koju su zacrtali Rembo i Malarme
bila crvena linija evropske poezije sve do pedesetih i {ezdesetih
godina pro {loga vijeka kad se javljaju druga~ije tendencije.
Ka sni De snos, Pre ver, F. Pon` i Ke no, bea tni ci u SAD-u, Her -
bert, ^aslav Milo{, Ru`evi~, Zagajevski, [imborska, Paveze, kasni
Gato i Montale, Elitis, Jevtu {enko, Okud`ava, Ahmadulina,
En cen sber ger itd. Kod nas: Sarajlić, Sidran, Ladin itd. Je zik ovih
pjesnika nije otrgnut od obi~nog jezika u mjeri modernolirskog
hermetizma, razumljiviji je i zato ’ljudskiji’, sadr`aji se vra}aju
stanovitoj koherenciji, cjelovitosti i zaokru`enosti, u liriku su
po no vo vra}eni i obli ci ep skog vre me na, vra}ena je pri~a i po -
enta, opis, misao i moralna ideja, prakti~na istina, svakodnevno
osje}anje, priroda i povijesna osvije {tenost teksta. Ta nova poezija
ima vi {e razumijevanja za neprofesionalnog ~itaoca, vra}a
se neposrednoj stvarnosti, bila ona gra|anski cri de coeur ili izra -
vni politi~ki protest, opisivanje neobi~ne `ivotinje u jednom
zolo {kom vrtu Njujorka ili gu`ve u metrou, prepisivanje
re~enica pre`ivjelog poljskog Jevreja, podsje}anje na bur`oaski
`ivot Karla Marksa ili pjevanje uz pratnju gitare.
Evo, ka ko na pri mjer, biv {i her me ti~ar, Eu|enio Mon ta le,
ta da pi {e po ezi ju:
Kraj 1968.
Po sma trao sam sa Me se ca, ili sko ro,
skro mnu pla ne tu ko ja sadr`i
fi lo so fi ju, te olo gi ju, po li ti ku,
por no gra fi ju, knji`e vnost, na uke
ja vne ili taj ne. Tu je i ~ovek,
a i ja me|u mno gi ma. I sve je ve oma ~u dno.
Za ko ji sat nas tu pi}e no} i go di na }e
is te}i uz pra sak pe nu {a vih vi na
i pe tar di. Mo`da i bom bi ili ~ega go re,
ali ne ov de gde sam ja. Ako ne ko mre,
ni ko za to ne ha je sa mo ne ka je
ne po znat i da lek.
(pre vod: Mi lan Ko mne ni})

84 Temat
To je do ne kle shva tlji va rea kci ja. Je zik mo der ne po ezi je je
u to vri je me ve} uve li ko ka no ni zi ran, Rem bo ta da ima hi lja -
de slje dbe ni ka i opo na {a te lja, fran cus ke vlas ti mu di`u spo -
me nik u [ar lvi lu, Ma lar me ovi ne ka da{ nji ma lo broj ni ~ita oci
ta da ve} ~ita ju u Aka de mi ji, No be lo va fon da ci ja na gra|uje,
na pri mjer, Sen-D`on Per sa ili Eli ota; i ja vnost oda je po {tu
tim ’ve li ka ni ma’ iako ja vnost ne ra zu mi je ni stih iz nji hovh
pje sa ma; na dre alis ti~ke (ver bal ne) lu do ri je opo na {a ju ra zni
di le tan ti i gi mna zis ti, u je dnom ame ri~kom iz da nju Jej tsa ja -
vi le su se ne ke {tam par ske gre {ke: pro fe so ri i mla di pje sni ci
di ve se ta da tim naj be smi sle ni jim ve za ma ko je su, da kle, re -
zul tat {tam par skih gre {a ka, a ne Jej tso ve na mje re; sva ko ko
na pi {e dvi je ri je~i po ve za ne be smi sli com mi sli da je Jej ts, ap -
surd je ta da mo da i ma nir. Bi la je oprav da na su mnja da iza
svog tog re|anja ri je~i uop}e pos to ji re zon, bi lo ka kva za mi -
sao, ra zu mna na mje ra, bi lo ka kav mo zak; Rem bo je pri je
svo je re vo lu ci je ipak sa vr{e no opo na {ao Ver gi li ja ili Bo dle ra,
pi sao sa za mis li ma, s na mje ra ma, ra zmi{ ljao o efe kti ma, to se
za bo rav lja lo. S dru ge stra ne, ne su mnji vo da su Hi tle ro vi i
Sta lji no vi lo go ri, Hi ro {i ma i hla dno ra tov ska na pe tost, va bi li
i pa`nju pje sni ka ko ji su do tad ras trza ni po ku {a va li da ne
bu du gra|an ske du ho vne lut ke, a on da su vi dje li da bi i oni
i sve te gra|an ske lut ke mo gli u vre men skom to ku od se dam
se kun di mo gli pos ta ti sadr`aj glo bal ne pe pel ni ce.
Po~et kom pe de se tih go di na Eli ot sa svim gu bi utje caj na
mla de pje sni ke. Oni se po ku {a va ju di fe ren ci ra ti od nje ga. Fi -
lip Lar kin, D`on Fu ler i Ted Hjuz ras ki da ju sa mo der nim Eli -
otom i Pa un dom, sa nji ho vim ek spe ri men ti ma u je zi ku i
emo ci ja ma ko je ni su obi~ne ljud ske, i pi {u po ezi ju sva ki da{ -
nje re al nos ti, pi {u je zi kom pro ze, pi {u ri tmo va nu pro zu. Pi {u
za sva kog ~ita oca, za obi~nog ~o vje ka, za kal fu; to je po ezi ja
ma so vne je din ke, obi~ni ka, En gle za, nje go vih emo ci ja, pi sa -
na nje go vim je zi kom. Pje snik po put Lar ki na ili Fu le ra, ka`e
Crnjan ski ko ji sve to po pra tio iz za vje tri ne, u Lon do nu, ni je
vi {e ono {to je bio pri je, ve} bi to mo gao bi ti i ne ki na{ skro -
mni, mir ni, za mi{ lje ni, ti hi, ko m{i ja.
To je ta ko i da nas. Da nas je, me|utim, ta kvo pje va nje
mno go be smi sle ni je ne go li ta da. Ako su Ke no ili Mon ta le
za~udi li ta da{ nje ~ita oce sa svo jim pri bli`ava njem obi~nom
je zi ku, ako je ta kva rea kci ja bi la le gi ti man ot klon od zas tra -

Temat
85
nje nja mo der ni zma i za si}enja nji me, {ta ta kvo pje va nje da -
nas zna~i, po la vi je ka po sli je Ka kav ono vi {e smi sao ima
Po sli je pe de se to go di{ nji ce od ru {e nja mo der ni zma. Zar li ri -
ka ni je oda vno tre ba la po tra`iti no vi put Zar ni je tih pe de -
set go di na do vo ljno za za si}enje Ni je li po ezi ja to li ko pri {la
obi~nom je zi ku da je iz gu bi la svo ju `an rov sku sa mo svoj nost
spram tog, obi~nog, je zi ka Smi je li se uop}e ta kvo pi sa nje
zva ti po ezi jom Po ~emu je ono ne za mje nji vo
Je dan od vo de}ih svjet skih sa vre me nih pje sni ka, Ame ri -
ka nac ^ar ls Si mi}, go vo ri o svo joj po ezi ji ova ko: ’U po sle -
dnjoj zbir ci ja imam pe smu o to me ka ko ne ko pe re zi do ve ne -
kog po dru ma, ja sna je alu zi ja na }eli je za mu~enje za ka kve
mi Ame ri kan ci tvrdi mo da ih ne ma mo i ne ko ris ti mo. Kod
nas su uvek dru gi zlos tav lja~i, agre so ri, im pe ri ja lis ti, a mi
smo uvek bor ci za de mo kra ti ju i ljud ska pra va. Ta pe sma ja -
sno alu di ra na ame rič ke zlo~ine, na ne za ko ni ta ispi ti va nja, na
ono {to gu ra mo pod te pih. Ja sno je da na kon {to si ne kog
mu~io sa ti ma, do|e na kra ju ne ka ba ba sa ko fom i sve to
po~is ti. Tu mo ju pe smu ni ko od kri ti~ara ali ni ko ni od mo jih
pri ja te lja ni je dan je di ni put ni je po me nuo, ba{ ni ko je ni je
pro ko men ta ri sao. Lju di za tva ra ju o~i pred onim {to je za njih
ne po vo ljno ili bol no.’
On, da kle, pje va o ame ri~kim zlo~ini ma. Alu zi vno. On
obja{ nja va ’so ci jal nu na rud`bi nu’ svo je pje sme: ame ri~ka ja -
vnost ne pri zna je zlo~ine ko je pro vo di ame ri~ka vla da. Ja sno,
g. Si mi} se sho dno svom mo ral nom ko de ksu osje}a du`an da
go vo ri o to me. Os ta je ipak ne ja sno, za {to on, ako `eli pro go -
vo ri ti o tim zlo~ini ma, ako `eli otvo ri ti o~i, za {to go vo ri alu zi -
vno Ako `eli ot kri ti, za {to i sam za kri va To je pro tur je~je, i
to je on da smi je {no.
Oni ko ji do|u po sli je i po~is te
Mno ga se zlo dje la ~ine u na {e ime.
Po sli je ve} ne ko do|e da pos pre mi }eli ju
I po~is ti krv. Za to vri je me
mi mu dro od vra}amo po gled.
Ne vi di mo im li ca, tim ~is ta~ima,
pri mje}uje mo tek ve dra i ~et ke

86 Temat
dok niz ka me ni te stu be
si la ze u mra~ni po drum.
Ka ko sa mo ti ho {mrkom ispi ru po do ve
i ci je de sta re me mlji ve krpe
da obri {u ku ke po stro po vi ma.
Dok ja ~ujem tek zvu ke lje tne no}i
- po slo vi~ni {u {anj li{}a za bri nu tog
zbog tog be zi me nog ne~eg {to mo`da vre ba
s onog mjes ta gdje smo ne ko}
za tva ra li kvo~ke.
(pre vod: Da mir [o dan)
Mno ga se zlo dje la ~ine u na {e ime. Mi od vra}amo po gled.
Ne ko do|e i po~is ti svu krv ko ja os ta ne iza to ga. Ni je u upi -
tno da li g. Si mi} ima pra vo sa svo jim kon sta ta ci ja ma. Ali to
je ve} re~eno hi lja du pu ta, mu ta tis mu tan dis, u hi lja da ma no -
vin skih ~la na ka, kod mno gih pje sni ka. Ja se sje}am Bre hto vih
sti ho va, iz pje sme Po tom ci ma:
Ka kva su to vre me na u ko ji ma je
Ne ki raz go vor o drve}u go to vo zlo~in
Jer uklju~uje {u tnju o to li kim zlo dje li ma!
Onaj ko ji tam mir no pre la zi uli cu
Sva ka ko ni je vi {e dos tu pan svo jim pri ja te lji ma
Ko ji su u ne vo lji
To, na kra ju ka`e i Mon ta le u pje smi ko ju sam ma lo~as na -
veo. Pre ma to me, os ta je sa mo pi ta nje: za {to je ovo, {to Si mi}
pi {e, po ezi ja Ka da je sadr`aj ove pje sme pree gzis ten tan sa -
moj pje smi, ako je op}e mjes to: Si mi} tek ilus tri ra. Da li
mo`da g. Si mi} mi sli da je na pra vio pje smu jer je, umjes to
Gvan ta na mo, ka zao – ko ko {i njac G. Si mi} pi {e fra ze. Pi sa nje
fra za je pro ti vrje~no pi sa nju po ezi je.
Si mi} i sli~ni sa vre me ni pje sni ci su mo ra lis ti: pje va ju o
zlo~inu, osu|uju ubi ja nje. Ja sno da je ospo ra va nje ta kve po -
ezi je bre me ni to ne ugo dno{}u. Go vor tih pje sni ka kao da uvi -
jek ima ali bi pro tiv bi lo ka kve op tu`be: mo ral nost tih po ru ka
kao da je smi sao ko ji oprav da va bi lo ka kve nji ho ve for mal ne

Temat
87
ne dos tat ke. Mo ral nost oprav da va fra zi ra nje. ’To je mo ra lo bi -
ti re~eno; ne ka je to re~eno.’ Ja ipak mi slim da je taj mo ra li -
zam u po ezi ji li {en smi sla. Ni ka da, u našoj savremenosti, ni -
je dna pje sma ni je for mi ra la po li ti~ko gle di {te, ili mo ral no,
kod obi~nih lju di ko li ko te le vi zij ski pri lo zi ili no vin ski ~lan ci.
Za {to g. Si mi}, `eli li ve} otvo ri ti o~i i pro go vo ri ti o ono me o ~emu
se {u ti, ne pi {e no vin ske ~lan ke ili te le vi zij ske pri log Ve} pi {e
no vin ske ~lan ke u sti ho vi ma, u ko ji ma tek alu di ra na zlo~ine!
Sadr`aj nje go ve pje sme, dej stve na na mje ra, emo ci je ko je
mo`e iza zva ti, sve je be smi sle no, jer su efe kti do ku men tar -
nog fil ma o Gvan ta na mu ko ji go vo ri izra vno i otva ra o~i
mno go sna`ni ji ne go li efe kti Si mi}eve pje sme.
Ta kvo, si mi}ev sko, pi sa nje pod ime nom po ezi je je po -
tpu no nes vrsis ho dno. Za {to bi se po ezi ja da nas upu {ta la u
ne {to ~emu ne mo`e bi ti vi~na Za {to bi po ku {a va la pos ti za -
ti one efe kte za ~iju proi zvo dnju su mno go cje lis ho dni ji
dru gi je zi ci, dru gi `an ro vi i me di ji. Kao {to La za Kos ti} ni -
ka da ni je ras pla kao to li ko lju di ko li ko su to us pje li pje va~i
pje sa ma Du {ka Tri fu no vi}a, ta ko i g. Si mi} ni ka da ne}e ima -
ti ni pri bli`no sna ge u ot kri va nju o~iju, ni ka da ne}e na o{ tri ti
zu be ame ri~ke sa vjes ti ko li ko g. Mic ha el Mo ore sa svo jim fil -
mo vi ma ili g. @i`ek sa svo jim an ti ame ri~kim show-fi lo zo fi ra -
njem. Zbog ~ega on da ^ar ls Si mi} to po ku {a va svo jom pje -
smom Po ezi ja ni je dje lo to vor na za pro mje nu ja vnog mni -
je nja. Na me}u}i se bi ta kvu fun kci ju, pje snik na me}e po ezi -
ji om~u oko vra ta: kao {to ka mi la ni je va`na kao pre vo zno
sred stvo po sli je izu ma he li kop te ra, za {to bi po ezi ja ko ja `eli
ima ti ne po sre dno dej stvo i mi je nja ti dru{ tve nu svi jest, bi la
iko me va`na po sli je izu ma te le vi zi je i in ter ne ta A ako se ta -
kav mo ra li zam osje}a sa mos vrho vi tim – Breht je jo{ uvi jek
pi sao u ko rist re vo lu ci je – on da ni je ra zli~it od Go tje ove te -
ori je, on da je pi sa nje ra di pi sa nja. Ili je, {to je jo{ go re, prav -
lje nje ro be.
’Mi slio sam se du go ka ko da to {to sam na pi sao na zo vem
i on da se mo ja ure dni ca do se ti la da to bu de po ezi ja u pro zi.
Ta ko da kad su me ka sni je kri ti ko va li da to ni je po ezi ja, to me
uop {te ni je di ra lo. Vrlo ~es to ~itam po Ame ri ci, pe sni ci mo je
ge ne ra ci je to ra de ve} ~e trde se tak go di na, ~ita mo po ko -
led`ima i uni ver zi te ti ma, za ra|uje mo ta ko pa re za `ivot. Na
tim ~ita nji ma mi se mno go pu ta de si lo da mi na kra ju pri|e

88 Temat
ka kav pos ta ri ji ~ovek i da mi ka`e - Go spo di ne Si mi cu, je li to
{to ste ve~eras ~ita li bi la po ezi ja Ja ka`em Jes te. I od go vor ugla -
vnom bu de Ali ja sam sve ra zu meo, jo{ mi se i do pa lo. Na to
obi~no ka`em O, to je vrlo ne obi~no (smi jeh)’, ka`e g. Si mi} u
je dnom in ter vjuu.
Nje mu ni je va`no pi {e li po ezi ju ili ne. On pi {e za sva ko -
ga, ~ita po ko led`ima i uni ver zi te ti ma. On ta ko za ra|uje pa -
re za `ivot. On ipak ka`e da to {to pi {e jes te po ezi ja. Nje mu
do dje lju ju na gra de. On je me|u vo de}im svjet skim pje sni ci -
ma. To je je dan lju ba zni go spo din. On, me|utim, mo ra li zi ra,
a za bo rav lja da onaj ko ji u ame ri~kom dru{ tvu ima vre me na
da pi {e pje sme ite ka ko `ivi na tu| ra~un. Pot vrdit }u, da ka -
ko, da g. Si mi} pra ve dno go vo ri o po li ti~kim pri li ka ma, o Mi -
lo {e vi}u i bo san skom ra tu, ili o CIA-inim taj nim pro gra mi ma
za mu~enje ’po ten ci jal nih te ro ris ta’, ali te nje go ve pje sme
naj~e{}e ni su po ezi ja, ve} ko lu mne za lu ta le u po et sku gra fi -
ju. To je ne {to {to bi lo ko ji s ta ri ji ~o vjek ili de ran, sve je dno,
mo`e na pi sa ti bez po mu ke. Za to to sva ko mo`e i ~ita ti, ra zu -
mi je va ti, osje}ati. Ali se po ezi ja tim uni fi ci ra njem ~ita oca i
pje sni ka, onim ko je pos to ji pri je sa mog ~ita nja pje sme, za pra -
vo mu mi fi ci ra.
Po ezi ja se mo ra di fe ren ci ra ti od ono ga {to je bi la. Ospo ra -
va nje mo der ne li ri ke ni je pro blem. Ali ako je ospo ra va nje
mo der no lir skog her me ti zma je di na ten den ci ja unu tar po sli -
je mo der ne ne ga ti vne po eti ke, on da to jes te upro{}ava nje i
za to pro blem. Tu on da ne dos ta je di fe ren ci ra nje po ezi je, di fe -
ren ci ra nje nje zi nih sred sta va i sadr`aja, spram os ta lih `an ro -
va; spram obi~nog je zi ka. Go re po po ezi ju od pre zri ve
gra|an ske ne ga ci je kao ’be smi sle ne dje la tnos ti’ jes te da
gra|anin, obi~nik, po ezi ju ra zu mi je is prve i vo li je. Ona bi
mo ra la ~upa ti ko su zbog te lju ba vi. Po ezi ja, po nav ljam i na -
gla {a vam, ne tre ba, jer ne mo`e, ta kmi~iti se sa te le vi zi jom ili
no vi na ma. Ona mo ra bi ti sa mo svoj na. Ona je je zik ra zli~it od
svih dru gih je zi ka, ina~e ni je. Ne pos to ji. Mrtva je. Ja sno da
mo`e, jer mo ra, pos to ja ti po pu lar na po ezi ja, ali knji`e vna
kri ti ka ne smi je pre vi|ati ra zli ku izme|u po pu lar nog pje va -
nja i umje tnos ti. Ako iden ti fi ci ra to dvo je, ona ubi ja po ezi ju.
Ona to ~es to da nas ra di.
Je zik umje tnos ti umje tni je je zik. Ra zli~it od obi~nog,
nu`no ne obi~an je dan je zik. Ako ne ko po re di, to ne mo ra

Temat
89
zna~iti da je pje snik: to je ve} ma lo gra|an ski po jam po ezi -
je. I u pro zi se po re di. Pje sni~ko on da po re|enje mo ra bi ti
stru ktur no ra zli~ito od onog iz pro ze da bi bi lo ra zli ko vno
obi lje`je po ezi je. Ta ko je i sa dru gim stil skim sred stvi ma.
^ita lac se tre ba sje ti ti {ta je Rem bo na pra vio s me ta fo rom.
Stil po ezi je mo ra bi ti sa mo svo jan, ka ko spram ne knji`e -
vnih `an ro va, ta ko i spram knji`e vne pro ze. Ra zli~it sa
svo jim sred stvi ma od je zi ka ka kvim je po ezi ja ve} go vo ri -
la kroz svo ju po vi jest. Mo ra go vo ri ti no ve stva ri, ina~e
la`e.
G. En ver Ka zaz, aka dem ski pro fe sor i knji`e vni kri -
ti~ar, am blem je do mi nan tne mi sli o knji`e vnos ti kod nas,
da nas. On je vrstan po zna va lac sa vre me ne pa ris ke fi lo zof -
ske i li te rar ne te ori je. On na Sor bo ni go vo ri o na {oj knji`e -
vnos ti. On ure|uje dje la naj~uve ni jih na {ih sa vre me nih
auto ra, re cen zi ra ih i do dje lju je im na gra de. On pra vi an -
to lo gi je na {e knji`e vnos ti. On je ne ka vrsta Bo gda na Po -
po vi}a na {e ga sto lje}a. U tom smi slu, za shva ta nje du ha
po et skog vre me na, za ni mlji vo je ispi ta ti {ta g. Ka zaz mi sli
i pi {e o po ezi ji, na {oj, da na{ njoj. U ~aso pi su Sa ra jev ske
sves ke, u ~et vrtom bro ju tog ~aso pi sa, on je obja vio ogled
pod na slo vom Sli ka in va li dnog svi je ta u po ezi ji Fa ru ka [e -
hi}a. Taj tek st je, ne ma su mnje, po naj bo lje obja{ nje nje po -
eti~kih ten den ci ja tog pje sni ka. A taj pje snik je, is to ta ko
ne ma su mnje, me|u naj po pu lar ni jim na {im knji`e vni ci -
ma da nas. Osim to ga, taj tek st En ve ra Ka za za go vo ri, izra -
vno ili su ges ti jom, i op}eni to o po zi ci ji sa vre me ne po ezi -
je. Za to je va`an, kao mi se un abi me; omo gu}uje uvid u
op}a kre ta nja.
Po ezi ja u [e hi}evoj zbir ci Hit De po je, ka ko ka`e g. Ka zaz,
van re dna. To je je dno od naj bi tni jih os tva re nja u na {oj po sli -
je ra tnoj li te ra tu ri. ’[e hi} je’, na vo dim Ka za zo ve re~eni ce,
’uis ti nu na {ao svoj glas, i ton, i ri tam, i je zi~ku fra zu, i spe ci -
fi~nost ima gi na ci je, i idej ni sis tem. No, to ni po {to ne zna~i da
je on odan pre va zi|enom mo der nis ti~kom pro je ktu ori gi nal -
nos ti i ino va ti vnos ti, ko ji naj~e{}e za vr{a va u pre ve li koj her -
me ti~nos ti knji`e vnog tek sta.’ Ovim, iz gle da, g. Ka zaz, `eli
re}i da [e hi} jes te ori gi na lan, ali i ni je. To je ipak sa mo na oko
pro tivr je~je: [e hi} ni je ori gi na lan u onoj mje ri u ko joj su mo -
der nis ti tra`ili da se bu de ori gi na lan, tj. po pri li~no her me -

90 Temat
ti~an, ve} je re la ti vno ori gi na lan. To, vje ru jem, `eli re}i g. Ka -
zaz, ina~e bi uis ti nu pro ti vrje~io se bi u dvi je re~eni ce. Ka zaz
odva ja [e hi}a, ne sa mo od mo der nis ti~kog poj ma ori gi nal -
nos ti, ve} i po sta no vi {tu po ima nja fun kci je knji`e vnog tek -
sta: odli ka [e hi}eve po ezi je, i to je ta~no {to pi {e g. Ka zaz, jest
’po eti~ki cre do o an ga`ma nu knji`e vnog tek sta i svi jest o to -
me da knji`e vnost ne mo`e bi ti sve de na na ide je es tet skog
uto pi zma i is klju~ive auto no mi je knji`e vnos ti.’ Ta ne ga ci ja
mo der ni zma (mo`da po gre {no) shva}enog kao stru je ko ja
in sis ti ra na odvo je nos ti sadr`aja sadr`aja knji`e vnos ti od ne -
po sre dne stvar nos ti, jes te osno va ne ga ti vne po eti ke pre ma
ko joj je on da nas ta la knji`e vnost ko ju pi {e Fa ruk [e hi} i ko ju
En ver Ka zaz opi su je. An ti mo der nis ti~ke an ga`ova ne je dne
knji`e vnos ti. Pro fe sor Ka zaz je (mo`da pre slo bo dno) na zi va
pos tmo der nis ti~kom.
’[e hi}eva po eti ka’, obja{ nja va dr. sc. Ka zaz, ’ ute me lju je
se, da kle, na svi jes ti o otva ra nju pje sni{ tva, na svi jes ti o pos -
tmo der nis ti~kom obra tu pre ma ko jem umje tnost ni je vi {e
obo go tvo re na dje la tnost ko ja proi zvo di nad vre me nos ti, tran -
svre me nos ti Lje po te i esen ci jal nos ti Smi sla, Stru ktu re, Her -
me ti zma, Ino va ti vnos ti, Ori gi nal nos ti, For me, Fi gu re, Je zi ka.
Po ezi ja je go vor, dis kurs me|u dis kur si ma, ne {to {to ra~una
na akci ju, ne {to {to tvo ri i proi zvo di, mi je nja dru{ tve nu svi -
jest, pa se sto ga ne pres tan ce za ti~e u po li kon tek stu al noj si tu -
aci ji in va li dnog svi je ta, a ne na pro je kti vnom li te rar nom ne bu
za sno va nom na li ota rov ski shva}enim me ta na ra ci ja ma. Za to
i pje snik (iro nij ski pro vo ka ti vno) ka`e da je avan gar da ra -
dni~ke kla se.’
Po ezi ja je da nas, po sli je zas tra nje nja mo der ni zma, da kle,
opet go vor me|u go vo ri ma, neo dvo jen, ko ji ra~una na ne po sre dne
efe kte, ko ji ci lja na pro mje nu dru{ tve ne svi jes ti. Ja sno da [e hi} ni -
je mar ksis ta, ne po ku {a va pre pje va ti Pri log kri ti ci po li ti~ke eko -
no mi je, me|utim, nje gov po jam po ezi je, nje gov pje sni~ki je -
zik, ~iji pra gma ti zam Ka zaz pra vil no de te ktu je, sli~an je
onom Bre hto vom ili Be he ro vom, a po tpu no opo zi tan Bo dle -
ro vom ili La for go vom odno su pre ma po ezi ji. To je taj an ti mo -
der nis ti~ki us tro jen an ga`man.
Ka zaz, za tim, po ka zu je ka ko se taj po jam os tva ru je na ni -
vou [e hi}evih po et skih `an ro va. Na pri mjer, u ci klu su Uli~ne
po sla ni ce. ’U na slo vu ci klu sa ogle da se po eti~ko pre ko di ra nje

Temat
91
`an ra po sla ni ce, ko ja je u tra di ci ji bi la, za pra vo, for ma ko ja je
no si la odre|eni mo ral no-eti~ki i fi lo zof ski sadr`aj ko je mu je
bio cilj di da kti~ko, pros vje ti telj sko dje lo va nje, ili, pak, for ma
u ko joj se is ka zu je pri va tna sadr`ina u pi smu {to je upu}eno
ne kom ta~no odre|enom adre sa tu, pri ja te lju, sa vre me ni ku,
ili ne koj fi kti vnoj li~nos ti. [e hi} for mu pre ko di ra na ba zi raz -
gra|iva nja mo der nis ti~ki shva}ene za tvo re nos ti po ezi je, te na po -
dlo zi po sla ni ce tra`i od po ezi je da bu de go vor o vrlo pre po zna -
tlji vom re fe ren tnom okvi ru. Pri tom, po ezi ja se spu {ta iz pro -
je kti vnog li te rar nog ne ba, ute me lje nog u me ta na ra ci ji ili de -
ri da ov ski shva}enim pra znim, tran sce den tal nim ozna~ite lji -
ma, u bla to uli ce kao pra vog is tin skog ogle da la in va li dnog
svi je ta. Pje sma je ta ko pos ta la iz vje {taj s uli ce, ne ka vrsta fo -
to graf ski ute me lje ne ski ce sta nja dru{ tva na uli ci, ko ja je, us -
tva ri, me ta fo ri~ki re~eno krvo tok dru{ tve nog or ga ni zma’,
ka`e Ka zaz.
Odba cu ju}i po ezi ju sa ~eli~nim oklo pi ma i po ku {a va ju}i
da za hva ti stvar nost u ne po sre dnos ti, bez me dij skog po -
ru`i~as ti~enja, [e hi} se sa obno vom `an ra po sla ni ce pri -
bli`ava for mi re por ta`e sa di da kti~kim sadr`aji ma. On `eli
opje va ti osa ka}eni svi jet, pre ni je ti svo ju sli ku to svi je ta,
bre me ni tu mo ral nom osu dom, na ~ita oca. To je ja sno. Os ta -
je sa mo ne ja snim: da li [e hi} ima na mje ru da, ka ko to Ka -
zaz tu ma~i, mi je nja dru{ tve nu svi jest Da li je nje go va knji`e -
vno pros vje ti telj ska, ne sa mo po `an ru, ve} i po na mje ra -
ma
Ja sno da je Breht pi sao s vje rom da }e nje gov po et skodi
da kti~ki en ga ge ment pri do ni je ti {i re nju so ci jal ne svi jes ti;
pros vje ti telj ski. Ako je ta~no ono {to pi {e g. Ka zaz, da je [e -
hi}eva po ezi ja osvi jes ti la se be kao go vor me|u go vo ri ma,
da je spo so bna da se bo ri sa ide olo gi ja ma, da ih po bje|uje
u obli ko va nju dru{ tve ne svi jes ti, to zna~i da [e hi} ima bre -
htov ske na mje re. Ali [e hi} ne pi {e u Bre hto vom vre me nu.
To je pro blem. Vri je me ka da Breht pi {e je vri je me u ko je mu
su jo{ uvi jek bi li mo gu}i ne po sre dni efe kti u smi slu pro -
mje ne dru{ tve ne svi jes ti; let ke i go vo re ni su u da na{ njoj
mje ri bi li po ti snu li no vi me di ji; ta ko i Bre hto vo sti ho va nje
po li ti~kih go vo ra i pro pa gan dnih le ta ka ni je bi lo li {e no
`elje nih efe ka ta. Osim to ga Breht je bio pro po vje dnik so ci -
ja lis ti~ke re vo lu ci je ko ja je u to vri je me ni uko li ko ni je bi la

92 Temat
ne re al na kao da nas. Da nas, ocje na g. Ka za za po ko joj je po -
ezi ja go vor (je dna ko mo}an) me|u dru gim go vo ri ma je dnos ta -
vno ne sto ji. U kre ira nju dru{ tve ne svi jes ti po ezi ja je da -
nas, u kon tek stu te hno lo gi ja 21. vi je ka, u smi slu bre htov ske
ne po sre dne po li ti~ke pro pa gan de, po tpu no im po ten tna. To
i sam g. Ka zaz tvrdi u svom ogle du o [e hi}u, za bo rav lja ju}i
da ti me upa da u ne raz mrsi vo pro ti vrje~je. ’Me di ji’, pi {e Ka -
zaz na 311. stra ni ci ~et vrtog bro ja Sa ra jev skih sve sa ka, ’za -
pra vo, proi zvo de stvar nost, a svi jet pos to ji sa mo kao sli ka
{to je oni pro du ci ra ju.’ Su kla dno to me, ne is pra vno je tvrdi -
ti da po ezi ja da nas mo`e uis ti nu de cen tri ra ti do mi nan tne
ide olo gi je i sl. Pje sni ci ko ji mi sle da to mo gu, da nas, su one
don ki ho tov ski smi je {ne fi gu re, ’re vo lu ci ona ri bez re vo lu ci -
je’. Mo gu}e je da [e hi} ne ka`e u tom smi slu za se be da je
avan gar da ra dni~ke kla se.
Ni je g. Ka zaz sa svim ne ra zu mno na pi sao da [e hi}eva
po ezi ja ima na mje ru da utje~e na pro mje nu dru{ tve ne svi -
jes ti: ta kvu in ter pre ta ci ju su ge ri {u [e hi}evi pros vje ti telj ski
`an ro vi. A opet ni je ne ra zu mno pre tpos ta vi ti da su [e -
hi}eve na mje re dru ga~ije od onih pros vje ti telj skih o ko ji ma
go vo ri g. Ka zaz. On je mo`da htio ne {to dru go sa svo jom
po ezi jom. Ali {ta [e hi} `eli opje va ti osa ka}eni svi jet. Za {to bi
tre ba lo opje va ti osa ka}eni svi jet U for ma ma pros vje ti telj -
sko-so ci jal ne po ezi je, u for ma ma uli~ne re por ta`e, u for mi
pri~e, pri po vi je da ju}i je zi kom ko ji se, u stru ktur nom smi -
slu je dnak, ra di kal no pri bli`io obi~nom, raz go vor nom je zi -
ku. Ko ji je kraj nji smi sao sve ga to ga Ako ta po ezi ja ne}e
ni ma lo do pri ni je ti pro mje ni dru{ tve ne svi jes ti i op}e sli ke
te stvar nos ti (ko ju, ka ko god, kre ira ju me di ji) Je di ni od go -
vor bi mo gao bi ti da je to mo ral ni ~in po ezi je; da po ezi ja mo -
ra go vo ri ti o stvar nos ti, da ne smi je bi ti za oku plje na so bom,
l’art po ur l’art. Po ezi ja ko ja go vo ri o stvar nos ti, an ga`ova na
po ezi ja, ko ja je, usli jed kon tek sta elek tron skih i {tam pa nih
me di ja, li {e na mo gu}nos ti da dje lu je, tj. nje zi ni efe kti u smi -
slu an ga`ma na su je dna ki no vi na ma ~iji je dne vni ti ra` de -
set pri mje ra ka. Mo ra lis ti~ka po ezi ja, ko ja ne vje ru je u mi je -
nja nje op}e svi jes ti, je ta ko be smi sle ni an ga`man. Po ezi ja
ra di sa vjes ti, ra di mo ra la ko ji je is to ta ko pra zan ide ali tet
kao i im pe ra tiv Go tje ove te ori je. Sa mos vrho vi ta po ezi ja.
Pu ca se na go mi lu iz pra znog po et skog pi {to lja; pi {e se ra -

Temat
93
di pi sa nja; an ga`man pos ta je l’art po ur l’art. Za [e hi}evu
po ezi ju, iz gle da, bo lje bi bi lo da ima pros vje ti telj sku na mje -
ru, ne go li ova ko. Os ta la bi be smi sle na, ali bi bi la ma nje be -
smi sle na ne go u ovom slu~aju. Bo lje bi bi lo da uis ti nu mi sli
ka ko je, kad ve} ne ma par ti je, pje snik avan gar da ra dni~ke
kla se.
Pro ble mi fun kci onal nos ti ove po ezi je, su kla dno unu tra -
po et skoj lo gi ci, pre tva ra ju se u kon kre tne pro ble me pje -
sni~kog je zi ka. Na ime, u svo joj te`nji da opje va stvar nost, ne -
po sre dno, i da na pra vo ot klon od mo der nis ti~kih ire ali te ta,
[e hi} je svoj pje sni~ki je zik isuv {e pri bli`io je zi ku usme ne
ane gdo te, raz go vor nom je zi ku, ko lu mnis ti~koj fra zi. Na pri -
mjer, ova ko gla si je dna u ni zu nje go vih na ra ti vnih (ne na slov -
lje nih) pje sa ma:
ra dnik izla zi iz kru ga pi la ne
u unu tra{ njem d`epu ja kne
dr`i pla vu neo tvo re nu ko ver tu
pri mio je pla tu i odla zi u ka fa nu
pi je pi vo od po la li tre u par cu go va
po ne kad pre si je~e du plim ko nja kom
na lak}en na {ank hva ta gu zo ve
de be lu ko no ba ri cu u crve noj su knji
zo ve joj pi}e, ba k{i{ joj stav lja me|u si se
za lo {e na {min ka ne sta ni ce na tran zis to ru
tre{t glas na pu kao od al ko ho la i ci ga ra
iznad po li ce sa `es to kim pi}em
gle da ga ozbi ljna fa ca vrho vnog vo|e
{to vi {e pi je ko no ba ri ca mu je sve lje p{a
fri {ko od {tam pa ne nov~ani ce li je pi joj na ~elo
ku}i odla zi pra znih d`epo va skrhan pi}em
`ena je bu dna i on joj psu je ma ter sa vra ta,
dok je tu~e, u dru goj so bi drve ne ba ra ke
pla~u dje ca umrlja na jef ti nim mar ga ri nom,
da nas su fa bri ke spo me ni ci mi nu log ra da
u nji ma se sni ma ju mu zi~ki spo to vi
i pri re|uju gla mu ro zni ra ve-partyji

94 Temat
Na ra ti vnost ni je ne {to {to bi se tre ba lo pros kri bi ra ti u po -
ezi ji uop}e. Pos tav lja se ipak pi ta nje nje zi ne vri je dnos ti, u
smi slu nje zi nog po ten ci ja la da za~udi, da nas, po la vi je ka po -
sli je Her ber ta, Mon ta lea i {es to {ez de se t{est sto ti na dru gih
pje sni ka ko ji su htje li da se mo der nis ti ma su prot sta ve
pri~aju}i pri~ice u sti ho vi ma. U tom ve li kom kon tek stu po -
ezi je, [e hi} i ne mo ra pra vi ti ve li ke ot klo ne, uko li ko ne
o~eku je da ga se sma tra van re dnim pje sni kom. Ali, uko li ko
o~eku je da ga se ime nu je pje sni kom, on ne mo`e je dnos ta -
vno pre pi sa ti od vra ba ca ovu tip-pri~u o bo san sko her ce go -
va~kim ra dni ci ma u do bu tran zi ci je, ovaj no vin sko-te le vi zij -
sko-ka fan ski ste re otip zgu ra ti u po et sku gra fi ju, i po en ti ra ti
ova ko ko lu mnis ti~ki, s pa to som gi mna zis te ro man ti ka, po ja -
sni ti u~itelj ski, kao da nje go vi ~ita oci po ha|aju Treći Be, tj.
re}i ta ko je dnos ta vno da su da nas so ci ja lis ti~ke fa bri ke spo me -
ni ci (ka kva je ovo kao spo me nik na Su tjes koj ka me na me ta -
fo ra) mi nu log ra da, da `ivi mo u do bu ba nal ne pop-kul tu re
ko ja za kri va {a re nim ko pre na ma crni lo so ci jal ne stvar nos ti.
Sadr`aji ta kvih [e hi}evih pje sa ma pos to je pri je [e hi}evih
pje sa ma. Jer su op}a mjes ta. Ovi nje go vi re do vi o ra dni ku –
ko ji se ne ra zli ku je od bi lo ko jeg dru gog ra dni ka, kao da je
pje snik ovaj bi ro krat ski por tert svog ra dni ka pre uzeo od in -
di fe ren tne ra dni ce na {al te ru u bi rou za za po{ lja va nje – ne
ra zli ku ju se ni po ~emu od raz go vor ne pro ze, ni svo jim sti -
lom ni svo jim smi slom, da bi se mo gli na zva ti auten ti~nom
po ezi jom. (Fu sno ta za apo te ore ti~are an ga`ova ne na {e
knji`e vnos ti: Ovim ocje na ma ne `elim za kri ti ~inje ni cu so ci -
jal ne bi je de u tran zi cij skoj BiH.)
Pos to ji, me|utim, i niz pje sa ma u Hit de pou u ko ji ma je -
zik ni je u na ve de noj mje ri ne pje sni~ki. [e hi} je, ta ko|er,
pje snik ko ji po re di i pra vi me ta fo re. Pret ho dna re~eni ca ni -
je u po tpu nos ti iro ni~na, jer, ma ko li ko bi lo smi je {no, 2500
go di na po sli je Ho me ra, zva ti ne kog pje sni kom za to {to po -
re di i pra vi me ta fo re, u Bo sni i Her ce go vi ni, 2012 go di na
po sli je Hris ta, ~o vjek se ipak za~udi ka da nai|e na pje sni ka
ko ji po re di i ku je me ta fo re, po se bno na ono ga ([e hi}a, na
pri mjer) ko ji to umi je ura di ti ko rek tno. U tom smi slu, u
ovoj li te rar noj bi je di na {oj tran zi cij skoj, [e hi} se ipak iz -
dva ja sa svo jom ka kvom-ta kvom pje sni~kom mo}i. On
umi je upo re di ti, sta ri cu ko ja pre la zi ^oba ni ja mos ta sa upi tni -

Temat
95
kom, kon tej ner sa kris tal nom ku glom dok je pen zi oner za gle dan
u nj; pro sja ka je dnog te {kog sa olo vnim zvo nom, svi je tu u ko -
jem `ivi mo da go lim ba trljkom in va li da ko ji pro si u za pi {a nom
pa sa`u, zgu re nu svje tlost uli~ne svje ti ljke sa fe tu som (iz gle da
da je pje snik mi slio na sa vi tu opru gu u unu tra{ njos ti si ja li -
ce, te je mo gao i re}i pre ci zni je, ali mo`e i ova ko), sve pri su -
tnost ba kte ri ja sa sve pri su tno{}u bo ga, bje li nu zu bi ju sa bje li nom
ko ka ina, ri je~i ’slo bo da’, ’mo ral’ i ’bu du}nost’ da zrnev ljem ~ude -
snog gra ha it sl.
[e hi}, da kle, umi je pra vil no po re di ti. Me|utim, ne uvi jek.
Lo {a stra na nje go vih po re|enja jes te {to, ne ri jet ko, kao dru gi
ele ment, tj. onaj ko ji bi tre bao pri bli`iti, uvo di glum ce ili li ko ve
iz stri po va ko ji }e ve} su tra (ako da nas ve} ni su) bi ti ne po zna -
ti: na lik na prste Ca lis te Floc khart, ili kao i Larry Flynt vo li fan tas -
ti~ne sli ke ([e hi}eva do da tna na po me na na kra ju knji ge:
’^itao, ta~ni je, gle dao fo to gra fi je u Hus tle ru. Sva {ta vi dio. Bi -
zar nost ljud skog ti je la {to pos ta je fan tan sti~na. Za tim to pre -
nio u pje smu.’), ili kao {to je ura dio An thony Hop kins Rayu Li ot -
ti (za ova dva go spo di na ne ma ni ka kve na po me ne), ljut sam
{to ne mam pa ra k’o Roy Or bin son ([e hi}eva na po me na: ’Ve li kan
po dbu hlog li ca i me lan ho li~nih nao~ala.’) Ova [e hi}eva po -
re|enja }e kroz ne ko vri je me, ma {ta g. Ka zaz pi sao o an ti -
her me ti zmu ove po ezi je, bi ti her me ti~ni je fi gu re od na dre -
alis ti~kih sno vno ap sur dnih na sil ni~kih me ta fo ra ili autar -
ki~nih sim bo la Ma lar mea.
[e hi} umi je na pra vi ti, ne ri jet ko, i vrlo do bru me ta fo ru: po -
ni {ten je zom sva ko dne vi ce, ve li ko ubrza nje bi~em tje ra obla ke na ne -
bu, ze mlja je ku gla od zgu`va nog sta ni ola, lo ba nja je boj no po lje na
ko jem rat vo di in for ma ci je itd. Ili red me ta fo ra iz je dne ne na -
slov lje ne pje sme:
ja sam Pe tar Pan {to svi ra fru lu na atom ski po gon
ja sam ra spa me}eni ki klop a ne znam ko ga da uda rim
ja sam se otrgnuo od Bor ga a `ivim me|u nji ma
Ta po re|enja i te me ta fo re u stru ktur nom smi slu ipak ne
do no se ne~ega no vo ga. Sve je to sko va no po kla si~nom,
ud`be ni~kom re cep tu, i ni je za~u dno. ’Ja sam ovo, ja sam
ono.’ - ’O trgnuo sam se od idi ota, ali ne mo gu se otrgnu ti
od idi ota.’ - ’Lju di su kao iz crta nih fil mo va.’ - ’Ja sam bo -

96 Temat
kser bez rin ga, bez me~a, bez pro ti vni ka.’ - ’O~i bez li ca, ja -
to bez pti ca. Ofi cir bez ~ina, voz bez {i na...’ Je di no je za ni -
mlji va ova ana lo gi ja s Pa nom ko ji svi ra fru lu na atom ski
po gon. Ni je fra za kao dru ge dvi je. Fru la je na atom ski po -
gon, da kle, be smi sle no je pu ha ti u nju: pu ha nje je ne po -
kre}e. Fru la ko ja i ni je fru la. Osim to ga fru la je ne {to pri no -
si vo us ti ma, ~is to, na lik hra ni, dok su stva ri ko je su na
atom ski po gon ne {to sa svim su pro tno. Ta ko je ova fru la na
atom ski po gon, i [e hi}-Pan ko ji svi ra u nju, ~is ta fi kci ja,
mo gu}a sa mo u crta nim fil mo vi ma, a ko ja [e hi}u slu`i kao
ko re la tiv osje}aja obe smi{ lje nos ti.
Tek bi se jo{ mo`da dvi je-tri [e hi}eve me ta fo re, u ci je -
loj nje go voj zbir ci, slo`ene sa uspos tav lja njem vi {e od je -
dne ana lo gi je mo gle di fe ren ci ra ti kao pje sni~ke od onih
pros tih, kla si~nih, us ta lje nih {e hi}ev skih me ta fo ra (sta ri ca
je do bri duh iz baj ke, mo dri na ne ba na ku plja la mu se u usna ma,
snaj pe ris ta je Po li fem) ka kvih }emo na}i u [e hi}evoj ili pro -
zi ne kog dru gog. Ta ko, u ovom na {em, bi je dnom i za pi {a -
nom li te rar nom pa sa`u, uko li ko ga mje ri mo spram na {ih
ne kih li te rar nih in va li da i ba trlja ka no vin ske pro ze ko ju
ser vi ra ju kao po ezi ju i on da to odje ku je po svu da i izra`ava
se o nji ma po hval no, [e hi} je stvar no me|u naj vre dni jim
pje sni ci ma ov da{ nje da na{ nji ce. To, me|utim, po mom
mi{ lje nju ni je mje ro da van sud jer taj kon tek st ne omo -
gu}uje mje ro da vnost. Uko li ko po ezi ju Fa ru ka [e hi}a sa -
mje ri mo spram pje sni ka ko ji su pi sa li na na {em je zi ku u
pro {lim ne kim i bo ljim pje sni~kim vre me ni ma, on da [e hi},
sa svo jom uli~no re por ta`nom di da kti kom u ko joj ima po -
re|enja i me ta fo ra, ne mo`e fi gu ri ra ti ni kao sre dnji pje -
snik. Da i ne go vo rim o onom jo{ {i rem kon tek stu, i da ka -
ko obje kti vni jem uvi du.
Ko ri jen pro ble ma, iz ko jeg su i izra sle sve os ta le de vi ja -
ci je na {e sa vre me ne an ga`ova ne li te ra tu re, jes te, ~ini mi
se, po je dnos tav lje no, i za to po gre {no, ra zu mi je va nje
knji`e vnog mo der ni zma. Ve} sam ci ti rao re~eni ce En ve ra
Ka zaz u ko ji ma on na pa da mo der nis ti~ko shva}anje auto -
no mi je knji`e vnos ti pro tiv stav lja ju}i mu to bo`nji ([e -
hi}ev) pos tmo der nis ti~ki en ga ge ment. Ni je pro ble ma ti~no,
iako jest uvi jek su mnji vo, stva ra ti opo zi ci ju izme|u an -
ga`ova ne i ne an ga`ova ne knji`e vnos ti, ve} je spor no

Temat
97
ospo ra va nje g. Ka zaz pre dme ta ko jeg, iz gle da, u po tpu -
nos ti, ne ra zu mi je. On auto no mi ju knji`e vnos ti, ~ini se,
po is to vje}uje sa es ka pi zmom i u ime mo ral no-mi me ti~kog
im pe ra ti va ospo ra va je dan ogro mni li te rar ni kon ti gent, da
ne ka`em je dan kon ti nent li te rar ne pla ne te, kao {to je mo -
der ni zam. Kao prvo, uop}e ni je ta~no da je sav mo der ni -
zam bio za sno van na lar pur lar tis ti~koj es tet skoj pla tfor mi;
o to me zna bi lo ko ji ~ita lac Bo dle ra ili D`oj sa. Kao dru go,
ide ja auto no mi je knji`e vnos ti, ni je ni ka kav es ka pi zam ili
bur`oas ki so lip si zam, ve} ide ja o nu`nos ti auto ro ve slo bo -
de i slo bo de li te ra tu re od sve ga onog {to ona ni je. Auto no -
mi ja knji`e vnos ti, ona kva ka kvom su je shva ta li [arl Bo -
dler ili Le kont de Lil, jes te te`nja da se li te ra tu ra sa svo jim
efe kti ma ne ba na li zi ra, da se ne po is to vi je ti sa no vi na ma ili
ho ros ko pi ma ko ji ni su li te ra tu ra. Ta ko je Le kont de Lil, po -
vo dom po ku {a ja Si li ja-Pri do ma da pre to~i nau~ne pri -
ru~ni ke u sti ho ve, pi sao: ’Sve te di da kti~ke pe ri fra ze, ko je
ne ma ju ni {ta za je dni~kog s umje tno{}u, pri je bi mi do ka zi -
va le da pje sni ci u mo der nom dru{ tvu pos ta ju iz sa ta u sat
su vi {ni.’ S dru ge stra ne, auto no mi ja knji`e vnos ti pre tpos -
tav lja slo bo du li te ra tu re od vla da ju}ih ide olo gi ja – tre ba se
sje ti ti da su te ore ti~ari so ci jal nog re ali zma naj vi {e na pa da -
li na ide ju auto no mi je li te ra tu re – kao i od zah tje va vlas ti
ili tr`i {ta. Auto no mi ja knji`e vnos ti zna~i da je di no pi sac,
sam se bi, po zah tje vi ma svog zna nja, svog ta len ta i svo je
sa vjes ti, ogra ni~ava na~ine re|anja svo jih ri je~i. In di ka ti -
va no je da na pad na auto no mi ju li te ra tu re do la zi od stra -
ne g. Ka za za ko ji, na je dnom mjes tu u svom ogle du o [e -
hi}u, pi {e ovo: ’Ci je la knji ga tre ba la je da no si taj na slov
(Uli~ne po sla ni ce, op. H. I.), ali je in ter ven ci jom ure dni ka on
izba~en i na mjes to nje ga dat je na slov Hit de po, {to su ure -
dni ci prav da li ko mer ci jal nim ra zlo zi ma usva ja ju}i ide olo -
gi ju tr`i {ta kao je di ni bi tan fa ktor iz da va~ke ku}e.’ Ja ne
znam ka ko g. Ka zaz zna ka kav je bio prvo bi tni na slov [e -
hi}eve knji ge, ali dje lu je za pa nju ju}e da on ko ri sa mo ure -
dni ke ko ji su pris ta li na di ktum tr`i {ta, ali ne i sa mo ga pje -
sni ka ko ji je – ako je – pris tao da mu (iako po sre dno, ipak)
za ko ni tr`i {ta odre|uju oblik dje la; to da ka ko ni je auto no -
mna knji`e vnost. Ni ti je tu pje sni~ka po bu na do slje dna.
^ita lac na ovom mjes tu sa mo tre ba za mi sli ti ono ga ko ji je

98 Temat
za go va rao auto no mi ju knji`e vnos ti, a ko je ga je prof. Ka -
zaz i{i bao u svom ogle du o [e hi}u svo jom pro fe sor sko lo -
gi~kom {i bom, tj. Bo dle ra, ko je mu ne ki ure dnik ili iz da va~,
zbog zah tje va tr`i {ta, tra`i da na slo vi svo ju zbir ku sa Ne va -
lja le tra tin~ice.
Nedavno je, u pogovoru svojoj antologiji savremene bosanskohercegova~ke
poezije Da je barem devedeset tre}a, pje snik
i profesor Marko Ve {ovi} napisao kako se u BiH nikada nije
pisala tako dobra poezija kao u posljednjih petnaest godina.
Posebno je istaknuta zbirka Miljenka Jergovi}a Hauzmajstor
[ulc, ko ja je, po mi{ lje nju g. Ve {o vi}a, bo lja od svih knji ga po -
ezije koje su objavili bosanskohercegova~ki pjesnici od po~etka
rata. ’Jergovi}eva knjiga Huzmajstor [ulc’, pi {e Marko Ve-
{ovi}, ’pisana je jezikom koji je, manje ili vi {e, govorni, sarajevski,
ali i posve jergovi}evski: obojio ga je vlastitim bi}em,
unio u nj nijanse koje taj jezik, sam po sebi nema, niti mo`e
ima ti, i ko je mu da ju, ne je dnom, me ta fi zi~ku auru.’
Ve {o vi} iz dva ja pje smu D`ena za za je dnog re vo lu ci ona ra, ko -
ja, ka ko ka`e, ne ide u naj slo`eni je Jer go vi}eve tvo re vi ne, ali
je, ne su mnji vo, iz vrsna. Ta iz vrsna i ne slo`ena pje sma gla si
ova ko:
D`ena za za je dnog re vo lu ci ona ra
Ispred Madrida za republiku samo {to nije pao, pod Prozorom ginuo za
ko mu ni zam
I uvijek bi ostao `iv, jer se majka Hanifa tako usrdno molila Bogu da se
ni je usu|ivao
Ni on: kako ubiti sina kojem svaki korak molitve prate, a ne vjeruje u
bo ga i pro tiv
Nje ga se bo ri, to Ha ni fi maj ki u~ini ti mo gao ni je, ta man da ga po
sto pu ta ne ma
Umrijet }e sinovi nakon {to majke ve} budu mrtve, takav je u ~ar {iji
red,
od Ma dri da
Sve do Da ri ve i od Sta ljin gra da do Vi {e grad skih vra ta, a on da }e i nje ga
Par ti za na i [pan ca, u ze mlju spus ti ti ru ke od srca, i nek je ra hmet toj
~is toj du {i.

Temat
99
Ova pje sma je, ka`e g. Ve {o vi}, na oko je dnos ta vna, ali fi -
no}a nje ne izra de ni je spor na. ’Jer go vi} je vrhun ski maj stor u
mi je {a nju li ri ke i iro ni je, ozbi ljnos ti i hu mo ra.’ Ta ko i u ovoj
pje smi gdje vla da sta no vi ta emo ci onal na am bi va len ci ja
izra`ena dvo smi sle nim is ka zi ma ko ji ~as iz gle da ju kao ~is ta
iro ni ja, ~as kao naj lir ski ja ~is to}a. ’Fi no}a izra de’, pi {e g. Ve -
{o vi}, ’o sje}a se i u po en ti: ’nek je ra hmet toj ~is toj du {i’ ko ja
ne mo`e da ne zvu~i po ma lo iro ni~no, jer je ~ita mo na po dlo -
zi ono ~emu smo po oda vno svje do ci: preo bra zbe ko mu nja ra
u vjer ni ke, vjer ske sa hra ne onih ko ji su cio `ivot bi li be -
zbo`ni ci. Ne, da kle, ne vjer ni ci ve} be zbo`ni ci. Ali te ri je~i
zvu~e i lir ski, za {ta je ’kri vac’ Ha ni fa: ko da su mnja u le gi ti -
mnost vjer ske sa hra ne si na ta kve maj ke I na zna ka ’od srca’
kri je dvos truk smi sao: tvrdnja da te sa hra nju ju ’od srca’ , to
jest is kre no, ne mo`e da ne zvu~i kao crni hu mor, ali u tim se
ri je~ima osje}a i jak lir ski na pon: ’u ze mlju’ ga ne ’spu {ta ju’
lju di ve} ru ke ko jim se mo ra vje ro va ti. Lju di umi ju la ga ti ali
ru ke ne. Ovo bri sa nje lju di, nji ho vo svo|enje na ru ke i srca,
ukla nja nje lju di ka ko bi pro go vri le sli ko vno osa mos ta lje ne
ru ke, od lju di is ti ni ti je, svje do~i o izra`aj nom maj stor stvu ko -
je po ga|a u mi kron.’
Biv {i ko mu nis ti ko je da nas, pro ti vno ili su kla dno nji ho -
vim `elja ma, sa hra nju ju po vjer skim ce re mni ja li ma; to je
mo tiv uve li ko obra|en u sa vre me noj usme noj li te ra tu ri, u
vi cu. To bi i g. Ve {o vi} mo rao zna ti. I za to Jer go vi}eva iro ni -
ja (po~ev od sa mog na slo va) ni je no va, ni je Jer go vi}eva,
nes klad ko ji Jer go vi} vi di vi de svi lju di ko ji se smi ju vi ce vi -
ma o ’ko mu nja ra ma u prvim sa fo vi ma u d`ami ji’ i sl. Jer go -
vi}eva no vost je {to pre spe kti vi vi ca do dao maj~ino vi|enje
i pa tos: maj ka Ha ni fa je sa svo jim mo li tva ma ta ko|er u nes -
kla du: mo li se bo gu ko jeg ne ma; me|utim, Jer go vi} se njoj
ne smi je, ve} sao sje}a. Ovaj dru gi ele ment, se ~ini no vim, ali
sa mo na oko, sa mo nai vnom ~ita ocu. Sa mo onom ko ji ni je
~itao An dri}a, ili onom ko ji je An dri}a ~itao ne pa`lji vo pa ne
zna, ne sje}a se, ka ko je i An dri} u svo joj pro zi uspos tav ljao
je dnak ova kav, am bi va len tan, odnos pre ma sta ri ma. An dri}
ni kad ne za go va ra, ne pot vr|uje, nji ho ve vri je dnos ti, ~es to
ih iro nij ski sa gle da va, ali ni je sa ti ri~ar ski is klju~iv; uvi jek je
tu sta no vi ta em pa ti ja pre ma tim me ta fi zi~kim don ki ho ti ma i
kol ha si ma, lju di ma sa vri je dnos ti ma ne kih pro {lih sto lje}a,

100 Temat
du ho vnim star ci ma dis kre pan tnim mo der nom svi je tu u ko -
je mu su me ta fi zi ke iz gu bi le na ubje dlji vos ti, u ko jem Bog
vi {e ni je `iv. Ta em pa ti ja je je dna ka ovoj Jer go vi}-Ve {o -
vi}evoj spram maj ke Ha ni fe, je dna ka sta vu hi lja du dru gih
opo na {a te lja Ive An dri}a. To je pro blem Jer go vi}eve pje sme:
ona ne do no si ne~ega ba{ no vog. Ona tek kon den zi ra op}a
mjes ta: tu je, da kle, iro ni ja izvu~ena iz sa vre me nog vi ca
plus an dri}ev ska am bi va len tnost pre ma (zas tar je lim, ali
ipak) na {im lju di ma. Ako Jer go vi} ima ne ku vje {ti na, on da je
to vje {ti na kon tra kci je fra za. Sa mo, to ni je pje sni~ka vje {ti -
na pro na la`enja no vog. A ako to po ga|a g. Ve {o vi}a u srce,
ako on iz tih drve nih sti ho va iz vla~i ne ka kvu ’sr~iku’, on da
on ima pro blem sa uku som, sa poj mom umje tni~ke fi no}e.
Ne mo`e se za ne ko dje lo re}i da je maj stor sko sa mo za to
{to ne ma unu tar njih, lo gi~ko-ver bal nih, gre {a ka. Ono svo je
maj stor stvo mo ra po ka za ti i u odno su spram dru gih knji`e -
vnih i ne knji`e vnih po ja va, tj. u svo joj no vos ti. An dri} je
da nas po eti~ki Ha mu ra bi je na {e li te ra tu re, ta ko da opo na {a -
nje An dri}a, po {to va nje An dri}evih po eti~kih za ko na ni ka -
ko ne mo`e do ves ti do ori gi nal nos ti, do no vog.
G. Ve {o vi} u svom ko men ta ru, na pri mjer, uka zu je na
sna gu is ka za: ’ta kav je u ~ar {i ji red’ slje de}im re~eni ca ma:
’Zna mo, da ka ko, da je ri je~ o pri ro dnom, a ne ~ar {ij skom re -
du po ko jem se mre. Ali je be{ pri ro dni red ko ji ni je ovje ri la
~ar {i ja!’ Ali to ni je je di na di men zi ja Je go vi}eve iro ni je: ~ar -
{i ja kod Jer go vi}a do bi va, ka ko da lje tvrdi g. Ve {o vi}, za do -
bi ja pa len tar no dos to jan stvo. ’I gra to po ni mi ma, ko ja Da ri vu
i Ma drid stav lja u is tu ra van, a Vi {e grad ska vra ta pro gla {a -
va ozbi ljnim ta kma cem Sta ljin gra du, os tva re na je slo`ena
iro ni ja ko ja se mo`e ~ita ti bar na dva na~ina. Prvi: ta kva je
pla ne ta u o~ima ~ar {in li je! Kao u ~uve noj po slo vi ci: go vo ri
srpski da te ceo svet ra zu me. To jest: bu di ~ar {in li ja da li~i{
na cio svi jet! Uos ta lom, {ta se ti stran ci pu {u, {to bi Ma drid
pu tio ka ne~em uzvi {e ni jem od Da ri ve, {to bi Sta ljin grad
imao ve}u is to rij sku te`inu od Vi {e grad skih vra ta Dru gi
po gled je skroz jer go vi}ev ski: ljud ski svi jet, ako }emo pra -
vo, i jest je dna ve li ka ~ar {i ja, ne ma po se bnih ra zlo ga za vje -
ru da Ma drid i Sta ljin grad ni su ~ar {i ja a Da ri va i Vi {e grad -
ska ka pi ja je su.’
Jer go vi}eva iro ni ja, o~i gle dno, jes te slo`ena. Sa mo je

Temat
101
opet slo`ena od fra za. Prva, opet, ~ar {i ja ner ska fra za, viciro
ni ja, ~ija se ba nal nost ogle da u is to ta ko ba nal noj in ter -
pe ta ci ji: ’Je be{’, ka`e Ve {o vi}, ’pri ro dni red ko ji ni je ovje ri -
la ~ar {i ja!’ Da li to g. Ve {o vi} mi sli uis ti nu da je ~ar {in lij ska
iro ni ja dijadem spe ci fi ca na {e po ezi je, da je po ezi ja ne {to {to
se ne ra zli ku je, ko ri jen ski, od me han ske do sjet ke, od gno -
ma bis tri~kih na na! Može se i ovako reći: Je be{, pro fe so re
Ve {o vi}u, iro ni ju ko ju ~ar {i ja ku je! Ja sno, to ni je je di na di -
men zi ja Jer go vi}eve slo`ene iro ni je, ali to bi bio pro tu ar gu -
ment tek da i os ta la zna~enja Jer go vi}eve slo`ene iro ni je,
ta ko|er, ni su fra ze (’bu di ~ar {in li ja da li~i{ na cio svi jet!’),
da, opet, ni su sa mo va ri ja ci je vi ce va i po slo vi ca. Jer go -
vi}eva slo`ena iro ni ja je sla ga nje fra za. La ga nje. Jer go vi}ev
po et sko mo to, kao da gla si: ’Pi {i ta ko da te ci je la ~ar {i ja ra -
zu mi je!’ Ili: ’Go vo ri kao sva ki ku jund`ija ili kal fa s Ba{~ar -
{i je!’ Jer go vi}, kao da `eli sa mo da ga ~ar {i ja ra zu mi je, da
ispu ni o~eki va nja, da za do vo lji ukus ~ar {i je: da ispu ni
o~eki va nja li te rar ne sa ra jev ske ~ar {i je, da pot vrdi nje zin
po jam o knji`e vnos ti. Po slje dnji zna~enj ski sloj nje go ve
iro ni je (’Ljud ski svi jet, ako }emo pra vo, i jest je dna ve li ka
~ar {i ja, ne ma po se bnih ra zlo ga za vje ru da Ma drid i Sta ljin -
grad ni su ~ar {i ja, a Da ri va i Vi {e grad ska ka pi ja je su.’) ko ji g.
Ve {o vi} de te ktu je kao skroz jer go vi}ev ski po gled, jes te jer -
go vi}ev ski po gled. Ali sa mo ako to jer go vi}ev ski zna~i an -
dri}ev ski; kao {to i zna~i. To da je svi jet je dna ve li ka ~ar {i -
ja, to je An dri}ev cre do ko ji zna ju svi li te rar ni vrap ci, od
Da ri ve do Vi {e grad ske ka pi je, i oni od Ma dri da do Sta ljin -
gra da ko ji su ~uli o An dri}u tek dvi je-tri re~eni ce. Je di no
na {i knji`e vni kri ti~ari nas to je to za bo ra vi ti, on da ka da `ele
da ti Jer go vi}u kom pli ment. Od srca. Ka da pi {u o Jer go vi}u
oni, iz gle da, pres ta ju bi ti lju di, iz bri {u gla vu i svi jest, pos ta -
ju sa mo ru ke, ru ke ko je di`u tog na {eg li te rar nog ba{~ar {ij -
skog ku jund`iju na upra`nje no mjes to Ive An dri}a. Kad pi -
{u o Jer go vi}u na {e kri ti~ar ske krti ce ni {ta ne vi de, sa mo se
ra vna ju pre ma in stin ktu ko ji se da pre to~iti u: ’Jer go vi}a
hva le. Da kle: Jer go vi}a tre ba hva li ti.’ Jer go vi} je vrstan pje -
snik jer umi je ka za ti dvi je-tri fra ze odje dnom Da li to
zna~i da je na {a li te ra tu ra su dbin ski pre do re|ena da svi je -
tu obja{ nja va ka ko je on ni {ta vi {e do ~ar {i ja U svim svo -
jim `an ro vi ma

102 Temat
Jer go vi}eva po ezi ja je sla ga nje fra za. Da kle, la ga nje. Sa
sta no vi {ta uti sa ka ko je mo`e proi zves ti, ova Jer go vi}eva po -
ezi ja ne ra zli ku je se od zu ja ko mar ca: sve nje go ve pje sme su
ova kve, ~ar {ij sko-an dri}ev ske, je dna ke je dna dru goj, kao ko -
mar ci u mra ku.
Ve} po oda vno je ja sno da se u pro zi Jer go vi} ne mo`e
odvo ji ti od An dri}a. Do bro, ra zu mlji vo: Jer go vi}, ka ko je sam
re kao, ne `eli da pi {e ro ma ne ko ji su ne is pla ti vi. Ali, smi je {no
je ka da on po~ne pi sa ti po ezi ju ko ja vi {e li~i na ’An dri}a za
po~e tni ka’ ne go na po ezi ju. ’Je dnu je `ivo tnu bri gu i je dan
ve li ki bi jes ima Ka ka njac Ma to ci je lo ga svog `ivo ta...’, ’Kad
dje ca mu lop tom ra zbi ju pro zor, Fur da u pid`ami tr~i na uli -
cu i psu je na rod...’, ’[to je `ivot: tri ko ra ka od avli je do so ka -
ka kra tak ka ljav put, pje va mi Sa lih Nur ki}, si ro ta du {a bje -
lav ska, kad mu po pra vim ne {to...’, ’Ta mo le`i Ri zo abad`ija,
`ena mu pro zo re ne otva ra ni kad...’ i ta ko ba blje. A g. Ve {o -
vi}, ve li ko du {no, bez iro ni je, u po go vo ru svo joj an to lo gi ji go -
vo ri da je ova, ova kva, po ezi ja Mi ljen ka Jer go vi}a bo lje od
svih nje go vih (Ve {o vi}evih) zbir ki od po~et ka ra ta na ova mo.
To je ta~no: bo lji je Jer go vi}. Smi je {no je da ka ko ka da ne ko,
npr. Jer go vi}, opo na {a ne kog dru gog, npr. An dri}a. Jo{ je
smje {ni je ka da taj ne ko, u po ezi ji, opo na {a ne~iju pro zu.
Me|utim, naj smje {ni je je ka da ne ko (npr. Mar ko Ve {o vi})
opo na {a sa mog se be. Po la vi je ka.
Na ra ti vna po ezi ja, blis ka obi~nom, raz go vor nom, je zi ku,
sa svo jom iro ni jom i svo jim si tnim ane gdot skim po en ta ma,
sa svo jim ep skim vre me nom i svo jim krat kim utis ci ma, da nas
je stran pu ti ca u po ezi ji. Ne sa mo zbog to ga {to se ta ko, na ra -
ti vno, pje va ve} po la vi je ka, ve} i zbog da na{ njeg, no vog,
kon tek sta pje sni~kog je zi ka.
Po ja va in ter ne ta je vje ro va tno naj zna~aj ni ja ~inje ni ca u
tom smi slu. Ve} je uka zi va no na nov kon tek st li te ra tu re, i
po tre bu nje zi ne me ta mor fo ze, u vre me nu te hni~ke re pro -
du kci je, ali to do čega je in ter net do veo je ne {to o ~emu 20.
vi jek jo{ ni je imao ade kva tnog poj ma. Ve li ki dio na {ih je -
zi~kih ope ra ci ja odvi ja se pre ko tog no vog oru|a, a ono, kao
i sva ko dru go oru|e u po vi jes ti ni je pu ka sta ti~nost van nas
sa mih, ve} nas uve li ke pri la go|ava se bi, po lo`aje na {eg ti je -
la, rad na {e svi jes ti. Svi jest ~o vje ka ko ji tra`i in for ma ci je na
in ter ne tu je ne {to sa svim ra zli~ito od svi jes ti ono ga ko ji za -

Temat
103
gle da po knji ga ma. In ter net je je dno ne vi|eno ubrza nje je zi -
ka ko je je do ve lo do kva li ta ti vne pro mje ne unu tar stru ktu -
re na {e pa`nje, je dno obi lje je zi ka u ko je mu je ne mo gu}e
sna}i se bez mo}i brzog ~ita nja, pre vi|anja, pres ka ka nje,
sa`ima nja, ap stra hi ra nja. Kvan ti ta ti vna pro mje na ko ja do -
no si no vi kva li tet. In ter net, ~ita lac na in ter ne tu, sve je ma -
nje spo so ban za spo ro ~ita nje, za za du blji va nje, jer tu na je -
dnom mjes tu, dok ~ita je dnu re~eni cu, hi lja de, mi li oni, mi -
li jar de dru gih re~eni ca mu se na me}e, va bi mu pa`nju. Taj
pri ti sak na pa`nju mi je nja sa mu nje zi nu pri ro du. ^ita la~ka
pa`nja ni ka da pri je ni je sku plja la to li ku ko li~inu in for ma ci -
ja, ne kad se ~ini kao da ona sve hva ta, jer joj je sve po -
nu|eno; s dru ge stra ne, to obi lje in for ma ci ja i sve ve}a brzi -
na po tre bna da se obu hva ti {to vi {e od tog obi lja do ve lo je
pa`nju do si tu aci je u ko joj vi {e ni {ta ne mo`e spo zna ti, ne
mo`e za gle da ti, udu bi ti se. Te`e}i ap so lu tnoj mje ri pa`nja,
di ja le kti~ki se kre}u}i, pos ta je ne pa`nja.
Ka ko in ter net utje~e na pa`nju ~ita oca – on vi {e ne ma vre -
me na da se zadr`ava na je dnom, on ne plo vi ku da `eli ve} je,
kao sur fer, go njen stru jom – ta ko i mi je nja sa mu pri ro du tek -
sta. Ko god pi {e tek st za objav lji va nje na in ter ne tu, zna ne ke
osno vne za ko ne po ko ji ma je zik fun kci oni {e na in ter ne tu: ni -
{ta du go, ni {ta du go re~eni~no, ni {ta za mr{e no, ve} sa mo ja -
sno, pre ci zno, krat ko – da se {to bo lje i {to pri je pre ne se in -
for ma ci ja. Ta ko je zik na in ter ne tu pos ta je je zik fra ze, je zik
poj mo va, je dan stro go ra ci ona lan je zik, je zik ko ji te`i os tva ri -
ti sa mo krat ke utis ke, jer mo ra, jer ne ma vre me na za du`e.
Ako `eli bi ti za mr{en, ako `eli os tva ri ti du ge utis ke, on da
ne}e os tva ri ti ni ka kve utis ke - na ime, ni ko ga ne}e ~ita ti ta -
kvo ga na in ter ne tu.
Da nas je ne za mi sliv `ivot bez in ter ne ta i u tom smi slu
spo so bnost brzog ~ita nja jes te ne op ho dna za pre`iv lja va nje
u ovom no vom svi je tu, u stvar nos ti te hni ke. S dru ge stra -
ne, to ubrza nje je zi ka, to in sis ti ra nje na brzom ~ita nju, jes -
te je dno sve op}e sa ka}enje svi jes ti i `ivo ta ko je pro vo di te -
hni ka.
Pa`nja je ato mi zi ra na. In ter net tra`i od ~o vje ka krat ko,
ja sno i pre ci zno, brzo, je dna ko kao i ~o vjek od in ter ne ta. To
do vo di do slje de}eg: utis ci su sve krat ko traj ni ji. Usi tnja va se
du {a: pos ta je obi lje si tni ca, pos ta je si tna du {a. Bi lo ko ji uti -

104 Temat
sak pos ta je to li ko kra to tra jan da je na kra ju bez vri je dan, si -
tni ca, tro se kun dno ga mi za nje mu he po na {oj ko`i. Ka ko ne -
ma ju vre me na, pred ci je lim tim obi ljem in ter net skog svi je -
ta, lju di tra`e brzo, brze u`it ke, nji ho va odu {ev lje nja su
krat ko traj na, nji ho va ne za do volj stva is to ta ko. ^ita lac na in -
ter ne tu pos ta je in va lid; nje go va svi jest je kljas ta. U tom lu -
di lu gu ta nja, on vi {e go to vo i ne osje}a okus to ga {to gu ta:
je zik. Nje go va svi jest je pu na je zi~kog sa la. Po ku {aj hva ta -
nja obi lja stvar nos ti pos ta je za pra vo svo ja su pro tnost: pre -
vi|anje ci je log tog obi lja.
Ko ja je po zi ci ja po ezi ja u sve mu to me
Po ja va no vi na u 19. sto lje}u je da ka ko ima lo da le ko ma nje
re per ku si je na pa`nju i je zik ne go li po ja va in ter ne ta.
Me|utim, te dvi je po ja ve sa sta no vi {ta po ezi je su ite ka ko
sli~ne. Po sma tra ju}i ka ko i po pu lar ni ji i pris tu pa~ni ji `an ro vi
mo gu tek ne {to u~ini ti na pla nu mi je nja nja dru{ tve ne svi jes -
ti, Bo dler je shva tio da po ezi ja ne mo`e u tom smi slu ama ba{
ni {ta. Za to je on tr`io uki da nje one pros vje ti telj ske ulo ge nje -
zi ne, tra`e}i nov smi sao za nju. - ’[i ri ti mo ral nu ide ju!’ - Ali,
za {to - pi ta Bo dler, ka da to dru gi me di ji, sred stva ma so vnog
sa op}ava nja da le ko efek tni je ~ine. Po ezi ja se ta ko, od Bo dle -
ra, sve ma nje po ku {a va la ta kmi~iti sa no vi na ma, zna ju}i da bi
to bi lo ra vno ju ri {u ze ca na li si cu.
Ta ko i da nas. Po ezi ja ne bi smje la pa ti ti zbog to ga {to u
kre ira nju dru{ tve ne svi jes ti ne ma je dna ku mo} kao por ta li na
in ter ne tu ili te le vi zi ja. Ako ve} pre ten du je da bu de mjes to
du ho vne slo bo de, mjes to na ko je mu se bra ni `ivot, po ezi ja bi
da nas, ~ini mi se, mo ra la pri je sve ga da bu de je zi~ka po bu na,
po bu na pro tiv ovog brzog, in ter net skog je zi ka, pro tiv one sa -
ka te pa`nje in ter net skih ~ita la ca. Umjes to da se, kao {to je to
slu~aj sa na {om sa vre me nom an ga`ova nom po ezi jom, sa mo
de kla ra ti vno, na mo ra lis ti~ki na~in, pro tiv stav lja sa vre me -
nos ti dok usva ja nje zin brzi je zik, dok joj (te hni ci i tr`i {tu) se
za pra vo du ho vno pri la go|ava. Kao {to se po ezi ja po lo vi nom
de ve tna es tog sto lje}a, u dje li ma za~e tni ka mo der ni zma, ni je
tru di la da se pri la go di je zi ku no vi na, ve} je na pra vi la ra di ka -
lan ot klon od tog je zi ka i nje go ve fun kci je, ta ko i da nas, po -
ezi ja bi mo ra la na pra vi ti ra di ka lan od stup od stru ktu re i fun -
kci je je zi ka in ter ne ta. Ogo lje ni je zik po ezi je da nas tre ba po -
no vo odje nu ti.

Temat
105
Po ezi ja da nas mo`e bi ti oru|e u bor bi pro tiv in ter net ske
{a blo ni za ci je du {e. Pro tiv brzog je zi ka kao fal si fi ka ta svi je ta i
`ivo ta. Pro tiv o~i{}enog, lo gi~nog, dis kur zi vnog, ka uzal nog
je zi ka ko ji sa mo da je pri vid ja sno}e; pro tiv ogo lje nog je zi ka
ko ji ogo lju je du {u.
Da li }e ta po ezi ja ko ja }e se pro tiv sta vi ti tom do mi nan -
tnoj je zi~koj stru ktu ri bi ti ~ita na ima ti vi {e od sto ti nu ~ita la -
ca O to me bri ne sa mo onaj ko je mu je tr`i {te odre di lo ka ko
da pos tav lja pi ta nja. Po ezi ja ni je proi zvo dnja ro be, ve}
mjes to slo bo de, na por du ha kojim se brani `ivot. No vi ne po
sva ku ci je nu `ele bi ti ~ita ne, ili re kla ma. Ne ma ni~ega ma nje
pje sni~kog od na me tlji vos ti. ^ita lac li ri ke ni je onaj ko jeg li -
ri ka ju ri, ve} onaj ko ji tra`i i na la zi li ri ku. Ta kvih tra ga la ca
ne}e ne dos ta ja ti. Sve dok stvar nost bu de i{la to kom ko jim
ide, dok naj ra zli~iti je ide olo gi je i te hni~ke na pra ve, dru{ tve -
ne in sti tu ci je, bu du po ku {a va le us tro ji ti lju de, na me tnu ti
iden ti tet, pre tvo ri ti na sil ni~ki svi jet u fra zu, svi jet ko ji ni ka -
da ne}e bi ti iden ti~an sa mom se bi, - da kle, sve dok bu de ta -
ko, tra ga la ca za po ezi jom ne}e ma njka ti. Sa mo za ta kve ~ita -
oce i tre ba pi sa ti; oni za hti je va ju da im se ne umi lja va, da im
se ne pri la go|ava. Po ezi ja ni u naj lu|im sno vi ma svo jim ne
tre ba `elje ti da nas da je obi~ni ci ~ita ju, jer to bi on da zna~ilo
nje zi nu smrt, nje zi no pre tva ra nje u la`. An ga`ova na po ezi -
ja ko ja se pri la go|ava svi jes ti obi~nog ~ita oca - ’bi ti nor ma -
lan obi~an ~o vjek, zna~i bi ti si ro ma {an du hom’ – da bi sa
nje ga to bo`e strgnu la ko pre nu ide olo gi je da bi na ru {i la nje -
go vu kon for mis ti~ku idi lu, jes te i sa ma, u smi slu stru ktu re
nje zi nog je zi ka – je dna ide olo gi ja in ter net ske ci vi li za ci je,
jes te – je zi~ki kon for mi zam, jes te sve – sa mo ni je po bu nje -
na po ezi ja.
Ova kri ti ka sa vre me nos ti, je zi~ke sa vre me nos ti, i sa vre -
me ne po ezi je, nje zi nog je zi ka, ova mo ja kri ti ka, ni je mo ra lis -
ti~ka ni ma lo, ni je ide alis ti~ka, ve} go vo rim u ime `ivo ta. U
ime obi lje stvar nos ti, ko je ga ne dos ta tak va li dnog po et skog
sti la fal si fi ci ra i za kri va. Po tre bna je no va po ezi ja da oslo bo di
stvar nost i `ivot. Da nas je bor ba za spo ro ~ita nje bor ba za slo -
bo du. Po ezi ja je da nas bor ba za spo ro ~ita nje.
Spo ro ~ita nje ni je ov dje for ma lis ti~ki zah tjev. Na ra vno,
mo`e se i na jo bi~ni ji tek st ~ita ti spo ro, ali to ni je spo ro ~ita nje
ko je po dra zu mi je vam, ni je auten ti~no. Spo ro ~ita nje je ula ga -

106 Temat
nje na po ra da bi se nes klad pre tvo rio u nes klad. [ta `elim
re}i To je naj je dnos ta vni je po ka za ti na pri mje ru me ta fo re.
Me ta fo ra je uvi jek iz vjes tan nes klad, na oko, lo gi~ka gre {ka.
Ta kav vanj ski iz gled ona ima: nes kla dan. Ru`ine u{i, ne bes -
ko oko, ze mlji na ko sa, itd. Me ta fo ra je lo gi~ka po gre {ka, ko ja
se pre tva ra u pra vi lan lo gi~ki sli jed, ko ju je po tre bno pre tvo -
ri ti u lo gi~ki sklad. Me ta fo ra je na oko ap sur dna ve za. Sa svim
tim odli ka ma ona je bi la sa vr{e no sred stvo za ne ke pje sni ke
ko jim }e oni di fe ren ci ra ti svoj je zik spram onog obi~nog ko ji
ne trpi ta kve ap sur dnost pa ma kar one bi le i sa mo pri vi dne.
Bo dler ta ko poz drav lja ~inje ni cu da pje sni{ tvo sa svo jom ap -
sur dno{}u iza zi va ner vni {ok kod obi~nog ~ita oca; taj pje snik
obja{ nja va ka ko mo der na po ezi ja mo ra bi ti u sta no vi tom
smi slu bi zar na ka ko bi bi la za {ti}ena od sve op}e ba nal nos ti,
ka ko bi pro vo ci ra la gra|an ski ukus ko ji obo`ava ja sno, krat -
ko i pre ci zno.
Upra vo kao rea kci ja na to sveto gra|an sko troj stvo ja -
snog, krat kog i pre ci znog, kao i na apo te ozu si me tri je u
kla si~noj umje tnos ti, jav lja se sa mo der nim kre ta nji ma u
po ezi ji zah tjev za ap sur dom, po hva la ba ro knoj je zi~koj ta -
mi. Spram kla si ka ~ija je si me tri ja u vre me nu te hni ke re -
pro du kci je pos ta la do sa dna, mo der ni su obo`ava li izne -
na|enje, na ru {a va nje li ne ar nog to ka, izne vje ri va nje o~eki -
va nja. Ta ko je me ta fo ra do bi la na smi slu i va`nos ti: ona je
bi la sa vr{e no sred stvo da se izne na di; da se ge ne ri {e ap -
sur dno ve za nje ri je~i. Kod Bo dle ra, pa i kod Rem bo, iz tog
ap sur da jo{ uvi jek je sta jao sklad u smi slu na mje re, za mi -
sli, ali ve} kod na dre alis ta ap surd je hva ljen ~ak i on da ka -
da iza nje ga ni je bi lo ni ka kve na mje re, ni ka kvog du bin -
skog skla da, ve} je sa mo ge ne ri ran po zah tje vu avan gar -
dne es te ti ke ko ja je po bi lo ko ju ci je nu tra`ila sred stva za
es tet sku pro vo ka ci ju. Ka ko je to ve} obja snio Sar tr, ve}ina
od ono ga {to su na dre alis ti na pi sa li u po ezi ji za pra vo i ni -
je po ezi ja: umje tni~ko dje lo ipak pre tpos tav lja za mi sao i
na mje ru, ko ja se mo`e kri ti ispod po vr{in skog nes kla da ali
pos to ji. Ra spo red bo ja u pri ro di mo`e, ka ko ka`e Sar tr, iza -
zva ti u ~o vje ku efe kte sli~ne efe kti ma umje tnos ti,
me|utim, ja sno je da iza tog ra po re da ne sto ji ni ka kva svi -
jest, ni ka kva na mje ra, ve} pri je slu~aj nost i za to taj pri zor
ne zo ve mo umje tni~kim dje lom. Ta ko je bi lo i sa na dre alis -

Temat
107
ti ma i pre ko mjer no{}u slu~aj nog i sa svim ap sur dnog u nji -
ho vim tek sto vi ma.
Po ezi ja ko ja in si ti ra na ne obi~nos ti, na ori gi nal nos ti, bli`a
je bun ca nju ne go li obi~no lo gi~kom je zi ku. Mo der ni li ri~ari
~es to kao da bun ca ju. Ali po ezi ju od bun ca nja ra zli ku je taj
mo me nat pos to ja nja svje sne na mje re da se iza zo vu sta no vi ti
efe kti ~ega u bun ca nju ne ma. Va le ri je po tom pi ta nju mno go
bo lje ra su|ivao o po ezi ji, ne go li Bre ton.
Pre dvi di vost je, pre ma mo der noj es te ti ci, ne {to naj go re
{to se mo`e de si ti sti hu. Ono {to je pre dvi di vo re|anje ri -
je~i, to je ve} pro za. Pri vi dni nes klad, da kle, pri do no si izne -
na|enju, ne pre dvi di vom to ku sti ha. Mo der ni su, kao i onaj
ko ji je na~inio prvu me ta fo ru, od gre {ke na pra vi li ne obi~an
stil. Bez po et ske fun kci ona li za ci je i dej stve ne na mje re, bez
svi jes ti o po ten ci ja li ma po je di nih ri je~i i bez na mjer nog pro -
ce sa elek tri za ci je ri je~i u ~is toj fi kci ji, Rem bo ovo spa ja nje
na ju da lje ni jih stva ri, alo gi~no, bi lo bi na jo bi~ni ja gre {ka.
Me ta fo ra ko ju ne ~ita mo kao me ta fo ru je gre {ka. Onaj dio
je zi ka, ona ve zi va nja ko ja su u sva ko dne vnoj pra ksi sma tra -
ju po gre {nim, ko ja se u gra ma ti ka ma ozna~uju kao gre {ke,
to je za pra vo ne is crpi vo vre lo po et skog je zi ka. U tom smi -
slu, po ezi ja mo`e bi ti na~inje na od naj ra zli~iti jih ’gre {a ka’, i
ne mo gu}e je ne kom gra ma ti kom po ezi je opi sa ti taj re per to -
ar, ali pje sni~ka pra ksa, po se bi ce u mo der ni zmu, po ka zu je
da se od gra ma ti~kih gre {a ka – otud po hva la sna – proi zvo -
de sred stva pje sni~kog sti la ko ji ma se po ezi ja mo`e o`i vje ti,
ko ji ma se pje sni~ki je zik mo`e di fe ren ci ra ti od ne pje sni~kih
je zi ka.
Da nas ka da je je zik po ezi je je dnos ta van ja san, ~ist od tih
’gre {a ka’, ka da je pro zai~an, ka da se u po ezi ji vi {e pri~aju
pri~e ne go li {to se pi {e po ezi ja, da nas kad taj, an ti mo der ni i
an ti her me ti~ni, ogo lje ni pje sni~ki je zik li~i na le {i nu, po tre -
bno je vra ti ti se me to du sno va i tra`iti od ’gre {a ka’ da po ro -
de sred stva za no vi pje sni~ki je zik.
’Ne ke su fi gu re’, pi {e Kvin ti li jan, ’op}eni to pri hva}ene,
pa su se go to vo pres ta le sma tra ti fi gu ra ma, za to iako se one
~es to mo gu upo tri je bi ti, os ta vit }e sla bi ji uti sak na uho za -
to {to smo se na njih na vi kli.’ Te {ko je na}i ~ita oca ko ji se
ne}e odmah sje ti ti ’no gu sto li ce’ ili ’grla fla {e’ i odmah
shva ti ti o ~emu Kvin ti li jan go vo ri: ka ta hre za pre tvo re na u

108 Temat
ko di fi ko va nu le kse mu. Me|utim, uko li ko ovu re~eni cu ne
shva ti mo u tom smi slu, ve} u smi slu oko {ta los ti i po et ske
ne efi ka snos ti je dne stru ktu re mo}i }emo du blje za vi ri ti u
si tu aci ju pje sni~kog je zi ka. Dru gim ri je~ima, fi gu re ko je se
pre ko mjer no upo tre blja va ju bre me ni te pos ta ju obi~ne, do -
sa dne i na me tlji ve ako pre ten di ra ju da bu du po ezi ja, pro -
zai~ne; i ne sa mo ne kom po je di na~nom svo jom re ali za ci -
jom (’no ge sto li ce’), ve} ka ra kte rom svo je stru ktu re.
To da nas va`i za me ta fo ru. Naj ne obi~ni je me ta fo re da -
nas su ve} uobi~aje ne. Ma ka kve, ’ne spo ji ve’, pla no ve
stvar nos ti pje snik spo jio u me ta fo ri~kom pro ce su, on ih
ipak spa ja po ~ita ocu vrlo do bro po zna tom pla nu; ma ka -
kva bi la me ta fo ra, sve je dno ko li ko za tvo re na i te {ka za od -
go ne ta nje, her me ti~na, da na{ njem ~ita ocu po ezi je ona vi {e
ne mo`e do ni je ti ne~ega ko ri jen ski no vo ga: on je ve}
pro~itao to li ko me ta fo ra, naj ra zli~iti jih, to li ko ih od go ne -
tnuo, da ve} vrlo do bro po zna je pro ces me ta fo ri za ci je, da
mu stru ktu ra te fi gu re – ovim mi slim na kla si~nu me ta fo ru,
opi sa nu ve} u an ti~kim po eti ka ma i re to ri ka ma – vi {e ni je
ne obi~na, na vi kao je na nju. Kla si~na me ta fo ra je ve} oda -
vno op}e mjes to u po ezi ji. To je znao i Rem bo, i za to je
u~inio od me ta fo re, okre nuv {i kla si~ni pro ces na gla vu,
u~ini ti ne {to no vo, sa no vom stru ktu rom i no vim dej stve -
nim po ten ci ja li ma. I to je, ka ko smo vi dje li, bio ne vi|en us -
pjeh u smi slu stru ktur ne reo gra ni za ci je pje sni~kog je zi ka:
je zik Rem boa bio je pra je zik, ko ri jen ski, nos tra ti~ki je zik
ve}eg di je la evrop ske mo der ne li ri ke. Ali, i vi do vi tost je, vi -
dje li smo, po sli je sto ti njak go di na pos ta la ma nir, oko {ta la
je. Usli je di la je je dna ve li ka an ti mo der na rea kci ja, svu kla je
za ro ve mo der nog her me ti zma, i da nas je je zik po ezi je ogo -
ljen. Tre ba ga po no vo odje nu ti, ina~e }e os ta ti na me tlji vo
ne li jep.
Ko jom odje}om Vje ro va ti da nas u kla si~nu me ta fo ru
kao sred stvo ko jim }e se po ezi ja di fe ren ci ra ti od sve ga os -
ta log, zna~i ~ini ti je dna ko kao ~o vjek ko ji ka`e ’grlo fla {e’ i
lju ti se spram svo jih sa go vor ni ka {to ni su pre po zna li me ta -
fo ru. Vra ti ti se Rem bou Ve} osje}am ka ko duh ~o vje ka sa
|ono vi ma od vje tra su ro vo ismi ja va ta kvu op ci ju, gnu {a se
po ima nja se be kao kla si~nog mo de la. Ako je i{ta pro ti vno
du hu Rem boa, on da je to; u tom smi slu, sva ko vra}anje

Temat
109
Rem bou bio bi po du hvat pun pro ti vrje~ja i za to ne~ist, u
po et skom smi slu, glu pav: da le ko je go di na 1912.
Ka ko sam ve} re kao na po~et ku, uvi jek pos to je naj ra -
zli~iti je mo gu}nos ti po et skog je zi ka u je dnom tre nut ku, {to
ne zna~i da je to proi zvo ljan pro ces. Ja }u ta ko po ku {a ti re}i
o ne kim mo gu}nos tim tog je zi ka da nas.
Umjes to bra ka me|u ri je~ima, mo`da bi po ezi ju da nas
o`i vje la je dna lju bav me|u re~eni ca ma. Lju bav, da kle, me|u
re~eni ca ma, a ne nji hov brak. To ne zna~i is klju~iva nje me ta -
fo re iz je zi ka po ezi je, ve} po ku {aj da se dru gim sred stvi ma
taj je zik do ve de do sa mo svoj nos ti: s me ta fo rom on to da nas
te {ko mo`e pos ti}i, ili je to ve} ne mo gu}e.
Sta no vni ci gr~kog gra da So li, ko ji je bio smje {ten u Ki li ki -
ji, kva ri li su svoj ma ter nji je zik, ati~ki di ja le kat, usli jed stal -
nog do di ra sa bar bar skim na ro di ma. Ate nja ni su ih ne pres ta -
no ko ri li i ismi ja va li zbog ne pra vil nog re|anja ri je~i ko je je
ne ri jet ko gra ni~ilo s ne ra zu mlji vo{}u. Na kon cu je u an ti~kim
re to ri ka ma sva ko izne vje ra va nje gra ma ti~kih pra vi la, pri je
sve ga onih us ta lje nih, nor mi ra nih, ~is tih sin ta ksi~kih ni zo va
ime no va no po sta no vni ci ma tog gr~kog gra da. Ono {to je bio
bar ba ri zam na pla nu mor fo lo gi je, to je bio so le ci zam na pla -
nu sin ta kse.
S dru ge stra ne, pos to jao je je dan ~o vjek ko ji je go vo rom
bio sli~an So li}ani ma, a Ate nja ni su bi li odu {ev lje ni ti me. Re -
tor Gor gi ja, iz Le on ti na na Si ci li ji, za di vio je Ate nja ne vje {ti -
nom svo je go vor ni~ke pro ze ko ja je bi la pu na umje tne sin ta -
kse, je zi~nih obra ta, neo~eki va nih re~eni~nih to ko va i ti me se
ra zli ko va la od pri ro dnog izra`ava nja. Gor gi ji ni ’so le ci zmi’ bi -
li su uva`eni kao uzvi {e ni go vor. Za {to su on da Ate nja ni ne -
gi ra li go vor So li}ana
Kvin ti li jan na zi va so le ci zam gra ma ti~kom fi gu rom, ali
ka`e i da se ta kav sin tak sni bar ba ri zam mo ra sma tra ti po -
gre {kom uko li ko je slu~ajan, nes vje sno re~en, a ne (kao kod
Gor gi je) na mje ran, pla ni ran, svje sna, pri vi dna gre {ka, pre -
tva ra nje. Is to ta ko on obja{ nja va i me ta fo ru i iro ni ju: na -
mjer no pre tva ra nje, svje sno stva ra nje pri vi dnog nes kla da,
ne pri ro dnos ti. Me ta fo ra je sklad kao nes klad, a iro ni ja nes -
klad kao sklad; obo je na mjer no pre tva ra nje. To je za pra vo
ta osno vna ra zli ka izme|u Gor gi ji nih ’gre {a ka’ i onih So -
li}ana. So li}ani su, nes vje sno, ne na mjer no, od cje li ne svog

110 Temat
idi oma na pra vi li oso ben je zik spram ~is tog ati~kog di ja le -
kta; osim to ga, oni su Ate nja ni ma za zvu~ali ap sur dno u
kon tek stu sva ko dne vi ce, u kon tek stu u ko je mu ni je `eljen
ni ti o~eki van umje tni je zik, ve} pra kti~ni, obi~ni, ne pje -
sni~ki je zik.
Ta ko i da nas, spram ati~ki ja snog, pra kti~nog, brzog
pro znog je zi ka in ter ne ta i os ta lih elek tron skih me di ja,
je zi ka no vi na i je zi ka raz go vor nog, dne vni~nog, po tre -
ban je je dan gor gi jan ski je zik, so li}an ski je zik, je zik ko ji
bi se svo jim pri vi dnim alo gi ja ma, so le ci zmi ma, odvo jio,
ra zli ko vao kao umje tni, umje tni~ki. Uko li ko po ezi ja `eli
da da izra zi ne mir, uzne mi re nu sen zu al nost, no vu re vo -
lu ci onar nu emo ci ju, da na pra vi preo bli ke u osje}anju i
mi{ lje nju spram sa vre me nih emo ci onal no-mi sa onih do -
mi nan ti, uko li ko `eli da se po bu ni pro tiv op}e sin ta kse
uma, on da ona mo ra tra`iti po bu nje ni~ku, no vu sin ta ksu
svog je zi ka, ra zli~itu od one ko ju ospo ra va: u tom smi slu
sa vre me na ’an ga`ova na’ po ezi ja ni je po bu nje ni~ka. Ne -
ka taj go vor iz gle da kao bun ca nje. Ako gra|anin ne
mo`e shva ti ti da to ni je bun ca nje, on da on to i ne tre ba
shva ti ti; ne ka mu on da ni je do zvo lje no da to ra zu mi je,
ne ka ga zbu nju je sve dok ne smo gne sna ge i dok ne na|e
vo lje da mijenja sin ta ksu svo je du {e. S dru ge stra ne, so -
le ci zam bi mo gao za sjes ti na mjes to me ta fo re i pos ta ti je -
dno od di fe ren ci jal nih obi lje`ja po et skog je zi ka. So le ci -
zam, ta ko|er, ni je ap so lu tno nov, on ima svo ju tra di ci ju;
ipak, obi lje mo gu}nos ti ko je on pru`a u po ezi ji ni je to li -
ko ek splo ati ra no kao {to je to slu~aj s po re|enjem i me -
ta fo rom.
U na {oj usme noj po ezi ji so le ci zam je bio zas tu pljen u vi {e
svo jih obli ka. Ne obi~an gra ma ti~ki sli jed uzro ko van pro mje -
nom sta no vi {ta. ’Ovo ni je Stra hi ni}u ba ne, / Ve} ja je sam ca -
re vi de li ja.’ U to ku sti ha izne na da se po jav lju je ne ko dru go li -
ce umjes to ono ga o~eki va nog. Ili je ime ni ca u neo~eki va nom
pa de`u. To ne mo`e a da na za zvu~i ne obi~no. Ili, sa iz mje -
nom sta no vi {ta po mo}u gla gol skog vre me na ili na~ina. Ili, sa
ko ri {te njem mno`ine ta mo gdje se o~eku je je dni na, i obra -
tno. Ili, ka da ne pri je la zni gla go li sto je kao pri je la zni u
uzro~nom zna~enju sa obje ktom u aku za ti vu. So le ci zam je,
pre ma to me, op}i po jam ko ji u se be uklju~uje naj ra zli~iti ja

Temat
111
po et ska skre ta nja us ta lje nih zna~enj skih to ko va u
re~eni~nom ni zu.
Ovi obli ci so le ci zma, iako i kao ta kvi mo gu bi ti ko ri sni,
ipak ni su ono {to bi mo glo naj vi {e za ni ma ti sa vre me nu po -
ezi ju. Ja sam ih spo me nuo, tek da na gla sim ka ko so le ci zam
ni je ne {to {to da nas tre ba izmi sli ti, ve} ne {to {to pos to ji u tra -
di ci ji, {to ni je do mi nan ta, i {to je po go dno tlo za preo bli ko va -
nje ko je bi mo glo da ti no ve kva li te te. Po tre ban je je dan ra di -
kal ni ji so le ci zam, od kla si~nog ana ko lu ta, {ek spir skog ana ko -
lu ta, ili onog iz na {e usme ne po ezi je, ili ana ko lu ta hri{}an ske
re to ri ke.
Osno vni prin cip ana ko lu ta jes te be zve znost dvi je re~eni ce:
’ne dos ta tak ve ze’, ’ne do slje dan’, ’ne po ve zan’, ’bez sa ve za’ i
sl. To bi bio pri je vod gr~kog poj ma. Ili, ka ko je u re to ri ka ma
opi sa na ta fi gu ra: nes kla dno kom po ni ra nje slo`ene re~eni ce
ta ko da je ve za izme|u gla vne i za vi sne re~eni ce, u smi slu
pje sni~kog pre tva ra nja, ne lo gi~na, usi lje na. Po mje ra nje se ne
vr{i na ni vou sin ta ksi~ke for me, ona je ispo {to va na, ve} na
ni ovu zna~enja: po mje ren je pri ro dni se man ti~ki red,
zna~enje ana ko lu ta neu hva tlji vo je prvom po gle du. Ana ko -
lut se ispos tav lja kao vid so le ci zma.
Pos to ji so le cis ti~ko ve zi va nje i u mo der ni zmu, pri je sve ga
kod da da is ta i na dre alis ta. Pri ro dni odno si me|u ri je~ima,
me|u pre dme ti ma i do ga|aji ma, su ra zo re ni izos tav lja njem
ade kva tnih ve zni ka, ili se za hva lju ju}i po gre {nom, na sil -
ni~kom, ve zi va nju uspos tav lja odnos izme|u ne po ve zi vih
re~eni ca da bi se uspos ta vio pre dio ~is te fan ta zi je. To alo gij -
sko ve zi va nje, pri {i va nje ne spo ji vih re~eni ca, kod njih je bi lo
spro vo|eno po Lo tre amo no vom re cep tu: ne obi~an su sret
ki {o bra na i {i va}e ma {i ne na ope ra ci onom sto lu. Cilj je, kao
i kod rem bo ov ske me ta fo re, stvo ri ti obje kat od ~is te fan ta zi -
je, bez pri ro dnog re fe ren ta, ko ji }e izne na di ti, ge ne ri ra ti {ok,
es tet sku pro vo ka ci ju. So le ci zam kod kod da da is ta i na dre -
alis ta jes te bio nov: on je bio naj~e{}e slu~ajan, pro dukt nes -
vje snog re|anja, so li}an ski, li {en one gor gij ske na mje re i za -
mi sli, li {en unu tar njeg skla da, naj~e{}e ni je ni pre ten do vao
da bu de knji`e vnost.
So le ci zam kao sred stvo da na{ nje po ezi je mo rao bi bi ti
ra zli~it od da da is ti~ko-na dre alis ti~ke sin ta ksi~ke alo gi je, jer
cilj sa vre me ne po ezi je ne mo`e vi {e bi ti kre aci ja ~is tih ire -

112 Temat
ali te ta, sve je dno, bi la nji ho va svrha do se za nje ap so lu tne
stvar nos ti (is kus tvo je re klo da je ne do ku~iva) ili es tet ska
pro vo ka ci ja u smi slu avan gar dne umje tnos ti (pro vo ci ra nje
u avan gar dnom smi slu je po oda vno oma sov lje no). Ono {to
je os ta lo kao si gu ran pre dmet je vlas ti tost u smi slu krvi i
me sa, nji ho vog tre pe re nja i ras trza nos ti, u`asa i ek sta ze
me sna te du {e. Da na{ nji ana ko lut, tre ba bi ti ra di ka li zi ran,
tre ba bi ti po ve}an ste pen nje go ve zna~enj ske ta me, nje go -
vog ap sur da, ali taj ap surd ne ka bu de pri vi dni; ne ka ana -
ko lut ipak zadr`i svoj unu tar nji sklad, ne ka ne bu de li {en
re fe ren ta.
So le ci zam, ka kvim ga za mi{ ljam, sli~an je pa ra do ksu. To
je ana ko lut ko ji bi svoj prin cip ve zi va nja crpio iz me ta fo re. Ra -
zli~it od pa ra do ksa, jer ni je spoj pro ti vrje~nih re~eni ca ve}
po sve ra zli~itih (’{to uda lje ni je, to bo lje!’): pro ti vrje~ni
sadr`aji ipak su uvi jek blis ki. Na spo men crnog, uvi jek je pri
po mi sli i bi je lo, kao nje go va opo zi ci ja. Spoj crno-bi je li ni je u
do vo ljnoj mje ri za~udan, ni je ne obi~an: pri je }e bi ti da je si -
vo do sa dan. Ali spoj ti crno i na rand`as to! @uto i lju bi~as to!
Spo ji ti crno-`uto sa na rand`as to-lju bi~as tim! Ako je pa ra -
doks pa ra le lan oksi mo ro nu, on da je vid so le ci zma o ko jem
go vo rim pa ra le lan ge ni ti vnoj me ta fo ri. Ono {to se de {a va u
me ta fo ri, de {a va se i u ova kvom ana ko lu tu, sa mo je pro ces
upos tav lja nja i ot kri va nja ana lo gi je slo`eni ji, odvi ja se na ni -
vou re~eni ca.
Uzi mam pros te pri mje re:
Oksi mo ron: ’Do bro zlo.’
Pa ra doks: ’Do bra je, a zlu je sklo na.’
Me ta fo ra: ’Di ver zi ja or lo va.’
Anakolut: ’Diverzija nije po~ela, jer su orlovi oblijetali.’
Ve zni ku tom smi slu pos ta je ri je~ ko ju se ne ~ita kao pri -
je, kao u obi~nom je zi ku; ve} ri je~ od klju~ne va`nos ti. U
na ve de nom so le ci zmu os tva re na je ta ’po gre {na’ ka uzal -
nost. Ka ko or lo vi mo gu bi ti uzrok to ga da di ver zi ja ni je
po~ela Or lo vi i nji hov let, na oko, ne ma ju ve ze s po~et kom
di ver zi je. Me|utim, ako su pti ce le tje le u odre|enom tre -
nut ku, vje ro va tno je bio dan; a ako zna mo da se di ver zi ja,
upad iza ne pri ja telj ske li ni je ra di ra za ra nja obje kta u po za -

Temat
113
di ni, naj~e{}e odvi ja no}u, on da je ja sno ka ko je let pti ca
ite ka kav ’u zrok’ ne po~inja nja di ver zi je: slo`ena re~eni ca je
sat ka na od dvi je pros te ko ji ima ju ra zli~ito sta no vi {te. ’Di -
ver zi ja ni je po~ela, jer je bio dan.’ Ne mi je nja ju or lo vi dan,
ni ti let or lo va, ve} (pu na re~eni ca sa pre di kti vno{}u, sa gla -
gol skim vre me nom i li cem) ’or lo vi su le tje li’ mi je nja ’bio je
dan’. Ana ko lut je za ra zli ku od me ta fo re sin ta ksi~ka fi gu ra:
tran sla tio os ta je kao prin cip, ali je uspos tav lja nje ana lo gi ja i
nji ho vo ot kri va nje slo`eni je ne go li kod obi~nih me ta fo re i
po re|enja. Me ta fo ra je spa ja nje pre dme ta, za mje na ri je~i;
ako je ona upu}iva nje na ime ni cu dru ge vrste, ili kao pri je -
nos dru gog ime na na obje kat ko ji ima sop stve no ime, ili
(kao si ne gdo ha) ope ra ci ja ko ja se mo`e izves ti po mje ra -
njem od ro da ka vrsti, od vrste ka ro du, od vrste do vrste ili
po bi lo ko joj ana lo gi ji, on da je ovaj vid so le ci zma is klju~ivo
spa ja nje re~eni ca, za mje na je dne re~eni ce dru gom; ta ko se
on i su {tin ski ra zli ku je od me ta fo re. Ti me, i ma njim ste pe -
nom ek splo ati ra nos ti u do sa da{ njoj po ezi ji, on stje~e sta tus
stil skog sred stva ko jim se pje sni~ki go vor mo`e di fe ren ci ra -
ti kao sa mo svo jan.
To, opet, ni je je di ni vid so le ci zma. Mo gu se spa ja ti i
re~eni ce ko je uis ti nu ne ma ju ni ka kve ve ze, do vo di ti se u
ve zu sa svim ra zli~iti pla no vi stvar nos ti, u ve zu ko ja je uis -
ti nu ap sur dna. Ali, po no vo ne u svrhu mo der nis ti~kog
pro du ko va nja ~is te fi kci je, ve} u svrhu iro nij skog sta va.
Ako je ’po gre {na ka uzal nost’ u ana ko lu tu o ko jem je ma lo -
pri je bi lo ri je~i, bi la sklad ko ji se pre tva rao da je nes klad,
mo gu}e je on da ~ita oca, uko li ko se na vi kne na taj prin cip,
va ra ti iro nij skim pos tav lja njem nes kla da kao skla da: pra -
vil na sin ta ksi~ka for ma u prvom slu~aju su ge ri {e da
re~eni ca ni je li {e na du bin skog zna~enja, sa mo ga tre ba ot -
kri ti, u dru gom slu~aju ta pra vil na sin ta ksi~ka for ma bre -
me ni ta je iro ni jom dok su ge ri {e da je be smi sli ca su vi sla.
’On je gord, jer je ro|en u gra du u ko jem je Na po le on je -
dnom ve~erao.’ ^ita ti ovu re~eni cu, po ku {a va ju}i pro na}i
ozbi ljan smi sao, pa tos ne ki, zna~i bi ti na sa ma ren: ova nes -
kla dna ka uzal nost ni je za kri va nje skla da, ve} ka ri ki ra nje
nes kla da (npr. izmi{ lja nje ap sur dnog, smi je {nog, ra zlo ga
za ne~iju gor dost, ~ime se ona ne gi ra). Nes klad u ovom
slu~aju ni je ni {ta dru go do nes klad, ali ni je slu~aj nost, ni je

114 Temat
bun ca nje, na mje ran je, so le ci zam pro is te kao iz iro nij skog
sta va. So le ci zam ni je je dno di men zi ona lan i mo`e izne na -
di ti na ra zli~ite na~ine.
***
Knji`e vnost se, re kao sam na po~et ku, u cje li ni ne da
odre di ti. O njoj se mo gu re}i dvi je-tri ri je~i, ali uvi jek hi lja -
du re~eni ca os ta je ne do re~enim. Ona izmi~e bi lo ka kvim
opi si ma, nje zi ne mo gu}nos ti su ne iz bro ji ve. Ta ko i ovaj esej
ne ma na mje ru da ka`e je di nu, ko na~nu ri je~ o sta tu su po -
ezi je da nas i o nje zi nom jez ku; da pro pi {e. To bi bi lo su lu do.
Ona, knji`e vnost, po ezi ja, mo`e bi ti sve i sva {ta: ona se da -
nas mo`e pre po ro di ti i sa ne kim sa svim dru gim stil skim
sred stvi ma, o ko ji ma ni je bi lo ri je~i na ovom mjes tu. Is to ta -
ko i so le ci zam o ko jem je bi lo ri je~i, po sje du je vi {e mo -
gu}nos ti, vi {e po ten ci ja la da o`ivi po ezi ju, od onih opi sa -
nih u ovom ra du.
S dru ge stra ne, o~i gle dno da je po ezi ja da nas, pri -
klju~ena na apa ra te, po lu mrtva. Da su u ovom ha osu
knji`e vno kri ti~kih poj mo va i li te rar nih po ja va, iz gu blje na
bi lo ka kva mje ri la po ko ji ma bi bi lo mo gu}e ra zli ko va ti po -
et skog od ne po et skog: gu bi tak ta kvih mje ri la nas je i do veo
u si tu aci ju kraj nje li te rar ne bi je de, ko ja je, za si gur no, je dan
od gla vnih uzro ka du ho vne bi je de, pa i bi je de egzis ten ci jal -
nih for mi. Ta ko, da kle, je dna na oko neo zbi ljna stvar, kao {to
je vre dno va nje je dne me ta fo re ili iro ni je, pos ta je ~ini lac gu -
{e nja `ivo ta. Pro pi ta ti do mi nan tne poj mo ve o po ezi ji ni je
ni ka kav hir, ve} stvar ne mi no vna, po bu na mo ti vi sa na
~e`njom za in ten zi vi ra njem `ivo ta u da na{ nji ci, a ni ka ko
pra znim ide ali te ti ma: po ezi ja ni je sa mos vrho vi ta, ve} po ku -
{aj od go vo ra na pi ta nje: ’Ka ko spa si ti ono {to je, u ovoj bi -
je di svi je ta, od `ivo ta os ta lo’
21. sto lje}e je svo jom te hni~kom sil no{}u po put ze mljo -
tre sa za trpa lo sta re izvo re po ezi je. To ni je ra zlog da se
o~aja va; ti me je sa vre me nost sa mo po ta knu la po ezi ju da se
pre po ro di, ni je ju ubi la. Ka da ze mljo tres za trpa sve izvo re,
to je on da do bro: ina~e, ni ka da ne bi smo kre nu li u po tra gu
za no vim izvo ri ma. Ta ko je go vo rio Ni~e. Tre ba prvo po gle -
da ti do bro u te za trpa ne izvo re i ne bi ti o~ajan. O~aj je u
tom tre nut ku smi je {an, ne su kla dan obi lju stvar nos ti. Stvar -

Temat
115
nost je obi lje izvo ra. Da na{ nja stvar nost sa svo jim pri tis -
kom na po ezi ju, sa mo tra`i od nje da na|e no ve izvo re. Ta -
ko tre ba ra zu mi je va ti. Tre ba kre nu ti u po tra gu. Ot kri}e je -
dnog izvo ra po et skog je zi ka – ’ko li ko li je on bogat
vodom’ – ne}e ko na~no o`i vje ti po ezi ju: po tre bna je je dna
ne pre ki dna po tra ga, stal no izna la`enje no vih izvo ra. Tek sa
je dnim obi ljem izvo ra i `ivo ta }e bi ti bo lji. Ot kri}e obi lja
po~inje s ot kri}em prvog ele men ta tog obi lja. Po ezi ja, ne}e
ri je {i ti sve na {e pro ble me, ne}e nam po ezi ja ulo vi ti sve pre -
dme te na {ih `elja, ali ako ona mo`e po mo}i pri ukla nja nju
ne kih od pro ble ma, i upra`nja va nju ne kih `elja, uko li ko
ona, i da nas, mo`e po mo}i bo ljem `ivo tu, on da je ona
va`na kao vo da.

116 Poezija
Ha ris Ima mo vi}
Pro log
Sa sre bre nom ~a snom ko`om, voj nik car ski gu li ko`e,
dok se sun ce k’o Bog smje {ka, se bri ma tim {to se glo`e.
Ja sam pi sar ca re vi ne, zbog tog mi je drag taj pri zor
ko ji bra}a gu li ko`e s pla~om gle da ju kroz pro zor.
Ti }e pjev ci ko rit’ |a vla, mi sle}i na svo ga ca ra.
Fi gu ra ma za do vo ljni, oni - du {e bez dar-ma ra,
za spi vat }e naj lir ski je, na hra nje ni car skom klo pom.
O, Pi lat je po {ten ~o vjek! Kon stan tin je la`ov, lo pov!
Ku pa ti ja ne}u sa vjest, za to jer sam sun~an `ivot.
Ako sa vjest bis tra mi je, me so je dva da je `ivo.
Ako ona kre za va je - ne mo ral je mo ra li zam.
Ako bje`im ja od pa tnje, za {to pa tnju ja da pje vam
Ako ve} je sna {la me ne, zar jo{ da ju i opje vam!
Pje va ti o tu|oj pa tnji, iz gle da ko van da li zam.

Poezija
117
Ko smi~ki ~ino vni ci
Kad otre sla je moj po gled, jer hi lja du sro dnih du {a
mo jih `ivi u In di ji, sjen ku na va|ah da mu`u
(kog ne zna) za pli}e no ge, al’ su ro vo, kao su {a,
Sun ce mi iz do ji su ze, da ki~mom ne li~im pu`u.
Vje tar je si lov’o vi le, om~a krvi oko vra ta!
No cje lac bi sa mo li jep, i bor je gled’o svog po sla.
’Ne bu di dje vi ca! @ivi!’ - gla som bra ta Sun ce po sla,
i da ono ni je zli bog, ve} ko smi~ki bi ro kra ta.
Za pla~u li si lo va ne, sve je dno: sad ja mrzim pla~.
Pa me sla ve ba han tki nje, jer ih ne `elim, be dri ma.
Sun ce mi je ka za lo sve: da Sve je lo vac i div lja~,
(’sad mrzi krva ve su ze!’) jer ni je Bog u nje dri ma,
ve} sa mo krv, ple {e me som. Pa ve dar, k’o ve dar voj nik,
jer po kla {e mi sve `elje, `ivim - ko smi~ki ~ino vnik.

118 Poezija
Po to mak umrlih bo go va
Ni sam do bar ~o vjek, jer tro vne bo je je ze rom
ka me na i pla vog lje p{e su neg’ ogrli ca
od su za sat ka na, tra ve i sta rih dje vi ca.
Ta ba ni ma lju bim, jer ne uzi mam s re zer vom
ze mlju, svo ju ko`u: ne be sa su zra kom pra zna.
O, ga dno mli je ko! Jer pli va~ica ne vi di,
vo du iza le|a. Gor da, i kra kom je kra sna,
pa me som za di vi - da joj ri je ka za vi di.
Po ko lji sad nje`ne! Jer bio sam sin ri je ka
ja pri je sto ki {a. Taj kad vo de nih sam ru ka
mi lov’o je zer ke, zbog ko jih pos to je `elje.
Da, Ze mlja pos to ji - da se ko`e di ve se bi!
Ja pli va ti ne znam, ali i ja `ivim, re gbi.
Ki sel. K’o Je ze ro. Pa `gam je zer ke s ve se ljem!

Poezija
119
Lje po ta
Me lan ho li~na sam, iako mi ti je lo jo{ ras te.
@eli te da `elim: u tu|im prsi ma ga jit’ kras te,
za to sam ja sje tna. ’Oj, pa tim je, obi ljem se kun di’,
ne za to {to jes te, ve} {to vo li te da vas se ku di,
do sa dni ste. Jes te! Za to me vo li te, kad stre pi te,
jer {u tim, ne slu {am. Jer obo`ava te svoj epi tet
ut kan u tu {u tnju. Sva va {a svi jest je mo ja {u tnja.
Sav va{ um, to sam ja, jer sam svog va {eg |avo la slu tnja.
Pla {i te se se be! [to sam krvav pir ne~ijeg me sa.
Ja sam to {to ste vi, to o ~emu ni kad nis te ~uli.
Moj duh je krv ne kog, za to su mo je mi sli va{ ne san.
’Ni sam lju bo mo ran.’ O, su ze }e va {e na Kor~uli
po di}i vo dos taj. I kad iz vrne te tan ke ko`e:
’Ne mo gu bez te be!’, da ro vat }u vas ja, sa mo no`em.

120 Poezija
Vas krsnu}e
Mu zi ke pro lje}a! A mu zi ka ko`e `ene,
~as - usnu la usna, ~asom je lu di lo sje ne.
To me on da zbu ni: Je li bla gost mli je ka bog,
il’ je bo`an ski ji - vo lov okrvav lje ni rog
Upi tnik je `en ski! Jer `en ska krv ni je ~is ta.
Za ve den do je njem, mi{ ljah: ’Ta - sva od mli je ka’,
jer mi{ ljah usna ma. Za to krv ispod ba tis ta
od gri ze mi usne! Ra spet Ja njca za ni je kah.
S jar~evim smi je hom, po sli je pus tih `eni cu
da plju je bo ga lja. Al’ ona bje {e li je pa!
Ni je svi nja, on je! Ta je bo`ije di je te.
Ako bog odlu~i: osa ka ti ti k}er ki cu!
Ja ne sa`alje vam, jer ne}e bi ti li je pa.
Njoj su tre{ nje ~lan ci, al’ ja~e mrzim ra spe te!

Poezija
121
Sko te inos
’@i vje ti kao va tra!’
Ja sam no kti va tre {to ro vi po zra ku:
zbog to ga je pje sma. Sre tni mrze slo va,
zu bom su bi je li: kre zav je van lo va.
Ja, ne kre zav le tim: ko mar ci u mra ku.
Ja sam mu tne ka pi, {to ne pe ru ze mlju:
ki {a ze mlju prlja. Sre tni su ho dre mlju,
di {u tu|u pje smu: ja - olo vna slo va
li jem, pla~ svoj ne znam. Jer ni sam van lo va!
@elio sam sa mo da me `elje `ele,
ali kad je ki {a tad pti ce ne le te.
Sad vi {e ne `elim, pro lje}a pa le te
ni su mo ja du {a: du {u su mi `ele
`ete li ce znoj ne. Sad pa lim, bez du {an,
ham bar sre tnih du {a: ze mlji ni sam du`an.

122 Poezija
@rtve na va tra za me lo di ju ru`e
Usne po usna ma, dje~ji be zo bra zno do ji,
dok krv ne oku si. Nit’ ju kad obra zom bo ji
krv bla ga dje te ta. Ne ma ine bo ljke nje`nog.
S ~im to po re di ti S cva tom je bi ljke smi je {no.
Zbog tog ka men vo lim. Jer su olu je po dre bra,
s vje tri ma uz da ha, sil nost kos to bo ljnog se bra.
Znam, ne zna `ivot taj, ro|en da `ivio ne bi.
Vo lim gor dost Bud dhe, sre}e ni ne sre}e ne ma.
Mir i {tit. I Spar tu. Zlo gor gon skog di ja de ma!
Za to se nju vo li; za to je vo lio ne bih.
Ta mo li smi je hom: Or fej nek ne vi di ze mlje.
Sun ce nje zin je kip, jer bli`i tvrdo}i Ze mlje.
Iz gro ba be {i ke! @ivim do be {i ke gro ba!
Ne `ivim za sre}u, da ne sre}u ne opro bam.

Poezija
123
Epi log
Ni Hrist, ni Mu ha med, ni in dij ske lje po ti ce:
jer sa vr{en ~o vjek, to sa mo je `ivo ti nja.
Jer sva `ivo ti nja, del fi ni, gu {te ri, pti ce...
@iv lja je od lju di u ko jim `ivot tek ti nja!
Ona je nat~o vjek! (Ja sno, to ni je me zi mac.)
^o vjek je pot~o vjek, on je taj ku}ni lju bi mac,
ona - bo go~o vjek! Na krvav `ivot pris ta je,
me so joj je sa vjest, jer sa mo Ze mlju pri zna je!
Bio sam svo ja sjen, uho dio se de ka du:
po sje~enih o~i, gord ho do~as tio ka Dnu,
da gre bem se bi grob, da bu dem van svje tla zu bi.
Al’ smrt ni je mo ja! - Tad zah tjeh pra vog ~o vje ka.
Jer lo vi - ne vo li, us ti ma gri ze - ne lju bi!
Da. Su ro va zvi jer. To tek lik je nat~o vje ka.

124 Poezija
Al mir Ko lar
(J.^.
1973-1993)
GROB NE ZNA NOG JU NA KA
Ho}e li br{lje nov `alac sad urez da ko pa
mu klim po prsjem {to u se bi bro ji
go spo dnja lje ta kad pu pav ci bi ja hu pje va li krv
od sje me na iz kos ti ju gnji lih
tek strv
uzmo gne li da nas plo do ro dna bi ti
na strmo glav lju uz sta ze ski tnje bez mu ke
mi lu ju te ru ke nas
u mir no do bja sjen ci za~etih
Ku kav~e moj!
tek sta sa loj sprdnji pod bra dak mas ti{
dok las ti{ ni je mo u dro bi ne joj to ne
svo ju bla`enost ona upi som tka
sta me nom gra fi jom od svje tla i zvu ka
pu ne}’ mi ri snu li sni cu pe ri odi ke odmo ra
pod ma znim be dri ma
do tje ra nog vrta tvo jih ne spo me na

Poezija
125
Ku kav~e moj!
Mi se ne}emo sres ti u pas tir skoj za du`bi ni
ka da sva nu oni ~asi da na Us ta nu}a
tvo je li ce od se de fa i kri ka
mo je be zli~je od pla me na i pru}a
Co ena Do mi ni na {a je
pred tvo je `ivo ko ra~je Kal va ri ji
i mo ju za ka{ nje lu gri`nju
pod u~eni~kim vje {a lom

126 Poezija
PO LI HI MNI JA
Za ti~em te sa mu u skri tom odmo ri {tu izbe ko ju lju bi{
u pri oba lju bo`an skog za to na be {u mne bo gi nje smrtnih
ka ko mi ru kom mi ro to~ja iz ~oko ta ple sja to~i{ ri je~
nu de}i mas ti lja vim o~nja ci ma do vo ljno zôra
da usje ku nao~it epi gram u ol tar za brav lje nog hra ma
mjes ta ko je mi pri pa da i gdje vra}am se
tek po {to na is kap ispi jem iznaj mlje ni pe har ku ku te
a pti ce po kli kom na ja ve na do la ze}u po {ast od mo ra i vje tra
Od ~ega me ~uva ovaj zas tor sat kan od sti ho lju blja
pri se ga po nu|ena me ni ko ga ne ma
kroz po~ast ime nu ko je tek tre ba da iz go vo ri je ka na po vrat -
ku
iz tvo je ku}e u mo je bes ku}ni{ tvo
Sla va ti
po dmu kla pra ti ljo bu dnih!
Bez ob zi ra na ru ke ko ji ma mi lu je{ moj na zu blje ni vrat
u ra zuz da ne kre tnje uto plje ni ka uki va{ sklad
Bez ob zi ra {to so lju ne sa ni ce za si pa{ ispu ca le usne
a po gled gla dnog pu ni{
crnom is krom izop}enja
Bez ob zi ra na {krtost ko jom ~as ti{ ske le tne utva re mo jih
{ap ta~a
za mje ram ti sa mo je dno:
pre du go iz ga ra nje svih mo jih tje le sa
na tvo jim lo ma~ama od je zi ka i zna ka

Poezija
127
KOV^EG SRE BRA
11 .07.
Ta mo da le ko
su ne bo i ze mlja ni prah
za grlje ni
na po la de se tlje}a do Kju bri ka i kra ja svi je ta
u sva nu}u u lu tnji u po~in ku
u da hu kost gri zem opi jen
pre po zna je{ li po zor ni cu star~e
pri zi va ju}i dje cu po ne ki drhtaj
uis ti nu kva ri {u tnju go spo di na Mun ka
no ~in ras ple ta po~inje
ma lo strplje nja
ovo igra je
ta mo da le ko gra ni ce su po vi jes ti
a po slje dnji ~in uka zu ju na nje no ko le ba nje
u ja mi dok ra|amo ~inje ni ce na po la de se tlje}a
~uli smo da u po~et ku bi ja {e ri je~
za kraj }emo tek vi dje ti
Ni su nam po tre bni me tri ka i ri tam
ozna ke bli je de na ovom pla tnu Pa blo
zar ne vi di{ sli jep~e
ka ko Pa ris Da naj ci ma vra}a Je le nu
i je dra bro dov lja nes ta ju pri po vrat ku do mu
^emu ste nas po du~ili
va {e ri je~i su bi ljeg na usni
ono ga ko ji kro ji po slje dnji po ziv si no vi ma
Ovo igra je
Ne ka od stu pe oni ko ji su mnja ju
Ta mo da le ko
su ne bo i ze mlja ni prah
za grlje ni
na po la de se tlje}a do Kju bri ka i kra ja svi je ta
u sva nu}u u lu tnji u po~in ku

128 Poezija
ZLA TNA LI RA
maj~inoj sje ni
Nad na ma vi {e ne ma kro va
sa da pri po~in ku oka na zrem be de ma sje nu
ko ji umje sno me skri va {e od giz da vog uli~nog gro tla
upi su ju}i pre da no kao i sva ki prvje nac
ri je~ ko ja bi tre ba lo da skri je
u me ni ne vje {to skra jan ne po sluh:
Tvo jom pre da no{}u
pred put prvi bi jah ko ra ku po du~en
tu do zvah ime prvo li ce
nad ko li jev kom dlan ukrov ljen os ta je da slu tim
kroz zla}eni za zor sve is te klog
a pri bra nost ova sa mo na iz gled
uta pa pod pra {i nom
gri`u da vno iz gu blje nog po tom ka
Jer do da nas:
ne u|oh u pas tir sku ze mlju
bes mrtnos ti cvi jet ne izro nih
u sa zvi je`|u tu|ine zla tnu li ru
i gla vu Svir ca {to pris ta je ovim tr{nim ra me ni ma
Sam os tah sta ri ce
i do vo ljno stran bu dem li se bi
mo`da uspi jem u }u tnju da uspem
crni lo ko je me po ji
ka da god na ko lo dvo ru otpoz drav lja ju}i
ne ko upi ta:
„Go spo di ne Mer so
do la zi te li iz da le ka“

Poezija
129
HO MO PO ETI CUS
Po ko pao sam pre|a{ nje i one ko ji pris ti za hu
gu {tom po to nje {to ni {ti com krca ti kao izmo`de na sa}a
tek ga dlji vost p~eli nju bu de
ako ve} ko na~no se zbu de
u ko ra~ju {krtom ko je pri hva tah za ne mje ru
da pred grlom mo je Ar ke izro ni ovoj go lu bi joj `u dnji ma sli -
ne list
ta da u pu te nost zao kru`ja vje ro va}u
i kao bla`en slav lje nik ko ra~ati u {la fro ku
tek od sko ra vje {tog op sje na ra i la {ca
Nad tri {a vim ba {to va nom sje na
ja sni su zvjez da ni zna ci
^uje{ li:
ve} evo li ku ju la jav ci
kroz okna pro ka zu ju}i me bje lo ko snim prstom:
„Gle ja dni ka {to pro si ja va mulj
Gle su`nja ~iji Sve tac je `ulj“
Ali znam
da po tom }e kao i odvaj kad
u ze ni tu svo je po kaj ni~ke ski ke
i `ara
kad izbis tri `amor kri ke mo jih mi lo da ra
cje li va ti trag iz ko ra~ni ce mo ga pe ra
tis kan me|’ crnim ko ri ca ma
{to kur vin sku raz go ne glad
mi ri som ne cva log ki jev skog ka lo pe ra
Os ta jem
ovim uje dom da gri zem
ki dam i bol nim zu bom si tnim
ze mlji cu ne bo vo du i ka men
ma mu za ju}i pla men da pre ka li ve zi vo ovog ben ta
{to me|u na ma si drim onim {to jo{ mi os ta je
od pa ti ne me|a{a izme|u uz da ha i zna ka
od sje~iva slu tnje izme|u vi dje la i mra ka.

130 Homesic!
Mir nes So ko lo vi}
Da ni, dan da ra nje
Pro {lo je vi {e od go di nu da na ka ko je ~ita vo je dno raz -
do blje u na {oj knji`e vnos ti za vr{e no. Stva ri po slje dnjih de -
ce ni ja u na {oj knji`e vnos ti sto je ta ko da pre lo mni do ga|aj
mo`e bi ti i to, ka da je dan ure dnik i di re ktor odlu~i pro da ti
svoj ma ga zin dru gom di re kto ru. Na kon to ga se ra zi|e ~itav
krug na {ih naj ja~ih pi sa ca i in te le ktu ala ca; na {i naj kre ati -
vni ji umo vi po sus ta nu. I mi on da zna mo da se oni vi {e ni -
ka da ne}e sku pi ti u tom sas ta vu; ta ko se ra sfor mi ra lo dru{ -
tvo oko ma ga zi na Da ni.
Ne}emo vi {e ni kad mo}i ot kri va ti na{ je zik (i ci je li je -
dan uni ver zum) u ko lu mna ma Mi la Sto ji}a. Ni kad vi {e
ne}emo ~ita ti one nje go ve za pi se: pu ne pou~nih eti mo lo -
{kih ra zja{ nje nja, krat kih pri~ica, po li ti~kih `aoka! Go spo -
din Sto ji} – ta kvu su dbi nu kao da je htio pre du pri je di ti,
kao da ju je oda vno pre do sje tio; svo je za pi se – te {u plji ka -
ve esej~i}e – uko ri~io je prvo u je dnu, pa u dru gu, pa ih za -
tim dao na pri je vod – da bi ih mo gao uko ri~iti, zna te, i u
tre}u knji gu. U me|u vre me nu je va ljda na pi sao i ne ko li ko
zbir ki pje sa ma ra zlo miv {i te ko lu mne u sti ho ve; nje go va
po ezi ja nam se ta kvom ~ini. A za tim je te „opi ljke svo je du -
{e“ (ne pje sme, ne go ko lu mne, to su opi ljci du {e, ta ko im

Homesic!
131
Sto ji} ben nov ski te pa) bla goi zvo lio uko ri~iti i u ~et vrtu
knji gu, da im se ne bi za me tnuo ko jim slu~ajem trag. Da se
uki ne sva ka mo gu}nost da nas oni slu~aj no ne pro svi je tle!
^eti ri knji ge ko lu mni ca objav lje nih kod ~eti ri ra zli~ita iz -
da va~a! To je bor ba za pre tra ja va njem u okru tnom vre me -
nu; ta ko je nas ta ja la naj ve}a i naj~i{}a po ezi ja na {eg vre -
me na!
Ne}emo vi {e ni ka da ~ita ti His to rij sku ~itan ku. Te Jer go -
vi}eve tek sto ve u ko ji ma on pi {e ta ko li je po i pit ko da se la -
ko mo`emo za bo ra vi ti pa po mi sli ti da ~ita mo je dan od nje -
go vih ro ma na; on se tu go di na ma spre mao za svo je ro ma -
ne: to su is to vje tni pos tup ci opri~ava nja sve ga i sva~ega, to
je is to vje tan stil. Te izlo mlje ne re~eni ce ko je gu be dah; to
us traj no opi si va nje be smi sli ca ne kog pro {log svi je ta u ko ji -
ma se to bo`e zrca li ~itav ko smos. – ^emu svo to tru}anje, o
~emu to ovaj pi sac pi {e go di na ma Taj pi sac u je dnoj svo joj
ko lu mni pi {e ta ko o obi~aju {to pa nja ~ara pa; to je mo`da
ko ri sno. Je li dug put do one ro ma nes kne se kven ce o ki se -
lje nju pa pri ka
Na ra vno, ka sni je }e te ko lu mni ce bi ti uko ri~ene u knji -
ge, u ne ko li ko to mo va; i Sto ji} i Jer go vi} ta uko ri~enja da -
nas po ima ju kao svo je dje lo. Uve zu je ih me lan ho li ja, nos -
tal gi ja, do sa dna i po zer ska; nji hov, kao pi sa ca, naj ve}i
izum. Nji ho vu po ezi ju i pro zu te {ko ra zli ku je mo od tih ko -
lu mni; to je is ti ri tam. Oni su me{ tri u tom in te le ktu al nom
tez ga re nju u dva, tri i ~eti ri ma ga zi na; – ka sni je i u de set iz -
da va~kih ku}a. Oni su maj sto ri ko lu mne – tog naj glu pljeg
`an ra u ga la ksi ji!
Ne}emo vi {e ni ka da do~eka ti da u Da ni ma osva ne kri ti -
ka En ve ra Ka za za – u ko joj }e nam on na je dnoj stra ni ci na -
brklja~iti ka ko se opet ja vi lo ne ko vrsno dje lo Mu ha re ma
Baz du lja, Mi ljen ka Jer go vi}a, Ahme da Bu ri}a, Se mez di na
Me hme di no vi}a, Mi le ta Sto ji}a. Ne}emo vi {e zna ti za dje la
u ko jem auto ri `es to kim je zi kom de cen tri ra ju kle ki ra lis -
ti~ko-na ci ona lis ti~ke ide olo gi je u na {oj ju`no sla ven skoj ili
bo san sko her ce go va~koj in ter li te rar noj za je dni ci. Je li to na{
te ore ti~ar i kri ti~ar En ver Ka zaz mi sli da su te kle ki ra lis -
ti~ko-na ci ona lis ti~ke ide olo gi je ma li ze le ni ta mi} – pa im

132 Homesic!
za to ve} de set go di na us traj no de cen tri ra gu me Tre ba lo bi
sa mo ta ko nas ta vi ti na re dnih i de set i dva de set go di na – pa
}emo je dnom vi dje ti ka ko }e taj ka mi on ide olo gi ja po~eti
ble sa vo kri vu da ti na ces ti na {eg dru{ tva, i strmo gla vi ti se
ra vno u po nor na {eg vre me na, uz kli ca nje pe de set te ore -
ti~ara i te ore ti~ar ki tom na {em in te le ktu al nom vul ka ni ze ru
ko ji je po bi je dio.
Ne ma tu vi {e ni onih usme nja~kih po le mi ki ca Mar ka
Ve {o vi}a u ko ji ma rje {a va pro ble me i ur ni {e li~nos ti od ka -
sa blij ske va`nos ti; ne}emo se vi {e smje {ka ti nad tim pro -
sje~nim do sjet ka ma i si tnim je zi~kim obrti ma ko je su pos ta -
le obra zac po le mi~kog sti la kod nas. To je je dan {a blon ko ji
ne zna ni {ta o pra voj po le mi~koj `ivos ti ko ja pul si ra u
onom {to su pi sa li je dan Krle`a, Ki{ ili Da vi~o. – Ve {o vi}eve
po le mi~ke ka pri ole krat kog da ha sto pe se s ri tmom da na
~im se sklo pe tan ke ma ga zin ske stra ni ce.
Sa da zna mo da se za je dni~kim sna ga ma na stra ni ca ma
je dnog ma ga zi na ro dio stil ci je le na {e knji`e vnos ti; sa da
zna mo ka ko je sko van, ka ko je pos tao do pus tiv. U la bo ra to -
ri ji tog ma ga zi na – u re tor ta ma aktu al nos ti – ro|en je
mo`da i onaj ~udes tve ni na slov je dne pje sni~ke zbir ke: Po -
slje dnje su ze naf te i krvi. Ka sni je }e ta po ezi ja bi ti pro gla -
{en vrhun cem na {e kri ti~ke tran zi cij ske knji`e vnos ti, a ga -
lo ni naf te i li tri krvi }e u toj lu dni ci pro pla ka ti po slje dnjim
svo jim su za ma! Ne tre ba oti}i u ana li zu da lje od na slo va,
ako se ne `eli ur ne be sni je za ba vi ti.
Va ljda je na stra ni ca ma is tog ma ga zi na jo{ u vri je me ra -
ta nas ta lo i ne {to {to }e se ka sni je na zva ti kul tnom knji gom
an ti ra tnog pi sma. Sa ra je vo blu es! Te za pi se, pre lo mlje ne
ma ga zin ski, te {ko bi smo mo gli raz dvo ji ti od ~lan~i}a, kao
dne vni~kih do sjet ki ne kog do ko nog no vi na ra. Me hme di -
no vi}ev do pri nos svjet skoj an ti ra tnoj knji`e vnos ti, po Baz -
du lju, ogle da se u pri mje~ani ju Mehmedinovića kao pis ca
da se mu he u ra tu ne mo gu is tje ra ti iz so be; je dnos ta vno,
sva sta kla su po ra zbi ja na. U red ta kvih ot kri}a – ide i je dna
me ta fo ra na {e ze mlje kao skla di {ta sta kla; i ~itav niz si tni -
ca. Je di no {to tu mo`da mo`e bi ti pro blem jes te {to taj Sa -
ra je vo blu es Se mez di na Me hme di no vi}a ko ji pri mje}uje da

Homesic!
133
se u ra tu ne mo gu is tje ra ti mu he iz so be i da je Bo sna skla -
di {te sta kla – {to to, da kle, ve le hva lje no knji`e vno dje lo: ni -
je ni knji`e vno, a ni je ni dje lo. Bri zan tnost tih za pi sa ra vna
je in ven ti vnos ti pi sa ca i in te le ktu ala ca ko ji usred ra ta odla -
ze ura di ti in ter vju sa Za imom Ima mo vi}em – ili sje da ju pi -
sa ti nos tal gi~ne tek sto ve o Da vo ri nu Po po vi}u i Ke ma lu
Mon te nu, tim ga le bo vi ma na Mi ljac ki. Za slu ga Da na jes te i
u to me {to su pis ci ma na me tnu li kao le gi ti mnu pre oku pa -
ci ju ~ita ve ni zo ve pop-dran gu li ja: pje va~i, fu dbal, do dje la
Os ka ra, Evro vi zi ja; sa da nam je ma lo ja sni ja po pla va tih
be das to}a u sa vre me nim ro ma ni ma.
To ni su knji`e vna dje la! Iako su bi la uko ri~ena i po re da -
na u gla so vi toj bi bli ote ci Da na ko ja je pri je osam go di na na -
jav lje na na ra di os ta ni ca ma {i rom BiH grom kim re fre nom:
No vi Da ni, no vo svi ta nje/ po~inje na ro dno ~ita nje! Ure dnik bi -
bli ote ke Ivan Lo vre no vi} je na pi sao ta da da }e bi bli ote ka
po nu di ti ono {to je vri je dno i li je po za sva ko ga, na na~in
ne pro la zan. Bi lo je to no vo do ba knji ge, za na rod – po na -
rud`bi Da na. Bla go na ma!
Za slu ga ure dni ka te bi bli ote ke jes te u to me {to je u is tu
ra van do veo Se mez di na Me hme di no vi}a i Isa ka Ba be lja,
Mi ljen ka Jer go vi}a i Ivu An dri}a, Mu ha re ma Baz du lja i Vol -
ta ira, Mi le ta Sto ji}a i Lor ku, Ab du la ha Si dra na i Uje vi}a, Ir -
fa na Ho ro zo vi}a i Pro us ta. Ka kve oni ima ju ve ze; ko bi to
uop {te mo gao obja sni ti
Za to je izmi{ ljen Mu ha rem Baz dulj, kao ese jist. On je
se dmi ca ma sa~inja vao svo je tek sto ve, sat ka ne od sto i hi -
lja du ci ta ta! Ka ko bi nas uvje rio u taj ne ve ze ko je izmi~u
na {em oku. Za to Mu ha rem Baz dulj i pos to ji kao ese jist!
Baz dulj je u to ime is ci ti rao sve: od Ki {a i Pa vi}a, pre ko
Brod skog i Zo ra na ]iri}a do Ji ma Mo ris so na. Ka ko pi {e o
te ma ma ko je su svi ma do bro po zna te i ko ji ma su svi ovla -
da li, ne ma mno go po tre be da pre do~ava mo to {to on i dru -
gi zo vu nje go vim dje lom. Naj vi {e {to on zna re}i u tim pri -
ka zi ma pu nim bio graf skih po da ta ka jes te da je ne {to „stil -
ski bra vu ro zan ro man“. On pi {e, na pri mjer, ova ko: „Kar -
ne val {ti na, bi zar nos ti, smi jeh – sve su to sas toj ci Bul ga kov -
lje vog ro ma na ~ija ~vrsti na i cje lo vi tost po~iva ju – ka ko to

134 Homesic!
re~e T. Ku le no vi} – na te zi i na tu zi.“ On sam ne uspi je va
izre}i ni op {te po zna te stva ri, dos toj ne je dne fra ze, jer }e
do kra ja re~eni ce ne su mnji vo po se gnu ti za ne kim ci ta tom,
ma ko li ko taj ci tat bio glup i be zve zan. No dos ti gnu}e Mu -
ha re ma Baz du lja ot kri va se u to me {to je on je di ni znao
spo ji ti ne spo ji vo: u tim ese ji ma on po re di Jer go vi}a sa Ki -
{om, An dri}em i Car ve rom; sa gle dav {i stru ktu ru Sa ra je vo
blu esa – sje tit }e se Bo dle ro vog Sple ena Pa ri za, uo~iv {i je -
di nu pos to je}u ve zu: ta dva dje la raz dva ja ta~no 123 go di -
ne!
Upo tri je bi ti sjen [ar la Bo dle ra da se kun di ra Se mez di nu
Me hme di no vi}u nje mu je is to ta ko je dnos ta vno kao sta vi ti
Ali ju Isa ko vi}a u dru{ tvo sa Ge te om, @idom, Mal ro om. To
ni je bi lo ne do pus ti vo u ure dni{ tvu ko je {tam pa [ek spi ra uz
bok Jer go vi}u, a gla vni ese jis ta o Kaf ki ne zna re}i ni ono li -
ko ko li ko zna sva ki pro sje~ni ~ita lac to ga ma ga zi na; on Pro -
ces ne zna ni pre pri~ati bez tu|e po mo}i. Na tim stra ni ca -
ma pis ci i in te le ktu al ci tra ga ju i pot vr|uju mrko i li je po li -
ce Bo sne, do sa dno i is pra zno la men ti ra ju}i nad po ra`enim
bi}em ci je le je dne ze mlje, dok g. Lo vre no vi} po du zi ma
svo je tu re po po zna tim kra je vi ma na {e dr`ave unu tar nje –
ka ko bi nam po de ve de set osmi put ot krio ne ot kri ve no li ce
te na {e do mo vi ne, da bi smo ko na~no pro gle da li nad na {im
lje po ta ma i zna me ni tos ti ma, za div lje no. Sve to smo mo gli
do`i vje ti sa mo u kom po zi tnoj in te gral nos ti ka sni je uko -
ri~enih se dmo dne vnih pu to pi sa! To ure dni{ tvo vi di sev da -
lin ke kao krun ski dra gulj na {e knji`e vnos ti! To je ta ko; to -
me je te {ko {ta pri go vo ri ti.
U~eno dru{ tvo je oba mrlo, Da ni spa va ju. Ko }e sa da uz -
di za ti no ve pis ce, utva ra ju}i ~ita vu kri ti ku i ese jis ti ku Gdje
}e se ra|ati no vi sti lo vi Ko }e pro mo vi ra ti na {e pis ce kao
na jo zbi ljni je kan di da te za No be lo vu na gra du Ko }e {tam -
pa ti no ve bi bli ote ke, ko }e vo di ti ra~una o na {im vaj nim
knji`e vni ci ma, stav lja ju}i ih na pi ja des tal ka mo pri pa da ju
Mo`da dru{ tvo no vih ko lu mnis ta ko ji su se na mno`ili oko
nas; mo`da ri tam ne kog no vog sti la stvar no je dnom
za~uje mo u tom sva ko dne vnom ko lu mnis ti~kom nji {ta nja
ko je tra je od ra tnih i po ra tnih da na do da na da na{ njeg. –

Homesic!
135
Mo`da ga vi di mo u toj hi po drom skoj `ivos ti na {eg knji`e -
vnog `ivo ta, u ko jem sa da je di no vi dlji vo jes te to da pis ci
opet ne po vra tno dan gu be da nu ju}i da no mi ce po na rud`bi
da na – dan da ra ju}i svo jim po slje dnjim sna ga ma, dok im
da na{ nji ca uzi ma da nak po svo joj mje ri.

136 Homesic!
Al mir Ko lar Ki jev ski
^ita nje `ivih kla si ka:
Mi le Sto ji}
Po ezi ja Mi le Sto ji}a za uzi ma is ta knu to mjes to u su vre me -
noj bo san sko her ce go va~koj knji`e vnos ti. Do mi nan tna
osje}anja u nje go voj li ri ci su `al i nos tal gi ja, a na slov ovog re -
pre zen ta ti vnog izbo ra iz nje go ve po ezi je ih efek tno sa`ima. U
svo jim naj bo ljim pje sma ma Sto ji} vje {to pre pli}e po ezi ju i svo -
je vrstan an ga`man
(Mu ha rem Baz dulj, Da ni, Iza bra ne pje sme
„Pro gna ne ele gi je“ Mi le Sto ji})
Mi le Sto ji} - po ro|enju Her ce go vac, a Sa raj li ja po izbo ru
mjes ta `iv lje nja - je dan je od naj ve}ih `ivu}ih pje sni ka ko ji pi -
{u na hrvat sko me je zi ku. Iza nje ga su broj ne objav lje ne pje -
sni~ke zbir ke, knji ge ese ja, ti su}e i ti su}e no vin skih tek sto va i
go to vo sve pje sni~ke na gra de ko je su se mo gle do bi ti na ovim
pros to ri ma.
(Ivi ca \iki}, Pos kok, “Mi le Sto ji},
pje snik i (no vin ski) pi sac: Ja sam onaj odi sej ski Nit ko” )
Je dan od naj sna`ni jih gla so va su vre me ne hrvat ske po ezi je,
Sto ji} skla dno spa ja pje sni~ku ba {ti nu (vo li svo je sti ho ve „pu -
ni ti“ ci ta ti ma dra gih mu pje sni ka) s vlas ti tim do`iv lja jem svi -

Homesic!
137
je ta i po vi jes ti {to se okru tno, be zob zir no igra na {im lju di ma i
kra je vi ma.
(Mir ja na Ju ri {i}, Ve~er nji list, o zbir ci
„Me|u za va|enim na ro di ma“)
Zbir ka po ezi je Mi le ta Sto ji}a “Me|u za va|enim na ro di ma”
iza bra na je za Go di{ nju na gra du Dru{ tva pi sa ca BiH za naj bo -
lje knji`e vno dje lo objav lje no u 2009. go di ni.
Odlu ku je do nio tro~la ni `iri u sas ta vu Ivan Kor di} (pred -
sje dnik) te Ni had Agi} i Amir Brka. Na vo de}i obra zlo`enje
odlu ke, ~lan `iri ja Ni had Agi} is ta knuo je da je Mi le Sto ji} u
naj no vi joj zbir ci pje sa ma uveo op}u pro mje nu i izra zi tu ten -
den ci ju ka odba ci va nju i odus ta ja nju od vlas ti te po eti ke pra -
kse. To se naj~e{}e ma ni fes ti ra na ra zi ni dis kur sa, za tim for me,
kom po zi ci je i sti la pje sa ma
(Pro test.ba, sa kon fe ren ci je za me di je Dru{ tva pi sa ca BiH
u Sa ra je vu 11.04.2010.)
^ita nje po je di nih pje sa ma, po go to vo ako se ra di o pje -
sma ma pri zna tih, pro mo vi sa nih, hva lje nih, pre vo|enih i na -
gra|iva nih auto ra, pred stav lja po se ban iza zov i uvi jek
pri~inja va ra dost ~ita ocu ko ji je imao ne ke sklo nos ti ka i{~ita -
va nju po ezi je po~ev {i, kao i ve}ina ~ita la ca, od Rem boa, Bo -
dle ra, Ma lar mea, Va le ri ja, Jej tsa, Eli ota, pre ko ci je log kor pu sa
pje sni ka dru ge po lo vi ne 20. sto lje}a, za klju~no sa re ci mo
Her ber tom i Mi lo {om. Za to je, mo`da s vre me na na vri je mo
po`e ljno pred sta vi ti ili ba rem uka za ti na „ve li~an stve nost
umje tnos ti pi sa ne ri je~i“ ko ja se uz di`e i tu, tik po kraj nas.
^uli smo da pos to je ge ne ra ci je ko je su odras ta le ~ita ju}i
„sna`nu li te ra tu ru“. Ka da ta ko de fi ni {e te li te ra tu ru, to zna~i
da je sna`na li te ra tu ra uis ti nu „sna`na“ i da su oni ko ji su
odras ta li uz sna`nu li te ra tu ru po pri mi li oso be nost is te, te su
nji hov i duh i in te lekt i stil pos ta li sna`ni za ra zli ku od re ci mo
ne kih ge ne ra ci ja ko ja su odras ta le ~ita ju}i – {ta bi ov dje bi la
sa da po go dna pro tu te za – ma nje sna`nu – odve} sla bu – bez
ja kog stil skog uo bli~enja – li te ra tu ru. Da kle, ako ste ko jim
slu~ajem odras ta li ~ita ju}i „sna`nu“ li te ra tu ru, on da – („ne ma
pro ble ma Sta ni sla ve, sa mo re ci“) - nis te sa mo spa {e ni ve} ste
i po pri mi li oklop, mo`da ne pri mje tan ali sa svim do vo ljan da

138 Homesic!
to po nu di te`inu i sna gu sva kom va {em za pi su ko ji pre do~ite
ge ne ra ci ja ma ko je tek sa da sta sa va ju. Dru gim ri je~ima, to je
vi {e ne go va ljan ar gu ment za sva ki izlet na „cvje tne pro plan -
ke spi sa telj stva“. Kao pje snik, pro za ist, kri ti~ar, ese jist i na ra -
vno kao no vi nar ko ji se tek ta ko po tpun u kri lu knji`e vnos ti
osje}a kao svoj na svo me.
Sve ovo na ve de no je be spo tre bno, slu`i kao be spo tre bni
pro log i ne mo`e se odno si ti na `ivog kla si ka, je dnog od naj -
na gra|iva ni jih, naj pri zna ti jih, mje ro da vnih auto ra ~ije }emo
dvi je pje sme po ku {a ti i{~ita ti u da ljem tek stu i ot kri ti da su
ge ne ra ci je ko je sa da sta sa ju u da le ko ve}oj pre dnos ti ne go
ge ne ra ci je ko ju se na`alost ve} sta sa le te pos to ji oprav da na
bo ja znost da sti ho vi pje sni ka, no vi na ra, sko ro `ivog kla si ka,
ne}e na pra vi ti to li ki uti caj na is te.
Mi le Sto ji}
Me|u za va|enim na ro di ma
Vre men ska ma pa iza zi va vrto gla vi cu:
Tri ti su}e go di na pri je Kris ta, u do li na ma Eu fra ta i Ti gri sa
nas ta ja la je Me zo po ta mi ja, dom Gil ga me {a,
Uz Nil se ne {to ra ni je gra dio po lis fa ra ona,
gdje se iz ru ina bo`an sta va pri ro de
mu ko trpno ro dio mo no te is ti~ki Bog.
Ti su}u i {est sto ti na go di na na kon to ga
u olu ji sto lje}a, go di na i da na uz ri je ku Yan gtze
for mi ra lo se car stvo ki taj sko, kog sa~uva voj nik od te ra -
kote
(O He la di i Ri mu, toj pro pas ti har mo ni ja
sve je ve} ma nje-vi {e re kao Ta cit)
Pri je pet sto ti na go di na na u{}u Mi ljac ke u Bo snu
for mi rao se na{ po no sni grad.
Na tom ma lom pros to ru, ne mir nom i oho lom
U ne ko ma gle no ju tro pred kraj Dru gog ti su}lje}a
zi da li smo, mo ja nje`na lju ba vi, na{ dom
na te me lji ma sti ho va {to za~inja hu se u bur nom `amo ru

Homesic!
139
krvi, na{ dom od ope ka sno va i stu po va gla zbe
^ije smo pro zo re zas ti ra li dje~jim smi je hom
sve dok ni smo opa zi li po to ke krvi na uli ca ma.
Pred ke ru bin skim ma~em na pus ti li smo
ku}u na {u bez os vrta nja. Vra ti li smo se iz
tu|ine u tu|inu. Eu frat i Ti gris te ku kao i
tri ti su}e go di na pri je na za ret skog ro|enja, Nil
u Me di te ran la ga no no si pra {i nu mrtvih ci vi li za ci ja
sa mo ti i ja ska me nje ni sto ji mo u ~eka nju
tu, me|u za va|enim na ro di ma, ni je mo mo tre}i
ka ko Bo sna tu ro bno vi ju ga, ka ko Mi ljac ka sja.
“Vremenska mapa izaziva vrtoglavicu”, ta~no i provjereno,
egzaktno potvr|eno, precizno izre~eno, stilski uobli~eno do
perfekcije koju jedan jezik dopu {ta. Kratko i efikasno {to i prili~i
jednom majstoru. Ko god se na studiju povjesti nadnosio
nad „vremenskom mapom“ poprimio je simptome vrtoglavice.
O tome ~esto svjedo~e mla|i studenti sa odsjeka Historije
prilikom usputnog razgovora u ko {nici fakultetske kantine.
( To je bio pro log, uver ti ra pred dvo ta~ku: )
„Tri ti su}e go di na pri je Kris ta, u do li na ma Eu fra ta i Ti gri sa
/ nas ta ja la je Me zo po ta mi ja, dom Gil ga me {a/, Uz Nil se ne {to
ra ni je gra dio po lis fa ra ona, /gdje se iz ru ina bo`an sta va pri ro -
de / mu ko trpno ro dio mo no te is ti~ki Bog
Opet pre ci zno, opet stil ski ja sno i raz go vje tno, na da hnu -
to i lu ci dno i pri je sve ga ne vje ro va tno ori gi nal no. Odmah bi -
va mo svje sni da pje snik po sje du je ve li ko po zna va nje po vjes -
ti, te pri ro du nas tan ka alu vi jal nih ra vni kao ri je~nih na pla vi -
na. Na ra vno ne pre ci zi ra ju se ta~ni da tu mi jer i po vjest je ne -
pre ci zna zbog ma njka pi sa nih tra go va a par sto ti na go di na
go re - do le uis ti nu ne zna~i ni {ta. Mo glo bi se pri go vo ri ti da
se u po li su fa ra ona ro dio mo no te is ti~ki bog jer je Egi pat sko
car stvo ne {to sta ri je od us toj stva po li sa ali i tu ne ma pri mje -
dbe jer umje}e je zi ka izno va na di la zi ~itao~evu za te~enu
kon tem pla ci ju.
Ti su}u i {est sto ti na go di na na kon to ga /u olu ji sto lje}a, go -
di na i da na uz ri je ku Yan gtze/for mi ra lo se car stvo ki taj sko, kog
sa~uva voj nik od te ra ko te/(O He la di i Ri mu, toj pro pas ti har -
mo ni ja sve je ve} ma nje-vi {e re kao Ta cit) / Pri je pet sto ti na go -

140 Homesic!
di na na u{}u Mi ljac ke u Bo snu / for mi rao se na{ po no sni grad./
Is ti slu~aj kao i sa pret ho dnom stro fom: pre ci znost, oba la
ri je ke – o~ito je da su dre vne ci vi li za ci je ima le tu ne obi~nu
sklo nost da se za~inju na oba la ma ri je ka. To je je dan ne ba{
ne bi tan po da tak ko ji sa zna je mo, kao {to uvi|amo da dre vni
Ki ne zi po ma lo ka sne za dre vnim Egip}ani ma i dvor ja ni ma
Ur skog kra lja. O to me tre ba (do du {e uspu tno tek) , pro mi sli -
ti. Sti ho vi u za gra di na je dan ta ko skla dan, sa mo vrhun skim
pe ri ma svoj stven na~in, ubrza va ju pre gled vre men ske ma pe
li {a va ju}i lir skog su bje kta be spo tre bne mu~ni ne ko ja ~es to
pra ti ( to smo po ja sni li) pu to va nja ko ja iza zi va ju vrto gla vi cu.
Po se bno pu to va nja ko ja se mje re ti su}ama go di na. Ta cit je,
kraj nje ori gi nal no, u tu svrhu po me nut, za is ta, od ve li kog
zna~aja.
Po slje dnja dva sti ha ove stro fe su, opet, ek sta za, jer, evo
nas : na u{}u Mi ljac ke u Bo snu ko na~no je for mi ran po no sni
grad. Vrto gla vi ca pres ta je. Ne ma po tre be, jer je vi {e ne go
o~ito, da se opet pod sje}a, da je u sa mo dvi je stro fe po et sko
na da hnu}e re zi mi ra lo ta ko ve li ki vre men ski pe ri od, osim di -
je la o He la di i Ri mu. Ko `eli - ne ka kon sul tu je Ta ci to ve spi se.
Po no vno po mi nja nje dva ju ri je ka: Mi ljac ka i Bo sna, sa da
u po tpu nos ti rje {a va di le mu oko va`nos ti oba la za nas ta nak
gra do va ali ta ko|e ide u pri log i to me da i osni va~i Sa ra je va
pri pa da ju is tom po vje snom kru gu od Me spo ta mi je, Egip ta,
Ki ta ja ca, an ti ke i Ri ma.
Na tom ma lom pros to ru, ne mir nom i oho lom/U ne ko ma -
gle no ju tro pred kraj Dru gog ti su}lje}a / zi da li smo, mo ja
nje`na lju ba vi, na{ dom / na te me lji ma sti ho va {to za~inja hu se
u bur nom `amo ru / krvi, na{ dom od ope ka sno va i stu po va gla -
zbe / ^ije smo pro zo re zas ti ra li dje~jim smi je hom / sve dok ni -
smo opa zi li po to ke krvi na uli ca ma
Ovim sti ho vi ma je ko na~no usi dren izmu~eni vre men -
sko-po vje sni pu tnik., i sa da pre fi nje nom li ri kom, bez ima lo
pa te ti ke, bez ima lo na zna ka pa te ti ke, maj stor ski de fi ni ra
vlas ti ti usud da zi da svoj dom na „te me lji ma sti ho va“ {to se
za~inju u „bur nom `amo ru krvi“, od ope ke sno va i stu po va
mu zi ke i pro zo ra zas ti ra nih dje~jim smje hom. Ta ko za ne sen
u tom ple me ni tom ~inu, ne pra te}i dne vnu po li ti ku, is klju~en
od stvar nos ti, od ba nal nos ti sva ko dne vni ce „pred kraj Dru -
gog ti su tlje}a“ u Sa ra je vu, Bal ka nu uop {te, ba nal nos ti ko ja si -

Homesic!
141
gur no ne iza zi va vrto gla vi cu, lir ski su bjekt pres ta je da zi da
svoj dom ka da za te~en, ( drsko za te~en) kroz pro zor za -
mje}uje, ta~ni je opa`a „ po to ke krvi na uli ca ma“. Po sve
oprav da na za te~enost pje sni ka, jer po to ci krvi su, vje ro va tno
od su gra|ana, ili ne kih be zi me nih pro la zni ka ko ji su se tu za -
te kli.
Pred kerubinskim ma~em napustili smo / ku}u na {u bez osvrta
nja. Vra ti li smo se iz /tu|ine u tu|inu. Eu frat i Ti gris te ku
kao i / tri tisu}e godina prije nazaretskog ro|enja, Nil / u Mediteran
lagano nosi pra {inu mrtvih civilizacija / samo ti i ja skamenjeni
stojimo u ~ekanju /, me|u zava|enim narodima, nijemo
motre}i / kako Bosna turobno vijuga, kako Miljacka sja.
Po slje dnja stro fa, vrhu nac, de li rij, po ja{ nje nje, mu drost,
kon sta ci ja, li~na hra brost ne mir nog i za te~enog pje sni~kog
du ha; sve u je dnom i vi {e od to ga. Umje tnost ko ja, u to ne ma
su mnje, na di la zi `ivot.
Pje snik za je dno sa svo jom lju ba vi na pu {ta svo ju ku}u
bje`e}i pred ke ru bin skim ma~em, „bez os vrta nja“ ( po ja va
ko ja se de {a va po ne kad za vri je me ra ta) i vje ro va tno vrlo
brzo, ta~ni je na kon {to su „po to ci krvi“ pres ta li da te ku uli ca -
ma, po no vo sku plja hra brost ka ko bi ispu nio svoj usud
vra}aju}i se , ali, ali sa da su stva ri ma lo dru ga~ije: „iz tu|ine
u tu|inu“. Ne {to se pro mje ni lo, ne {to se u me|u vre me nu
dras ti~no pro mje ni lo ( {to je sa mo is tan~ani in te lekt mo gao
za mje ti ti) jer Eu frat i Ti gris i da lje te ku a i Nil se uli je va u Me -
di te ran, sa mo su pje snik i nje go va dru`ica ska me nje ni i sto -
je, ~eka ju}i „me|u za va|enim na ro di ma“ ( vje ro va tno su to
oni {to se ve`u za po to ke krvi {to nam uka zu je da je i ta di le -
ma ma es tral no ra zri je {e na). ( „Aj de“). Da kle kao je di no svi je -
tlo mjes to ra zu ma i em pa ti je, ma {te ko ja se na dno si nad vre -
men sku ma pu i sa gle da va sve uku pno pos to ja nje ljud ske ci -
vi li za ci je, pje snik i nje go va lju bav „ni je mo mo tre“ ka ko ri je -
ka Bo sna tu ro bno vi ju ga a Mi ljac ka ne sja ji ve} sja. Uje vi} bi
mo`da za va pio : „ Ka ko je te {ko bi ti star“ i „ne za va|en me|u
za va|enim na ro di ma“. Opi jen li ri~no{}u ov dje sva ki ko men -
tar o pje smi kao cje li ni zas ta je za grcnut lje po tom.
Na ra vno da je ovo ~ita nje ne po tpu no i po pri li~no {tu ro
jer je, kao {to zna mo, ne mo gu}e is crpi ti bi lo ka kvom in ter -
pre ta ci jom ova kve vrhun ske pje sme, do du {e, je di no se
mo`da mo`e uka za ti na je dno maj stor stvo Sto ji}a, ko je je po -

142 Homesic!
pri li~no pri su tno ( u ve}oj ili ma njoj mje ri) i kod dru gih sa -
vre me nih pje sni ka, a to je, ako pa`lji vi je po gle da te for mu i
stil sa mog ni za nja sti ho va u ovoj pje smi pri mje ti}ete: da ka -
da bi iz bri sa li ko se crte ko je su ov dje upo tri je blje ne kao ozna -
ke za „no vi red“ do}i }ete do za klju~ka da ova pje sma mo`e
sa vr{e no da fun kci oni {e i kao pro zni ura dak. Sa mo ve li ki
maj sto ri, a to je ova pje sma i ova knji ga na gra|ena naj ve}om
na gra dom Dru{ tva pi sa ca BiH i una pri jed pot vr|uje, mo gu
do ta kve per fe kci je do ves ti slo bo dni stih. Maj stor stvo je, da -
kle, kod tip ka nja pro znog tek sta na pra vom mjes tu i pra vo
vri je me pri ti snu ti tip ku „en ter“. ( [to bi po bo`ni ka za li:“ En -
te rom ti cva li pu ti“). Ta ko|e se pri mje}uje ka ko je la ko „~ita -
ti“ ovu po ezi ju, sve je ja sno i raz go vi je tno, bez mu ke i na pre -
za nja po ten ci jal nog ~ita oca. Bez za gu {e no{}u od „olo vnog
pra ha u gru di ma“. Kao na tra ci se rij ske pro zvo dnje, kao na
„do bro po dma za nim o{ tri ca ma kli za ljki na no ga ma olim pij -
skog po bje dni ka ko ji bez mno go tre nja sti`e do ci lja“. Do no -
vog olim pij skog odli~ja.
Mi se mo ra mo ugle da ti, mi mo ra mo u~iti od maj sto ra,
mo ra mo pre po zna va ti ova ko o~itu ve li~an stve nost izra za i
sti la. ^aro li ju je zi~kog uo bli~enja.
Na ve de no }emo po ku {a ti pot vrdi ti kroz jo{ je dnu vrhun -
sku pje smu ovog auto ra.
23.o`uj ka 2007.
S ve li kom hrvat skom
Knji`e vnom na gra dom u ko fe ru
Sje dim na Za gre ba~kom ko lo dvo ru
I ~ekam vlak za Sa ra je vo
Po ku po vao sam sve no vi ne i ma ga zi ne
I lu tam tra`e}i svo ju fo to gra fi ju
Gro zim se vlas ti tih re~eni ca, la uda ci ja
Gro zim se op {tih mjes ta.
Po mi{ ljam ka ko sam
pri je pe tna est go di na
S ovog mjes ta kre nuo pre ma Du na ju
S dru`icom mog `ivo ta

Homesic!
143
S dvo je dje ce u na ru~ju
Ka ko bih sa~uvao dje cu
Ka ko bih sa~uvao gla vu
Tad sam bio {u gav pas, a sa da sam
Sla van i pri znat od bra}e
Tje {im se ta ko dok gle dam
Svo ju otu`nu i ote{~alu fi gu ru
U no vin skom tas te ru
Vlak kre}e. Ve} kod Sis ka
Fu}kam na vlas ti tu knji`e vnu sla vu
Pi jem ra ki ju iz pljos ke s gas tar baj te ri ma
[to hi ta ju iz tu|ine
Svo jim po ru {e nim ku}ama.
Pje vam sev da lin ke
sa srpskim i bo{ nja~kim pro gna ni ci ma.
Mo jom je di nom bra}om.
Ovaj dru gi pje sni kov ura dak }e nam mo`da po bli`e po ja -
sni ti ra zrje {e nje ne kih eti~kih di le ma, ko je su, kao {to zna mo
kroz po vjest uve li ko ras ki va le ne ja ko i izmu~eno tje lo umje -
tni ka-mu~eni ka. „23. o`uj ka 2007“. Je dnos ta van na ziv pje -
sme, sim bo li ka je dnog da tu ma ko ji u bi ti sa nju lir skog su bje -
kta si gur no ima svo je vrstan zna~aj, i vri je dan je pa`nje, kao
za pis iz dne vni ka, kao ra zot kri va nje in ti mnos ti pred ne za si -
tim ~ita ocem. Sti ho vi ko ji sli je de pot vr|uju sve to.
S ve li kom hrvat skom / Knji`e vnom na gra dom u ko fe ru / Sje -
dim na Za gre ba~kom ko lo dvo ru /I ~ekam vlak za Sa ra je vo.
Opet, kao i u pret ho dnoj pje smi, svje do~imo sa vr{en stvu
sti ha, ose buj nos ti sti la, ili da po je dnos ta vi mo: sa vr{en stvu
sti ha i sti la do kraj nje gra ni ce upro{}enos ti spo me nar skog za -
pi sa. To maj stor stvo nam po ko zna ko ji put is crta va je dnu
ka ra kte ris ti ku ove vri je dne po ezi je: ra zu mlji vost, i oni ma sa
{est i oni ma sa osam de se t{est go di na `ivo ta, na ra vno i vi {e
od to ga, jer ~ak i ka da se pre ve de na stra ne je zi ke, a autor je
je dan od pre vo|eni jih, svi }e ra zu mje ti, bez te go be - i pre vo -

144 Homesic!
di lac i ~ita lac; od Ja pa na do Bra zi la (i u`e). Tu pre dnost ovog
po et skog umje}a ni po {to ne smi je mo za ne ma ri ti. Na ra vno,
ako opet izu zme mo ko se crte na kra je vi ma sti ho va ima mo je -
dnu sa vr{e nu, je dnu maj stor sku re~eni cu : “S ve li kom hrvat -
skom Knji`e vnom na gra dom u ko fe ru , sje dim na Za gre ba~kom ko -
lo dvo ru i ~ekam vlak za Sa ra je vo“. Da ut vrdi mo gra di vo : krat ko
- ja sno – efek tno ; pje snik ima ve li ku knji`e vnu na gra du u
ko fe ru ( ni je ma la knji`e vna na gra da u pi ta nju – ne pri li~i),
sje di na sta ni ci i ~eka voz za Sa ra je vo, (iz ugla so be kao da
izbi ja ne ka me lo di ja npr: „Zi ma je bi la sa pu no sni je ga, ~ek’o
sam za Tra vnik ve zu“, ne kog ne sre tni ka {to po lus mrznut sto -
ji na sta ni ci u Po dlu go vi ma)
Po ku po vao sam sve no vi ne i ma ga zi ne / I lu tam tra`e}i svo -
ju fo to gra fi ju / Gro zim se vlas ti tih re~eni ca, la uda ci ja /Gro zim
se op {tih mjes ta.
Ova stro fa, me ni je dna od dra`ih, ma da se te {ko odlu~iti,
pred to li kim zi gu ra tom su ges ti vnos ti ko ji ma isi ja va sva ki
stih, sva ka stro fa, sva ka re~eni ca i sl. jer u ovim sti ho vi ma
na po se ban na~in na po vr{i nu izbi ja Sto ji}eva vje {ti na, ko ja
mo`da na di la zi i sa mu za mi sao pje sni ka da na ne {to uka`e,
ot kri va ju}i vi {e ne go {to se mo glo i na slu ti ti. Lir ski su bjekt
je po ku po vao sve no vi ne i ma ga zi ne , mo ra se pri zna ti da je to
po pri li~na `rtva i usud sa vre me nog pje sni ka, jer je ne vje ro -
va tan broj no vi na i ma ga zi na na ki os ci ma, po pri li~na go mi -
la i po pri li~no ko {ta je dan ova kav pje sni kov gest. No, `rtva
se ne po dno si uza lud: pje snik lu ta ( lis ta) svim ma ga zi ni ma
i no vi na ma tra`e}i „Svo ju fo to gra fi ju“. Ali, po gle daj te sad
kul mi na ci ju u stro fi, lom u pje sni ko voj izmu~enoj du {i :
Gro zim se vlas ti tih re~eni ca, la uda ci ja/ Gro zim se op{ih mjes ta“.
Pje snik se to li ko `rtvu je, izla`e tro {ko vi ma, po tra zi za vlas -
ti tom fo to gra fi jom da bi se kao kom ple ksan ju nak zgro zio,
odre kao vlas ti tog se be sa ve li kom hrvat skom na gra dom u
ko fe ru. Na ovom mjes tu, ka da ne ki ~ita lac iz go vo ri u se bi
stih : Gro zim se op {tih mjes ta, tre ba da us ta ne iz po {to va nja i
div lje nja pre ma je dnoj ta kvoj pje sni~koj gro ma di, pre ma je -
dnom ta ko ori gi nal nom eti~kom i es te ti~kom ka me nu te me -
ljcu sa vre me nog pje sni{ tva. Ja mo ram pri zna ti, dok sam
~itao ove sti ho ve ne ka si la, ne ki unu tra{ nji je caj u me ni na -

Homesic!
145
tje rao me je da us ta nem, kao po ko man di. Do du {e, i da pro -
{e tam po sli je to ga. Da re zi mi ram jo{ je dnom ovu me ni uis -
ti nu naj dra`u stro fu: Pje snik je po dnio `rtvu ku po vi nom,
lis ta njem, po tra gom za vlas ti tom fo to gra fi jom ali u is to vri -
je me se odri~e vlas ti tih re~eni ca, kao da na ne ki na~in go vo -
ri:“Ka mo pus te sre}e da sam sa mo }utao dok je blic apa ra ta
ju ri {ao na moj lik, jer ipak ja: „Gro zim se (ba nal nos ti) op {tih
mjes ta“ (Po no vo : stav –mir no!)
Pomi{ljam kako sam / prije petnaest godina / S ovog mjesta
kre nuo pre ma Du na ju / S dru`icom mog `ivo ta / S dvo je dje ce u
na ru~ju / Ka ko bih sa~uvao dje cu / Ka ko bih sa~uvao gla vu
Po et ska sim fo ni ja ov dje blis ta opi ja ju}im mi lo zvu~jem -
pro ze, jer lir ski su bjekt se sje}a, po mi{ lja o mi nu lom, o usu -
du svom kle tom ko ji ga je u~inio pro gna ni kom. Usa mlje nim
pro gna ni kom u je dnom ra tu. De {a va ju se po ne kad ta kve
stva ri u ra to vi ma. Pje snik je ta da, ne svo jom vo ljom kre nuo
u stra {nu tu|inu s dru`icom `ivo ta, s dvo je dje ce u na ru~ju, na
prvom mjes tu `ele}i da spa si svo ju dje cu, a po tom kao se -
kun dar nu du`nost ka ko bih sa~uvao gla vu. Po ko zna ko ji put
maj stor stvo Sto ji}evo na ne ki ~ude san na~in iz bje ga va bi lo
ka kve na zna ke pa te ti ke ili op {tih mjes ta, i mi sao sje}amo sa
pje sni kom, sko ro da vi di mo taj pje sni kov po gled ko ji se gu -
bi ne gdje u da lji ni dok se na ko lo dvo ru pri sje}a za trpan go -
mi lom ma ga zi na i no vi na. Po se bno oni ~ita oci ko ji ni su ni -
gdje odla zi li pri je pe tna est go di na i zna ju ka kav je u`as za -
po sjeo ove kra je ve. Ka ko gor ka je su dbi na pje sni ka. Ali, ima
na de za be zna de`nog, ima utje he za neu tje {nog u slje de}oj
stro fi:
Tad sam bio {u gav pas, a sa da sam / Sla van i pri znat od
bra}e / Tje {im se ta ko dok gle dam / Svo ju otu`nu i ote{~alu fi -
gu ru / U no vin skom tas te ru
Ako je onaj je caj pri ~ita nju pre|a{ njih stro fa bio unu tra{ -
nji, sa da je uz ove sti ho ve ne zus tav lji vo is kri lio u ~itao~ev
krik. Su dbi na se gor ko poi gra la sa Pje sni kom, ( po no vo bez
pa te ti ke i op {tih mjes ta), na kra ju da ju}i sla vu i pri zna nje od
bra}e ( pre tpos tav ljam ~la no va u `iri ju za do dje lu na gra de i

146 Homesic!
vis pre nih pe ra knji`e vne kri ti ke), nu de}i ko na~no utje hu
izmu~enom ju na ku dok gle da „svo ju otu`nu i ote{~alu fi gu ru
u no vin skom tas te ru“. Sa da uvi|amo da ni je bi la uza lu dna
ona `rtva ku po vi nom neo dre|enog bro ja no vi na i ma ga zi na
i is to ta ko i{~ita va nje is tih. Po nu di lo je to pri mje re nu sa ti sfa -
kci ju tra gi~nom ju na ku. Ali, ne le zi vra`e!
Vlak kre}e. Ve} kod Sis ka / Fu}kam na vlas ti tu knji`e vnu
sla vu / Pi jem ra ki ju iz pljos ke s gas tar baj te ri ma / [to hi ta ju
iz tu|ine / Svo jim po ru {e nim ku}ama. / Pje vam sev da lin ke /
sa srpskim i bo{ nja~kim pro gna ni ci ma. Mo jom je di nom
bra}om.
Pje snik pres ka~e ne bi tne de ta lje ulas ka u vlak i vlak kre}e;
ali kod Sis ka, kod Sis ka po no vo zao kret, sve bi ja {e uza lud jer
se ve} kod Sis ka pje sni ku „fu}ka na vlas ti tu knji`e vnu sla vu.
Si sak je, to ja sno isi ja va iz sti ho va, o~ito bio ko ban. ^udan je
taj put od Za gre ba do Sis ka. Do le Si sak.
Pje snik sa da slu~aj no pro na la zi gas tar baj te re i bez ima lo
us tru~ava nja pi je nji ho vu ra ki ju iz pljos ke. Mo`da bi i pje -
snik imao svo ju ra ki ju ali is tro {i lo se (sa da po sli je fu}ka nja
uvi|amo: uza lud) sa onom ku po vi nom na ko lo do vo ru. Je -
di no ne sa zna je mo da li je pje snik kroz pro zor ku pea izba -
cio ve li ku hrvat sku knji`e vnu na gra du ili de mon stra ti vno
po ci je pao pla ke tu obja{ nja va ju}i i gas tar baj te ri ma da mu se
fu}ka na vlas ti tu knji`e vnu sla vu. Mo`da taj unu tra{ nji pje -
sni kov glas to ne sti`e da sa op {ti zbog za glu {u ju}ih hor skih
in ter pre ta ci ja sev da lin ki sa gas tar baj te ri ma ko ji su uje dno i
srpski i bo{ nja~ki pro gna ni ci. Sto ji} na kra ju ma es tral no, ka -
ko i pri li~i is tan~anoj lir skoj gro ma di po en ti ra da na kon Sis -
ka i ra ki je iz pljos ke pje sni ko va bra}a vi {e ni su oni ko ju su
mu ( opet ) drsko do dje li li na gra du i u~ini li ga sla vnim i pri -
zna tim, ve} su to umor ni na ja mni ra dni ci, Srbi i Bo{ nja ci.
Na tre nu tak sam u stra hu po mi slio da }e pje snik od Sis ka
do Sa ra je va da po tpu no na pus ti spi sa telj ski za nat i da }e
po}i sa gas tar baj te ri ma, („svo jom je di nom bra}om“) na ne ko
gra di li {te. Sva sre}a: ne ma ta kvih sti ho va. Ne tre ba bi ti zbu -
njen ni ti izne na|en ovim zao kre ti ma, tre ba se sa mo opus ti -
ti i u`iva ti u ~ita nju.
Na ra vno, tre ba se i na da ti da su ove dvi je pje sme ba rem

Homesic!
147
do ne kle uka za le na ve li ki zna~aj, sa vr{en stvo, maj stor stvo
ve li kog `ivog pje sni ka i da su po nu ka le {to {i ri di ja pa zon
~ita telj stva da ku pu je zbir ke po ezi je Mi le ta Sto ji}a i da do -
pus ti se bi lu ksuz da za ga zi i po to ne u bes kraj nom oce anu ne -
pre va zi|enog spi sa telj skog da ra, jer to je ta „sna`na li te ra tu -
ra“ ko ju smo po mi nja li na po~et ku tek sta i ne tre ba tra`iti da -
lje, ona je tu, na do hvat, sa mo ~eka da je pri grli mo i osna`imo
se pre po ro|eni po sve.

148 Homesic!
Ha ris Ima mo vi}
U Sa ra jev skim
sves ka ma ne zna ju
{ta je knji`e vno dje lo
Ne da vno, pri li kom obi lje`ava nja de se to go di{ nji ce pos to -
ja nja Sa ra jev skih sve sa ka, aka dem ski pro fe so ri, knji`e vni kri -
ti~ari i pje sni ci gg. Se na din Mu sa be go vi} i En ver Ka zaz, i go -
spo|a ure dni ca Voj ka \iki}-Smi lja ni}, obja{ nja va li su ka ko je
taj ~aso pis ne {to naj zna~aj ni je {to se po ja vi lo u kul tu ri na
pros to ru biv {e Ju go sla vi je, srda~no se za hva lju ju}i in sti tu ci -
ja ma (Open So ci ety Fund BiH, The Bal kan Trust for De mo cracy,
Euro pe an Com mu nity, Go et he In sti tut Sa ra je vo, Kul tur Kon takt
Aus tria, Buybo ok, mr. Carl Bil dt, i pred sta vni{ tvi ma jo{ 13 stra -
nih ze ma lja) ko je su pre po zna le zna~aj pro je kta i pru`ile mu
ne op ho dnu po dr{ku. Tom je pri go dom Mar ko Ve {o vi}, pje -
snik i ~lan re da kci je Sa ra jev skih sve sa ka, am ba sa do ri ma, di -
re kto ri ma kul tur nih fon do va, pro jekt-me nad`eri ma, asis ten -
ti ma pro jekt-me nad`era i sim pa ti ze ri ma Sve sa ka, umjes to pri -
go dnog go vo ra odlu~io pro~ita ti je dnu pje smu. Svi su bi li ja -
ko za do vo ljni. Po se bno am ba sa do ri. Oni su sa mo za do vo ljno
pljes ka li ru ka ma, osmi je hom ko ji ni je bio is klju~ivo ce re mo -
ni ja lan po ka zi va li su uvje re nost u svo ju ple me ni tost i u
zna~aj Sa ra jev skih sve sa ka.
[ta zna~e Sa ra jev ske sves ke u cje li ni [ta su one pos ti gle
za de set go di na svog pos to ja nja Da li su one naj zna~aj ni ja
po ja va na kul tur nom pros to ru biv {e Ju go sla vi je Ja ne}u o to -

Homesic!
149
me pi sa ti. O to me bi se mo gla na pi sa ti ci je la knji ga. Ka kav je,
me|utim, odnos sa da{ nje re da kci je Sve sa ka pre ma knji`e -
vnos ti O to me bi se mo glo go vo ri ti u je dnom tek stu.
O odno su re da kci je Sa ra jev skih sve sa ka, ta ko|er, mo glo
bi se go vo ri ti na osno vu tek sta Mu ha re ma Baz du lja pod na -
slo vom ’Psov ka, blo ody psov ka’ ko ji je uvr{ten u te mat nji ho -
vog aktu el nog dvo bro ja (35-36, god. 2011).
Mu ha rem Baz dulj po~inje svoj tek st slje de}om re~eni -
com: ’Kad ra zmi{ ljam u (sic!) fun kci oni sa nju psov ke u
knji`e vnos ti, obi~no se pri sje tim dva sta va {to su ih izre kla
dvo ji ca ve li kih pi sa ca, obo ji ca ro|ena u (ta da{ njoj) Aus tro-
Ugar skoj, a ko ji ne ka ko (!), ma kar su im go di ne ro|enja
uda lje ne sko ro dvi je de ce ni je, u du ho vnom smi slu pri pa da -
ju is toj epo hi.’ Ova prva Baz du lje va re~eni ca oda je dvi je
ozna ke nje go vog na~ina pi sa nja: prvo, ba last; dru go, ma ni -
ju ci ti ra nja. Baz dulj u prvoj svo joj re~eni ci obja{ nja va ono
{to ni je po tre bno obja{ nja va ti, {to je ne uku sno obja{ nja va ti,
on odmah pot cje nju je ~ita oca: kao da ~ita lac sam ne zna da
je dan ~o vjek mo`e pri pa da ti is toj du ho vnoj epo hi kao i onaj
ko ji je 20 go di na mla|i od nje ga, kao da je ~ita lac po luo bra -
zo van (kao Baz dulj) pa mi sli da bi ta kvo {to tre ba lo na pi sa -
ti, kao da je ~ita lac nekakav ko ma rac. S dru ge stra ne, Baz -
dulj odmah ci ti ra. Ci je lu prvu stra ni cu svog tek sta ona pre -
pri~ava ko su bi li Ci oran i Krle`a, kad su re kli to {to su re kli,
ko me su re kli, za ko ga su re kli itd. Nje go vo ci ti ra nje je neu -
mje re no, ma ni ja kal no, ne uku sno. Ne ko ko je ve} ~itao Baz -
du lje ve tek sto ve na vi knut je na ta ko {to: Baz dulj se ne ri jet -
ko ~ini kao pi sac ko ji uop}e ni je ka dar ra zmi{ lja ti, ve} je
spo so ban sa mo pa bir~iti. ^ita lac, razuman, ko ji prvi put ~ita
Baz du lja u po slje dnjem bro ju Sa ra jev skih sve sa ka, do}i }e
vrlo brzo do pre tpos tav ke da je Baz dulj ilu zi onist ko ji svo ju
mi sli la~ku ne spo so bnost skri va iza obi lja ci ta ta.
1. ’Sje}am se je dnog tek sta Se mez di na Me hme di no vi}a
na pi sa nog i objav lje nog u vri je me op sa de Sa ra je va. U nje mu
on ko men ta ri {e na va du auto ra oku plje nih oko Lji lja na (lis ta
ko ji Ta rik Ha ve ri} na zi va ‘bil te nom kle ro fa {is ti~ke in ter na ci -
onal ne za Bo snu i Her ce go vi nu’)’ (142)
2. ’Za to u is tom tek stu na je dnom mjes tu ka`e, i opet pa -
ra fra zi ram, da od svo je ra ne mla dos ti, ot kad je po~eo da pi -
{e, ne osje}a po tre bu da na pa pi ru psu je, ali u kon tek stu u

150 Homesic!
ko jem bi psov ka bi la za bra nje na ili ne po`e ljna, li~ne sklo nos -
ti pa da ju u dru gi plan, pa i on je bi ga mo ra op so va ti. To je bi ga
tu je pred stav lja lo de mon stra ci ju slo bo de.’ (142)
3. ’Pos to ji on ~uve na fra za Ve sel ka Ten`ere, na pi sa na ne -
kad kra jem se dam de se tih ili po~et kom osam de se tih go di na
pro {log vi je ka, da no vi nar stvo po~inje ta mo gde pres ta je hra -
brost.’ (142)
4. ’U ~uve nom za vr{et ku Gro bni ce za Bo ri sa Da vi do vi~a Ki{
pi {e o na ra vou~eni ju ’da za pi sa nje ni su do vo ljna sa mo mu -
da’.’ (142)
5. ’U svo joj auto bio graf skoj knji zi Smrt je ne pro vje re na gla -
si na, Emir Kus tu ri ca je ne da vno pro go vo rio...’ (142)
6. ’Psov ka ne kad fun kci oni {e kao `ar gon auten ti~nos ti (ov -
dje izvan ador nov skog kon tek sta).’ (142)
Sve ovo je Baz dulj uspio is ci ti ra ti sa mo na 142. stra ni ci!
Svi ovi ci ta ti i pa ra fra ze su fra ze. ^uve ne fra ze! Baz dulj
nji ma ne ka`e ni {ta no vo. Ju go sla ven ski so ci ja li zam ni je pre -
va zi {ao kon zer va ti vni mo ral. Ne kom je apa rat~iku sme ta lo
kad ~uje u fil mu psov ku. Se mez din Me hme di no vi} je tek za -
to je bi ga-tek-ne kad-mo rao op so va ti. Ali to ne zna~i da su za
pi sa nje do vo ljna sa mo mu da. Mo`da Baz dulj i mi sli da su sve
ove tu|e riječi ne {to no vo - jer je nje gov ukus je dnak uku su
je dnog bla to bra na, ali ~ini se da on ne ci ti ra zbog sa mih
re~eni ca, ve} pri je zbog ime na auto ra: on ta ko, kao di je te, ve}
go di na ma re pe ti ra Da ni la Ki {a, jer je in te le ktu al no di je te, jer
`eli da se na taj na~in na me tne kao knji`e vnik, da tom agre -
si jom pre tvo ri se be u prvu aso ci ja ci ju pri spo me nu Da ni la Ki -
{a. A to {to on ne ra zu mi je re~eni ce tog Da ni la Ki {a, {to ni je
uop}e pa`lji vo i{~itao to o ~emu go vo ri, to je nje mu iz gle da
sa svim dru ga stvar.
Ra zu mi je va ti re~eni ce, jes te, i mo ra bi ti va`no sva ko me
(re da kci ji Sve sa ka, na pri mjer) ko mi sli da li te ra tu ra ni je
neo zbi ljna po put po ja ve Mu ha re ma Baz du lja. ’U ~uve nom
za vr{et ku Gro bni ce za Bo ri sa Da vi do vi~a Ki{ pi {e o na ra -
vou~eni ju ‘da za pi sa nje ni su do vo ljna sa mo mu da’.’ Ure -
dnik Sa ra jev skih sve sa ka je mo rao zna ti, ako ve} Baz dulj ne
zna, da Da ni lo Ki{ ni je u svo joj pro zi mo gao pi sa ti ’o na ra -
vou~eni ju’, ve} je je di no mo gao na pi sa ti ba snu s tim na ra -
vou~eni jem.
Sve ovo Baz du lje vo ba ljez ga nje je tek si tni ca spram jez gre

Homesic!
151
nje go vog tek sta u ko joj se tvrdi da je pje sma ’Ma ter vam je -
bem’ po pu lar nog re pe ra Ede Ma aj ke – umje tni~ko dje lo.
Na kon {to je na veo ka ko su fil mo vi Emi ra Kus tu ri ce bi li
pod pri tis kom ju go sla ven skih cen zo ra, Baz dulj pi {e: ’Psov ka
je za pra vo stil ski naj za hval ni ja na tom ne kom me|u pros to ru
izme|u es te ti ke i an ga`ma na. Kad ono {to se `eli re}i ne sta -
je ni u po li ti~ki ko men tar ni u lar pur lar tis ti~ki ha iku. Pos to je
umje tni~ka dje la ko ja upra vo po~iva ju na psov ci. Ci ti ra}u ov -
dje u ci je los ti pje smu Ede Ma aj ke ko ja o po sli je ra tnoj Bo sni i
Her ce go vi ni i ukra de noj bu du}nos ti ogro mne ve}ine nje nih
gra|ana go vo ri vi {e ne go to mo vi an to lo gi zi ra ne po ezi je
{tam pa ne u zla to tis ku i hva lje ne na hu ma nis ti~kim ka te dra -
ma lo kal nih uni ver zi te ta.’
I pra vi slje de}u, po lu pi sme nu, tran skrip ci ju pje sme:
Ova ko,/ Kod nas se od Dej to na go di ne bro je / lju di se lju di
bro je i sva ko gla sa za svo je / br|ani pos ta ju gra|ani / do ju~er
svje tla ga si li sje ki ra ma, a sad su u odi je li ma / Mir ne se, sre di ih
Mir ne se, je bi im ma ter/ ako se ti po~ne{ pro da vat’ i te bi }u ma ter
je ba vat/ da zna{, ni je bi tna ide olo gi ja, bi tna je bi olo gi ja/ bi tna je
ge ne ti ka ba li je, us ta {e i ~e tni ka/ sva ka ov ca svo me krdu, kra ve uz
te lad/ u {a re na vra ta gle dat, je dni dru gi ma ma ter je ba/ znam ko
je po~eo rat, znam {ta je glad/ znam kad su [e {e ljev ci do {li u moj
grad/ pri~am o onom ka ko je sad, sla bo se mi~emo s mjes ta/ pu ni
smo ru pa k’o na {a ces ta / ~es to vu~emo ru~nu - vi di sva ki bi ser/
i{li bi na pri jed al’ vo li mo taj ri kverc/ pos ta lo nam je na vi ka da ne
ra di ni je dna fa bri ka/ mal ver za ci je pre {u ti mo, gaz de ne lju ti mo/
na vi kli se, na ge bi ru i u mi ru/ mla di iz ze mlje bje`e, iz bje gli ce se
vra ti’ ne}e/ ne mo ra ju, nek za ra|uju, nek nam {a lju pa ra/ mi
}emo `ivi u mra ku i je dni dru gi ma je ba vat maj ku./ Ci je la dr`ava
pla}a re ket/ po ku}ama oru`je od ra ta - ~uje se zve ket/ ima mo mi -
na ko ja go da, pu ne ora ni ce/ al’ ne}e bra ti urod ovi {to su pra vi li
sa dni ce/ bo le nas ki te, ima mo re sur sa vi {e/ po go to vo me ta la, go va -
na, me ta na to je na{ zrak i hra na - s tim nas vo|e hra ne / ne znam
za vas, ja sam sit, u me ne vi {e ne sta ne/ sva ko ku rac u dr`avi pu -
{i, za tva ra u{i/ pred ne po zna tim lju di ma dr`im je zik za zu bi ma/
da l’ se lam, zdrav, bog Ka ko je pra vo/ ne znam vi {e {ta da
ka`em, u sra nju da se ne na|em/ bae u uho bu bu, svi ra ju ra tnu
tru bu/ lju de druk~ijeg po gle da ima ju na zu bu/ a da im is pra ve po -
gled po sla}e je dan odred/ da im za pa lje nu ku}u gle da ju kroz dvo -
gled./ Al’ ne ma ra tne ne ve re {to mo`e uni {tit te me lje/ onaj ko ri -

152 Homesic!
jen ku}e u ko jem su na {e du {e/ onu bur mu i la nac {to u te melj ba -
ci Bo sa nac,/ kad ku}u pra vi u te melj dio se be sta vi/ sru {i do te me -
lja, ne ide te melj on }e os tat’ vje~an ko Sa va/ Ma ter vam je -
beeeeeem!/ Ma ter vam je beeeeeem!/ Ma ter vam je beeeeeem!/ Ma -
ter vam je beeeeeem!
Baz dulj, da kle, pje va~a Edu Ma aj ku dr`i za pje sni ka. I to
za naj ve}eg pje sni ka na {e sa vre me nos ti! Nje go va pje sma, je -
dna-je di na pje sma Ede Ma aj ke, ka ko ka`e Baz dulj, ’go vo ri
vi {e ne go to mo vi an to lo gi zi ra ne po ezi je {tam pa ne u zla to tis -
ku i hva lje ne na hu ma nis ti~kim ka te dra ma lo kal nih uni ver zi -
te ta.’ To Baz dulj go vo ri odlu~no kao da je vrstan po zna va lac
po ezi je, a ne Mu ha rem Baz dulj.
Ja sam ma lo pri je spo~ita vao Baz du lju {to ne pi {e vlas ti te
mi sli. To na~el no sto ji kao pri go vor, pri go vor ko ji se mo`e
upu ti ti sva kom kom pi la to ru i ekle kti~aru. Baz dulj je ipak
spe ci fi~an slu~aj, pa u ve zi s njim mo`da ni je pra vil no pos -
tav lja ti uni ver zal ne zah tje ve. Jer to on da do vo di do jo{ ve}ih
pro ble ma. Kad on, tj. Baz dulj, po~ne sam, tj. baz dulj ski, sas -
tav lja ti {to god, on da nje gov tek st po pri ma ka ra kter iri tan tnih
`ivo tinj skih zvu ko va ili ma {in ske {kri pe.
Baz dulj, na ime, je dnim za ma hom, kao ne ki knji`e vno kri -
ti~ki Ze us, po ni {ta va vri je dnost ci je le na {e sa vre me ne po ezi -
je pro tiv stav lja ju}i joj pje smu je dnog po pu lar nog pje va~a
kao vrho vno mje ri lo, kao es tet ski Olimp. Za ni mlji vo je upi ta -
ti se da li je Baz dulj svjes tan u po tpu nos ti zna~enja svo jih ri -
je~i. Uvi jek je to za ni mlji vo s Baz du lje vim re~eni ca ma. Ako
on ka`e da pje sma Ede Ma aj ke go vo ri vi {e o na {oj stvar nos ti
ne go li to mo vi na {e sa vre me ne po ezi je, an to lo gi zi ra ne, on
on da ti me tvrdi da je Edo Ma aj ka bo lji pje snik ne go li, na pri -
mjer, Mi ljen ko Jer go vi} ili Mi le Sto ji}. Ka da Baz dulj – uko li ko
smo gne in te le ktu al ne sna ge – pos ta ne svjes tan ovog smi sla
svo jih re~eni ca, on da ga ve} vi dim ka ko mo li re da kci ju Sa ra -
jev skih sve sa ka da spa li ~itav ti ra`, a iz gle da da i oni (re da kci -
ja) ima ju to li ko ra zu mi je va nja pre ma nje mu (B. Mu ha re mu)
da bi mu i to do pus ti li.
Ni je uop}e spor no je li ova pje sma Ede Ma aj ke naj bo lja
pje sma u na {oj sa vre me noj li te ra tu ri, spor no je sa mo za {to
Baz dulj tvrdi da ’Ma ter vam je bem!’ jes te po ezi ja.
Baz dulj je go vo rio ka ko pso vka mo`e bi ti fun kci onal na
u umje tnos ti i na vo dio pri mjer Kus tu ri ce. Od go va ra ju}i na

Homesic!
153
pri go vor so ci ja lis ti~kih cen zo ra ’da psov ke ni~emu ne do -
pri no se u fil mu, te ih ne bi tre ba lo re pro du ci ra ti’, Baz dulj
ka`e, ako pos to ji film u ko jem psov ke zbi lja ne~emu do pri -
no se, to je upra vo Otac na slu`be nom pu tu. ’Do vo ljno je sje ti -
ti se gla so vi te re pli ke: Dru gi je bu, a ti se Mu za fe re ku paj!’ Baz -
dulj na osno vu tog odno sa (Kus tu ri ca - so ci ja lis ti~ko dru{ -
tvo), sli je de}i tu lo gi ku, tvrdi da je i kod Ede Ma aj ke psov -
ka fun kci onal na u umje tni~kom smi slu, pre vi|aju}i osno -
vnu ra zli ku izme|u Oca na slu`be nom pu tu i Ma ter vam je -
bem, tj. da Kus tu ri ca pra vi svoj film u mno go kon zer va ti vni -
jem dru{ tvu, u dru{ tvu u ko je mu je vla da la cen zu ra, dok
Edo Ma aj ka psu je u li be ral ni jem dru{ tvu, u vre me nu
pornografskom i pso va~kom, ni ko ga ne cen zu ri {e, na pro -
tiv - po pu la ran je. Ta ko je na te gnu ta te za da pje sma Ede
Ma aj ke, u da na{ njem kon tek stu, mo`e fun kci oni sa ti kao
es tet ska pro vo ka ci ja. Kad svi psu ju, on da vi {e pso va~ ne
mo`e bi ti avan gar da.
Da lje: pje sma Ma ter vam je bem je vre}a po pu ca la od pre -
tna trpa nos ti fra za ma, mi sa onim i emo ci onal nim. Edo M.
pje va ono {to svi mi sle, osje}a ona ko ka ko svi osje}aju, je -
zi kom ko ji svi go vo re. Ma kar ne mo gli u po tpu nos ti te orij -
ski po zi ti vi ra ti po ezi ju, uvi jek zna mo da se ona svo jim je zi -
kom, svo jim sadr`aji ma i efe kti ma ko je proi zvo di ne {to
kva li ta ti vno ra zli~ito od ono ga {to ona ni je, svje dno, bio to
raz go vor dva pri ja te lja u me ha ni ili so ne ti Mu ha re ma Baz -
du lja. Lju di se lju di bo je i sva ko gla sa za svo je; do ju~er svje tla
ga si li sje ki ra ma a sad su odi je li ma; sva ka ov ca svo me krdu, kra ve
uz te lad; pos ta la nam je na vi ka da ne ra di ni je dna fa bri ka; mi
}emo `ivit u mra ku i je dni dru gi ma je ba vat maj ku itd. Pje sma
Ma ter vam je bem, krca ta fra za ma kojima o bh. stvar nos ti go -
vo re gra|an ski me di ji, na ro dnim do sjet ka ma, po slo vi ca ma,
vi ce vi ma, oko {ta lim me ta fo ra ma, je dnos ta vnim, ba nal nim
ri ma ma, i sa mo es tet sko mor fo lo {ki sre dnjo {ko lac po put
Mu ha re ma Baz du lja mo`e re}i da je to po ezi ja, je zik s ra zli -
ko vnom obi lje`ji ma ko ja ga odva ja ju od je zi ka ne pje -
sni~kih `an ro va.
Da ova pje sma ni je po ezi ja po ka zu ju i po ku {a ji M. Baz du -
lja da kon kre tnom ana li zom do ka`e da jest. ’Pje sma’, pi {e
Baz dulj kao da po la`e ma tur ski ispit, ’is to vre me no fun kci -
oni {e i kao auto po eti~ki ma ni fest, ali i kao spe ci fi~na ispo vi -

154 Homesic!
jest lir skog su bje kta ko ji vje ro va tno jest, ali ne nu`no, iden -
ti~an s pje sni kom.’ Je dan re la ti van sud, uzro ko van Baz du lje -
vom |a~kom bo ja`lji vo{}u da bi lo {ta tvrdi i `eljom da ka ko -
god ne bu de u kri vu, ka zan je, kao i bi lo ko ji ho mer ski epi tet,
da ne ka`e ni {ta. Ka zan je da ispu ni for mu, da po pu ni te mat
u Sa ra jev skim sves ka ma. Da se Baz dulj Mu ha rem, pje snik i
ese jis ta, pro za is ta i pu bli cis ta, mo`e jo{ vi {e di~iti svo jim pje -
sni~ko-ese jis ti~ko-pro za is ti~ko-pu blis ti~kim zva njem. Sa mo
to.
’Dirljive su zapravo i simplifikacije u ovoj pjesmi, pa i ono
{to bismo mogli nazvati proma {ajima ako bismo ~itali pjesmu
na na~in na koji se ~itaju politi~ki komentari’, ka`e Muharem
Bazdulj, ljubitelj simplifikacija. Edo Maajka (ili njegov lirski
subjekt, koji je vjerovatno identi~an njemu, ali mo`da i nije!)
naivno vjeruje u politi~kog demagoga Mirnesa (Ajanovi}a), i
to je Baz du lju s je dne stra ne smi je {no, a s dru ge stra ne, ni ma -
nje ni vi {e ne go, tra gi~no. Smi je {no je i tra gi~no sa mo to {to
Bazdulj ovo naziva poezijom. Jer hiljade ljudi sli~no, isto, danas
vjeruju i nadaju se raznoraznim demagozima, i govore
naivno, isto kao i Edo Maajka, ali ambivalentne utiske koje ostavljaju
na nas ne prepoznajemo kao estetske, ne mislimo za
sve te neoriginalne smije {no-tragi~ne svijesti da su pjesni~ke.
’Kad ka`e da zna{, ni je bi tna ide olo gi ja, bi tna je bi olo gi ja, Ma -
aj ka iz vr}e onj Stin gov stih (iz pje sme Rus si ans): We sha re the
sa me bi ology / Re gar dless od ide ology; is to ta ko bur ma i la nac {to
ih u te melj ba ci Bo sa nac nu`no pod sje}aju na onaj ne po sre dno
pre dra tni re fren: Prsten i zla tni la nac, da}e ti Bo sa nac, sa mo da te
je dnom po lju bi’, tu ma~i Mu ha rem Baz dulj ~iji je krug aso ci ja -
ci ja je dnak slje de}em - O.
’Kad go vo ri o ra tu i po ra tnoj stvar nos ti, dis kurs je naj bli`i
dis kur su po li ti~kog ko men ta ra. Pa ipak, da pje sma bu de u
pra vom smi slu pje sma, da bu de po ezi ja, a ne bi za ran spoj
bljes ko va in te li gen ci je ne ti pi~nih za (ba rem ov da{ nji) ti pi~ne
hip-hop lyrics i `ur na li ti~ke re to ri ke, naj za slu`ni ja je upra vo
- psov ka. Po nov lje na ~eti ri pu ta, po ma lo re fren ski, ona je srce
i du {a pje sme; ona je, uos ta lom, i njen na slov’, obja{ nja va
Mu ha rem Baz dulj ko ji o po ezi ji zna ko li ko i te le o na no te -
hno lo gi ji.
U pi~ku ma te ri nu/ Sku plji du han ne go ju~er, sku plja sa la ma,/
pos tit }emo svi za vri je me ra ma za na./ Dr`ava se za du`uje kod

Homesic!
155
MMF-a,/ al’ bit }e k’o me so crven te pih za vri je me SFF-a./ Ma,
ne}emo po mri jet, hra ni mo se na ci ona li zmom,/ k’o ri bi zlom, pod
ame ri~kom smo ~i zmom./ Le gal ni smo van ze ma ljci, / Hrva ti, Srbi i
Bo{ nja ci./ Zgu re ni, zga`eni, zgu ra ni u mulj,/ pos ta li smo bu da le,
ne pi sme nja ci./ A ka ko bi sve bi lo bo lje da smo ba rem/ svi na~ita ni k’o
Baz dulj Mu ha rem./ Ah! Ah! Ah! Oj!/ Beeeeeiha, zar bi mo gla ti, u
pi~ku ma te ri nu oti}i/ U pi~ku ma te ri nuuuuu!/ u pi~ku ma te ri -
nuuuuu!/ u pi~ku ma te ri nuuuuu!/ u pi~ku ma te ri nuuuuu!
Ako je pje sni~ko umi je}e alu di ra ti na sti ho ve Stin ga, sta -
vi ti psov ku u na slov, opri~ati ne {to o so ci jal noj si tu aci ji u
Bo sni i Her ce go vi ni, alu di ra ti jo{ na ko ji stih Ha ri ja Ma ta
Ha ri ja, po no vi ti na slov ~eti ri pu ta na kra ju, on da je ovo {to
sam ma lo~as na pi sao umje tni~ko dje lo. O, gle, izne na|enja!
Ni ka da ne bih znao da je bi ti umje tnik ta ko la ko, da je po -
ezi ja ta ko je dnos ta vna, dok mi gospodin pisac Baz dulj Mu -
ha rem, kao ~ita te lju Sa ra jev skih sve sa ka, ni je obja snio. O,
mi se re re mei De us!
Baz dulj na kra ju ovog svog knji`e vno kri ti~kog bi li ga po -
re di Edu Ma aj ku ~ak s Džejmsom Džojsom. Evo i na ko jem
osno vu: ’Ta psov ka’, pi {e Baz dulj, ’to Ma ter vam je beeeeeem!,
nad ko jim su se svo je vre me no (!) na te le vi zi ji zdru`eno skan -
da li zo va li Go ran Mi li} i Sla ven Le ti ca je pri mjer slu~aja gdje
je psov ka nu`na upra vo zbog umje tnos ti i umje tni~kog efe -
kta. Sto ti njak go di na pri je Ede Ma aj ke, Ja mes Joyce je bio
spre man odus ta ti od pu bli ko va nja svo jih Da bli na ca jer je od
nje ga tra`eno da iz ru ko pi sa izba ci adje ktiv blo ody ko ji je u to
vri je me bio do`iv lja van kao svo je vrsna psov ka. Joyce, na ra -
vno ni je pris tao.’
Po no vo, da kle, Baz dulj nes vje sno mi je nja sta no vi {te i vre -
dnu je psov ku Ede Ma aj ke sa sta no vi {ta kon tek sta u ko je mu
ona ni je bi la izre~ena: ’svo je vre me no’ su se zgra`ava li, da nas
psov ka ni je ne {to u toj mje ri ne~uve no. A da i ne go vo rim o
ne pa me tnom po is to vje}iva nju kon zer va ti vnog okvi ra u ko je -
mu D`ojs pi {e i da na{ nji ce u ko joj sva ki dru gi ~o vjek psu je i
sva ki tre}i film je por no graf ski. Osim to ga, Baz dulj pri da je
pre ve li ku umje tni~ku va`nost ri je~i blo ody - ~ini mi se da bi
D`oj so va pri po vi jet ka u es tet skom smislu bi la je dna ko vri je -
dna i da je D`ojs izba cio tu ri je~, je dna ko kao {to mi slim da je
D`ojs htio zadr`ati tu ri je~ pri je sve ga zbog slo bo de, zbog
prin ci pa auto no mi je li te ra tu re. Ni je D`oj so va pri po vi jet ka

156 Homesic!
do bra za to {to je na pi sao ri je~ blo ody. Baz du ljev opri mje ra va -
nje fun kci je psov ke u knji`e vnom dje lu je po gre {no. D`ojs je
spo me nut sa mo za to {to je D`ojs.
’Pos to je umje tni~ka dje la’, po en ti ra Baz dulj, ’u ko ji ma
psov ka ima vri je dnost tog Joyce ovog blo ody. Nji ma je psov -
ka nu`na. Pos to je, me|utim, i ona u ko ji ma je psov ka pu ko
po mo dar stvo, pse udo ti nejd`er sko kre ve lje nje i po ku {aj
skre ta nja pa`nje. Klju~na je stvar zna ti raz dvo ji ti je dna od
dru gih, a to za pra vo spa da u is ti re gis tar odva ja nja IS TI NE
od LA@I o ko jem go vo ri Da ni lo Ki{ u ese ju o Ra do mi ru Re -
lji}u.’
O~i gle dno je da Baz dulj ko ji tvrdi da je pje sma Ede Ma -
aj ke umje tni~ko dje lo, po ezi ja, ne umi je ra zli ko va ti knji`e -
vnost od ’pse udo ti nejd`er skog kre ve lje nja’, ve} je je di no
nje go vo umi je}e da uba cu je ci ta te iz Da ni la Ki {a ma gdje sti -
gne. U tom smi slu, odva ja nje la`i od is ti ne spa da u is ti re gis -
tar kao i odva ja nje Mu ha re ma Baz du lja od knji`e vnos ti. Ni -
je spor no da Baz dulj pi {e – htio sam na ovom mjes tu re}i ’pi -
sa li su i go ri’, ali ima li go re ga od M.B.-a – spor no je sa mo
kad Baz dulj mi sli da zna {ta je knji`e vnost i ka da mu to ovje -
re u Sa ra jev skim sves ka ma, i ka da se Sa ra jev ske sves ke di~e
da su naj bo lji knji`e vni ~aso pis u re gi ji. Baz du ljev tek st,
obje kti vno, ne bi mo gao pro}i ni u Ma le sves ke ili Pal~i}. Ali,
obje kti vno gle da ju}i, vje ro va tno }e Baz dulj nas ta vi ti da
objav lju je te svo je be zmoz go vne mo za ike ci ta ta i sop stve nih
ori gi nal nih be smi sli ca, pod ime nom ese ja, u te ma ti ma Sa ra -
jev skih sve sa ka, a a|utan ti ure dni ce \iki}-Smi lja ni}, gg. En -
ver Ka zaz i Se na din Mu sa be go vi}, }e nas ta vi ti hva li ti ’vi so ke
stan dar de ko je je re da kci ja ko joj pri pa da ju pos ta vi la’. Re da -
kci ja ko ja iz gle da, kao i Baz dulj, ne zna {ta je knji`e vno dje -
lo hva lit }e se i da lje pred gg. am ba sa do ri ma, apla udi rat }e
se bi sa mi ma, ~ita ti pje sme am ba sa do ri ma, i kroz ~aso pis, naj -
zna~aj ni ji na pros to ru biv {e Ju go sla vi je, ples ti i kro ji ti su dbi -
nu na {e li te ra tu re. Sve }e to ta ko bi ti, jer je obje kti vnost (spi -
sa telj skom he kla ri com Mu ha re ma Baz du lja, npr, i knji`e -
vno kri ti~kim go ble ni ma Mu sa be go vi}-Ka za zo vim, npr.)
u~inje na smi je {nom u sa vre me noj bo san sko her ce go va~koj
li te ra tu ri.
Ka da sam pri je ne kog vre me na prvi put pi sao o ro ma ni -
ma Mu ha re ma Baz du lja, Kon cer tu i \auru i Zu lej hi, En ver Ka -

Homesic!
157
zaz je, po le mi {u}i s Baz du ljem oko ne kih dru gih pi ta nja, pot -
vrdio ne ga ti vne ocje ne ko je sam dao tim knji ga ma. Ni {ta ne
bi bi lo ~u dno, da En ver Ka zaz ni je bio ure dnik \aura i Zu lej -
he. Ova ko je vi {e smi je {no, ne go ~u dno. Bi lo bi ra zu mlji vo da
je Ka zaz mi je njao es tet sku pla tfor mu, pa tvrdio ta kvo {to. Ali
ni je: Ka zaz je, ba{ kao i Baz dulj, u Sves ka ma, hva lio je dnog
pje va~a-pso va~a (Da mi ra Av di} Gra hu, in te le ktu al nog je -
dnog gi ta ris tu) kao pje sni ka, kao na {eg naj ve}eg tran zi cij -
skog knji`e vni ka, kao no si oca ba klje. Baz dulj je s dru ge stra -
ne, ka ko je to Ka zaz pro tu ma~io, su ge ri sao da sam ja nje go -
va dje la ~itao Ka za zo vom, ne zna la~kom me to dom, da kle, da
sam ih ja vre dno vao ona ko ka ko ih je vre dno vao Ka zaz, tj.
ure dnik nje go ve knji ge. Sve te pro ti vrje~nos ti, sva {i zo fre -
nost te si tu aci je, sva ko mi~nost nje zi na, po ka za la je da u na -
{oj sa vre me noj li te ra tu ri ne vla da ju ra zum ski odno si, ve} ne -
ko da da is ti~ko si lo va nje lo gi ke, ne ki ka za zov sko-baz du ljev -
ski ap sur dni po re dak, ne ko nadrealističko lu di lo.

158 Patologija
Pa to lo gi ja
naj no vi je
bh. li te ra tu re
U ovom bro ju na {eg ~aso pi sa do no si mo vam
ma lu an to lo gi ju naj no vi je bh. knji`e vnos ti,
nje ne bi se re, pro bra ne pa`lji vo, naj bo lja dje la
naj ve}e ge ne ra ci je na {ih knji`e vni ka ika da,
skro mno kan di du ju}i ovaj izbor kao pred sta -
vni ka na {e knji`e vnos ti na ovo go di{ njem Laj -
pci {kom saj mu, u ime {to bo lje pro mo ci je na {e
ze mlje. Pa to lo gi ja je {tam pa na uz fi nan sij sku
po tpo ru fon da ci je Kra du ki.

Patologija
159
Foto: Velija Hasanbegović

160 Patologija
Pri re dio:
Ha ris Ima mo vi}
Sa vjet mla dom pis cu
@eli{ li bi ti fi gu ra sla vna,
stvar je, dru`e, vrlo je dnos ta vna.
Ima{ li ne ki ne pi sme ni za da tak
Ne ma{.
Ne ma ve ze, za pi {i on da {ta go vo ri Pa ja Pa tak,
al’ ne ma {i gra fi ju sti ho va.
On da pra vac ka si je dom tu ru,
mi nis tar skog sa vje tni ka za li te ra tu ru.
Onog, kod ko jeg se i Je ho va
ra spi tu je za si ne ku ru.
Onog go spo di na, Sto ji} Mi le ta.
Ta mo ti je os ta tak re cep ta.

Patologija
161
Mi le Sto ji}
Tri jumf ma {te
po sve}eno svim fon da ci ja ma u ze mlji i svi je tu, dan ke
Sje dim na aero dro mu u Le ip zi gu,
sa naj ve}om knji`e vnom na gra dom u va si oni,
ko ju sam sam se bi do di je lio.
A je dnom sam bio nje`an dje~ak
i po crve nio sam kao crve na ru`a
vi djev {i je dnom ka ko se dvi je ka pi ki {e
se ksa ju u zra ku.
O, ka ko sam bio mlad i nje`an!
O, ko li ko sam du go ma {tao
da imam 13 zbir ki me lan ho li~ne po ezi je
i 26 si ne ku ra!
O, go vo ri li su mi: ’26 si ne ku ra Al’ u kur cu!’
O, ja sam bio nje`an dje~ak i pla kao sam zbog tog.
O, al’ po bi je di la je ma {ta, ja sam sad za do vo ljan.
Ius gla dii, mu da gla dim
me|u za va|enim na ro di ma.
Al’ mo ram os tat nje`an, me lan ho li~an i ele gi~an.
O, za ka snit }u na let!

162 Patologija
Zil had Klju~anin
alijas @iv A. [e hid
Ju~er mi je je dna vrba, Pe trov~an ka,
mis ti~na i gor da po put har fo va,
za pla ka la u na ru~ju i pri zna la
da mrzi Srbe.
Utje {io sam je. Ne bri ni, re koh,
to ni je ni {ta lo {e, zbog tog ne}e{ u D`ehen nem.
Ta ko ra de i sun~ana ne be sa,
mje se~ina is to ta ko osje}a,
sve tra ve, re kle su mi je dna ko.
I ve}i dio `ivo ti nja,
ko kad sa Su lej ma nom raz go va ra {e.
Sve za pra vo osim svi nja i vu ko va.
I dvo gla vih or lo va bje lo gla vih.
Re kao sam joj: Ne bri ni,
ti si mo ja P...
Mo ja Pe trov~an ka si ti.
Bo{ nja ki nja.
Ali on da je ona, po ta knu ta mo jom nje`no{}u,
jo{ vi {e za pla ka la. Kao me le ki.
Pla ka la je nad bo{ nja~kom su dbi nom.
Re koh joj tad, pla~i, is pla~i se, di je te.
Pla ka la je doj ka ma.

Patologija
163
Fa ruk [e hi}
Tre}i ri bar
sje dim u ’Dva ri ba ra’, a mo kra}a pa co va
ima mi ris ki se li ne Na87H5s6Ka7
oba lom pro la zi je dna ka pi ta lis ti~ka ma~ka
ona li~i na je dnog spo re dnog glum ca
iz je dnog fil ma
dar re na aro nof skog.
pi va na sto lu li~i na go ja zni me tak
sa ra je vo je be ton sko go vno
a glo bus je tu mor
Ja sam bio u ra tu
Ja sam Tre}i Ri bar
Ja sam un ski klen
Ja sam Mu sa fa Gu sar
vi ste idi oti ko ji poj ma ne ma ju o ra tu
mi ljac kom plu ta je dno go vno
ono li~i na ci je li ko smos

164 Patologija
Mar ko Ve {o vi}
Pa pljan ska me ta fi zi ka
U Pa pa ma Ja i pop ka
pa pam iz krav lje ga pap ka.
O, ta mo Ja i bez pip ka
}utim sve, Sve iza pup ka
osje tim. Ko ne ka Kup ka
mil ki me Me ta fi zi ka.
Ta mo ne glu mim {i zi ka,
ve} mla dog ovna {to cup ka.
Ko smo sa ne ma, a tu je.
Bo ga ne ma, al’ ga ~ujem
u va lu Li ma, u Glo gu,
jer mo ram tom ma lom Bo gu
re}i ka kav sam Ja maj stor.
Za to me ni tre ba taj stvor,
a ne ko onom D`emi ci,
po ko jem, pre pe~ini ci

Patologija
165
i bi je lom lu ku sli~im.
Zna se: ni sam po et vla {ki,
a D`emi ca jest ka ri na {ki!
Hod`ica tek s moz gom pti~’im!
Pa pe mo je, mit sko mjes to,
ta mo mi je pap ski pr’jes to.
Ta mo je Da i Ne mo je,
ta mo Me an|eli do je.
Kralj Lju bi~inog vre la,
dok ju ni ca dva put prdne,
is pje va se pje sma c’je la.
Il’ dok ba le ga ot vrdne,
po ema od dva-tri d’je la.
A on da se vra}am Gra du,
~ita la~kom svo me sta du,
obja vit’ ur bi et or bi,
u svom sti lu sti ho~or bi,
tris to tre}u pa pi ja du.

166 Patologija
En ver Ka zaz
Esej o knji`e vnos ti (odlo mak)
Knji`e vnost je u etno na ci ona lis ti~kom mu {ko cen tri~nopa
tri jar hal nom ka pi ta lis ti~ko-li be ra lis ti~kom sus ta vu ko ji
kroz pos tmo der no-pos tstru ktu ra lis ti~ki fu ko ov ski shva}en
sus tav ka pi lar nog nad zo ra i pa nop ti ko na, kao i ba el dri ja rov -
ski shva}en sus tav ge ne ra ci je si mu la kru ma ko ji, ga se}i sva ki
oblik al ter na ti vnih dis kur sa i an tie tni~kih ozna~itelj skih pra -
ksi, ure|uju sva ki mo me nat stvar nos ti kroz me ha ni zme Mo}i
i Vlas ti, iako stvar nost de rid dda ov sko-lioeta rov sky shva}ena,
ili ro or ti jev sko-bar tov ski, izmi~e svim po re ci ma, stru ktu ra ma
i sis te mi ma, a ta ko su go vo ri li i De le uze i Go atary, no vo his to -
ri cis ti~ko-kul tur no ma te ri ja lis ti~ki je shva}ena kao po lu ga
etno ci ona lis ti~ko-pa tri jar hal ne etno ka pi ta lis ti~ke ne obe go -
vat ske ide olo gi je, za kri ve ne mo der nis ti~ko-lar pur lar tis ti~kim
me ta na ra ci ja ma Te lo sa, Smi sla, Je zi ka, Lje po te, Stru ktu re, a
ko je se u di ja le kti~kom odno su op}eg i po se bnog me ta mor fi -
zi ra ju u etno me ta na ra ci je, a ko ja pre ma al ti ser rov sko-ma {re -
ov skom kon cep tu, ili bur di je ov sko-lu ma nov skom, ima za
cilj, uklo plje na u etnoo bra zo vni etno sis tem, su kla dno de ve -
tna es to vje ko vnom kon cep tu iden ti te ta i an der so nov ski
shva}enih ima gi nar nih za je dni ca, etno~inom etno na pra vi ti
etno se lo od etno-Bo sne i Her ce go vi ne.
Sa vje ti mla dom kri ti~aru
Ne po~inji s Pla to nom, Ene idom,
ve} s Fu ko om i De ri dom.
^itaj Bo dri ja ra, Da gla si cu.
Na|i hi lja du iza ma i aci ja,
trpaj ih u se, bez ra tia,
k’o u ka si cu pra si cu.
To ti je kri ti~ki d`iu`di cu,
s njim de re{ La gumd`i’cu.
De cen tri raj etno me ta na ra ti ve,
al’ hva li sen zi bi li tet Da ri ve.
Pri po vje da~ka Bo sna,
nek je i kod te be prko sna od sna.

Patologija
167
U {er pu aka de mi zma
vre}u ogu lje nog pos tstru ktu ra li zma
i za~ine an dri}i zma
sta vi.
Napravi
svoj kri ti~ki bo san ski lo nac
Ako ne}e{, je ba}e te otac!
Mu ha rem Baz dulj
Esej o pi sa nju
’Pi sa ti, pri je sve ga zna~i, sla ga ti re~eni ce.’
(Mi ro slav Krle`a)
Pi sa ti, pre ma Se li mo vi}u, zna~i upo zna va ti sa mo ga se be.
Lo tre amon je, ka ko ka`u, pi sao sa mo po no}i. Ja mi slim da je
u pi sa nju ’je dna ko va`an udio ~uda i tru da’. Ali ’za pi sa nje
ni su do vo ljna sa mo mu da’ (Ki{). [to bi re kao Pol Os ter, kad
ne ko odlu~i da bu de pi sac, to ni je „ka ri jer ni izbor“, to je
obi~no stvar nu`nos ti i ~o vjek mo ra bi ti spre man na te {ko}e.
Pi sac je po de fi ni ci ji bas tard, ka ko bi ka zao Ki{. Sje}am se i je -
dne Bor he so ve re~eni ce: ’Pi sac ne mo`e odlu~iti da pres ta ne
pi sa ti.’ Ri je~ je, ka ko ka`e Krle`a, ma ti ~ina. ’Kad sam po~eo
pi sa ti’, pi {e Se mez din Me hme di no vi}, ’ni sam osje}ao po tre -
bu da psu jem, ali u kon tek stu u ko jem bi psov ka bi la za bra -
nje na ili ne po`e ljna, i ja bih je bi ga mo rao op so va ti.’

168 Patologija
Pri re dio:
Mir nes So ko lo vi}
D`evad Ka ra ha san
Mo}no vi je}e
Svi jet je kao kru {ka, kao li je pa zre la kru {ka je ri ba sma -
gla sno je iz go vo rio pi sac, si la ze}i niz brdo s Ta bi je pre ma gra -
du {to je le`ao pred njim u do li ni. @urio je na fa kul tet gdje je
za si je da lo vi je}e.
Mo`da je i ko smos kao bu rek, za pi tao se. Ta mu je ana lo gi -
ja iznenada sinula i on se nasmije {io. Mnogo je puta govorio o
razlici izme|u sjecanog i obi~nog bureka, o tome koliko je ta razlika
nama Bosancima va`na i o tome da }e svaki pravi Bosanac
nakon prvog zalogaja znati koji od dva mogu}a bureka jede.
Ponekad misli da je razlika izme|u sjecanog i obi~nog bureka
za Bosance toliko va`na da je usporediva s onim temeljnim razlikama
na kojima po~iva svijet, kao {to su razlika izme|u dana
i no}i, lje ta i zi me, mu {kog i `en skog. Na ime, ra zli ka izme|u
obi~nog i sjecanog bureka je razlika izme|u puke hrane i gastronomske
umjetnosti koja je istovremeno hrana i poruka kojom
se mo`e izra`avati ljubav, nadahnu}e, po {tovanje, a u svakom
slu~aju je znak truda i po {tovanja. Sjecani burek je, dakle,
otjelotvorenje najvi {ih kosmi~kih vrijednosti, on je ~ista dobrota.
Tog ju tra je odlu~io da }e pred sta vi ti tu ide ju na vi je}u svo -
jim idealnim sagovornicima kojima je pisao ~itav `ivot.

Patologija
169
Ne nad Ve li~ko vi}
333. epi zo da / 2189. go di na / Pros vje}enje
BA LI: Sa za do volj stvom objav lju jem svi je tu da je u srcu
Bo sne, tri de se tak ki lo me ta ra od Sa ra je va, jo{ da vne 2006. ot -
kri ve na ka me na pi ra mi da, mo nu men tal nih raz mje ra. Bo sna
je ne kad bi la ener get skim ~vo ri {tem ovog di je la svi je ta.
(Obra}a se po no sno, kra dom gle da ju}i lju bo pi tlji vo Snu bu.)
SNU BA: Ta kve bu da la {ti ne mo gu sta ti sa mo u pa tri ot ski
mo zak! Dos ta mi je vi {e tih na ci ona lis ti~kih sra nja! (Ka`e s
ne opi si vim ga|enjem i us ta ne `us tro, a oblak bu ba i lep ti ro -
va i pti ca prhne uvis iznad nje ne gla ve.)
BA LI: Snu bo, Snu bo, ~ekaj! Sve ti to u knji zi pi {e. Ni je s
in ter ne ta. Mi nis tar stvo da lo pa re za knji gu. Pro fe so ri re cen zi -
ra li. Po gle daj! (Tr~ka ra za njom dok ona `us tro odmi~e.)
SNU BA: [to je on da ti pro fe so ri ne ot ko pa ju Pro {lo je
dvjes to go di na ot ka ko su je ot kri li!
Na je dnom pred njih iz `ivi ce is ka~e Tru ni. Po gle da ih
po mno, i on da po la ko i sla vo do bi tno, smi je {e}i se, ispod ka -
pu ta iz vla~i iPad. Ko je taj po ke mon Za tim izvu~e jo{ dva
re zer vna iPa da i da ih Ba li ju i Snu bi. Svo tro je se umre`ava -
ju. Sve ze malj ski wire less!
TRU NI: Imam rje {e nje! Sad }emo sve pro vje ri ti! Na ovoj
stra ni ci ima ju svi po da ci. (Go vo ri pri mi~u}i se kra dom Snu bi
za gle da noj u iPad.)
TAP: ulaze na web stranicu i pokre}u satelitski snimak brda
Viso~ica. ^itav sat netremice zatim gledaju prezentaciju u toku
koje se dubokim skeniranjem dokazuje nepravilnost plo~a i hodnika
unutar brda. U tekstu pored prezentacije pi {u sva obja{-
njenja potkrijepljena nau~nim argumentima. Jasno je da to nije
nikakva piramida, nego obi~no brdo. Truni je prezadovoljan i
potajno gleda zadivljenu Snubu.
BA LI: Ne moj te na sje da ti, ko zna ~ijim je ka pi ta lom fi nan -
si ra na ova stra ni ca! To je va ti kan sko-bolj {e vi~ka za vje ra pro -
tiv na {ih vri je dnos ti! Ovo je sve fal si fi kat.
TRUBA: Bali, urazumi se. [ta se patriotizmom rje {ava Patriotizam,
zna{, vodi ubijanju. Nemoj vjerovati tim knjigama.
To nas ne ko tru je. [ta ho}e{ pos ti}i ubi ja njem Hag da nas i
postoji zbog patriotizma. Ne smijemo im dopustiti da nas za-

170 Patologija
glu pe. Pa tri oti zam po ma`e sa mo gu zo nja ma, a odma`e
gra|ani ma. Mi pla}amo po rez ka ko bi oni bri nu li o na ma, a
oni brinu samo o svojim guzicama i kriminalcima. Mi moramo
prevazi}i mra~nu pro {lost. Ona nas ne smije zarobiti.
Pros vje}ena Tru ba-Snu ba pri la zi dvo ji ci svo jih pri ja te -
lja, a Ba li osje ti do dir nje nih gru di na ru ci i odba cu je knji -
gu. Sklo pe iPa de i vra te ih u fu tro le. Na je dnom se za grlje ni
po~nu smi ja ti kao obu ze ti, kao na pu {e ni, va lja ju se po tra vi,
i ta nji ho va sna ga je ne na dma {na; ni ko im ne mo`e vi {e ni -
{ta. Po bje di li su pa tri oti zam; ~ita te lju bi to sa da tre ba lo bi ti
o~i gle dno.
On da se iza njih po ja vi si je di po gu re ni dje~ak u mor nar -
skoj ma ji ci. Izva di me ta-iPad, na pra vi TAP i sve se za mra~i
i svi nes ta nu. Os ta ne sam na pa di ni, u tra vi do vra ta, s tu -
gom na li cu. Po la ko kre ne niz brdo nes ta ju}i u za pi {a nim
ma sla~ci ma, pro pa da ju}i na zad u ta mnu pro {lost kao je di nu
iz vje snost.
Mi ljen ko Jer go vi}
Fel ga, fel ga
Ime mi je D`emal Ze mljak. Tri de set i pet go di na ra dim ko
vo za~ u voj sci. Ne ki dan me ge ne ral Ra do sav lje vi} zo vno da
mu za mi je nim gu mu. To }e bi ti su dbo no sno. Ci je li `ivot mi se
od vrtio pred o~ima dok sam mi je njo gu mu, kao ni kad do tad.
Sto jim i gle dam ga kao da pred so bom imam te {kog bo le -
sni ka, sve odma hu ju}i gla vom. Bio je ku pio pe zej ca 125p,
pro sje~an polj ski auto, go di na proi zvo dnje 1971. Du {a bi mi
bi lo zna ti za {to ga je ku pio. [ta da on da ra di mo s gu mom,
moj Ze mlja~e, go vo ri mi moj ge ne ral i sve lup ka je dnom no -
gom pre krstiv {i ru ke na sto ma ku. Do bar mi je bio Ni ko la Ra -
do sav lje vi}, moj ge ne ral, pa sam za to i os to po pra vi ti. Eto, ta -
kvo ti je mo je srce, moj bra te!
Odmah vi dim da to ne}e i}i po ljud skom i Bo`jem ta bi ja -
tu i re du – ka ko su to go vo ri le sta re `ene, i ~ini lo se da vi {e
ni {ta do bro ne mo`e da se do go di. Fel ga je bi la di bi dus fel{!
In san se tre ba ra no di gnu ti, pa gu mu ku pi ti kod Slo ven ca, a
ne kod pre pro da va~a ko ji imi ti ra ju slo ve na~ki je zik. To je me -
ni os ta vio u ama net ~i~a Gli {a Pan du re vi}, Pi ro}anac ko ji do -

Patologija
171
la zi na auto pi ja cu sa mo dva put mje se~no, ka da ide u obi la -
zak si na Si me ona, ko ji ra di kao do ktor na ra di olo gi ji, pa do|e
da pre pro da ne ko li ko gu ma i fel gi – tek da na mi ri put. Elem,
za pri~ah se ja! No ni je to va`no, sa’{ ti ~ut! Pos ta vim ja onu
gu mu ko da ni je fel {a va.
Vi di{, {to ti je ~udo, re~e Ni ko la.
Jest, va la, ba{ je ~udo.
Ta kvih ~uda ne ma ni u ova ca ka kvih ima u lju di.
Do bro si re ko, ne ma.
A pro fel {a vi le se i gu me.
Ci je li nam je svi jet fel{, bo ga mi.
Mo`e bi ti.
A uvi jek je bi lo fel {a vih gu ma i do brih lju di ko ji to is prav -
lja ju.
Mo ra bi ti da jest, pa je ta ko u na ro du i da nas.
Ab du lah Si dran
Fora
[ta to ra di{, pje sni~e
Sa njam, braj ko. Sa njam, braj ko, ka ko pje vam.
A ti me, na ovom dnu, pi ta{: {ta to ~ini{, po eto
O ~emu, na dnu, pje va{, po eto
Pje vam, braj ko, ka ko sam imao om~u.
A sa da ne mam om~e. O to me pje vam, braj ko.
Ka ko sam, braj ko, imao spas, i je zik svoj imao.
A sad ni spa sa ni je zi ka ne mam.
Ima to me po pri li~no ka ko pod ka lem sla bo {ta po|e.
Ot ka ko vi {e ni {ta ni ru`no ni do bro ne mo`e da se de si.
Ne ma se, bo ga mi, vi {e s ~ime me|’ ko ri ce i}i.
Bo ga mi te {ka srca ali mo ram ti pri zna ti, ~tio~e moj!
Zna bi ti vre me na ka da ta ko su {a kri~i.
Ni {ta ti o me ni ne}e{ zna ti,
no}u }e{, uz lam pu i mrak oko lo, pra zne har ti je ~ita ti.

172 Patologija
Spa som ko ji ne mam, u je zi ku ko jeg ne mam, o om~i ko ju
ne mam,
Ja pje vam pje smu, braj ko.
Oh, `alo sna li je pje sma moj,
i pi sa nje mo je ne vi dlji vo li je!
O, ja dno li sam, bo no, ne pre bol no!
O, Bo`e, bo jim se, skon~a}u na vje {a lu.
Se mez din Me hme di no vi}
Tran sa tlan tic ma il
Vo zam se kroz Ari zo nu, tri de se tpet da na,
u emi gra ci ji se – stvar no ni {ta ne de {a va,
na pu tu ~itam Man delj {ta ma, rus kog pje sni ka,
u pre vo du Jo si fa Brod skog, ko ji je ro|en u Le njin gra du.
O, Mi ljen ko, sje}a{ li se onog da na
kad su na pro zo re Do ma pi sa ca,
na srta li oni pre li je pi pa uno vi,
a ona ri|a ma~ka u tra vi za gle da la ma le stvo ro ve.
Zna li smo sve mu mi ris odu vi jek!
Ja sam ta da ra dio kao ta ksis ta.
I sa da, u autu, slu {a ju}i ka ko mu he
Sli je}u na pro zo re
Po mi{ ljam da Bog pos to ji!
Ba rem dok tra je ovaj moj put kon ti nen tom.
Mi ljen ko, {ta mi sli{ da li se u na {em gra du
I sad lju ba vni pa ro vi za no se do di ri ma
U ka feu Bu gat ti.
Da li i sad ta mo svra}a D`o Mar ti no vi}

Patologija
173
Mi vi {e ni ka da ta mo ne}emo bi ti,
Jer to ne bi smo bi li mi!
Osu di li su nas da bu de mo pu tni ci!
Ne ku no} sam, Mi ljen ko, ~itao i shva tio,
Da smo mi na ovom pu tu po li ti~ki emi gran ti.
To je ta~an opis me ne na kon sve ga.
Ja sam sa da ~udan cvi jet izras tao
u Was hin gto nu, D. C.
Dok izla zim iz auta pro te gnu ti no ge,
Bla go si lja ju me uda lje ni
Fa ro vi na Ro ute 66.
I to me ta fi zi~ko blin ka nje je
Po li ti ka. Sve me pod sje}a
Na ne ko pos tmo der nis ti~ko dje lo
Mis ti~kih im pul sa.
Ne ku no} sam sa njao otvo re nih o~iju,
Na moj sto je sle tio onaj pa un iz Do ma pi sa ca
Ljud skim gla som ka`e:
Ove go di ne su proc vje ta li zam ba ci u Sa ra je vu!
^uo sam
I ~ekam da me po zo vu
Da pris ta nem na pra vi dok.

174 Citat
(Sic ci tat 3) No naj ve}i je du {ma nin pra ve
knji`e vnos ti `ur na li zam. Dok knji`e vnik
stva ra, no vi nar ope tu je. Knji`e vni ku je gla -
vno kva li tet – no vi na ru kvan ti tet. Knji`e -
vnost je ta le nat, no vi nar stvo ru ti na. Knji ga je
umje tni na, `ur nal trgo vi na. Knji ga vu~e ma -
su ka auto ru, no vi ne po vla~e auto ra k ma si.
Knji ge po prav lja ju, no vi ne las ka ju. Knji ga je
izraz po je din ca, `ur nal je glas go mi le.
Knji`e vnik mo ra bi ti or gi na lan, su pe ri oran,
no vi nar mo`e bi ti svat ko tko brzo i la ko pi {e.
@ur na li zam je pra vi kon trast knji`e vnos ti, i
ipak li te ra tu ra sve vi {e i vi {e slu`i no vi nar -

Citat
175
stvu. No vi ne pra ve i oba ra ju knji`e vne re pu -
ta ci je, ap sor bu ju}i u efe mer nos ti svo jih, ~es -
to do bro pla}enih i ne za ja`lji vih stu pa ca ve -
li ku ve}inu mo der nih knji`e vnih ra do va.
Umjes to da no vi ne za vi se od knji ga, knji ge
za vi se od no vi na. Knji ge stva ra ju ve li ke mi -
sli, no vi ne – ve li ki in te res: no vac i po li ti ka.
Za to se jo{ u XVII vi je ku, ka da knji ga bi ja {e
nad no vi nar stvom, vje ro va lo u ide je, dok da -
nas, pod sve ko bni jim utje ca jem `ur na li zma,
svi jet opet po vje ro va u si lu.
(A. G. Ma to{, Knji`e vnost i knji`e vni ci)

176 Prevod
Günther An ders
Opus to {e ni ~o vjek
Bez svi je ta i
je zi ka u
Döbli no vom
ro ma nu
„Ber lin
Alexan der -
platz“ (1931)
Ge or gu Luk ácsu
Je di no je u ovom ve li kom ro ma nu sa~uvan onaj sil ni, ras kla {e ni
grad, ko ji smo pri je tri de set go di na po zna va li, vo lje li, nad njim se
gro zi li, a ko ji je u me|u vre me nu nes tao – ne sa mo za hva lju ju}i nje -
go vom bom bar do va nju. – To: {to je „fi kci jom“ spa sio ono {to je je -
dnom pos to ja lo, ni je me|utim Döbli no va je di na za slu ga. Jer nje go -
va knji ga osim to ga spa da me|u ri jet ke do ku men te u ko ji ma je li te -
rar no ra za ra nje re al nos ti bi lo le gi ti mno – jer ono je ima lo po tpo ru u
si`eu: re al nos ti ra za ra nja.
Po ku {aj da se obja vi in ter pre ta ci ja knji ge, ko ja sli je di, ta da ni je
imao us pje ha. Hi tler je nje no {tam pa nje pre du hi trio. Po {to je ovaj
tek st ti je sno po ve zan s pro ble mom re ali zma, ko ji je mno gos tru ko
obra|ivao Luk ács, ra du jem se da }u ovaj svoj ra ni rad po sve ti ti
upra vo nje mu. (1965)
Ko `ivi
Biberkopf nije dorastao gradu ~iji se krovovi nad njim ru-
{e. Ni je dan ~o vjek ne `ivi u Ber li nu sa mo ta ko, kao {to ni u
svijetu niko ne `ivi samo tako: Svako je na svojoj poziciji i u
sku~enom prostoru svoje djelatnosti. Berlin nije samo nepregledna
i imaginarna suma tih bezbrojnih stvarnih prostora.

Prevod
Ali mogao bi to zaista postati: onaj koji ne stoji nigdje, koji kao
Biberkopf, otpu {ten iz Tegela, kao odrastao dolazi u svijet, pridru`uje
mu se, sto ji u ~itavom Berlinu, prepu {ten imaginarnom
{to postaje prostor, a ipak ne mo`e biti prostor, dakle pukom
Onom (Es). A to pu ko Ono pos ta je sve: uli ce, hra na, lju -
di koji tumaraju kao puke funkcije u prostoru: „imalo je vedra
lica, smijalo se, gluvarilo naokolo“. Ko Niko ih ne poznaje, niko
se ne poznaje. A po {to njega, Biberkopfa, niko ne poznaje,
jer stoji samo u Berlinu, on sam postaje utopijski i imaginaran.
Bezbrojnim ponavljanjem rije~i „naime“ on poku {ava da sebe
uve de u svi jet, da ar gu men ti ra i da se izvi nja va {to se uop}e
ne ko me obra}a. Ali s tim „ja sam na ime Bi ber kopf“ Ber lin se
ne mo`e impresionirati. „Htio sam Vas naime ne {to upitati.
[ta se na ime ...“ – Ber lin mu ne od go va ra, ne pri ma ga. Mo ra
se dokazati vlastitim pjevanjem, ali i pjevanje ostaje da visi u
zraku, dospijeva samo do onih koji ni sami ne stoje nigdje, ali
su svoju iskonsku utopijsku poziciju nau~ili: dospijeva do Jevre
ja. Za hva lju ju}i nji ma on je bio u Te ge lu; ali se jo{ uvi jek
ni je vra tio u svoj `ivot i jo{ uvi jek ne u svi jet. Po {to sto ji pred
ni {ta, to njegov `ivot mo`e biti samo njegov stari `ivot. Da bi
do {ao na svi jet, mo ra da se vra ti u pro {lost, da le ko una trag, da
po~ne pri je Te ge la. Tu je ses tra one Ide, zbog ko je je od sje dio
u za tvo ru; ona ima is ti mi ris kao ona ubi je na. Nju je uhva tio
na pre pad. I tek sa da, po nav lja njem pro {log on se vra tio, opet
je tu. Moralna pri~a njegovog vaspitanja mo`e da po~ne.
To je je dan ne ga ti van ro man. @ivot Bi ber kop fa i for ma ro -
ma na ni su me|uso bno us kla|eni. Me|uso bno se opo vrga va -
ju i to u kon ti nu ite tu. To je pri~a po je din ca – uto li ko se for ma
ro ma na (cen tri ra na oko je dnog „ju na ka“) ~ini oprav da nom.
Ali Bi ber kopf je po je di nac u sa svim ne ga ti vnom smi slu: ni ti
je on vra}en na svi jet svog vlas ti tog po vi je sno bio graf skog
`ivo ta 1 , ni ti je „in di vi du al na li~nost“ ko ja bi na osno vu ne -
mjer lji ve po se bnos ti bi la iz dvo je na – on je gur nut u stra nu je -
dnos ta vno sti ca jem okol nos ti. Ali po {to sam taj `ivot vje ru je
da je sa mo svo jan, to se ne spo ra zum oko nje go vog sop stva u
ro ma nu uzi ma ozbi ljno i on pos ta je nje go vim prin ci pom. S
re zul ta tom da umjes to `ivo ta do ri je~i do la zi ~itav je dan la nac
ka tas tro fa: za pra vo svi jet. Ra sap for me ro ma na je da kle le gi -
ti man. On je pra vi na~in pri ka zi va nja onog `ivo ta, ko ji jo{
vje ru je u pris toj nost i sa mos tal nost i kao ta kav se za vr{a va
177
1 Usp. Lukácsevu
definiciju romana. Die
Theorie des Romans,
Berlin 1930.

178 Prevod
ne us pje hom. -
Iza nje ga ne sto ji ni {ta: ni ka kav mo ral, ni gra|an ski, ni
pro le ter ski, ni grad ski, ni se os ki, ne sto ji pri ro da, ni re li gi ja, ni
igno ri sa nje re li gi je, ne sto ji ni ra vno du {nost, ni mi lje, ni po -
ro di ca. On je ne ljud ski, jer je on u je dnom bar bar skom smi -
slu sa mo ~o vjek. Sa mo je On pre os tao i ne mo`e ni {ta na}i,
jer ne ma ni {ta da tra`i. Po tpu no na pu {ten, on pre uzi ma `ar -
gon i fra zu sva ko ja kog po ri je kla, i to sa mo uko li ko nje gov ton
izra`ava nje go vo tre nu tno sta nje i osje}aje: „...vjerni sla vi ...
Kar la Li eb knec hta za kle li smo se... ne ka se vi so ko vi je crnobi
je lo-crve na zas ta va.“
On iza se be ne ma ni ka kvo po vi je sno po kri}e, pred so bom
ne ma ni {ta osim for mal ne na mje re da bu de pris to jan. Na taj
na~in bi tre ba lo da pro ve de svoj `ivot; ili ~ak ne svoj, jer nje -
gov `ivot ni je uli ca na ko joj bi tre ba lo da pos ti gne ono, {to je
on i sa mo on; ve} us ka sta za, du` ko je je go njen, i ko jom na -
pre du je sa mo pod pri je tnjom po got ka ka me nom odos trag i
po dru glji vih po gle da svje ti ne s de sna i li je va. Go ne ga da bi
mu ra zbi li sve {to jo{ ima; nje go vo uo bra`eno sop stvo, nje -
gov po nos; da mu po ka`u, da je be zna~ajan. Ne ma vre me na
ni da se os vrne oko se be. Ta ko mu ni {ta ne uspi je va da nau~i,
ni ka da se ni~ega ne sje}a, os ta je bez is kus tva pa, pre ma to me,
i bez upo ri {ta u vlas ti toj pro {los ti. U naj bo ljem slu~aju, nje ga
se pod sje}a: Min na na ubi je nu Idu, po no vni po gled na Te gel
ga pod sje}a na Te gel od pri je, i ono po no vo vi|eno se su da ra
s onim ~ega se sje}a, no va si tu aci ja se u je dnom mo men tu po -
kla pa sa pri ja{ njom. On uop}e „ne ma“ vlas ti ti `ivot: „nje go -
va“ ne sre}a se do ga|a, ne ov dje, ve} bi lo gdje, to do ka zu je
zvo nja va zvo na, on tek mo ra da ide da ga tra`i; i kao {to se
„na la zi“ smrt, na la zi on sve {to mu se do ga|a, na la zi svoj
`ivot. Taj `ivot ni je ni {ta dru go ve} stal na pri li ka da mu se po -
ka`e, da on ni je nje gov, on je sa mo to {to su dru gi od nje ga
u~ini li, on je sa mo su ma svi je ta ko ji ga po ga|a sa svih stra na
i je dnim udar cem ga sa tje ru je jo{ du blje u be zi zlaz. Tje ra ga
da tr~i do izne mo glos ti. Po {to ga sve sus ti`e sa mo da bi ga do
kra ja uni {ti lo, sve se to me|uso bno su da ra i za tva ra put. Ta -
ko pro go nje nom za svoj go li `ivot pre os ta je jo{ sa mo po slje -
dnji tje snac u ko ji je sa tje ran. Tim se ne osva ja ni ka kva po zi -
ci ja. Na kon krat kog pre da ha do la zi k se bi; on je ni {ta.
Nje go va pris toj nost je ni {ta. Oni ko ji ga vu ku sa so bom,

Prevod
izba cu ju ga iz auta, jer je mo ra lan, to zna~i ne so li da ran, {to
zna~i opa san. On je po {ten, da kle nas to je ga ubi ti. Mo ra se
pri zna ti da je ova pri~a „drska, oga vna, bi je dna“. Ona ne ma
smi sla, a da o su dbi ni i ne go vo ri mo. Za to se do ga|a. Jer be -
smi sle no ima za Bi ber kop fa sa svim odre|enu fun kci ju. Ono
je na~in stal nog pri je ko ra nje go ve ne ma {to vi te oho los ti; nje -
go ve pris toj nos ti. Jer ta pris toj nost ni je ni {ta dru go ve} izraz
stra ha za nje go vo po vla~enja od svi je ta, za nje go vo pri vi dno
pos to ja nje-za-se be. Po mo}u nje on po ku {a va ne pre -
dvi|enom po nu di ti ugo vor o me|uso bnom po {to va nju si -
gur nos ti, ri je~ima: ja Te be ne pro vo ci ram, ja Te bi ne ~inim ni -
{ta, pre ma to me ni Ti me ni ne smi je{ u~ini ti ni {ta na `ao. Na
taj na~in on svi je tu otvo re no pos tav lja uslo ve. On uspos tav -
lja je dan mo ral ni po re dak svi je ta s ka znom, pra vom i
gra|an skim mi rom, ju ris ti~ki svi jet (ju ris ti~ki bez za je dni ce,
je dan pro tiv svih), ne pi ta ju}i pret ho dno svi jet za sa gla snost,
on mu pla}a su mu ko ju ni ko ni je tra`io i sma tra se be is ku -
plje nim; ne zna da je ugo vor izme|u po je din ca i svi je ta ne -
pro por ci ona lan i da ne po dli je`e pra vi li ma, na ro~ito on da
ka da je `ivot, kao {to je nje gov, ni {ta, osim ono ga {to upra vo
do`iv lja va; da kle ni {ta dru go ve} svi jet sam. Ti me je taj ugo -
vor ima gi na ran. On ne zna da po je di nac, ko ji je u naj ve}oj
os ku di ci, gla di i lju ba vi upu}en na svi jet, ne mo`e ni sa ~im
ra~una ti. Ne dos ta je mu is kus tvo u dvos tru kom smi slu: is -
kus tvo u onom {to se u `ivo tu do ga|a i: u sa zna va nju od
dru gih, to jest oslu {ki va nju. Nje go va pris toj nost je ne dos ta -
tak is kus tva. On mo ra bi ti slo mljen, ima gi nar no sta nje pra va
mo ra bi ti de zi lu zi oni ra no ne sre}om i slu~ajem; sam be smi -
sao mo`e ra zot kri ti `ivot, nje go vu is tin sku be zna~aj nost,
nje go vu ne prav du, u ko joj se na la zi, jer uvi jek os ta je u kri -
vu. U mo ra lu ove pri~e to ne i po slje dnja for mu la mo ra la:
pris toj nost.
„Po zvao sam ga ova mo...da do`ivi svoj te {ki, is tin ski i ras -
vje tlja va ju}i `ivot“. On je po zvan ova mo: ka tas tro fa se da kle
odi gra va pred o~ima iz vje sne in stan ce, a hro ni ka je je dan
iako ne ga ti vni od goj ni ro man. 2 Mo ral na ne kon se kven tnost
svi je ta, proi zvo ljnost nje go vog ner vo znog pro tu uda ra ipak
ima svoj „neo~eki va ni stra {ni smi sao“: ona je pra ve dna kon -
se kven ca, pra ve dna ka zna za ne pro por ci onal ni odnos Bi ber -
kopf-svi jet. Tek gdje ima vi {e lju di na je dnom mjes tu, svi jet
179
2 Usp. W.Benjamin. Die
Gesellschaft, Sv. 6, god.
VII.

180 Prevod
gu bi sna gu, jer on iz po zi ci je su pro tnog fron ta `ivo ta pos ta je
nje gov me dij; u tom prav cu se u sva kom slu~aju kre}e za -
vr{ni mo tiv ro ma na. Happyend u `ivo tu Bi ber kop fa, nje go va
izne na dna us pje la in te gra ci ja u za je dni cu, os ta je na ra vno ne -
vje ro va tni do ga|aj. –
Uko li ko je Bi ber kopf sam stje ci {te i po li gon osje}aja ko ji
ga obu zi ma ju, on da on u iz vje snoj mje ri otje lov lju je sen zu -
ali zam: ni ka kva tra di ci ja ni je una pri jed obi lje`ila nje go vu
du {u, ni je dna mu se ni je pri ka za la kao uro|ena pred sta va,
on stvar no ni je ni {ta dru go ve} tek je dna od pri li ka svi je ta.
A tra ja nje nje go vog `ivo ta ni je ni {ta dru go ve} vri je me do -
ka zi va nja, ka ko bi pri znao nje go vu pre mo}. Po {to ga `ivot
no si, on je stal na `rtva vre me na ko je pro la zi, i ko je mu ne -
pres ta no pri re|uje no ve do`iv lja je na osno vu ko jih on uvi -
jek pos ta je ne ko dru gi, vri je me ko je ga uvi jek uvla~i u si tu -
aci je, ka kve on sam ni ka da ni je tra`io. Ta ko ne sa mo da ne
zna {ta ra di, ~im tre ba da se ba vi, ve} tre ba li uop}e ne {to da
ra di; ni ka kav pos to je}i svi jet mu ne da je ne ku svrsis ho dnu
za da}u ko ja bi mu ispu nja va la vri je me. Pra zno vri je me, {to je
ina~e te orij sko for ma li zi ra nje i ap stra hi ra nje ono ga ko je je
ve} odu vi jek ispu nje no, pos ta je stra {ni ele ment Bi ber kop fa,
po {to je i on sam, odvo jen od svi je ta, ap stra ktan – ap strak -
tnost, ko ja upra vo zbog tje le snos ti ovog ~o vje ka dje lu je tim
sa bla sni je. „[ta da ra dim“ – Tim pi ta njem on ne po ku {a va
da se izvu~e iz ove ili one ka zni one ili ne pri li ke, ve} ~ak iz
one naj go re, u ko joj je on, iako ne pri pa da ni je dnom svi je -
tu, ipak izlo`en to ku vre me na. Po {to na po~et ku nje go vog
`ivo ta ne sto ji ni ka kav svi jet, on s pre dme ti ma svi je ta ne zna
{ta da po~ne. Po {to ga je dno ga da na po no vo spo pa dne `elja
da se vra ti u Te gel, on tu sto ji i okli je va: da li da ga sa mo po -
gle da Te gel je ba rem bio ne ki svi jet, jer ta mo je jo{ bio „unu -
tra“, iako u naj stra {ni jem smi slu. No za to {to je sa da va ni u
svi je tu, ni je za pra vo ni gdje, i dok ta ko zu ri u pra zno, vri je -
me, {to ga je pro veo u Te ge lu (a to vri je me bi sje}anje do~ara -
lo stvar ni jim ne go {to to ~ini vi zu el ni do`iv ljaj) pre tva ra se u
fa sa de od crve nih ope ka. One su sa mo „tu“, a po {to za nje -
ga u nje go voj be spo sle nos ti ni {ta „ni je tu“, on se su sre}e sa
svi je tom „po se bi“, nje go vim pu kim tu bit kom. Od sus tvo bi -
lo ka kve po zi ci je je za Bi ber kop fa me ta fi zi~ka {an sa: „[ta
sam htio ov dje, zar sam ov dje ne {to htio ... ima tu sva {ta.“

Prevod
181
Tom `ivo tu, ko ji njim uprav lja i ko ji ga no si sa so bom, pri -
pa da Re in hold: nje gov i Mi ezin ubi ca. Upra vo pod nje gov
uti caj pa da Franz Bi ber kopf, upra vo nje mu je vje ran. I tek za -
hva lju ju}i bi je dnoj i ne ga ti vnoj fas ci na ci ji Re in hol dom, Fran -
zov se `ivot de fi ni ti vno pre tva ra u to tal nu pre pu {te nost sve -
mu {to `ivot no si sa so bom. ^ini se da je ova fas ci na ci ja iden -
ti~na sa pri vla~nom sna gom pra znog vre me na, od ~ijeg se
sva ko dne vnog i-ta ko-da lje Franz pro tiv svo je vo lje, ali u prin -
ci pu bez ika kvog otpo ra, pu {ta niz vo du; za hva lju ju}i to me
on pos ta je Mi ezin svo dnik, pri je ne go {to je to ga i svjes tan, i
za hva lju ju}i to me, on za tren oka gu bi svo ju pris toj nost.
Bi ber kopf ne pri pa da ni ko me: on je izme|u pris toj nih i
ne pris toj nih, izme|u ra zli~itih mi ljea, izme|u kla sa; da li je
ra dnik ili ma lo gra|anin, s pra vom os ta je ne ja sno. Me|utim,
us prkos svo joj izu ze tnoj izo li ra nos ti on ipak sto ji za sva kog
po je din ca: jer sva ki po je di nac je do du {e dru ga~iji od dru gog,
ali ni je dan ni je li~nost ili in di vi dua u tra di ci onal nom smi slu
ri je~i, u smi slu ro man ti zma i 19. sto lje}a.
Izje dna~ava nje dif fe ren tiae spe ifi cae i bi}a do ve lo je u ro -
man ti zmu do neo prav da ne tvrdnje da je po se bnost sva kog
~o vje ka ve} in di vi du al nost po se bi, ili da ova na nju ba rem
upu}uje; da se, ka ko to gla si kod He ge la, „od stu pa nje i su bje -
kti vnost“ ja sno ra spo zna ju. Sve dok se `ivot za is ta jo{ sas to -
jao od „obra zo va nja“ in di vi du al nos ti i dok je za to imao vre -
me na, shva ta nje po se bnog kao in di vi du al nog bi lo je vi {e od
sa mo pre tje ra nog kom pen zi ra nja po se bnos ti, vi {e od pu ke
te ori je o ~o vje ku. Ova pra ksa da nas ne dos ta je. Sva ko je do -
du {e ona kav ka kav jest, dru ga~iji od sva kog dru gog, ali ni ko
za to ra zli ko va nje ne ma vre me na. Mo gu}nost izbo ra je
ome|ena okol nos ti ma; rad ko ji se u okvi ru ra dnog pro ce sa
ne bi ra i ko ji mo`e da odra di i ne ko tre}i, pri ti sak po tre ba ko -
je su is te za sve, pre tva ra sva ko ga u one mo gu}enu in di vi du -
al nost i os tav lja sva ku ra zli~itost kao pri ro dnu neo bra zo va nu
pod vrstu, ko ja je tu ni za {ta i za ko ju ni je po tre ban ni ka kav
opis ve} sa mo onaj zo olo {ki. Ta ko se ra zli~itost lju di, su pro -
tno sva kom smi slu, ~ini upra vo kao pro dukt ma so vne proi -
zvo dnje, one ne pri ro dne ma so vne proi zvo dnje na ko ju je te -
hni ka pri si li la pri ro du: ovoj u pro ce su nje nog bu ja nja, u vi -
{ku nje nih za li ha ni je va`an po je di ni pro dukt, da bi se u sva -
kom po je di nom slu~aju na nje mu pre ci zno ra di lo; ra zli~itos -

182 Prevod
ti se jav lja ju u vi du ne ma ra, gre {a ka na po je di nim pri mjer ci -
ma, kao po slje di ce ne do slje dnos ti, neo dre|enos ti ili is tro {e -
nos ti ~o vje ka fa bri~kog ti pa.
Ali is ti taj pri ti sak, ko ji je one mo gu}io da po je di nac svo -
ju po se bnost ra zvi je u vrli nu in di vi du al nos ti, ogle da se na
li ci ma, pre tva ra ih u ra vnu plo hu, bri {e na zna ke crta. Da -
na{ nje ra zli ke su jo{ sa mo tra go vi ju~era{ njih, upra vo ono
spe ci fi~no je jo{ sa mo na sli je|e; ali to ra za ra: i na kon cu je
jo{ sa mo vrsta i ste pen ra za ra nja ono {to ra zli ku je lju de: sa -
mo {to se ne ko de for mi ra spo ri je ili br`e od onog dru gog; ali
svi re zi gni ra ju u prav cu je dnog li ca, je dnog `ivo ta, i na ono
ma lo, {to sva ki `ivot sam od se be ima; „Li je po vri je me, lo {e
vri je me, sta ja ti uz pe}, do ru~ko va ti ... {ta Vam je go spo di ne
ka pe ta ne, go spo di ne ge ne ra lu, go spo di ne d`oke ju, ne moj te
se za va ra va ti.“
Ta ko je ~o vjek bi lo ko, je dno kraj nje ne de fi ni sa no bi}e. Ta
dru{ tve na ~inje ni ca je kod Döbli na me ta fi zi~ki pre for mu li ra -
na: i me ta fi zi~ki i fi zi~ki ~o vjek je ba ga te la: polj ska Li na ni je
ona sa ma; ve} sa mo slu~aj no us pje la pro ba na pri mje ru nje -
nog ime na. Po {to dvi je nje ne pret ho dni ce, ko je su is to tre ba -
le da se zo vu Li na, ali su kao ne do no{~ad os ta ju na po la ne -
do vr{e ne, go spo|a Przybal la iz Czer nowit za je is pro ba la je -
dnu tre}u, opet je dnu Li nu: je dnu (neo dre|enu). Ono {to Bi -
ber kopf dr`i u ru ci je je dno ne ja sno i neo dre|eno bi}e. Ali ta
sje na se svim ra spo lo`ivim sna ga ma svo ga bi}a uz di`e do ilu -
zi je da je ona izra sla i stvar na li~nost. Stvar ni ji od nje ni je ni
Franz Bi ber kopf. Jer stvar nost ni je ni {ta ve} slu~aj no obi lje
nje nih ve li kih re zer vi. Izvo di li Franz Evu ili Mi eze – obje se
za pra vo zo vu Emi lie – Mi eze uop}e ni je Mi eze, on je sa mo ta -
ko zo ve, jer do sa da jo{ „ni je imao ni je dnu ko ja se zva la Mi -
eze. Ta kvu je dnu bi htio ra do da ima.“
Mjes to, na ko je Bi ber kopf – odba~en od ne sa gle di vog svi -
je ta – ko na~no do spi je va, mjes to gdje pri vre me no uspos tav -
lja kon takt i su dje lu je u `ivo tu, je po no vo sa mo os ta tak: „lo -
{e dru{ tvo“, odba~eno od svi je ta. Kao hro ni ka tog dru{ tva, s
ko jim se gra|an sko ra zi {lo, i ko je je pro tu svi jet gra|an skom,
ovaj je ro man ne ga ti van i u je dnom do da tnom po gle du: ne -
ga ti vno-gra|an skom. Ni`i svi jet (svi jet pod ze mlja) je pro tu -
svi jet: ali i u nje mu sva ko tra`i da bu de sa mo bi tan, da ima
svo je pra vo, svo je po slo ve, svo je po slo vne taj ne, svo je ve ze,

Prevod
183
svoj lu ksuz, svo ju do ko li cu – i to na ra~un mno gih. Ono, {to
se u vla da ju}oj kla si zo ve „mo gu}nost slo bo dnog dje lo va -
nja“, ov dje se zo ve „slo bo da la kta {e nja“; ono {to se ta mo jav -
lja kao „slo bo dna kon ku ren ci ja“ i „slo bo dno udru`iva nje“,
ov dje mo`e da uspi je va sa mo kao kri mi nal i div lja~ko nas tu -
pa nje ban di. Ono {to ona kla sa, za {ti}ena le ga li zi ra nom
mo}i svog sis te ma, pos ti`e bez spon ta ne upo tre be si le, ova
obes prav lje na os tva ru je sa mo naj di rek tni jim dje lo va njem
(na pa dom). Kri mi na lac ni je pro ti vnik gra|an skog dru{ tva,
ono je {ta vi {e nje gov me dij; i za to se on po ku {a va eta bli ra ti
u sve mu {to to dru{ tvo u nje go vim o~ima pred stav lja. Nje -
gov ide al – kao ide al sre dnjeg sta le`a – je auto kra ti~nost
gra|ani na, i one `ene, ko je su za pra vo bi}a dvos tru kog mo -
ra la, is to vre me no su i kom pa njon ke lu pe`a. One nas ta nju ju
pros tor ovog ro ma na; one su stvar no jo{ po se bne svo jom
vlas ti tom odlu kom, i ne ra zli ku ju se sa mo po ro|enju; na taj
na~in ih u ro ma nu va lja shva ti ti. Pa ipak, ni one ni su in di vi -
due u gra|an skom smi slu, nji ma ni je po tre bna pre tje ra na
kom pen za ci ja ra zli~itos ti da bi se is ti ca le ne kom li~nom no -
tom, kao {to je to po tre bno po je din cu ko ji ni je ugro`en ni u
svom li~nom pra vu, ni u svo joj pri va tnos ti; one su sva ke mi -
nu te de be lo upo sle ne osi gu ra va njem svog po se bnog sta tu -
sa; a ma te ri jal nji ho vih po du hva ta i nji ho vih za do volj sta va
„no si bo je ci vi li za ci je“ (Marx). Ali pris toj ni Bi ber kopf ne pri -
pa da ni svi je tu pod ze mlja. On ne sa mo da je, kao Re in hold,
otpa dni pro dukt gra|an skog dru{ tva, ko jem ne pri pa da, ve}
je osim to ga i otpa dni pro dukt lo {eg dru{ tva, ko je ga ta ko|er
odba cu je. Is klju~en od is klju~enih, on pro tiv svo je vo lje `ivi
kao mo ral ni bo em („slo bo dno leb de}i“, ka ko gla si te hni~ki
ter min) u zra ko pra znom pros to ru izme|u ra znih dru{ tve -
nih mi ljea.
Ta ko je upu}en na se be i is klju~ivo na se be. Ali {to se nje -
ga ti~e, on kao pla tfor ma ipak ni je do vo ljan sam se bi, on ni je
na vi kao, da sto ji sam sam cat, pa do spi je va ne pres ta no me|u
lju de i upa da u slu~aj ne kon ste la ci je.
Ni je dna od kom bi na ci ja, ko je sa so bom do no si nje go vo
kre ta nje, ni je una pri jed ut vr|ena: da ova ide s onom a dru ga
s onom dru gom, to ni ka da ni je bi lo pla ni ra no. Pri li ka ~ini lju -
bav, kom pa njo ne, lo kal ni pa tri oti zam i zlo~in. A na kra ju iz -
vr{i lac je ni ko. Da je on, Franz, na {ao je dnu Fran zi ku, {to mu

184 Prevod
se ve} u~ini lo kao znak s ne ba, to li ko je ne po uz da no jam stvo
za us pjeh ne ke kom bi na ci je, ~iji je ~o vjek pli jen ve} oda vno,
jo{ pri je ne go {to mu uspi je da sam do ne se odlu ku. Ali post
fes tum za dru ge, na ime za sve, osim za Bi ber kop fa, ima ne {to
utje {no {to }e taj slu~aj ubla`iti, ~ak po ni {ti ti; ne {to {to }e pi -
ta nje, ho}e li se on i ona po svo joj „pri ro di“, svo joj „in di vi du -
al nos ti“ sla ga ti, u~ini ti bes pre dme tnim. – Na vi ka: jer na vi ka
spa ja one ko ji su se na {li igrom slu~aja, i to ih spa ja, ta ko da
sa da je dno dru go me od go va ra ju. Bi ber kopf je me|utim is -
klju~en i iz ovog po slje dnjeg i naj ka sni je pris pje log spa sa od
igre slu~aja. Ne pres ta no je pri si ljen da se odvi ka va, od Te ge -
la, od svo jih so ba, od Mi eze i se be sa mog. Nje mu ne ne dos -
ta je sa mo udo ma}enost u svi je tu, na vi ka na odre|enu tra di -
ci ju, pri pa da nje iz vje snoj kla si, ve} ~ak i na vi ka na vlas ti ti
`ivot.
Pro gu tan od dru{ tva, odbi jen od dru{ tva, upu}en na sa -
mos tal nost, ka`njen zbog sa mos tal nos ti, po no vo vra}en po -
ro ku i po no vo uple ten u taj svi jet, odba~en od svi je ta – to vi -
{e ni je `ivot, to je jo{ sa mo pu ko de {a va nje, sli je va nje bez -
broj nih ru ka va ca, nji ho vo aku mu li ra nje zbog hi lja du bra na.
„Bi ber kopf“ dje lu je jo{ je di no kao plo~ica s ime nom ko je pli -
va, da bi u sve mu ovo me sa~uva lo po slje dnji pri vid iden ti te -
ta; i kao {to ni Ber lin ni je ni {ta, ni {ta ve} ime za ra zli~ite pros -
to re, ta ko je i ime Bi ber kopf je di no, {to se odr`ava. Sa ma
stvar nost je ta ko ja sa so bom do no si taj „no mi na li zam“, nje -
ga ona do no si iz se be sa me: grad, ko ji je ne ka da i sam bio ne -
{to stvar no, ko ji ~o vjek do`iv lja va kao cje li nu, bu ja, „pre va zi -
la zi gra ni cu uo bra zi lje“ (Kant), ma ko li ko da se i ova po ku {a -
va „pro {i ri ti“. Kao je di na ga ran ci ja nje go ve vlas ti te re al nos ti
pre os ta je mu jo{ ime ko je ga obu hva ta (po kri va) ~ita vog. Ni -
je na taj na~in ~o vjek taj ko ji dis kre di ti ra re al nost, ve} ona je
ta ko ja se be obes tva ru je, to zna~i da zadr`ava jo{ je di no je -
din stve nu for mu ime na.
Is ta je stvar i sa Bi ber kop fom. Nje go vo ime je je di na kon -
stan ta u ri je ci nje go vog `ivo ta ko ji je uvi jek dru ga~iji, ma
gdje u nje ga za ko ra~io. Ali i kod nje ga je ime jo{ je di na ga ran -
ci ja iden ti te ta „in di vi due“. On se jo{ uvi jek ne ra spa da u
me|uso bno to tal no ne usa gla {e ne i u~ahu ri va njem smrtno
raz dvo je ne fa ze gu sje ni ce i lep ti ra. Jo{ uvi jek de {a va nje nje -
go vog `ivo ta ima je dan na zi vnik. Ali i sam taj na zi vnik, ime,

Prevod
185
do ve de no je u opa snost, pa ve} u (ru ga li ci) „Li ber kopf, Zi ber -
kopf“ eti ke ta po~inje da gu bi svo je obri se. –
Sa mo ta mo, gdje bra na ma prou zro ko va na, su vi {e sna`na
aku mu la ci ja za us tav lja nje gov `ivot, on bar do ne kle pos ta je
nje gov; ta ko to kom nje go ve bo les ti, ka da se sve ono {to je da -
vno pro {lo jo{ je dnom i is to vre me no stje}e na is tom mjes tu;
pa ma kar sa mo kao vrtlog od hi lja du sli ka, a ne kao sre|eni
niz nje go vih da na. -
II. Ko go vo ri
Ovaj da kle ro man go vo ri o `ivo tu bez su bje kta. Ko go vo -
ri
Me dij pje sni{ tva je je zik. Ali je zik po se bi ne dje lu je kao
me dij. Kao go vor i uzvik, sa op}enje, pi ta nje, na re dba, on je
fun kci ja unu tar me di ja, kao `ivot. On ne te~e kao kon ti nu ira -
na i pa ra lel na nad-stru ja `ivo ta {to pro la zi, ve} se jav lja je -
dnom ov dje, je dnom on dje, kao flos ku la, pi ta nje, in ter je kci -
ja, kao me|utek st `ivo ta. Ovo me {to mu pret ho di, iz ~ega
izras ta, je zik me|utim ni je do ras tao – on to ne}e, nje mu to
ni je po tre bno; jer ako `ivot go vo ri svo jim pro sje~nim je zi -
kom, to ne zna~i da bi se on sam i nje go va cje li na u tom pro -
sje~nom je zi ku jo{ je dnom tre ba li po no vi ti i na taj je zik pre -
ves ti, ve} on ho}e ovo i ono, i to uvi jek po je di na~no. Ali po -
se bnost fun kci je je zi ka pos ta je izo la ci ja, izja va ko ja je zi ku ni -
je do ra sla se obje kti vi ra, pro bi ja gra ni ce `ivo ta: glas, ko jim se
`ivot ogla {a va da bi go vo rio „o se bi“, os ta je ne gdje izme|u,
ri je~i se zgu{ nja va ju, pos ta ju svoj vlas ti ti me dij, upa da ju u
vlas ti tu sin ta kti~ku ro ta ci ju. Tran smi si je izme|u to ka ri je~i i
to ka `ivo ta su po ki da ne, ri tmo vi te ku bez pri je no sa brzi ne,
bez ta~aka i za re za, odlom ci smi sla i odje ci ri me fun kci oni ra -
ju u se bi; ali pri mum mo vens, sam `ivot, bez ri tma i ri me,
mno gos truk i bez je dno zna~nog po ret ka unu tar ri je ke je zi -
ka, ko ja ni je za us tav lje na ni je dnom ta~kom, ni je os vje`ena
ni ti je dnim za re zom, os ta je si ro vi ja od nje nog vlas ti tog pro -
du kta, je zi ka. I ta ko sa da `ivot ni je vi {e do ras tao po et skoj ri -
je~i, onoj is toj, ko ju je sam stvo rio. @ivot je svom je zi ku dao
slo bo du sa mo da bi se sam u nje mu preo bra zio, da bi se u su -
dbin skoj po ve za nos ti s njim pre pus tio me ha ni zmu nje go -
vog sus ta va.
Po {to se osa mos ta lio, je zik gu bi odnos pre ma `ivo tu – ne

186 Prevod
pre ma `ivo tu kao sadr`aju je zi ka, ve} pre ma nje go vom du -
ktu su i prin ci pu kre ta nja. Je zi~ka atra kci ja ro ma na „Ber lin-
Alexan der platz“ je u to me da se ova dis tan ca opet uki da: je -
zik se os vr}e una trag, pre ma izvo ru iz ko jeg je po te kao, po -
ku {a va da mu po no vo do ras te; po ku {a va da me dij, ko ji je
za pra vo `ivot, jo{ je dnom os tva ri kroz je zik. Ne go vo ri se
da kle „o“ `ivo tu, ve} se `ivot odvi ja po dru gi put: na je zi ku
je zi ka. –
Uobi~aje ni go vor ro ma na, re fe ren tni go vor prvog ili
tre}eg li ca go vo ri o `ivo tu; tim on ta ko|er go vo ri i o je dnoj
osma tra~ni ci iznad `ivo ta, to zna~i kao gle da lac, kao ne ko ko
se sje}a, kao ne ko ko ni je u~e snik. Pri vi dno sa svim neu tral -
na i za pri ka zi va nje sva kog pre dme ta pri mje nji va go vor na
for ma ti me je pri mje re na sa mo odre|enim pre dme ti ma: ona
pre tpos tav lja da se ovi mo gu po sma tra ti ili da se mo gu evo -
ci ra ti u sje}anju. Ova pre tpos tav ka je me|utim u odno su na
Bi ber kop fa be smi sle na: on je ma nji ne go `ivot ko ji se nad
njim spro vo di; on mu je to li ko ma lo do ras tao da, {to se nje -
ga ti~e, „o nje mu“ ni ka da ne bi mo gao go vo ri ti u tre}em li cu.
Po {to nje go va pro {lost ni je ni ka kva kon ti nu ira na pu ta nja,
on se ne mo`e sje}ati, on ne mo`e pu ta nju iz vje {ta ja vo di ti
pa ra lel no s pu ta njom `ivo ta; ono {to de fac to ni je mo gao obli -
ko va ti, to ne mo`e ni na kna dno for mu li ra ti. Po {to ga sva ke
se kun de uda ra ono {to mu se de {a va, on ni ka da ne do la zi do
ri je~i. Uko li ko bi smo htje li da taj `ivot us prkos sve mu pre -
tvo ri mo u pre dmet je dnos ta vnog iz vje {ta ja, iako se `ivot
pret ho dno ni je ko ris tio ta kvom pri mje nom pre dme ta, on da
bi smo ono {to je pri ka za no ve} una pri jed izo bli~ili sred stvi -
ma pred stav lja nja. –
„Iznad `ivo ta“ is to ta ko sto ji dram sko-di ja lo {ka for ma:
kao {to se u „di rek tnom go vo ru“ di rek tno odvi ja `ivot, ta ko
je ovaj ve} od sa mog po~et ka i onaj ne mu {ti `ivot pod sta kao
da pre ras te u „go vor“; de {a va se za pra vo sa mo ono {to je
„vri je dno go vo ra“. Una pri jed se po la zi od pre tpos tav ke da je
`ivot za pra vo sa mo `ivot ko ji go vo ri ka ko bi mu je zik ko ji
pra ti nje gov tok do ras tao. Lju bav i bor ba se os tva ru ju kao di -
ja log. Na ovaj na~in je opet pre ju di ci ran je dan odre|eni tip
~o vje ka: on ho}e da se izra zi, on mo`e da se izra zi, u sva kom
slu~aju da go vo ri, on je za pra vo ~o vjek tek u je zi ku; pri je
sve ga: nje gov svi jet je svi jet lju di, ~ine ga lju di s ko ji ma go -

Prevod
187
vo ri, on go vo ri i on da ka da se s nji ma ne da go vo ri ti. Po {to
se ~o vjek ov dje mo`e uz di}i u je zi ku, zna~i da mo`e da go -
vo ri i „uzvi {e nim“ je zi kom. ^ak i ono {to se u ~o vje ku de {a -
va, a os ta je ne iz go vo re no i {to je ne mo gu}e izra zi ti, ov dje se
pre tva ra u mo no lo {ki iz go vo re no, kao da je po dvo dna stru -
ja ne is ka za nog `ivo ta za pra vo ta ko|er je zik. Uko li ko se
`ivot u svom dram skom sa mo pri ka zi va nju tu ma~i i tre ti ra
kao ra dnja i izri~it go vor, on se ti me za va ra va u po gle du svo -
je vlas ti te pa si vnos ti: ta pa si vnost: „bi ti no {en `ivo tom“ je
me|utim naj stra {ni je ot kri}e da na{ njeg svi je ta. U tom
zna~enju je pa si vnost te ma re pre zen ta ti vne sa vre me ne li te -
ra tu re, uko li ko ova ne ma izri~ito akti vno-re vo lu ci onar ni ka -
ra kter; u naj ra zli~iti jim kon tek sti ma, u naj ra zli~iti jim ri -
je~ima. Ona je te ma kod Joycea i Döbli na; ona je te ma psi ho -
ana li ze za ko ju je ~o vjek `rtva svog dje tinj stva i dru gar svog
ne ljud skog „Ono“; u fi lo zo fi ji He ideg ge ra za ko ga je `ivot u
ovaj svi jet „ba~en“ i sto ji pod uti ca jem „Se“; ona je te ma mar -
ksi zma, pre ma ko jem ~o vjek bi va „no {en“ ta la som ne hu ma -
ne pri vre de; his to ri zma, pre ma ko jem `ivot pos ta je oba ve zni
ko ri snik vo ka bu la ra ko ji je stvo ren od dru gih; svi jet je su vi -
{e mo}an a da bi se s njim mo glo su vi slo i ra vno pra vno raz -
go va ra ti. Na mjes to ri je~i do la ze sli ke: Odvi ja nje `ivo ta (ko -
ji je pre pu {ten pu kom de {a va nju) dje lu je na fil mu kao ni za -
nje i zgu{ nja va nje vi zu el nog. Ne slu~aj no: jer vi dje ti je pa si -
vni je ne go go vo ri ti; a vi dlji vo je {i ro ko kao svi jet, no u je zi -
ku se uvi jek ~uje sa mo ~o vjek.
Za ci je lo pos to ji `ivot ko ji se ne ba vi ni~im, ve} ga se pro -
tiv nje go ve vo lje pod sti~e na akti vnost ali ne u aktu ne pre ki -
dnog vi|enja. Nes hva tlji va na dmo} svi je ta ili skri ve ni pre -
dmet sa nja re nja ri jet ko se pro ji ci ra ju u sa vr{e no obli ko va ne
sli ke, kao {to se one obli ku ju u go vo ru; pa ipak je ra zvoj od
(akti vnog) go vo ra pre ma (pa si vnom) vi|enju ve oma ka ra kte -
ris ti~an za `ivot, ko ji se shva ta kao pa si van. Ali pri je ne go {to
je „Ber lin-Alexan der platz“ bio fil mo van, ro man je pro go vo rio
o tom pa si vnom `ivo tu bez su bje kta. Ko go vo ri
Ni je to ne ko ko se sje}a u prvom li cu; ni je to obi~ni iz vjes -
ti lac u tre}em li cu; ni je to su bjekt s ne kim dru gim su bje ktom
u sku~enom i hu ma nom pros to ru di rek tnog raz go vo ra. Ni ko
ne go vo ri, ni ko je zi~ki ne obli ku je; jer `ivot, do ko jeg je je zi -
ku ov dje sta lo, i sam je bez su bje kta i li {en je for mu la ci je.

188 Prevod
3 Usp. Freudova razmatranja
jezika simbolike
(Werke III, str. 295); taj
jezik je ne-gramatički,
jedna te ista slika
reprezentira aktiv i
pasiv, ona je prema
tome uglavnom infinitivna.
Uko li ko se je zik, ar ti ku li ra ni go vor ovom `ivo tu `eli pri la go -
di ti, on se mo ra li {i ti for me, preo bra zi ti una trag, po no vo pre ves ti
u `ivot: umjes to na je zi ku `ivo ta, `ivot se sa da jo{ je dnom
odvi ja u je zi ku je zi ka. Bez ob zi ra na sin ta ksu, jer `ivot je nesin
ta kti~ki, a bez po {ti va nja nje nih ta~aka – on ide da lje; bez
strplje nja za nje nu pe dan te ri ju zao kru`enos ti – on je ne po -
ve zan. Da kle bez su sre tlji vos ti pre ma je zi ku, jer sa da je je zik
taj ko ji `ivo tu pra vi us tup ke.
On (je zik) se sa da tu ot pri li ke pos tav lja na mjes to po gle -
da. Ne ma dvo ta~ke ko ja na sil no pro bi ja je din stvo po gle da i
svi je ta, ne ma oka ko je go vo ri „vi dim“. Za to i ne ma opa`aja
ko ji bi bio na zna~en for mu la ci jom „Bi ber kopf je vi dio“. Je zik
pos ta je di re ktan ({to ne ma ni ka kve ve ze s „di rek tnim go vo -
rom“ u uobi~aje nom smi slu). On sa da ne go vo ri ni o
vi|enju ni ti o vi|enom, ve} on go vo ri vi de}i; ono {to go vo ri
je ono vi|eno. Po sli je ta~ke je to vi|eno nes ta lo i pro {lo:
„Po li caj ci sad ima ju pla ve uni for me.“ Ko go vo ri Ni ko, ni Bi -
ber kopf ne go vo ri, on vi di. – „Bi ber kopf, zbu njen do dna
svo je du {e, posr}e.“ Ova sin ta kti~ki ko rek tna re~eni ca je ne -
{to kao pu ko uvje ra va nje, sve os ta lo je pre pu {te no ~ita ocu.
Umjes to to ga je zik se ra zbi ja, ni ma lo dru ga~ije od ne-sin ta -
kti~kog sta nja, ko je je nji me izra`eno, on sam po~inje da
posr}e, gu bi ra vno te`u, tu je, a ipak i ne gdje dru gdje i su -
prot stav lja se ne koj ne pos to je}oj gla vnoj re~eni ci: „Ako pas
s ko ba si com sko~i pre ko jar ka.“ 3 Pred o~ima sa kri ve nog Re -
in hol da Franz tu~e dje voj ku Mi eze, s ko jom se ovaj (Re in -
hold) htio na ve li ko hva li ti: „Fran zu Bi ber kop fu, Li eber kop -
fu, Zi ber kop fu ...“ Bi ber kopf vi {e ni je Bi ber kopf – „on ne ma
ime na“ – zbrka za hva}a i je zik. Bi jes zbog nje go vih uza lu -
dnih po ku {a ja pre no si se u ro ti ra ju}u i bes ko na~nu bro ja li -
cu: „koc hste Sup pe Fräule in Ste in; kri eg ich’n Löffel Fräule in Ste -
in; koc hste Nu deln Fräule in Ste in itd.“( „ku ha{ li su pu, go spo|ice
Ste in; ho}u li do bi ti ka {i ku, go spo|ice Ste in;ku ha{ li re zan ce go -
spo|ice Ste in itd“). ^es to se je zik ne pre tva ra sa mo u ne ku
po je di na~nu li~nost ve} u si tu aci ju kao cje li nu, ~iji je do -
ti~na li~nost sa mo dio. Tu su pre uze ti „su bjekt“ i pre uze ti
„objekt“, kao i stvar no iz go vo re na ri je~, me|uso bno po mi -
je {a ni ili su po ve za ni u lan cu mi ni ja tur nih re~eni ca; jer si tu -
aci ja u se bi is to vre me no obu hva}a ~o vje ka i stva ri i go vor.
Tu na pri mjer po~inje go vor s onu stra nu prvog i tre}eg li ca

Prevod
189
(„i ode. I mir no ode. Mir no i po la ko niz ste pe ni ce.“), pre la zi u
mo no log („sa mo ne ka me po ju ri, ne}e se usu di ti“), da bi na kra -
ju za vr{io s uobi~aje nim pri ka zom u tre}em li cu („a pre ko pu -
ta je... is tru sio... ra ki ju“).
Sa zas ta ju}im, is pre ki da nim ili ne mu {tim `ivo tom zas ta je
i je zik, ali bez dan ko ji se tu otva ra je bez dan u svi je tu. U tre -
nut ku kad po~inje ni {ta, je zik se vra}a, vra}a se na trag na
oba lu biv stvu ju}eg, fa bri ka ma i `ivo ti nja ma, ne ro|enim i
umrlim, akci ja ma i tem pe ra tu ra ma iznad Islan da. Sa mo u be -
spo mo}nos ti on os ta je ne ime no van – jer je zik je pre tvo ren u
`ivot i svi jet, a ne u ni {ta. Ta ko za obi la zi bez dan i je dnos ta -
vno ga izos tav lja; ma gdje bio, taj ni gdje ni ko me ne ne dos ta -
je, ni je vri je dan po me na. – Sli je di ne vje ro va tna pri~a o uto -
plje ni ku Bor ne ma nu po ime nu Fun ke. Njoj vi {e ni je po tre -
ban go vor nik. Ne pres ta no se u vi {e na vra ta po jav lju je sa ma
od se be, kao da `eli da pre du pre di even tu al ne brbljiv ce. Nju
ne pri po vi je da ~o vjek, i ni ko ne bi mo gao pro gu ta ti njen be -
smi sao, sva ko bi je mo rao prvo pre`va ka ti. Ta ko se ona i u ro -
ma nu bez ika kve pri mi sli jav lja vi {e pu ta. Nje na u~es ta lost je
dio nje. – Da, ~ak tek sto vi ko ji su u ovaj ro man umon ti ra ni,
vre men ske pro gno ze, re cep ti i pi sma, preo bra`ava ju se tu,
po {to se ~itav svi jet preo bra zio u je zik. Sa da su sve to tek sto -
vi u tek stu, a ne vi {e tek sto vi u svi je tu. Na ki os ku vi si go vor
kan ce la ra, su mnje, na de i `elje za do bar `ivot li je pe Ba var ske.
Ni gdje se ne ka`e „Franz ~ita slje de}e“, mi tek st ~ita mo za je dno
s njim. A ovaj ni je ni {ta dru go ve} ~ita nje is tog. Po {to Bi ber -
kopf po~inje bri`lji vo, tek st to ~ini do slo vno. Ali ubrzo Bi ber -
kop fu pos ta je do sa dno, i na ma za je dno s njim, a s njim i tek -
st: sa da i on sam pos ta je do sa da ko ju sam proi zvo di, me|uso -
bno os ku dno po ve za ni ukra si go vo ra se raz dva ja ju, ri je~i
po~inju da igra ju da bi se svo jom osa mos ta lje nom aso ci ja ti -
vnom sna gom po tpu no ra zi {le u pra zni nu otvo re nog be smi -
sla: „Dje lo ~o vje ka...fra gmen tar no dje lo ... ispu ni ti mjes to... sre}a
na Va {em bu du}em stre mlje nju. @ivi, kao {to stre mi{ i `eli{ da si
jeo.“ Se rio zno za po~et go vor za vr{a va ras pre ma njem trpe ze;
a go vor nik, po~e tno jo{ vi dljiv, nes ta je me|u div lje ras pr{e -
nim ri je~ima, ko ji ma vi {e ni je po tre ban go vor nik.
Ova igra ri je~i me|utim u je dnom sa svim dru gom kon -
tek stu po pri ma pri ka zi va~ku fun kci ju, svo ju vlas ti tu is ti nu.
Ona sa vla da va ota lja va nje `ivo ta i pros tor nog svi je ta. Pu ka

190 Prevod
pa ra lel nost zgra da mo`e se imi ti ra ti pa ra lel no{}u ime na, ali
ne i put, pre laz je dne ku}e u dru gu. Niz ri je~i „ Wac hge sel -
lschaft ... Wac hsmann als Er zi eher ...Flac hsmann als Er zi eher, ...
Was chan stalt ...“ ne in ten zi vi ra slu~aj nost stvar nih pre la za u
pros to ru. Tra fi ka i pe ka ra u su sjed stvu ne ma ju me|uso bno
ni ka kve ve ze, sa mo za je dni~ki pre gra dni zid; i taj zid pre tva -
ra igru ri je~ima s nje nim kom ple tnim be smi slom za je dni~kih
slo go va u ele men te je zi ka.
Pre di ci ra ju}a, zao kru`ena re~eni ca pos ta je be smi sle na
ako ne sadr`ava ni ka kav is kaz o stva ri ma. Jer o stva ri ma
mo`e go vo ri ti sa mo onaj ko ji za njih fi ksi ra ove ili one oso bi -
ne, ko ji od njih `eli ovo ili ono. Bi ber kopf me|utim od stva -
ri ni {ta ne `eli, on je na pro tiv nji ho va `rtva; i uko li ko one ni -
su ni {ta ve} su sa mo „tu“, ne raz dva ja ju se u dvos tru kost su -
bje kta i pre di ka ta. Tu ne spo so bnost ci je pa nja u je zi ku je zi ka
pos ti`e obi~na ri je~ ko ja ne {to ime nu je. U nje nom ime nu ko je
ni {ta ne ka zu je, ni {ta dru go ve} sa mo se be, stva ri se pred -
stav lja ju, pos tav lja ju se na put, os ta ju ne po di je lje ne, sro dne
sli ka ma, ko je is to ta ko odra`ava ju je zik sam i nje go vu egzis -
ten ci ju i ko je odbi ja ju sva ku di obu. Ako stva ri pro`ima ju Bi -
ber kop fa, to nji ho va ime na ipak ni su ma nje po vr{na od stva -
ri. Dok se re~eni ca sa svo jim pre di ka tom vra}a ka su bje ktu i
do ti~nu stvar odre|uje, oko ime na je pra zni na i do men bes -
ko na~nog bro ja dru gih ime na. Kao {to se kroz gla vu Bi ber -
kop fa s na zi vi ma „Schuh ges chäft, Hut ges chäft, Glühlam pen“
odvi ja bi jeg zgra da i uli ca, ta ko sad nas is tim re do slje dom
pro`ima bi jeg ime na i mi sli. Bi jeg mi sli je bi jeg zgra da i uli ca
u me di ju je zi ka. A bi jeg ri je~i nas na vo di da za bo ra vi mo da
je je zik je zik – a i ono ne mu {to odje ku je kao je zik, i to ne sa -
mo u ro ma nu. Ve} sam preo bra`aj ri je~i pri pre ma stvar nost,
~es to je to na ra vno preo bra`aj u ni je mu ri je~: u pi smo, eti ke -
tu, na tpis na ra dnji i iz vje {taj o vre me nu. Ali sad sva ka stvar
{to jes te, pos ta je `rtva svog ime na, po is to vje}uje se s njim,
pos ta je mu sli~na. Ju tar njim no vi na ma ko je su ve} iza {le
pret ho dne ve~eri po sra mlje no sli je di stvar no ju tro – „na
po~et ku je bi la {tam pa a on da se po ja vio svi jet“ (Karl Kra us). Sli -
je de}i po slu {no {tam pa nu na ja vu „Ro sen tha ler Platz, Wit te -
nau, Nor dbah nhof i sl.“, li ni ja tram va ja br. 69 pre la zi svoj put,
i to je pro vje ren pri mjer. U iz vje {ta ju o vre me nu odra`ava se
hi ro vi tost gra da, `elje zni~ke sta ni ce se na nje gov mig pre -

Prevod
191
trpa va ju, kva li te ti trgo vi na odra`ava ju se u nji ho vim na tpi -
si ma stvar ni je i bo ga ti je ne go na pro daj nim tez ga ma: ne sa -
mo u ro ma nu, je zik uzi ma stvar pod svo je i pri ka zu je ju. A
uko li ko se je zik ro ma na pre ne se na ime no va nje i ci ti ra nje
ka ko bi se ozna~ila sa ma stvar, on sa mo pre uzi ma ri je~ ko ju
mu je do ba ci la stvar nost. Je zik ne odra`ava stvar nost, on ~ak
fun kci oni ra kao ona.
Ime ozna~ava stvar. Ali ~emu ime, ako se ta stvar Bi ber -
kop fa uop}e ne ti~e, ako lju di, zgra de i vo da ni su nje go vi
Oni su sa mo tu. ^ak su i nji ho va ime na vi {e ne go odre dni ce
nji ho ve egzis ten ci je i ne po ga|aju vi {e u sr` te egzis ten ci je.
Franz spo mi nje ovo i ono, ali poj mo vi ma „ku}a“ i „pro zor“
ne evo ci ra se stra va, ko ja bi se po tpu nim ime no va njem tre ba -
la otje ra ti. Bi lo „ku}a“, bi lo „pro zor“ – da uop}e pos to ji ta ko
ne {to kao ku}e i pro zo ri, i ve} to nji ho vo pos to ja nje stva ri
ispu nja va stra vom, iako je sve mir no, ma ka ko stvar ko ja je
otje lov lje nje pos to ja nja, bi la ba nal na i be zo pa sna: „Iako je ta -
ko, iako ste sa mo vo da, vi ste sa bla sne.“
Preo bra`aj una trag ne tra je za stal no. Je dan dio ro ma na
sas to ji se od iz vje {ta ja, hro ni ke, pi ta nja, opo me ne, op tu`be.
@ivot ko ji `ivi Bi ber kopf, i nje mu je sa mom do du {e ne ja san,
ali u po za di ni nje ga i nje go vog `ivo ta ~u~i ne {to tre}e, ano ni -
mna in stan ca, ko ja za va ra va i ko ja po vre me nim po vi ci ma
kroz {u plje zgra de u `ivot uno si strah („Pa zi se, Franz“) ili ga
je dnos ta vno u pro la zu pi ta („Stra {no, Franz, za {to stra {no“) ,
ili ga po ni`ava („Uz di sa ti mo`e i bo le sni mi{“), da bi se na kra -
ju opet po vu kla. Sa mo ta in stan ca, pred ~ijom je osu dom nje -
gov `ivot od go vo ran, mo`e taj `ivot shva ti ti do slo vno, sa mo
ona ga mo`e re zi mi ra ti, sa mo ona, kao tre}a li~nost, o tom
`ivo tu mo`e svje do~iti u tre}em li cu. “Ko go vo ri“, pi ta Hi ob
na onom ispi tu, dok gla so vi do nje ga do pi ru ni ot ku da. To je
in stan ca, ko ja `ivot stav lja u nje gov vlas ti ti ne red i is ku {a va
ga, kao da se taj `ivot na mjer no sam pre op te re tio; ta in stan -
ca, ko ja `ivot za us tav lja i po no vo ga pu {ta, da bi ispi ta la ka -
ko je sa vla dao le kci ju ko ja mu je bi la za da ta. Ali ~ak i toj ano -
ni mnoj in stan ci na kra ju izmi~e knji`e vni nje ma~ki. Je zik se
in fi ci rao svo jim obje ktom. A tre}e li ce, ko je Bi ber kop fu os ta -
je blis ko, ka ko bi ga dr`alo na oku, ni je duh ~ita vog svi je ta,
ve} duh je dnog ve oma lo kal nog mi ljea: ono go vo ri ber lin -
skim di ja le ktom. Bog mo ra od go vo ri ti ona ko ka ko mu se Ber -

192 Prevod
lin~anin obra}a. Ime je stvar; kad je Bi ber kopf „pro tje ran“, on
„ipak ne odla zi“; ne sa mo da to dru ga~ije na zi va. I uko li ko
tre}e li ce ho}e Bi ber kop fa da ime nu je, uko li ko ho}e da o nje -
go vom `ivo tu is pri~a je dnu mo ral nu pri~u, on da }e i ono bi -
ti pri si lje no da se spus ti na ni vo Bi ber kop fa, pa }e i nje gov je -
zik bit preo bra}en una trag.
III. [ta je
„On uspos tav lja ~u dno va te odno se, po ve zu je ono {to se
me|uso bno ne po dno si, ali ipak ta ko da u sve to upli}e je dnu
taj nu eti~ku nit.“
Go et he o Je an Pa ulu
„Ima tu sva {ta“: ovim je ma la pri~a o Bi ber kop fu
ugra|ena u okvir ro ma na „Pla ni ne, mo ra i di vo vi“. ^inje ni -
ca is to vre me nos ti, pa ra lel nost svih stva ri iza zi va kod Döbli -
na me ta fi zi~ku pa ni ku. [ta iza zi va strah To, da u je dnom is -
tom sje ci {tu vre me na svi je ta, u is tom sa da to i to i to jes te tu,
da se to i to de {a va, da uprkos ge ne ral nom na zi vni ku „sa da“
sva ko bi}e, sva ki po je di nac ko ji otje lov lju je svi jet, `ivi mi mo
svih os ta lih ko ja su tu, da je dnos ta vno po red njih pro la zi; i
ta ko je za pra vo ve} „pro la zan“ i pri je ne go {to je – u
uobi~aje nom vre men skom smi slu – pro {ao; da kao smrtno
bi}e os ta je na pu {ten od svi je ta; da cje li na bit ka, ko ja je o~i -
gle dno na zna~ena i odre|ena sve obu hva tnom ri je~ju „sa -
da“, os ta je ima gi nar na; ima gi nar na „po se bi“, jer se upra vo
ta cje li na bit ka, da bi bi ti sao, ras pr{u je u bez broj po je di -
na~nih bi}a, ko ja su o egzis ten ci ji (onih dru gih) me|uso bno
ne oba vi je {te na. To po je di na~no sta nje bit ka za pra vo je me -
ta fi zi~ki skan dal ovo ga svi je ta. Sa svim je sve je dno, da li je
tu ri je~ o po je di na~nos ti stva ri u pri ro di, o po je di na~nos ti
`ivo ti nja ili lju di: sva ko bi}e je ono sa mo a ne ne {to dru go,
upra vo to ga a ne ne kog dru gog da na, tu ili ta mo gur nu to u
os tva re nje. Sva kom se to mo glo de si ti ra ni je ili ka sni je ili ne
de si ti mu se ni ka ko. Ta mo le ti je dan bum bar: „Nje go vi ple -
men ski sro dni ci, sro dni ci po ro du i po vrsti su mrtvi, ve} su
mrtvi ili jo{ ni su ni ro|eni ... ne znam za {to upra vo ovaj.“
Sva ka po je di na~na in di vi dua dje lu je kao `rtva prin ci piae in -
di vi du ati onis: pros tor i vri je me, kroz ~ije or di na te se vrsta di -
je li i ra spa da u iz gu blje ne pri mjer ke.
Zas ta ti kod sva kog po je di na~no ne bi se mo glo iz dr`ati.

Prevod
193
Sve is to vre me no po zi va odmah i s is tim pra vom na tra`enje
spa sa u ri je~i. A prav da ne zna ko me da da de pre dnost i ko -
ga da pus ti da joj se po imen ce pred sta vi: „to su mu {kar ci, `ene
i dje ca ... sve njih na bro ja ti i opi sa ti nji ho vu su dbi nu je te {ko ... a {ta
se tek u nji ma zbi va, ko bi sve to is tra`io, bi lo bi to je dno go le mo
prevod.“ Sva ko bi}e je pro ma {aj dru gog, a po zva ti sa mo je -
dno, zna~i za ne ma ri ti i osu di ti ono dru go. – Ali ni su to sa mo
stva ri ko je se gu be u pa ra lel nos ti i ko je se bi me|uso bno ne
jam~e egzis ten ci ju, a tra`e da ih se spo me ne i spa si u ri -
je~ima: i sam spa si lac za hti je va ga ran ci ju u stva ri ma: on nas -
to ji da ga svi pri mi je te, da ga svi pot vrde; jer uko li ko ga za -
bo ra vi i pre {u ti ma i je dna je di na stvar, sa sta no vi {ta te stva ri
zna~i: ne-bi ti. Ali to „sa da“, for mu la po ve zi va nja za sve {to
pos to ji, ne os tva ru je ono {to obe}ava; ona is to vre me no os ta -
je u for mal nos ti ti pa ra lel nos ti.
Ta ko strah od Spi no zi ne je dnad`be de ter mi na tio = ne ga tio
ugro`ava ~itav ovaj ro man, ko ji ne ba{ do bro vo ljno os ta je
sa mo kod svog je di nog obje kta = Bi ber kop fa. Ovaj je
me|utim, kao po je di nac, ve} una pri jed kri vo tvo re nje svi je -
ta. S dru ge stra ne, go vo ri ti je mo gu}e sa mo pod uslo vom da
se go vo ri o ne~emu, o ne~emu po je di na~nom. Uto li ko je ve}
sva ki go vor kri vo tvo re nje. Ovaj pa ra doks je ne {to {to se
mo`e uspo re di ti s me ta fi zi~kom di ja le kti kom in di vi du aci je
ko ja go vo ri da ni {ta po je di na~no ni je „svi jet“, ali da s dru ge
stra ne svi jet jes te uto li ko, uko li ko se on os tva ru je u bez broj -
nim pri mje ri ma po je di na~nog. Ve} i me tod pro vla~enja i
ra{~la nji va nja aso ci ja ti vnih ni ti kroz ~itav ovaj ro man je
znak ove di ja le kti ke: sva ka tre nu tna i po je di na~na aso ci ja ci -
ja je nu`no i pro tiv vo lje uvi jek ve za na za ne {to, za po je di -
na~no i odre|eno; ali to {to odre|uje je nes tal no; ono se ne
mo`e odr`ati u svom iden ti te tu, ono je di ja le kti~ko, uki da
sa mo se be – do du {e ne preo bra zbom u svo ju dru gost, u svo -
ju su pro tnost, ali ipak pro mje nom bo je u ne {to dru go. Aso -
ci ja ci ja je po ku {aj da se cje li na da je kroz po je di na~no; na ra -
vno cje li na ha osa – u to me se ra zli ku je smi sao ove di ja le kti ke
od svih do sa da{ njih fi lo zof skih, u ko ji ma po je di na~no tre ba
da odra zi cje li nu sis te ma. Aso ci ja ci ja je uvi jek ve za na za po -
je di na~no. Ali sve obu hva tna je ipak tek kao la nac aso ci ja ci ja;
i ona je ta ko je di ni pra vi na~in pred stav lja nja svi je ta, ko ji u
svo joj vi {es tru kos ti kao da je u opre ci sa sva kom te ma ti kom.

194 Prevod
Svi je tu je : ka ko u ro ma nu „Pla ni ne, mo ra i di vo vi“, ta ko i u
ro ma nu „Ber lin-Alexan der platz“ (u je dnom ina~e sa mo u fi -
lo zo fi ji po zna tom smi slu) te mat ski sta lo do svi je ta uop}e, a
ne do Bi ber kop fa. Ali ono pred ~im se fi lo zo fi ja uvi jek za us -
tav lja, pred ~im se ona mo`da mo ra za us ta vi ti: pred stvar -
nom in di vi du aci jom - i tu se ro man odlu~uje na skok. ^ak i
o pror je|iva nju i sa mo di obi svi je ta u vrste i po je di na~na
(bi}a) fi lo zo fi ja go vo ri jo{ uvi jek sa mo uop}eno, po je di -
na~no u naj bo ljem slu~aju uzi ma kao pri mjer i po ja{ nje nje
ge ne ral nog, dok se s po je di na~nim prin ci pi jel no mi mo ila zi.
Ro man me|utim uprkos svo joj na mje ri da pri ka`e svi jet za -
is ta us ka~e i u po je di na~no, kao {to to ~ini i sam svi jet ko ji u
sva kom od svo jih izo li ra nih di je lo va odus ta je od svo je cje li -
ne, za bo rav lja ju i pro pu {ta. Ipak je svi jet uvi jek i bi lo ka da,
uvi jek ne gdje, i ma gdje bio, on je in kor po ri ran u po je di -
na~nom. Ovom se pro pus tu sa da pri dru`uje i je zik. On po -
dra zu mi je va svi jet a ka`e Ber lin; on po dra zu mi je va lju de a
ka`e Bi ber kopf; pa ipak se Bi ber kof ne svo di na pu ki pri mjer
svih lju di – kao ni os ta li pri mje ri, u ko ji ma se is ka zu je vrsta
i ko ji su svu da na oko lo. Bi ber kopf je pri mjer sa mo u mo ral -
nom smi slu: u smi slu „ta ko vam je svi ma“.
Iz pa ni ke pred is to vre me no{}u, iz ne~is te sa vjes ti zbog
pro pus ta svi je ta proi zla zi aso ci ja ci ja. Ali ima ne~is te sa vjes -
ti i zbog pro pus ta po je di na~nog, aso ci ja ti vno ka ja nje ko je
se s ve li kom mu kom vra}a na pra vi put. Kao {to po je di -
na~no, u ~ije okvi re ro man us ka~e u vi {e na vra ta, ni je sa mo
pu ki pri mjer, ta ko ono ni je sa mo tre nu tno. Za po je di na~no,
u ko je se svi jet za li je}e i u ko jem se otje lov lju je, ipak je ka -
ra kte ris ti~no re la ti vno tra ja nje: ono tra je odre|eno vri je me,
ono pro`iv lja va je dan `ivot. Aso ci ja ci ja, me|utim, ko ja po -
je di na~no sa ci ljem da uho da nim pu tem sti gne do naj -
va`ni je te me: a to je svi jet, pro vje ra va uvi jek sa mo na sum -
ce, ~ini to na {te tu nje go vog re la ti vnog tra ja nja, a ti me se is -
to ta ko mi mo ila zi i sa svi je tom. Jer ovaj os ta je u po je di -
na~nom, kao po je di na~no u ko jem on ima iz vje sni rok tra -
ja nja. Aso ci ja ci ja se pre ma to me mo ra jo{ je dnom vra ti ti na
po~etak i kon cen tri ra ti se pro {lost: Bi ber kopf, ko ji neo -
dlu~no obi la zi oko Mi ezi ne ku}e, okre}e se i odla zi. „Odla -
zi, go vo ri ku ku ri ku.“ Iz ri je~i „ku ku ri ku“ izli je}u sve mo -
gu}e vrste ko ko {a ka, ko ko {a ka po sma tra nih iz svih aspe ka -

Prevod
195
ta, od pi li}a za pe~enje do no}nih pti ca. Upla {e ni od ovih,
sa da se jav lja ju nji ho vi naj da lji sro dni ci, mo ni ali, „nau~ni ci
ih na zi va ju blis ta vim fa za ni ma“ – i sad smo ve} u In di ji – tu
po~inje aso ci ja ci ja; kao da se ka je, je zik kri ti ku je zna nje
svo je lu ta ju}e aso ci ja ci je kao „bi bli ote kar ske mu dros ti ... za
Ber lin ... pri li~no bes ko ri sne“. On se do du {e ne vra}a odmah
Fran zu, a za obi la zni ce pre ko kla oni ce i Hi oba su jo{ je -
dnom po ri oman ski re ci di vi je zi ka, jo{ je dnom pu to va nja
bez odre|enog ci lja.
On ne pu tu je, on os ci li ra, po {to is to vre me no `eli da bu -
de svu gdje; ta ko, dok sva ku po je di na~nu te mu iz bje ga va,
kru`i na oko lo u sve mu i sva kom, da bi u je dnoj re~eni ci, ili
ba rem u je dnom odlom ku sa`eo ono {to se ra spa lo u ne sa -
svim kon kre tnom, odno sno ne po tpu no zao kru`enom svi -
je tu. Ili ka da on u ne pre gle dnom mno{ tvu sve ga, {to tu ima,
tra ga za Bi ber kop fom, a ot kri va ga sa mo s mu kom, mo`da
slu~aj no ili ga ne na la zi ni ka ko. Re fle ktor ko ji pre tra`uje ho -
ri zont sa da{ njeg kli zi pre ko mno go to ga; nje go va ku gla is to -
vre me no obu hva ta ono blis ko i ono da le ko. Mno go to ga os -
vje tlja va pro tiv svo je vo lje; mno go to ga izvi to pe ru je: `ivo -
to pi se ne po zna tih bi}a na ko je na ila zi nje go vo svje tlo os vje -
tlja va kao sli je pe uli ce ko je tek na tom udar nom svje tlu po -
ka zu ju svo ju sje no vi tost. ^es to mrlja svje tlos ti iz bli zi ne os -
vje tlje nog va tro-otpor nog zi da pres ka~e u pra zno da bi je -
dva pri mje tno u da lji ni blje snuo zid obla ka. Po ne kad se sa -
svim za bo rav lja; ne mi ran, u pro la zu po red sve ga {to jes te, a
{to }e is to vre me no bi ti, zadr`ava se u pra znom: „Ne ma ra -
zlo ga, ba vi ti se ti me, gdje smo to Mi“ ...“I ne ma, jer ne
znam ko je umro.“ Po vre me no on okli je va, ne zna da li da
os ta ne tu ili ta mo: di vno je iznad Bo spo ra, pri „u`are noj vi -
jes ti“ od Tro je do Gr~ke; osvi je tlje no za svi je tli; ri je~ ko ja je
ot pri li ke pa la, uz di`e se do di ti ram ba.“ –
Je zik ko ji se preo bra tio una trag ne os ta je ni od ~ega po -
{te|en, ni {ta mu ni je la k{e ne go svi je tu, ko ji se ne cen tri ra u
Re in hol du i ko ji se izme|u os ta log os tva ru je u ba ga te li Bi -
ber kop fu. Ni {ta je zi ku ni je la k{e ne go onom {to tra`i, ko ji
pre ko trga, pu ta i za obi la zni ce ko ja pro la zi po red mno go to -
ga, go re i do lje, na slu}uje Fran zo vo skro vi {te. Uvje ra va nju
da se Bi ber kopf na la zi sa kri ven u Li ni en straße x 5, ne bi smo
po vje ro va li; bio bi pro na|en ve} kroz pri~u. Pa iako ga ni ko

196 Prevod
ne tra`i, re do vi ku}a i je zi ka ne pres ta ju, sve dok ga ne na|u.
To je za is ta prevod za se be pri je ne go {to bu de ot kri ven: „ru -
ko vet lju di oko Alexa“. Vi dje ti Bi ber kop fa di rek tno o~ima,
di rek tno ga na}i, zna~ilo bi kri vo tvo ri ti ga; on je „izme|u os -
ta log“ a nje go va me ta fi zi~ka be zna~aj nost, kao dio nje ga, bi -
la bi iz gu blje na; ka da bi upa dao u o~i, pri vu kao bi po gled, a
on ni je sa mo ono {to mu se de {a va, ve} i ono s ~im se ni ka -
da ni je su sreo: upra vo to na ju da lje ni je mu da je nje go vu pra -
vu ogra ni~enost. Dok sve to ne pro|emo, ne na la zi mo ga.
Ne ga ti vno te olo {ki me tod, za us tav lja ti se na svim mjes ti ma,
na ko ji ma se on ne na la zi, na bro ja ti sve stva ri ko je ni su on,
ne sa mo da ga izos tav lja, kao ru pu svi je ta; on }e bi ti jo{ je -
dnom stvo ren iz sve ga {to ga ~ini, i sve }e bi ti po bro ja no pri -
je ne go {to se sti gne do pri~e o nje go voj ma loj ve li~ini. Iz da -
le ka do la zi ri je~ sa zra kom sun ca: „pro tu tnjao je po red zvi -
jez de X, sun ce si ja ve} mi li oni ma go di na, od vre me na mno -
go pri je Ne bu ka dne za ra, od pri je Ada ma i Eve ... i sa da ono
si ja u ovu ma lu pi vni cu.“
Ovim tra`enjem – ne ri je~i ve} stva ri – sva ko dne vna fun -
kci ja je zi ka je po sve is klju~ena. Jer u `ivo tu i za `ivot su pred -
sta va i ri je~ upra vo mo gu}nost da se do ka`e da je od sus tvo
stva ri, nje na dis tan ca i pri kri ve nost za pra vo la`. Pred sta va i
go vor se ne po sre dno i bez za obi la`enja „usre do to~uju na te -
mu“ ; ri je~, ko ja ne {to zna~i, je zik, ko ji o ne~emu go vo ri, po
pra vi lu ne tre ba ni da tra`e ni ti da na la ze – fan tom is pri~anog
se po jav lju je ni ot ku da i ni je mo prko si svo jom izne na dnom
po ja vom. Ali ov dje je zik ne pred stav lja `ivot {to go vo ri, ve} i
onaj ne mu {ti `ivot; ovaj `ivot, ko ji je uda ljen od sve ga {to ni -
je on sam, mo ra pre}i dis tan cu da bi bio kod onog dru gog.
Je zik mu ko trpno na la zi put do Ov dje; mu ko trpno do Sa -
da. On lu ta ka ko u vre me nu ta ko i u pros to ru: u svo joj ra dos -
ti {to `ivot Bi ber kop fa sad za is ta po~inje – a ono {to je bi lo
pri je to ga – on vra}a u di vo tu vrto va ra ja. Ali stva ra nje svi -
je ta, ukra {e nog sun cem i mje se com, i otva ra nje svjet ske
izlo`be Ber lin, na go vi je {te no zas ta vi ca ma ga so vo da i pod ze -
mnog ko pa, pos ta ju je dno u ve li kom odu {ev lje nju po~et ka.
Je zik lu ta, ali u tom je lu ta nju sre}a je zi ka. Mo`da on sva ki
put na mje ra va da do spi je di rek tno ov dje ili ta mo, do Bi ber -
kop fa ili do Re in hol da, ali nje go va ne obuz da na te`nja za ski -
tnjom na ru {a va si gur nost pu ta i ci lja. Ovim na ru {a va njem je -

Prevod
197
zik ne sa mo da po ga|a sve ta~ke svi je ta, umjes to je dnog
sku~enog sre di {ta Bi ber kop fa, on tim po ga|a i sam `ivot. Jer
pro la`enje i pro na la`enje onog {to se ne tra`i je ka ra kter
`ivo ta, ko ji ve}inom ne ma do vo ljno vre me na ni strplje nja ni
pri li ke ni odre|enos ti `elje da do spi je upra vo ta mo gdje `eli.
Fa kti~ki po kre ta~ki me ha ni zam je za pra vo igra za mje ne:
„Mo gla bih na mrtvo izlju bi ti li ma ra, to li ko vo lim Fran za.“
Kao Döbli nov je zik, ta ko i Mi ezin po lju bac po ga|a po gre {no
mjes to. Mu nje vi ta raz mje na dje vo ja ka izme|u Re in hol da i
Fran za sa mo je izlog ~ita ve te fir me. Sva ki se za do vo lja va,
sva ki je za mje na za onog du gog. Da se tek st ro ma na upra vo
odno si na Re in hol da ili Bi ber kop fa, ni je u ve}oj mje ri slu~aj -
no od ~inje ni ce da li se Fränze ili Cil li na la ze kod Re in hol da ili
kod Bi ber kop fa.
IV.
Ne sje}amo se onih, ko ji su bi li ra ni je;
ni onih ko ji do la ze po sli je,
ne}emo se sje}ati kod onih
ko ji }e do}i jo{ ka sni je.
Pro po vje dnik I/II
Ni je do vo ljno na vo di ti sve {to se do ga|a; re ka pi tu li ra ti
sve ono {to tu ima. Uko li ko su do du {e po je di ne stva ri nji ho -
vim obje lo da nji va njem spa se ne, one na taj na~in jo{ uvi jek
ni su ga ran ci ja. je dna dru goj. Jo{ uvi jek os ta ju me|uso bno
ne usa gla {e ne, mo ra ju se po ve za ti. Uko li ko su pros tor no raz -
dvo je ne, po ve zat }e ih se lu kom is to vre me nos ti; uko li ko su
vre men ski raz dvo je ne mo gu se de {a va ti na is tom mjes tu. Da
is to vre me nost po se bi, ili is ti lo ka li tet zbi va nja po se bi, ni su
do vo ljni da se ono {to je raz dvo je no obje di ni, dje lu je kao ne -
dos ta tnost: oni ko ji su u ne kom po gle du blis ki ipak su raz -
dvo je ni: „sa mo dva bro ja da lje na la zi se zgra da gdje }e ot pri -
li ke na kon ~eti ri sa ta izmi li ti je dan de be li bez {e {i ra i obra ti -
ti se Cil li.“ Franz sto ji ta mo gdje sto ji Cil li, gdje }e ona sta ja -
ti, ali pra zni na izme|u njih se ne mo`e pres ko~iti, sa mo je -
zik to ~ini; jer iako sa mo na tre nu tak, on pred ska zu je do -
ga|anje u tre nut ku ~eti ri sa ta ka sni je: „ona (Cil li) ide da lje,
slje de}eg }e si gur no uze ti, ta kav je dan {uft, taj Franz, pa ko -
snik.“ Po {to ni je do vo ljna sa mo je dna odre dni ca, mjes to ili

198 Prevod
vri je me, je zik u svom tra ga nju za stva ri ma mo`e po go di ti
mjes to, ali pro ma {i ti vri je me. Mo`e za ka sni ti: zbog ru pe na
ogra di gra di li {ta po jav lju je se ro bna ku}a; ali to je tek pri -
vi|enje, kra no vi pro la ze kroz eta`e i trgo va~ki pult, dok na
le te}im }ili mi ma izme|u ta pe ta va tros tal nih zi do va cup ka ju
sa blas ti pro da va~ica. Pod utis kom onog {to ima gi nar no pos -
to ji, i ono naj sta me ni je u oko li ni gu bi sta me nost. Kroz okvi -
re pro zir nih fa sa da zgra da pro la ze vla ko vi su tra{ nji ce, a
tran spa ren tnost stva ri ne do zvo lja va da se na zre nji hov
izvor, ve} nji ho vi slje dbe ni ci. „Ta ko je ra zo ren Rim, Babylon,
Ni ni va ... sve je ra zo re no, za mi sli te sa mo.“ Pa ni~an strah od
pa ra lel nos ti ni je naj go ra; stra {ni ji je u`as pro di ra nja: da je
kran sad ta mo gdje sto ji pro da va~ki pult, da mjes to u pros -
to ru pos to ji i da lje bez one stva ri kroz ko ju je ono bi lo da vno
pro {lo.
Me|uso bna ne usa gla {e nost bi}a zna~i, ka da su u pi ta nju
lju di, ne zna nje. Franz se pra}aka u je ze ru Wan nsee, Mi eze
je oti {la. „Mo`da je oti {la na izlet. Ali nje no li ce je ve} oda -
vno ubi je no, nje ni zu bi ubi je ni, nje ne o~i mrtve.“ Pri ro dnost
da se ne ka ~inje ni ca mo ra sa zna ti da bi tek pos ta la po zna ta,
ov dje pos ta je nes hva tlji va, da ta ~inje ni ca ni je ni {ta dru go
ve} da je „tu“, da se ne mi~e, da nje na ne opo zi vost ne pro -
di re do mi{ lje nja i even tu al nos ti. Ta ko je gro za nad ne usa -
gla {e nos ti stva ri i gro za nad pu kim tu bit kom svi je ta je dna
te is ta. –
Po {to se ri je~ gu bi u vre me ni ma, vre me na pos ta ju pros to -
ri vre me na. Max Rust, ~e trna es to go di{ njak, sje di u elek -
tri~noj `elje zni ci. S tom „ra dnjom“ on ne ma ni ka kve ve ze.
On je dio ono ga ka pi ta la, {to je ro man pri si ljen da pre {u ti. Ali
on mo ra re}i ono {to pre {u}uje. Rust ni je sa mo je dan od onih
ko ji su tu. On je bio, i on }e bi ti. Ne~is ta sa vjest ovog tros tru -
kog pro pus ta ne mo`e se umi ri ti. I na tom be zna~aj nom
mjes tu, od tog slu~aj nog tre nut ka – dje~ak X, tog i tog da na
mje se ca Y, na sje di {tu elek tri~ne `elj zni ce br. Z – go njen je
kroz tu ne le vre me na na pri jed, u `ur bi, da bi sti gao do kra ja,
ispod ze mlje, ispod da nas i su tra zbi va nja u ro ma nu, jo{ da -
lje pre ko ~o vje ka X ; on }e pos ta ti biv {i. Ta mo se je zik pe nje i
izla zi na svje tlo da na. On ima sve kom pe ten ce one in stan ce
pred ko jom se odi gra va `ivot. Os vr}e se una trag, izvi|a~
una trag. Jo{ uvi jek pu tu je vlak do ga|aja, pri bli`ava se, ali on

Prevod
199
se pri bli`ava ono me {to je pro {lo; jo{ uvi jek dje~ak sje di na
svom mjes tu – a ve} je biv {i.
Po {to me|utim sve {to jes te i {ta }e bi ti, ve} ima
„svo je vri je me“, ka da }e bi ti pro {lost, to je hro no lo gi ja vre -
me na pos ta la far sa. Ve} pri Re in hol do voj prvoj po sje ti kod
Mi eze ova in stan ca je dnim po zi vom upo zo ra va na ono, {ta
}e se s nji ma na kra ju de si ti. Zbi va nje ko je tek sli je di sa mo
je ko pi ja oda vno spro ve de ne odlu ke; to {to }e bi ti, tek je na -
go vje {taj ono ga {to jes te. Ta ko sad je zik, ko ji je do sa da stal -
no bio mo no di~an i ko ji je uvi jek sli je dio sa mo je dnu li ni ju
zbi va nja, pos ta je po li fon. Dok Mi eze bi va go nje na i ubi je na,
du bo ki glas ko bi jo{ uvi jek in sis ti ra na onom „Sve ima svo -
je vri je me“ i ~ini da ono {to bi se jo{ mo`da mo glo spri je~iti,
bu de ve} da vno iz vr{e no. Sa da{ njost i fu tur dru gi pos to je u
is tom vre me nu. Na ra vno, da taj du bo ki glas ko bi pri iz vr{e -
nju svog obre da ne zadr`ava do kra ja mir, on upa da u na -
do la ze}i strah od smrti, vri {ti, gu bi ra vno te`u :“Na si lje, na -
si lje ... nje go vo vri je me, nje go vo vri je me .... Sve“; ~ak i nje -
ga kao da da ve, pa od sve ga pre os ta je jo{ sa mo je dva ~uj no
„sve, sve“, kao i upra vo jo{ leb de}a ri je~ one ko ju u tom
~asu ubi ja ju. -
Svi su vre men ski pe ri odi sad pa ra lel ni, aso ci ja ci jom po ve -
za ni s pro {lim. A aso ci ja ci ja, ko ja sve obje di nju je u je dnom
Sa da, je za pra vo es ha to lo {ka. Pa ni~an strah od is to vre me nos ti
tu sad izbi ja po slje dnji put: ono {to je bi lo, {to jes te, {to }e bi -
ti, to pos to ji; ali to je sve me|uso bno ne usa gla {e no, ne u ma -
njoj mje ri ne usa gla {e no i ne po ve za no od pros tor no dis kre -
tnih stva ri i bi}a, ko ja sa da je su, a ipak ni za ko ga ni su uhva -
tlji va. Ona su je din stve na sa mo pred onom je dnom in stan -
com; po {to njen obra~un s nji ma po ga|a u sva ki kut vre me -
na, gla so vi po bu ne se jav lja ju uni so no, a Hi obo va po bu na
od zva nja iz us ta Bi ber kop fa. Sa mo ova in stan ca ko ja je u knji -
zi `ivo ta sku pi la ~ita ve ko lo ne ime na, po zi va po imen ce
umrle i `ive i one jo{ ne ro|ene na za je dni{ tvo pa kla i Stra -
{nog su da i u je dnom da hu po ve zu je one na ju da lje ni je, voj -
ni ke pla}eni ke i san ski lo te, fu ri je i po li ci ju, Mor de caia (bibl.
li~nost, prim prev.) i Re in hol da, Aga me mno na i Mi eze, kur vu
Babylo na i dje cu mla di}a u elek tri~noj `elje zni ci – na kra ju,
svi se oni na la ze u svom div ljem i sto lje}ima spre~ava nom
uje di nje nju; for mi ra ju se u voj sku mrtvih, i ta ko stu pa ju stro -

200 Prevod
je vim ko ra kom „u {es te ro i udvo je i u tro je, mar {i ra Fran cus -
ka re vo lu ci ja, mar {i ra Rus ka re vo lu ci ja, mar {i ra ju Se lja~ki ra -
to vi, ana bap tis ti, svi oni pro la ze i sli je de smrt.“
V.
Ne vi dlji vo kao pro {lo, ne pre dvi di vo kao bu du}e je ono
{to se sa da naj~e{}e iz vla~i na po vr{i nu da bi se u svom pa -
ra le li te tu i pro`etos ti s onim dru gim u~ini lo vi dlji vim. Ta ko
je fa na ta zi ja u uobi~aje nom smi slu, ona {to fra gmen te vi dlji -
vos ti va ri ra i spa ja u ne obi~nu, ali smi sle nu cje li nu, za pra vo
su vi {na. Do vo ljno je ono {to se na pros to mo`e na}i. Lju di
upra vo pre gle da ni ren tgen-apa ra tom `ure pre ko uli ce: „Le`i
li fe tus ~vrsto u svom skro vi {tu ... on {e ta pre ko Alexan der -
plat za.“ Ov dje ni je fan tas ti~no ne {to nes tvar no, ve} upra vo
obrnu to: da je stvar no ta ko ,, da sad 70 cen ti me ta ra iznad
asfal ta leb de ne ro|eni.“ Na ra vno da je u ovom ro ma nu svi -
jet ~es to sa mo vi dljiv; ali po {to Franz s njim ne ma ni ka kve
ve ze, on se odmah po vla~i u svo ju po slje dnju eta pu, u eta -
pu pu kog pri vi da. Ali i ta da se jo{ pod svi je tom po dra zu mi -
je va i ono ne vi|eno, ono {to se ne mo`e vi dje ti. I za to ovaj
ro man naj ma nje pri pa da im pre si oni zmu u ko ji su ga zbog
fra gmen tar nog na~ina pri ka zi va nja po vre me no ubra ja li. Po -
an ti lis ti~ko ra zbi ja nje u okvi ru im pre si oni zma do du {e ra za -
ra po je di ni pre dmet, ali to je uvi jek zbog op ti~kog ova kvog
ili ne kog dru gog odre|enog sta nja, uvi jek ne kog sta nja, ko je
po gled hva ta u je dnom tre nut ku, ~iji okvir taj po gled ne na -
pu {ta.
Ro man ne po zna je okvir i isje~ak svi je ta; ve} uvi jek sa -
mo ~itav svi jet. Iz nje ga se bez pro vje ra va nja odav de i od ta -
mo mon ti ra ne vi|eno. A ipak tu ni je ri je~ o ne koj kom po zi -
ci ji fan tas ti~nog ka ra kte ra. Jer mon ta`a ni {ta ne izmi{ lja, ve}
ot kri va; ona ne kon stru ira ne ka kav u se bi za tvo re ni, uvjer lji -
vi svi jet pri vi da, ve} pu tem mon ta`e onog na ju da lje ni jeg
tek ot kri va pra vi pa ra le li tet stva ri, {to bez kom po zi ci je ne bi
bi lo o~i gle dno, po {to se cje li na svi je ta ne mo`e vi dje ti odje -
dnom. Uto li ko je ova kom po zi ci ja na dre alis ti~ka: tek ona
svi je tu da je is tin sku stvar nost, ona je ~ini stvar ni jom ne go
{to je ona to po se bi u svo joj pro sje~noj vi dlji vos ti. Ona spa -
ja pa ra li zi ra ne no ge ras ko ma da ne stvar nos ti u je dnom sa -
gle di vom okvi ru: ne s ci ljem da ma kro ko smos otje lo vi u mi -

Prevod
201
kro ko smi~kom ve} da onu „ma njka vu bes ko na~nost“ svi je -
ta, nje go vu pre na pu~enost, vi {e sloj nost, proi zvo ljnu is pre -
ple te nost, ne pre gle dnost, ko na~no pre do~i u pre gle dnom
okvi ru. Po red sve mi nu cio znos ti ona ove di je lo ve ne us -
kla|eno stav lja je dan u dru gi, ali to ~ini sa mo to li ko ne us -
kla|eno, ko li ko su oni to stvar no. Ni je re al nost ta ko ja bi va
ne us kla|eni ja, sa mo {to ta ne us kla|enost pos ta je vi dlji vi ja.
Me tod ko ji se za to pri mje nju je je ono {to se u mu zi ci zo ve
“uvo|enje gla so va“. Ono na ju da lje ni je se me|uso bno to li -
ko pri bli`ava, vi {e di men zi onal no de {a va nje svi je ta do ve de -
no je u ne po sre dno su sjed stvo, ta ko da ono ra zli~ito za is ta
zvu~i di so nan tno i tom svo jom di so nan com zas tra {u je. Na -
dre alis ti~ka kom po zi ci ja da kle ni je ni {ta ma nje ne go pu ka
fan ta zi ja, ona je te hni ka pri ka zi va nja svi je ta. I ne dru ga~ije
od fi lo zof sko-spe ku la ti vne ar hi te kto ni ke ona je izlaz iz ne -
dos ta tnos ti ~o vje ka, ~iji sa`et pri kaz („kom pre hen zi ja“) ne
mo`e pos ti}i da ono {to si je ~o vjek kao „ide ju ra zu ma“ pre -
du zeo, ko ji „cje li nu svi je ta“ do du {e mo`e mi sli ti, ali pri ka -
za ti je mo`e sa mo in di rek tno.
Di ja le kti~ki ka ra kter ove umje tnos ti ne sas to ji se u to me
da pos ta ne vi dlji va cje li na sis te ma, ve} upra vo cje li na ha osa.
Ha osa: jer svi jet ni je sa mo pa ra le li tet stva ri, one su, uko li ko
uop}e stu pa ju u kon takt, proi zvo ljno po ve za ne: Ida ne umi re
za to {to ju Franz ubi ja, ve} za to {to sna ga udar ca drve tom,
{to otpor nost ko`nog tki va ima ova kvu ili ona kvu ja~inu i;
drve ta uop}e, ko`nog tki va uop}e. Franz os ta je na dis tan ci, a
s njim i kri vi ca. Me sar ko ji vo lo vi ma odru blju je gla ve, ne
odva ja lu ba nju od vra ta, on ubi ja je dan svi jet; ve dre pa{ nja -
ke, to plu {ta lu, mi ri sno po lje. Nje go vo dje lo je mo}ni je od
nje ga sa mog, ono se pre no si i u dru ge re vi re. „Mi smo na kra -
ju fi zi olo gi je, ov dje po~inje me ta fi zi ka.“ Ali ~ak i taj red preo -
bra`aja gu bi obri se. Jer svi nje ni su pre va re ne sa mo u po gle -
du umi ra nja, ve} i u po gle du onog naj kra}eg ro ka mrtvos ti,
uz po mo} naj sa vr{e ni jeg kom fo ra kla nja one iz `ivo ta, ko ga
ni su ni svje sne, bi va ju di rek tno pre ve de ne u sta nje ku ha ne
po trbu {ni ce.
Sve sti`e svu da, sve pos ta je sve. Sva ko bi}e je nes ta bil no,
nei zba lan si ra no, izne na da se pre vrne i eto ga na ze mlji: stvar
je dne sa svim dru ge di men zi je. U ovoj mno go zna~nos ti u~es -
tvu je i je zik. Fi zi~ko za ka zi va nje Bi ber kop fa je pri va tna bla -

202 Prevod
ma`a, is to vre me no i me di cin ska, stvar ko ja se ge ne ral no
mo`e opi sa ti, kao ta kva ona je ve oma uda lje na od svih bla -
ma`a, a ipak je iden ti~na s tom je dnom ne ugo dnom ~inje ni -
com. Je zik sa svo je stra ne sa da na pu {ta svo je uobi~aje no je -
din stve no sta no vi {te (go vo re nje o ...), pos ta je mno gos tran i
po pri ma vi {e per spe kti va: sva ki aspekt je zi ka pos ta je po se -
bni stil. Bla ma`a ko ja ne `eli po zor nost gu bi se u vrtlo gu be -
smi sle ne bro ja li ce: fi zi olo {ko, ba nal no uz di`e se do uop}enog
tra kta ta ko ji do ci ra i pred stav lja se u vi du upu te za ne ku
vrstu te ra pi je. Ovi tek sto vi su u ne pro mi je nje nom obli ku
pre uze ti iz stvar nos ti i im ple men ti ra ni u ro man, ali ne kao
tek sto vi o se ksu al nos ti, oni u ve}oj mje ri sa mi pri pa da ju spol -
nos ti ne go li njen ja vno-po slo vno-me di cin ski eho, ko ji je po
se bi ve} je zik.
Sve je sve. „Ni je si gur no“, sto ji (u tek stu) pri po gle du na
izla ze}e sun ce „{ta je sun ce....cen tral no ti je lo na {eg pla ne tar -
nog sis te ma ... 3000 pu ta ve}e od ze mlje ...“. Ta stvar sun ce ne
sa mo da do se`e do mno gih stva ri i do pi re u mno ge re vi re,
kao drve ni tu~ak u Idin `ivot, kao sje ki ra u mi ri snu li va du,
ono je mno go to ga i to onog naj ra zno vrsni jeg. A po {to ~o vjek
sun ce vi di kao svje tlo da na a is to ta ko kao zvi jez du, do bi va
vrto gla vi cu. Ta se vrto gla vi ca pre va zi la zi sa svim ra zli~ito.
Naj ra di kal ni je a is to vre me no i naj be zbol ni je po mo}u iz vje -
snih te ori ja ko je pu ris ti~ki uspos tav lja ju red: pos to je dva sun -
ca, dva odvo je na pre dme ta, sva kom pri pa da nje gov me tod, a
pre laz s je dnog sun ca na dru go ni je do zvo ljen. Is to ta ko ra di -
ka lan, ali na mjer no ap sur dan je me tod Pi cas so vog ili Lége ro -
vog sli kar stva. Slu~aj na per spe kti va u ko joj se pre dmet – na
pri mjer kva dra ti~an stol, obnov ljen jav lja kao tra pez – sma tra
per spe kti vom do ti~nog pre dme ta, pri vi dno skra}enje uzi ma
se do slo vno kao stvar no, stol ko ji je izo bli~en u tra pez fi ksi ra
se i u~vr{}uje na ji zra`eni jim kon tu ra ma ta ko da on vi {e
uop}e ne mo`e pre}i u ne ku dru gu per spe kti vu. I Döblin ono
{to se obi~no sma tra hi bri dom pro mje ne na {e per spe kti ve ili
slo bo de na {e po ja ve pre mje {ta u sam svi jet. Ali ovaj se kod
nje ga ne pri la go|ava na sil no je dnoj je di noj je dno zna~noj
per spe kti vi – sva ka stvar jes te {ta vi {e u sva kom tre nut ku
mno go to ga i mno go zna~na je; sun ce pla net, ju tar nja utje ha
i bog He li os. Po put dis kre tnih stva ri u pros to ru is to ta ko i nje -
ne fun kci je sto je je dna po red dru ge, a pa ni ke pred is to vre -

Prevod
203
me no{}u ima dos ta i u je dnoj je di noj stva ri, u ko joj je kao u
ne koj vrsti le}e to mno{ tvo sa ku plje no. Ono pi ta nje: „[ta je
to“, ko je se od Pla to no vog do ba na me}e i upu}uje sva koj
stva ri i sva kom bi}u da ot kri je svo je je dno zna~no [ta, gu bi
sna gu i po la znu osno vu i na kra ju otpa da.
Prva po uka, ko ju je dao ri|oko si Je vre jin Bi ber kopf, ka`e:
Bu di kao {to Ti je ime; „Zna li su za nje ga. Ti si ba ron War ta.
Li je po, re~e on, ja sam ba ron War ta.“ Sva ka je stvar ona kva
ka kvo joj je ime i za ka kvu slo vi. Ta po uka u slu~aju Bi ber -
kop fa ni je mo gla da ti re zul tat. Onaj ko je sam ano ni man, za
to ga i stva ri pos ta ju be zi me ne i ni su ni {ta ve} to – Fran zo va
on to lo {ka {an sa ima svo ju dru{ tve nu po za di nu.
Sva ko dje lo i sva ka stvar je sa da mno go to ga: na is ti na~in,
sva ka je ni {ta. Sva koj se odu zi ma tran spa ren tnost, sva koj se
odu zi ma ime. Jes ti pos ta je gu ra ti na bo de ne ko ma di}e me sa u
otvo re gla ve. Kras ti pos ta je ni je mi tran sport je dne stva ri s je -
dnog mjes ta na dru go, ple sa ti pos ta je be smi sle na pro ce du ra.
Li {e ne svog ime na, stva ri nes ta ju u po lu ta mi. Jo{ su do du {e
vi dlji ve, ali se vi {e ne mo gu pre po zna ti, „mo gle bi se na zva ti
pri vi|enji ma“. Oba vi jen po lu ta mom za je dno s nji ma, lo pov
oprav da va svo je ano ni mne za hva te; i dok po ri~e sva ime na
stva ri, on se sve ti onom svi je tu u ko jem i sam ne ma ime na.
S nje ma~kog pre ve la: Mi ra \or|evi}

204 Biografije
''Gunther Anders (1902 - 1992) je njemački filozof. Kao Jevrej
morao napustiti Njemačku 1933. U SAD-u bio blizak krugu
oko Marcusea i Adorna, ali poslije 1945. nije se vratio u
Njemačku. Neko vrijeme je radio, u SAD-u, kao fizički
radnik. Skupa sa Robertom Jungkom osnovao međunarodni
antinuklearni pokret. Smatra se pretečom egzistencijalizma.
Sam Sartr je kazao kako je Andersov esej Patologija slobode
presudno utjecao na egzistencijalističku antropologiju.
Njegovu studiju o Kafki (Kafka - pro et contra) mnogi
smatraju najboljim tumačenjem Kafkinih djela. Pisao je i o
Brechtu, Celanu, Brochu, Georgu Groszu, Heideggeru itd.
Njegovo životno djelo je Zastarjelost čovjeka, antropološka
ispitivanja posljedica tehnoloških revolucija.''
Ja smi na Baj ra mo vi} ro|ena je 8. 02. 1987. go di ne u Sa ra je vu,
gdje je za vr{i la osno vnu i sre dnju {ko lu. Stu den ti ca je Od sje -
ka za knji`e vnos ti na ro da BiH i bo san skog je zi ka.
Ha ris Ima mo vi}, ro|en 06. 02. 1990. u Sken der Va ku fu. Stu -
di ra na Fi lo zof skom fa kul te tu u Sa ra je vu. @ivi u Ze ni ci.
Al mir Ko lar Ki jev ski, ro|en 1981. go di ne u Ki je vu, op}ina
Trno vo. U Sa ra je vu za vr{a va osno vnu {ko lu, gi mna zi ju te
stu di ra na Fi lo zof skom fa kul te tu, od sjek fi lo zo fi ja. Obja vio
zbir ku po ezi je Requiem za Ki jev skog (Omni bus, 2008).
Mir nes So ko lo vi}, ro|en 22. 10. 1986. u Sa ra je vu. Mas te ri rao
je na Od sje ku za knji`e vnos ti na ro da BiH na Fi lo zof skom fa -
kul te tu u Sa ra je vu.

205

Foto: Velija Hasanbegović