Å ta je upravljanje otpadom?
Å ta je upravljanje otpadom?
Å ta je upravljanje otpadom?
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
BEZBEDNO UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM<br />
Dr Milena Grubor, ekolog
Увод у нови систем управљања<br />
медицинским отпадом у Србији<br />
Dr Milena Grubor, ekolog<br />
• Нови систем управљања медицинским отпадом<br />
настао је иницијативом Министарства здравља,<br />
Министарства за заштиту животне средине и<br />
просторно планирање, Управе за ветерину<br />
Министарства пољопривреде, шумарства и<br />
водопривреде.<br />
• Овај концепт уведен је кроз пројекат „Техничка<br />
подршка у управљању медицинским отпадом“<br />
који је финансирала Европска унија, а који је<br />
реализован preko EAR од јуна 2007 до јуна 2009<br />
године.
Нови систем<br />
* Нови систем управљања медицинским<br />
отпадом одређују поступке и процедуре за<br />
безбедно управљање медицинским отпадом.<br />
* Систем је израђен према примерима<br />
најбоље праксе из Европе и постојећих<br />
закона и прописа у Републици Србији.
Имплементација и акредитација<br />
• Кроз пројекат техничке подршке<br />
у управљању медицинским<br />
отпадом развијена је<br />
компонента стандарда за<br />
акредитацију<br />
ustanova<br />
zdravstvenih<br />
намењена<br />
акредитационом телу, која се<br />
бави заштитом животне средине.
Реформа система здравствене заштите<br />
• Реформа система здравствене заштите у нашој земљи има за<br />
циљ унапређење квалитета здравствених услуга, како у<br />
државном, тако и у приватном сектору здравствене заштите.<br />
• Увођење јединственог система управљања медицинским<br />
отпадом у здравственом сектору у Републици Србији, један је<br />
од предуслова за уређење система управљања медицинским<br />
отпадом у целини.<br />
• Низ међународних конвенција из области заштите животне<br />
средине чија је потписница и наша држава, обавезују нас на<br />
поступања са отпадним материјама како је њима прописано.
ŠTA JE OTPAD – PRAVNA<br />
DEFINICIJA<br />
• Bilo koja supstanca ili predmet... koji držalac<br />
odbaci, ili ima nameru da odbaci, ili <strong>je</strong> obavezan da<br />
odbaci’, bez obzira da li ima vrednost ili nema.<br />
• Originalno EU Direktiva: 75/442/EEC<br />
• ali sada EU Direktiva 2006/12/EC
Bazelska konvencija iz 1989.<br />
godine<br />
- Regulisala taĉno šta <strong>je</strong> opasan otpad (<br />
karakter i kategoriju otpada).<br />
- Konvenciju <strong>je</strong> potpisalo više od 110<br />
zemalja ( i naša zemlja).<br />
- Med. otpad <strong>je</strong> stavila na 1. mesto u I-<br />
grupi opasnog otpada.
Definicija<br />
Medicinski otpad<br />
• Da bi smo bol<strong>je</strong> razumeli bezbedno upravlj. opasnim med.<br />
otp. neophodno <strong>je</strong> prihvatiti internacioanalnu definiciju<br />
med. opasnog otpada, a ona glasi:<br />
• Medicinski otpad <strong>je</strong> sav teĉni i ĉvrsti otpad<br />
generisan u zdravstv. ustanovama, ukljuĉujući<br />
otpadne vode i sakupl<strong>je</strong>ne gasove i emisi<strong>je</strong> u ţiv.<br />
sredinu. On se deli na:<br />
Komunalni otpad<br />
75% -90% <strong>je</strong> komunalni otpad ( sliĉan otpadu iz<br />
domaćinstva)
OPASAN OTPAD од H1 до H14,<br />
• H1 експлозивност<br />
• H2 способност оксидације супстанци<br />
• H3А висока запаљивост (температура паљења испод 21 C)<br />
• H3 запаљивост (температура паљења < 55 C)<br />
• H4 иритантаност<br />
• H5 штетност<br />
• H6 токсичност<br />
• H7 канцерогеност<br />
• H8 корозивност<br />
• H9 инфективност<br />
• H10 токсичност за репродуктивни систем<br />
• H11 мутагеност<br />
• H12 супстанце и препарати који у додиру са водом, ваздухом или киселином<br />
• отпуштају отровне гасове<br />
• H13 супстанце и препарати који стварају производ који има било коју од<br />
• горе наведених особина<br />
• H14 екотоксичност
Opasni medicinski otpad<br />
Infektivni<br />
Oštri predmeti<br />
Patohistološki<br />
Farmaceutski<br />
Genotoksiĉni-citotoksiĉni<br />
Hemijski<br />
Teški metali<br />
Boce pod pritiskom
Definici<strong>je</strong> otpada prema Evrop. katalogu<br />
U osnovi, u Evropskom katalogu otpada, otpad se definiše na<br />
osnovu sledeća tri kriterijuma:<br />
1. Poreklo otpada tj. sektor iz koga potiĉe otpad (prve dve cifre<br />
– zdravstveni sektor – 18).<br />
2. Proces tokom ko<strong>je</strong>g nasta<strong>je</strong> otpad (druge dve cifre – otpad<br />
koji nasta<strong>je</strong> pri pružanju zdrav. usluga (u porodilištima, iz<br />
dijagnostike, leĉenja, prevenci<strong>je</strong> bolesti – 18 01).<br />
3. Tip otpada (treći par cifara – neinfektivni otpad – otpad ĉi<strong>je</strong><br />
sakuplj. i odlagan<strong>je</strong> ne podleže posebnim zahtevima za<br />
spreĉavanja infekcija- 18 01 04).<br />
Prema Evropskom katalogu otpada, svaki tip otpada posedu<strong>je</strong><br />
klasifikacioni broj ili sopstveni kod koji se sastoji od 6 cifara<br />
(primer, 18 01 03).
Evropski katalog otpada<br />
• Odeljak 18: otpad od zdravstvene zaštite ljudi i životinja, odnosno istraživanja iz<br />
pomenutih oblasti<br />
– 18 01: otpad iz zdravstva (porodil., dijagnost., tretmana ili prevenci<strong>je</strong><br />
bolesti ljudi<br />
• 18 01 01 oštri predmeti<br />
• 18 01 02 delovi tela i organi<br />
• 18 01 03* infektivni otpad<br />
• 18 01 04 neinfektivni otpad<br />
• 18 01 06*hemijski otpad koji sadrţi opasne materi<strong>je</strong><br />
• 18 01 07 hemijska sredstva izuzev gore navedenih<br />
• 18 01 08*citotoksiĉni lekovi i citostatici<br />
• 18 01 09 lekovi izuzev gore navedenih<br />
• 18 01 10 amalgam koji potiĉe iz stomatologi<strong>je</strong><br />
– 18 02: otpad nastao tokom istraţivanja, dijagnostike, tretmana ili prevenci<strong>je</strong> bolesti<br />
ţivotinja
Šta <strong>je</strong> upravljan<strong>je</strong> <strong>otpadom</strong><br />
• Upravljan<strong>je</strong> <strong>otpadom</strong> <strong>je</strong> <strong>je</strong><br />
sprovoĊen<strong>je</strong> zakonskih propisanih<br />
mera postupanja sa <strong>otpadom</strong> u<br />
okviru odvajanja-segregaci<strong>je</strong>,<br />
sakupljanja, transporta, tretmana,<br />
ponovnog iskorišćenja i<br />
definitivnog odlaganja otpada u<br />
ţivotnu sredinu, ukljuĉujući i<br />
nadzor nad tim aktivnostima.
Zakonska regulativa<br />
Zakonskea regulativa na kojoj <strong>je</strong> zasnovan sistem upravljanja medicinskim<br />
<strong>otpadom</strong> u zdravstvenim ustanovama u Srbiji:<br />
1. Zakon o zaštiti životne sredine<br />
2. Zakon o upravljanju <strong>otpadom</strong><br />
3. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti<br />
4. Zakon o sanitarnom nadzoru<br />
5.Pravilnik o upravljanju medicinskim <strong>otpadom</strong><br />
5. Zakon o jonizujućem i nejonizujućem zračenju<br />
6. Zakon o komunalnim delatnostima<br />
Nacionalno zakonodavstvo <strong>je</strong> temelj<br />
7. Zakon o zdravstvenoj unapređenja zaštiti javnog zdravlja i utvrđivanja<br />
8. Zakon o prevozu opasnih načina materija zbrinjavanja otpada u nekoj zemlji<br />
9. Parvilnik o vrstama otpada<br />
10. Pravilnik o uslovima i načinu obavljanja mera za sprečavan<strong>je</strong> i suzbijan<strong>je</strong><br />
bolničkih infekcija<br />
11. Zakon o proizvodnji prometu i korišćenju otrova<br />
12. Zakon o zdravstvenoj zaštiti životinja<br />
13. Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisi<strong>je</strong>, kriterijumima za<br />
uspostavljan<strong>je</strong> mernih mesta i evidencija podataka<br />
14. Pravilnik o uslovima i kriterijumima za izradu analize uticaja ob<strong>je</strong>kata i radova<br />
na životnu sredinu i dr.
Kvalifikovano lice odgovorno za struĉni rad<br />
Ĉlan 31<br />
(Zakon o uprav. <strong>otpadom</strong>)<br />
Kvalifikovano lice odgovorno za struĉni rad moţe biti lice ko<strong>je</strong>:<br />
1) ni<strong>je</strong> kaţnjavano za bilo ko<strong>je</strong> kriviĉno delo;<br />
2) ima završene osnovne akademske studi<strong>je</strong> u trajanju od ĉetiri<br />
godine ili diplomske akademske studi<strong>je</strong> u prirodno-matematiĉkim<br />
ili tehniĉko-tehnološkim naukama, sa obavl<strong>je</strong>nim pripravniĉkim<br />
staţom. SMO<br />
3) Pravno lice ko<strong>je</strong> obavlja poslove upravljanja opasnim <strong>otpadom</strong><br />
mora imati najman<strong>je</strong> <strong>je</strong>dnog zaposlenog sa visokim obrazovan<strong>je</strong>m<br />
steĉenim na diplomskim akademskim studijama, sa više od tri<br />
godine radnog iskustva na tim poslovima (MENDŢER).<br />
• Safe Management of Wastes from Health Care Activities, © 1999,<br />
WHO, Ĉlan 5., <strong>je</strong> obavezao svaku zdravstvenu ustanovu, da<br />
imenu<strong>je</strong> TIM za upravljan<strong>je</strong> <strong>otpadom</strong>, koji će zatim, uraditi<br />
PLAN upravljanja <strong>otpadom</strong> za medicinski otpad.
TIM za upravljan<strong>je</strong> <strong>otpadom</strong> u KCS<br />
TIM ZA UPRAVLJANJE MEDICINSKIM OTPADOM KLINIČKOG CENTRA SRBIJE<br />
DIREKTOR KCS DOC.DR ĐORĐE<br />
BAJEC<br />
-Šefovi Odel<strong>je</strong>nja,<br />
- Glavne sestre odelj.<br />
– Tehničko, i<br />
- pomodno osobl<strong>je</strong><br />
Klinike<br />
Glavna sestra<br />
Klinike (Centra)<br />
Rukovaoci aparatom za<br />
sterilizaciju medicinskog<br />
otpada<br />
Stručnjak za medicinski<br />
<strong>otpadom</strong> (SMO)<br />
Nadzor – Odel<strong>je</strong>n<strong>je</strong> za ekologiju<br />
u zdravstvu<br />
Laboratori<strong>je</strong><br />
Mr. Mirka Ilid<br />
Mr Mirka Ili<br />
Rö službe<br />
Igor<br />
Milošević<br />
Apoteka<br />
Milka<br />
jovanovid<br />
Epidemiologija<br />
Dr Jelena Gligori<strong>je</strong>vid<br />
Menadžer za<br />
upravljan<strong>je</strong> <strong>otpadom</strong> u<br />
KCS<br />
Dr Milena Grubor<br />
ekolog<br />
e<br />
Glavna sestra KCS<br />
Tanja Rakid<br />
Jovičid Velemir<br />
Legenda:<br />
Služba za inženj. i<br />
održavan<strong>je</strong><br />
Slavko Đorđevid<br />
Borka Kaluševid<br />
– SMO- stručnjak<br />
za med . otpad<br />
SMO<br />
Stručno lice za bezbednost<br />
na radu, dr Maja Miloševid<br />
Predsednik Dr<br />
Komisi<strong>je</strong> za<br />
rashod<br />
(Citostatici)<br />
KCS<br />
Direktna nadležnost<br />
Koordinacija prema potrebama
OBAVEZE TIM-a KCS<br />
1. OBAVEZA DA NAPRAVIMO PLAN I<br />
PROGRAM UPRAVLJANJA OTPADOM U<br />
KCS.<br />
2. KADA SE IZRADI PLAN I PROGRAM ZA KCS<br />
SE PRAVI U SARADNJI SA SVIM<br />
KLINIKAMA.<br />
3. PLAN IDE NA OVERU U MINISTARSTVO<br />
ZDRAVLJA I MINISTARSTVO ZA<br />
EKOLOGIJU I PROSTORNO PLANIRANJE<br />
NA USVAJANJE.
Plan upravljanja medicinskim <strong>otpadom</strong><br />
Ĉlan 4. Zakona o upravljanju <strong>otpadom</strong><br />
• Plan upravljanja medicinskim <strong>otpadom</strong> sadrži naročito:<br />
• 1) podatke o vrsti, koliĉini i poreklu otpada koji se stvara;<br />
• 2) tokove kretanja medicinskog otpada unutar zdravstvene sluţbe u kojoj nasta<strong>je</strong>;<br />
• 3) mogućnosti za minimizaciju, ponovno iskorišćen<strong>je</strong> medicinskog otpada i reciklaţu;<br />
• 4) broj, obaveze i odgovornosti osoblja angaţovanog u postupku upravljanja medicinskim<br />
• <strong>otpadom</strong>;<br />
• 5) operativne procedure upravljanja medicinskim <strong>otpadom</strong> prema mestu nastanka;<br />
• 6) raspored kesa i kontejnera za odlagan<strong>je</strong> medicinskog otpada;<br />
• 7) odstupan<strong>je</strong> sa <strong>otpadom</strong> na mestu nastanka, prevoz unutar zdravstvene sluţbe, naĉin i<br />
• uslove skladištenja;<br />
• 8) identifikaciju metoda tretmana i konaĉno odlagan<strong>je</strong> otpada;<br />
• 9) voĊen<strong>je</strong> i ĉuvan<strong>je</strong> dokumentaci<strong>je</strong> i evidenci<strong>je</strong>;<br />
• 10) mere prevenci<strong>je</strong> od povreda oštrim predmetima i nastanka infekcija;<br />
• 11) mere zaštite zdravlja i bezbednosti radnika angaţovanih u postupku upravljanja<br />
• medicinskim <strong>otpadom</strong> (opreml<strong>je</strong>nost radnom odećom, obućom i zaštitnim rukavicama, u<br />
• skladu sa propisima kojima se ureĊu<strong>je</strong> bezbednost i zdravl<strong>je</strong> na radu);<br />
• 12) mere zaštite od poţara i eksplozija;<br />
• 13) uslove zaštite ţivotne sredine utvrĊene u skladu sa posebnim propisima;<br />
• 14) naĉin postupanja u akcidentnim situacijama;<br />
• 15) program obuke osoblja za upravljan<strong>je</strong> medicinskim <strong>otpadom</strong>;<br />
• 16) procena troškova upravljanja medicinskim <strong>otpadom</strong> na godišn<strong>je</strong>m nivou.
UKRATKO-SMO-STRUĈNJAK ZA<br />
MEDICINSKI OTPAD<br />
►Struĉnjak za medicinski otpad” <strong>je</strong> novo<br />
radno mesto I UVODI SE PO PRVI PUT.<br />
TO JE REVOLUCIONI DOGAĐAJ U<br />
ZAŠTITI ŢIVOTNE SREDINE, ako se ima<br />
u vidu da <strong>je</strong> NEBEZBEDNO<br />
UPRAVLJANJE OTPADOM I UZROK<br />
NAJVEĆIH ZAGAĐENJA ŢIVOTNE<br />
SREDINE!!!!!!!!!!!!!<br />
► Oni su integralni deo novog koncepta za upravl<strong>je</strong>n<strong>je</strong> medicinskim <strong>otpadom</strong><br />
Ministarstva zdravlja
UVOĐENJE POJMA HWO<br />
Menadţer za upravljan<strong>je</strong> <strong>otpadom</strong><br />
Menadţer za bezbedno upravljan<strong>je</strong> <strong>otpadom</strong> u<br />
WMO (Waste Management Officer) ima<br />
glavnu ulogu u superviziji i kordinaciji<br />
Plana upravljanja <strong>otpadom</strong>., i odgovoran<br />
<strong>je</strong> za Sistem upravljanja zaštitom ţivotne<br />
sredine ISO 9001 i 14001.<br />
Menadţer <strong>je</strong> direktno odgovoran Direktoru za<br />
bezbedno upravljan<strong>je</strong> medicinskim <strong>otpadom</strong>.
Efikasno upravljan<strong>je</strong><br />
medicinskim <strong>otpadom</strong><br />
• Efikasno upravljan<strong>je</strong> medicinskim <strong>otpadom</strong> podrazumeva:<br />
• Identifikaciju otpada<br />
• Najpogodniji naĉin za identifikaciju kategorija medicinskog otpada <strong>je</strong><br />
n<strong>je</strong>govo sortiran<strong>je</strong> u plastiĉne kese ili kontejnere koji su kodirani<br />
razliĉitim bojama, u skladu sa 18 preporuĉenom 01 01 WHO šemom kodiranja,<br />
sa oznakama ko<strong>je</strong> sadrţe osnovne informaci<strong>je</strong> o vrsti, koliĉini i<br />
generatoru otpada.<br />
• Razdvajan<strong>je</strong> na mestu nastanka,<br />
• - pakovan<strong>je</strong>,<br />
• - transport,<br />
• - tretman<br />
• - reciklaţa, i<br />
• - definitivno odlagan<strong>je</strong> u<br />
ţivotnu sredinu.
SEGREGACIJA-ODVAJANJE<br />
• Dobra segregacija/ odvajan<strong>je</strong> otpada po<br />
kategorijama, ne zahteva promene u<br />
medicnskim procedurama, već promene<br />
prvenstveno u procesima, koja moţe biti<br />
izvedene lako i relativno brzo.
PATOANATOMSKI OTPAD:<br />
TOKOVI MEDICINSKOG OTPADA<br />
Identifikacija otpada<br />
(sistem obeleževanja evanja bojama u Srbiji)<br />
• PREPOZNATLJIVI Najpogodniji DELOVI<br />
naĉin za identifikaciju KOMUNALNI kategorija<br />
OTPAD:<br />
TELA, PLACENTE ITD.<br />
UOBIČAJENO SMEĆE,<br />
E,<br />
OTPAD IZ KUHINJE,<br />
medicinskog otpada <strong>je</strong> n<strong>je</strong>govo sortiran<strong>je</strong> u plastiĉne<br />
ITD.<br />
kese ili kontejnere koji su kodirani razliĉitim<br />
bojama, u skladu sa preporuĉenom WHO šemom<br />
kodiranja, sa oznakama ko<strong>je</strong> sadrţe osnovne<br />
informaci<strong>je</strong> o vrsti, koliĉini i generatoru PLASTIKA, otpada. PAPIR,<br />
INFEKTIVNI OTPAD:<br />
ZAVOJI, TUPFERI, OŠTRI O<br />
PREDMETI, INFICIRANA<br />
KRV<br />
• Transport opasnog medicinskog otpada mora biti<br />
identifikovan pratećom dokumentacijom u skladu sa<br />
CITOTOKSIČNI/CITOSTATIČKI OPASNI OTPAD:<br />
preporukama OTPAD UN i posto<strong>je</strong>ćom RADIOAKTIVNI OTPAD,<br />
zakonskom<br />
FARMACEUTSKA<br />
regulativom.<br />
SREDSTVA,<br />
Tehnička podrška u upravljanju medicinskim <strong>otpadom</strong><br />
SREDSTVA,<br />
HEMIKALIJE, ITD.<br />
OTPAD ZA RECIKLAŽU:<br />
PLASTIKA, PAPIR,<br />
KARTON, STAKLO, ITD.
Izrada postera o segregaciji otpada na<br />
mestu nastanka<br />
• Segregacija-odvajan<strong>je</strong> otpada na opasan i<br />
bezopasan otpad zahteva multidisciplinarno<br />
znan<strong>je</strong> i veoma dobru obuku, posebno, ako se<br />
zna, da se o medicinskom otpadu ne uĉi ni u<br />
srednjim Medicnskim školama, niti na<br />
Medicnskom fakultetu.<br />
• Zdravstveni radnici se sreću sa problemom<br />
opasnog medicnskog otpada tek, na radnom<br />
mestu.
III NAĈELO Bazelske<br />
konvenci<strong>je</strong>-MERE OPREZA<br />
Ovo naĉelo <strong>je</strong> kljuĉni princip u zaštiti zdravlja i<br />
sigurnosti, a podrazumeva da kada razvrstavate<br />
otpad:<br />
- ako ni<strong>je</strong> poznato postoji li kakav rizik,<br />
treba uvek pretpostaviti da postoji<br />
izvesna opasnost i tako postupati.<br />
U skladu sa tim se i planiraju i<br />
sigurnosne mere i mere za zaštitu<br />
zdravlja.
Liĉna zaština oprema<br />
• Zaposleni treba da nose specijalinu<br />
odeću ili opremu kako bi se zaštitili<br />
od opasnih supstanci.<br />
• Neophodno <strong>je</strong> da se pravilno ĉisti,<br />
pere, popravlja i odlaţe<br />
• Skida se pri izlasku iz prostori<strong>je</strong>, ili<br />
nakon kontaminaci<strong>je</strong><br />
Rukavice za<br />
zaposlene koji<br />
rukuju <strong>otpadom</strong>
Имплементација новог система<br />
• Имплементација новог система<br />
довела је до мултидисциплинарне<br />
сарадње свих кључних учесника у<br />
процесу производње и збрињавања<br />
медицинског отпада, са посебним<br />
освртом на инфективни медицински<br />
отпад, те је омогућила увођење новог<br />
система управљања у сектор<br />
здравствене заштите.
Infektivni /potencijalno infektivni otpad<br />
18 01 00; 18 01 01; 18 01 02; 18 01 03.<br />
• Infektivni otpad <strong>je</strong> otpad koji sadrţi ili <strong>je</strong><br />
razumno oĉekivati da sadrţi patogene<br />
mikroorganizme (bakteri<strong>je</strong>, virusi, rikeci<strong>je</strong>,<br />
paraziti, gljive), ili rekombinovani<br />
mikroorganizmi (hibridi ili mutanti), koji su<br />
poznati izazivaĉi, ili <strong>je</strong> razumno oĉekivati da<br />
izazovu infektivne bolesti kod ljudi i ţivotinja.<br />
• U infektivnom otpadu nalazi se dovoljno hranljivih<br />
materija ko<strong>je</strong> mogu da posluţe za opstanak patogena u<br />
spoljašnjoj sredini (van ljudskog organzma), ili onoliko<br />
koliko <strong>je</strong> potrebno da stvore spore za preţivljavan<strong>je</strong> što<br />
rezultira u negativnom uticaju otpada na javno zdravl<strong>je</strong><br />
i ţivotnu sredinu, a ukljuĉu<strong>je</strong>: mogućnost infekci<strong>je</strong>,<br />
zagaĊen<strong>je</strong> zemljišta i podzemnih voda i voda za piće.
Preţivljavan<strong>je</strong> patogena u ţivotnoj<br />
sredini<br />
• Preţ. u ţ. sredini <strong>je</strong> sposobnost specifiĉna za svaki<br />
mikroorg., zavisi od n<strong>je</strong>gove otpornosti na prirodni<br />
faktori kao što su temperatura, vlaţnost, ultra<br />
ljubiĉasto zraĉen<strong>je</strong>, dostupnost organskih supstanci,<br />
prisutnost predatora i sl.<br />
• Virus hepat. B ( HAB)<strong>je</strong> vrlo postojan u vazduhu i<br />
moţe preţiveti nekoliko nedelja na površini.<br />
Otporan <strong>je</strong> na temperaturu ĉak i 160 0 C, i 70%<br />
etanolu. Na 60 0 C moţe preţiveti i do 10 sati.<br />
• Japanci su pokazali da inf. doza i B i C hepat. moţe<br />
preţiveti i više od nedelju dana u ostacima krvi<br />
unutar igle.<br />
• Mycobac. TBC u zemljištu preţivi i do 6 meseci i<br />
duţe NA ZEMLJIŠTU, A U ISPLJUVKU PREKO<br />
MESEC DANA......
Pasivni prenosioci infekci<strong>je</strong><br />
i loše upravljan<strong>je</strong> <strong>otpadom</strong><br />
• Vektori kao što su muve, ptice, miševi, komarci i<br />
bube, maĉke, psi, glodari koji se hrane ili raĊaju<br />
u organ. otpadu, vrlo su dobro poznati pasivni<br />
prenosioci patog. organizama.<br />
• Populaci<strong>je</strong> nekih od vektora se mogu razviti u<br />
neslućenim razmerama u uslovima lošeg<br />
zbrinjavanja otpada. M
Osobl<strong>je</strong><br />
Voda<br />
Bolesnici<br />
Zaraženo osobl<strong>je</strong><br />
Povučeni sa nege<br />
bolesnika<br />
Otpad<br />
Vazduh<br />
Hrana<br />
Prenosioci bolesti<br />
bez izraženih simptoma<br />
Farmaceutski<br />
proizvodi<br />
Kontaminacija<br />
ruku<br />
osoblja<br />
Kontaminacija<br />
predmeta<br />
putem krvi<br />
Vazduh<br />
kijan<strong>je</strong>m ili<br />
kašljan<strong>je</strong>m<br />
Glodari. U<strong>je</strong>d<br />
komaraca /<br />
kontakt s<br />
izlučevinama<br />
Cirkulacija<br />
vazduha u<br />
bolnicama<br />
Hrana i lekovi<br />
u bolnicama<br />
Voda za pide i<br />
ličnu higi<strong>je</strong>nu<br />
u bolnicama<br />
grip<br />
salmonela<br />
stafilokoke<br />
infekci<strong>je</strong><br />
helmintijaza<br />
Izlučevine:<br />
trbušni tifus<br />
salmonela<br />
hepatitis A<br />
Krv: AIDS<br />
hepatitis B, C<br />
ospice<br />
meningokoke<br />
meningitis<br />
v. kašalj<br />
tuberkuloza<br />
malarija<br />
lišmenijaza<br />
tifus<br />
legionarska<br />
bolest<br />
Q groznica<br />
bruceloza<br />
tuberkuloza<br />
lamblijaza<br />
kriptosporidioza<br />
Kontakt bolesnika s kontaminiranim<br />
rukama, predmetima, vazduhom,<br />
vodom, hranom, itd.<br />
Infekcija
Rizici i posledice NEBEZBEDNOG RUKOVANJA opasnim<br />
infektivnim OTPADOM<br />
• Danas se u litereturi pomin<strong>je</strong> najman<strong>je</strong> 30 mikroorganizama ili bolesti koji su<br />
posledica PP. Ovaj put prenosa <strong>je</strong> opisan kod infekcija kao što su:<br />
• - Blastomycosisi,<br />
• - Cryptococcosis,<br />
• -Diphtheria,<br />
• - infekci<strong>je</strong> izazvane virusima hemoragiĉnih groznica (npr. Ebola),<br />
• -Gonorrehea,<br />
• -hepatitis B, hepatitis C,<br />
• -infekcija izazvana Humanmi Imunodefici<strong>je</strong>ntmi Virusom (HIV),<br />
• -Herpes, Leptospirosis, Malaria,<br />
• -Mycobacterium tuberculosis,<br />
• - groznica Rocky Moutain,<br />
• - pegavi tifus, Syphilis, Toxoplasmosis,<br />
• - nekrotizujući fasciitis uzrokovan streptokokom grupe A, itd.<br />
- PP kao put prenosa priona, uzroĉnika Creutzfeldt-Jakob-ove bolesti, u<br />
zdravstvenim ustanovama <strong>je</strong> razmatran kao potencjalni i tretira se u<br />
priruĉniku Svetske zdravstvene organizaci<strong>je</strong> za prevenciju i kontrolu ove<br />
bolesti.<br />
• - Na osnovu molekulrano-bioloških analiza, ĉak su postavl<strong>je</strong>ne hipoteze da se<br />
po<strong>je</strong>dini tumori mogu javiti kod zdravstvenih radnika kao posledica PP.
Analizom GZZZ, <strong>je</strong> konstatovano da:<br />
• U Beogradu oboleva od Hepatitisa B, pet puta<br />
ĉešće zdravstveno osobl<strong>je</strong>, nego opšte<br />
populacija i da <strong>je</strong> u direktnoj vezi sa<br />
medicinskim <strong>otpadom</strong>;<br />
• <strong>je</strong> ĉak, više od 50% spremaĉica i medicinskih<br />
sestara sa odel<strong>je</strong>nja za hemodijalizu prokuţeno<br />
uzroĉnicima Hepatitisom B i C.
Ko <strong>je</strong> statistiĉki najviše izloţen<br />
opasnosti <br />
· Medicinske sestre i doktori<br />
· Bolesnici<br />
· Pomoćno bolniĉko osobl<strong>je</strong><br />
· Osobl<strong>je</strong> ko<strong>je</strong> skuplja i odlaţe otpad<br />
· Posetioci<br />
· Cela populacija
Obaveza<br />
• Svaka zaposlena osoba koja ruku<strong>je</strong> sa<br />
opasnim inf. <strong>otpadom</strong>, mora biti dobro<br />
obuĉena da pravilno ruku<strong>je</strong> sa njim<br />
kako bi se smanjila mogućnost<br />
zagaĊenja ţiv. sredine i spreĉile moguće<br />
povrede i prenos infekci<strong>je</strong> na izloţene<br />
osobe otpadu.
Tok opasnog<br />
medicnskog<br />
infektivnog otpada
Transport opasnog medicinskog otpada mora biti identifikovan<br />
pratećom dokumentacijom u skladu sa preporukama UN i<br />
posto<strong>je</strong>ćom zakonskom regulativom<br />
Prreuzeto <strong>je</strong> vozilo, takoĊe ista donacija za<br />
prevoz oapsnog inf. otpada.
dddd<br />
TOVARNI LIST
FORMULAR O ODBIJANJU OTPADA<br />
• Datum i mesto: ……………………………………………………………….<br />
• Ime proizvoĊaĉa otpada: …………………………………………………….<br />
• Adresa proizvoĊaĉa otpada: ………………………………………………<br />
• Ime prevoznika otpada (ukoliko <strong>je</strong> razliĉito od gore navedenog) ………………………………………<br />
• Adresa prevoznika: …………………………………………………<br />
• Vrsta vozila kojim se otpad prevozi: ………………………………………………………..<br />
• Broj registraci<strong>je</strong> vozila: …………………………………………….<br />
• Primedbe:<br />
• ………………………………………………………………………………………………<br />
• ………………………………………………………………………………………………<br />
• ………………………………………………………………………………………………<br />
• ………………………………………………………………………………………………<br />
• ………………………………………………………………………………………………<br />
• ………………………………………………………………………………………………<br />
• ………………………………………………………………………………………………<br />
• …………………………………………………………………………<br />
• Navedene primedbe predstavljaju potencijalnu opasnost za transport ili su potencijalna opasnost od oštećenja<br />
opreme za tretman medicinskog otpada. Zbog prethodno navedenih razloga, ovaj otpad ne može da se prihvati<br />
bez prethodnog poboljšanja ili ispravljanja navedenih problema.<br />
• Menadţer ili rukovodilac za medicinski otpad ukoliko ustanova nema menadţera<br />
• …………………………………
Metode tretmana infektivnog otpada<br />
• Dve najĉešće metode tretmana infektivnog otpada u<br />
pre odlaganja u životnu sredinu su:<br />
• sterilizacija-autoklaviran<strong>je</strong>m-XXI vek<br />
• Insineracija <strong>je</strong> u prošlom veku smatrana metodom<br />
izbora za tretman inf. otpada.
Odlagan<strong>je</strong> inf. otpada u ţivotnu sredinu<br />
• Tretman <strong>je</strong> tehnika, metod,ili proces, koji<br />
menja fiziĉka, hemijska, ili biološka<br />
svojstva hazardnog otpada ĉineći ga nehazard.,<br />
bezbednim za transport, ponovno<br />
dobijan<strong>je</strong>, odlagan<strong>je</strong> ili bezbedno ĉuvan<strong>je</strong><br />
• KCS <strong>je</strong> dobila privremenudozvolu za<br />
tretman infe./potenc. Inf. otpada i otvorila<br />
Odel<strong>je</strong>n<strong>je</strong> za tretman sa<br />
17 zaposlenih.
• RUKOVANJE<br />
• Ogovorni radnik preuzima medicinski otpad<br />
• 1. PRIJEM: - vizuelno proverava stepen razdvo<strong>je</strong>nosti i kvalitet kesa<br />
• - procenju<strong>je</strong> sadrţaj (zbog nedozvol<strong>je</strong>nih supstanci npr: hemikali<strong>je</strong>, boce<br />
sa uskim grlom<br />
• NEISPRAVNOST PRIJAVLJUJE ILI VRAĆA<br />
• 2. MERENJE U Kg.
ZAPISI : - ĉuvan<strong>je</strong> zapisa o ispravnosti sterilizacija (štampa sam autoklav)<br />
• - redovna svakodnevna hemijska kontrola posebno po svakom<br />
po<strong>je</strong>dinaĉnom autoklaviranju.<br />
• - povremena biološka kontrola<br />
• - ĉuvan<strong>je</strong> podataka o tretmanu (dnevno, meseĉno, godišn<strong>je</strong>), podnoseći<br />
izvešta<strong>je</strong> o svom radu
• 4. AUTOKLAVIRANJE : MO koji se tretira u autoklavu <strong>je</strong> infektivan ili potencionalno infektivan.<br />
• Autoklaviranj <strong>je</strong> vlažna sterilizacija. Sve tehnologi<strong>je</strong> imaju za<strong>je</strong>dničku nit vodena para u<br />
vakumu pod pritiskom<br />
• Voda se zagreva do tačke ključanja i prelazi u paru.U vlažnim uslovima mikroorganizmi su<br />
osetljiviji na toplotu nego u suvoj atmosferi. Vlaga temperatura i pritisak dovode ko<br />
koaugulaci<strong>je</strong> belančevina pa se mikroorganizmi inaktiviraju.<br />
• Sintion autoklav posedu<strong>je</strong> mikro talase koji imaju brz ciklus izmene pozitivnog i negativnog<br />
smera i lako prodiru u hermetički zatvorene posude.<br />
• 5. ODRŽAVANJE : komplet aparature pogotovu sita u cevovodu za paru,<br />
• 6. RECIKLAŽA :
Insineratori i Odrţivi razvoj<br />
• Emisi<strong>je</strong> polutanata iz insineratora-spalio<br />
nica i ostaci u vidu pepela-rezidue, doprinose opasnom<br />
zagaĊenju ţivotne sredine DIOKSINIMA I FURANIMA<br />
KOJI ULAZE U HRANU I MAJĈINO MLEKO,<br />
uzrokuju teške zdravstvene probleme, koji ukljuĉuju<br />
razliĉite karcinome, poremeća<strong>je</strong> u reproduktivnim<br />
sistemima, disfunkciji imunog sistema, raĊan<strong>je</strong> defektne<br />
dece, itd., pa moţemo sa sigurnošću reći, da<br />
insineratorima ni<strong>je</strong> mesto u odrţivoj budućnosti, a<br />
posebno ne u Odrţivom razvoju.<br />
- Mnogi insineratori su zatvoreni zbog kršenja Zakona o ĉistom<br />
vazduhu (Clean Air Act). ProizvoĊaĉi i prodavci nasto<strong>je</strong> da<br />
ožive proizvodnju promovišući ih kao izvor «obnovljive»<br />
energi<strong>je</strong>.<br />
- Dokazano <strong>je</strong>, da SPALJIVANJEM oko 150 t komunalnog otpada, proizvede se tek<br />
oko 1 MW elektriĉne stru<strong>je</strong>, pa to zasigurno ni<strong>je</strong> alterntivno ekološko gorivo za<br />
dobijan<strong>je</strong> energi<strong>je</strong>.
EVROPSKA UNIJA<br />
• VODEĆI SE STRUĈNIM SAZNANJIMA DA POP-s<br />
<strong>je</strong>din<strong>je</strong>nja ne poznaju granice,<br />
EVROPSKA UNIJA JE OPREMILA SRBIJU SA<br />
NAJBOLJIM DOSTUPNIM TEHNOLOGIJAMA ZA<br />
TRETMAN OPASNOG MEDICINSKO<br />
INFEKTIVNOG OTPADA, KOJE I SAMA KORISTI,<br />
ŠTO NAROD SRBIJE SA VELIKIM<br />
POŠTOVANJEM I ZAHVALNOŠĆU POZDRAVLJA<br />
!!!!!!!
Razlozi za ulagan<strong>je</strong> u upravljan<strong>je</strong><br />
medicinskim <strong>otpadom</strong><br />
• Razlozi za ulagan<strong>je</strong> u upravljan<strong>je</strong> medicinskim <strong>otpadom</strong> su etiĉki, zakonski i<br />
finansijski.<br />
• U pogledu etike, budući da se zna da se preko 23 miliona infekcija hepatitisom<br />
B, C i HIV-om dogode svake godine usled upotrebe kontaminiranih špriceva,<br />
upravljan<strong>je</strong> i pravilno odlagan<strong>je</strong> infektivnog medicinskog otpada i oštrih<br />
predmeta na bezbedan naĉin koji ne ošteću<strong>je</strong> ţivotnu sredinu posta<strong>je</strong> moralna<br />
obaveza.<br />
• U pogledu zakona, MeĊunarodni ugovori i principi, a posebno princip<br />
"zagaĊivaĉ plaća“ obezbeĊuju jasne prednosti uspostavljanja dobrog sistema<br />
upravljanja medicinskim <strong>otpadom</strong>.<br />
• Na drţavnom nivou, Ustav, zakoni i propisi koji se tiĉu zaštite ţivotne sredine i<br />
zdravstva obiĉno obezbeĊuju potreban okvir koji obavezu<strong>je</strong> i drţavne i<br />
privatne ustanove u zdravstvu da upravljaju medicinskim <strong>otpadom</strong> na<br />
bezbedan naĉin. Ulagan<strong>je</strong> u upravljan<strong>je</strong> medicinskim<br />
<strong>otpadom</strong> <strong>je</strong>, stoga, zakonska obaveza.<br />
• Sa finansijske strane, troškovi ispravljanja efekata lošeg upravljanja<br />
medicinskim <strong>otpadom</strong> ĉesto se ne uzimaju u obzir. Kao i sa većinom drugih<br />
pitanja koja se tiĉu zagaĊenja/javnog zdravlja, "preventivne" mere daleko<br />
man<strong>je</strong> koštaju od mera "sanaci<strong>je</strong>".
LOŠA praksa upravljanja <strong>otpadom</strong>-ZAGAĐIVAĈ<br />
PLAĆA<br />
Ĉlan 90; 88.<br />
• Za kršen<strong>je</strong> zakonom predviĊeno bezbedno<br />
upravljan<strong>je</strong> opasnim i bezopasnim <strong>otpadom</strong>,<br />
predviĊene su kazne:<br />
• Za liĉnu odgovornost od 5.000 do 50.000 dinara,<br />
• Za neposrednog rukovodioca od 50.000 do<br />
1. 500.000 dinara bez prava ţalbe.<br />
* Za rukovodioca zdravstvene ustanove od<br />
1.500.000 do 3.000.000 dinara.
NACIONALNA STRATEGIJA<br />
• Nacionalnom strategijom “2007”,<br />
Vlade Republike Srbi<strong>je</strong>, od 04.07.2003<br />
regulisano“ godine <strong>je</strong> da ugroţavan<strong>je</strong><br />
zdravlja zdrastvenih radnika i graĊana<br />
kriviĉno<br />
biće tretirano kao<br />
delo”.
OBUKA<br />
• Ulagan<strong>je</strong> u upravljan<strong>je</strong> medicinskim <strong>otpadom</strong> <strong>je</strong><br />
ulagan<strong>je</strong> u poboljšan<strong>je</strong> javnog zdravlja.<br />
• Ulagan<strong>je</strong> u upravljan<strong>je</strong> medicinskim <strong>otpadom</strong><br />
<strong>je</strong>, stoga, zakonska obaveza.<br />
• Обука је неопходна свим лицима које рукују<br />
отпадом (nigde se ne uĉi, a preko 100. 000 <strong>je</strong><br />
zdravstvenih radnika u Srbiji).<br />
• Важно је да свака особа, која рукује отпадом,<br />
схвата зашто тим отпадом мора да се управља на<br />
управо тај начин, као и да разуме значај улоге<br />
који она, као појединац, игра у целом систему.
KONTROLA NOVOG SISTEMA<br />
• Kako bi novi sistem zdravstvene zaštite bio odrţiv u<br />
budućnosti, kroz pro<strong>je</strong>kat su identifikovane<br />
ustanove ko<strong>je</strong> će moći da preuzmu strateško<br />
upravljan<strong>je</strong> sistemom i da sprovode nadzor i prate<br />
kvalitet rada u okviru novog sistema u zdravstvenim<br />
ustanovama.<br />
• Institut za zaštitu zdravlja ''Batut” će, kroz svoju<br />
mreţu ZZZ, sakupljati podatke iz svih godišnjih<br />
izveštaja o zaštiti ţivotne sredine, od svih<br />
proizvoĊaĉa medicinskog otpada (domova zdravlja,<br />
zavoda za zaštitu zdravlja, opštih bolnica, kliniĉkobolniĉkih<br />
centara, pa i Kliniĉkog centra Srbi<strong>je</strong>).
ZAHVALNOST ORGANIZATORIMA NA POZIVU I<br />
ORGANIZOVANJU SKUPA<br />
SLUŠAOCIMA NA PAŽNJI,<br />
KOLEGAMA NA POMOĆI U IZRADI RADA<br />
A SVE U CILJU BOLJEG ZDRAVLJA NACIJE I BUDUĆIH<br />
GENERACIJA<br />
HVALA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!<br />
Dr, MILENA GRUBOR, ekolog
Change language