ITALIJA - Privredna komora Srbije

1
www.pks.rs/izvoznik
Informacija o privredi
ITALIJA
Opšti podaci
Ključni ekonomski indikatori
Ekonomski profil zemlje i projekcije rasta
Spoljna trgovina
Bilateralna razmena Srbije i Italije
Perspektivni sektori za saradnju
Kako poslovati sa Italijom

Sadržaj
1. Opšti podaci 1
2. Ključni ekonomski indikatori 2
3. Ekonomski profil zemlje i projekcije rasta 2
4. Spoljna trgovina 4
5. Bilateralna razmena Srbije i Italije 5
6. Perspektivni sektori za saradnju 8
7. Kako poslovati sa Italijom 10
7.1. Ulazak na tržište 10
7.2. Carinska procedura 11
7.3. Carinske stope 12
7.4. Dokumentacija pri uvozu robe u Italiju 12
7.5 .Zahtevi tržišta 12
7.6. Osnivanje privrednog subjekta u Italiji 13
7.7. Porezi 15
7.8. Poslovni običaji 15
8. Primeri uspešnog poslovanja 16
9. Šta je potrebno za odlazak u Italiju 17
10. Usluge koje nudi Privredna komora Srbije 17
11. Korisni adrese 19

1
1. Opšti podaci
Lokacija - Italija zauzima Apeninsko poluostrvo
koje se pruža u centralnom Mediteranu.
Graniči se sa Austrijom, Francuskom,
Vatikanom, San Marinom, Slovenijom,
Švajcarskom i Jadranskim morem duž
7.600 km obale. Teritorijalne vode Italije
pokrivaju 12 nautičkih milja.
Ukupna površina - 301.230 km 2 zemljište:
294.020 km 2 voda: 7.210 km 2 , uključujući
Sardiniju i Siciliju
Regioni - Italija je podeljena u 15 regiona od
toga 5 autonomnih; Abruco, Bazilikata,
Kalabrija, Kampanja, Emilia-Romanja,
Friuli-Venecija , Lacio, Liguria, Lombardija,
Marke, Molize, Pijemonte, Pulja, Sardinija, Sicilija, Toskana, Trentino-Adiđe,
Umbrija, Vale d’Aosta, Veneto
Glavni grad - Rim ( 2,6 miliona stanovnika)
Ostali veći gradovi - Milano, Venecija, Firenca, Napulj
Stanovništvo - 59,8 miliona stanovnika (23. u svetu). 89,2 % čine katolici, ostalo protestanti,
jevreji i muslimani (2009)
Nacionalni (državni) praznici - Nova Godina 1.- 2. januar, Dan Republike 2. Juni, Uskrs, Svi
Sveti 1. novembar, Božić 25.decembar
Valuta - EUR
Internet domen - .it
Pozivni broj - +39
Karakteristike klime - Predominatno mediteranska; alpska na samom severu, topla i suva
na jugu

2
2. Ključni ekonomski indikatori
BDP, svetski rang - 1.782 milijardi dolara (11. mesto u svetu, 2009)
BDP, realna stopa rasta - 1,1% (2009)
BDP po glavi stanovnika - 30.700 dolara (2009)
Struktura dodate vrednosti (% BDP) po sektorima - poljoprivreda: 1,8% industrija: 24,9%
usluga: 73,3%.(2009)
Stopa inflacije - 1,4% (2009)
Broj radne snage - 25 miliona
Struktura radne snage prema glavnim aktivnostima - poljoprivreda 4,2%, industrija
30,7%, usluge 65,1%
Stopa nezaposlenosti - 8,4 % (2010.)
3. Ekonomski profil zemlje i projekcije rasta
Italija ima raznovrsnu i razvijenu industriju. Sa bruto domaćim proizvodom od 30.700
dolara po glavi stanovnika, Italije ostaje 11. najsnažnija ekonomija na svetu.
Podeljena je na industrijski sever, gde dominiraju privatne kompanije, i manje razvijen jug
sa 20% stopom nezaposlenosti, gde je dominantna grana poljoprivreda. Veći deo sirovina
potrebnih industriji i više od 75% energenata se uvozi. Tokom poslednje decenije, Italija
je sprovela čvrstu fiskalnu politiku sa ciljem da ispuni kriterijume EU. Trenutna Vlada je
donela niz kratkoročnih mera sa ciljem poboljšanja konkurentnosti i dugoročnog razvoja.
Međutim, Italija je sporo napredovala u sprovođenju strukturnih reformi. Zbog trenutno
usporenog ekonomskog rasta nije uspela da relaksira visoke stope poreskih obaveza i
nezaposlenosti, kao ni pritisak na preopterećeni penzioni sistem. Italija se trenutno suočava
sa ozbiljnim ekonomskim poteškoćama. Njen budžet je premašio 5% gornje granice EU
deficita u 2009. i 2010. i javni dug sada čini 115%- BDP. Prema podacima Međunarodnog
monetarnog fonda, očekivana stopa rasta BDP u 2011. godini je 1%.
Najvažniji privredni sektori u Italiji:
• Sektor hrane i pića: Kombinacija tradicije, najnovijih tehnoloških inovacija i navike
u ishrani čine ovaj sektor vrlo privlačnim. Jedinstvenost italijanskih prehrambenih
proizvoda, univerzalna privlačnost i visoki standardi kvaliteta i bezbednosti čine Italiju
jednom od vodećih zemalja u ovom sektoru. Proizvodi koji se najviše izvoze su voće i
povrće, vino, konzervirano povrće, masline, mlečni i konditorski proizvodi.

• Tekstilna industrija: Sektor koji čine najpoznantiji svetski brendovi kao što su Valentino,
Armani, Versace, Đanfranko Fere (Gianfranco Ferre). Pored velikih imena, ono čime
Italija dominira u ovom sektoru u odnosu na ostale zemlje je konfekcijska proizvodnja
koju odlikuje izuzetan dizajn, kvalitet i pristupačne cene.
• Prerada drveta i izrada nameštaja: Sektor drveta je jedan od najpopularnijih i najbolje
pozicioniranih sektora. Karakterišu ga visok stepen specijalizacije u jednoj ili više
proizvodnih faza kao i široka dostupnost resursa i znanja. Italija važi za velikog izvoznika
nameštaja visoke klase pod brendom „Made in Italy“. Ovako intezivna proizvodnja
nameštaja uzrokuje veliku potražnju za primarnim sirovinama visokog kvaliteta što
otvara mogućnost za saradnju sa dobavljačima iz raznih oblasti u okviru ovog sektora.
• Mašinska industrija: Sektor sa savršenim mehanizmom i skladom između kreativnosti i
najviših mogućih tehničkih standarda daju proizvode koji su postali univerzalni simbol “
Made in Italy”.
• ICT sektor: Italija kao četvrto po veličini tržište Evrope nastavlja da nosi titulu jednog
od tržišta koje se najbrže razvija u oblasti ICT tehnologija. Zahvaljujući sofisticiranosti
korisnika, prvoklasnoj radnoj snazi, podršci vlade koja se pruža ovom sektoru, Italija
predstavlja jednu od atraktivnih lokacija za firme koje žele da posluju u ovom sektoru
udružujući se sa italijanskim firmama.
• Logistika i transport: Italija se nalazi na spoju interkontinentalnih puteva između Azije,
Evrope i Severne Amerike. Predstavlja značajan logistički centar za međunarodnu
trgovinu. Sa rastućim stranim investicijama i sve intezivnijim razvojem infrastrukturnih
veza u regionu Mediterana ovaj sektor nosi veliki potencijal za razvoj i saradnju.
• Autokomponentistika: Italija u sektoru autokomponenti nudi prostor za ulaganje
uz sve razvijenije domaće tržište koje ima poznatu tradiciju izrade autokomponenti i
rafiniranosti u dizajnu, tehnologiji i performansama.
• Hemijska industrija: Sektor koji predstavlja dinamičnu stranu italijanske industrije, sa
preduzećima koje u saradnji sa važnim multinacionalnim kompanijama čine Italiju trećim
proizvođačem u Evropi, a samim tim ovaj sektor nezaobilaznim.
• Turizam: Italija spada među vodeće turističke destinacije pored SAD, Francuske i Španije.
Sa zavidnim nivoom poseta stranih turista poznata je kao jedna od najstarijih turističkih
destinacija.
3

4
4. Spoljna trgovina
Robnu razmenu Italije sa svetom karakteriše uravnoteženost i visoka pokrivenost uvoza
izvozom. Italija je u proteklom periodu najviše izvozila prehrambene proizvode, putnička
i komercijalna vozila dok su proizvodi u uvozu bili gorivo, gas dominirali farmaceutski
proizvodi, vozila.
Po obimu ostvarenog izvoza Italija zauzima sedmo mesto, dok u svetskom uvozu zauzima
osmo mesto.
Tabela 4.1. Italija: Robna razmena u milionima dolara
• Izvoz:
• Udeo Italije u ukupnom svetskom izvozu roba je iznosio 3.28% u 2009. godini, čime je
zauzela 7. mesto u spoljnotrgovinskoj razmeni (učešće je smanjeno za 26% u poređenju
sa istim periodom 2008. godine)
• Najviše se su se izvozili sledeći proizvodi: mašine, vozila, proizvodi od plastike,
farmaceutski proizvodi, nameštaj, odeća, obuća, prehrambeni proizvodi (vina,
konditorski proizvodi, mlečni proizvodi, itd.).
• Glavne zemlje izvoza su: zemlje EU ( više od 50% izvoza). Osim EU, Italija izvozi u SAD
(5.9%), Švajcarsku (4.7%), Kinu (2.3%), Rusku Federaciju (2.2%).
• Uvoz:
2005 2006 2007 2008 2009
Izvoz 372.957 417.152 500.203 541.786 405.178
Uvoz 384.845 442.565 511.822 550.960 412.340
Robna razmena -11.878 -25.412 -11.619 -19.174 -7.161
Pokrivenost uvoza izvozom u % 96,9 94,2 97,7 98,3 98,2
Izvor : ITC, Trade Map (2010), www.trademap.org.
• Udeo Italije u ukupnom svetskom uvozu roba je iznosio 3.26% u 2009. godini, čime
je Italija zauzela 8. mesto (učešće je smanjeno za 26% u poređenju sa istim periodom
2008.)
• Najviše se su se uvozili sledeći proizvodi: mineralna goriva, proizvodi od plastike,
električna oprema, obuća, odeća, proizvodi od drveta.
• Glavna zemlje uvoza su: zemlje EU 57.1%, Kina 6.5%, Ruska Federacija 4.1%, Švajcarska
3.5%, Libija 3.4%.

Vrednost izvoza usluga je dostigla 101 milijardu dolara u 2009. Godini. Dominirale se usluge
u turizmu, transportu, finansijske usluge,usluge u građevinarstvu, itd., dok je vrednost
uvoza usluga bila 114 milijarde dolara u 2009. (Izvor: Svetska trgovinska organizacija,
2010).
5
5. Bilateralna saradnja Srbije i Italije
Saradnju Srbije i Italije karakteriše komplementarnost privrednih struktura, tradicionalni
poslovni odnosi i prirodno-geografska upućenost.
U poslednjih 20 godina, Italija se uvek nalazila na jednom od prva tri mesta kada je u pitanju
plasman srpskih roba, da bi u 2010. godina bila na prvom mestu sa vrednošću izvoza
1.118,5 milijarde dolara dostigavši 23,6% ukupnog izvoza Srbije na tržište EU, odnosno
11,5 % srpskog ukupnog izvoza.
O značaju Italije kao trgovinskog i investicionog partnera govori i podatak da u Srbiji
posluje oko 250 italijanskih firmi koje ostvaruju promet od 2,4 milijarde dolara i zapošaljavaju
preko 20.000 radnika.
Izvoz u Italiju je od 2005. stalno bio u porastu osim 2009. kada prvi put posle deset godina
dolazi do pada spoljnotrgovinske razmene sa Italijom, i to za 29 %, što je i zajednička
karakteristika robne razmene Srbije sa EU, kao i ukupnih spoljnotrgovinskih tokova sa
svetom u istom periodu. Međutim, i pored toga Italija je zadržala značajno mesto među
ino-partnerima Srbije sa oko 10 % učešća u ukupnoj spoljno-trgovinskoj razmeni.
Po uravnoteženosti robnih tokova Italija ima najbolju poziciju u odnosu na rezultate koje
Srbija postiže sa drugim EU partnerima i Evropskom Unijom u celini. Sa rekordnom pokrivenošću
uvoza-izvozom od 94,5 % i ostvarenim rezultatima u 2010. godini Italija se
pozicionirala među najvažnije partnere srpske privrede.
Foto: Gianluca Trimarchi

6
Grafikon 5.1. Robna razmena između Srbije i Italije, u milionima dolara
Izvor: Privredna komora Srbije
Grafikon 5.2. Proizvodi dominantni u izvozu Srbije u Italiju u 2010. u %
Izvor: Privredna komora Srbije
Najveću stopu rasta izvoza između Srbije I Italije u period između 2005. i 2009. imaju
sledeći proizvodi: predivo (326%), farmaceutski proizvodi (211%),proizvodi za bojenje
industrijske kože (84%), mast biljnog i životinjskog porekla (85%).

7
Grafikon 5.3. Proizvodi sa najvećim udelom u uvozu Srbije iz Italije u 2010 u %
Izvor: Privredna komora Srbije (januar, 2011)
Najveću stopu rasta izvoza između Srbije i Italije u periodu od 2005. i 2009. imaju sledeći
proizvodi: proizvodi od žitarica (146%), oprema za železnicu (82%), veštačko đubrivo
(77%).
Prema prelaznom Sporazumu o slobodnoj trgovini Srbije sa EU,skoro svi izvozni proizvodi
iz Srbije se mogu izvoziti na tržište Italije bez carina ili ograničenja u količini. Samo neki
proizvodi kao što su vino, šećer i određeni proizvodi od mesa i ribe se mogu plasirati na
italijansko tržište pod određenim carinskim ograničenjima.
Dugogodišnja privredna saradnja Italije i Srbije, rezultirala je nizom međudržavnih ugovora
i sporazuma imaju za cilj dalje jačanje privrednih i institucionalnih veza.
• Konvencija o uzajamnoj pravnoj pomoći i građanskim stvarima potpisana je u Rimu 1960.
• Ugovor o o izbegavanju dvostrukog oporezivanja na dohodak I imovinu potpisana je u
Beogradu, 1982
• Sporazum o podsticanju investicija
• U cilju jačanja ekonomskih odnosa, privlačenja italijanskih investitora, u novembru 2009.
godine potpisana je Zajednička deklaracija o strateškom partnerstvu Srbije i Italije (Rim,
novembar 2009).
• Zbog strateškog značaja za privrednu saradnju, potpisan je Memorandum o razumevanju
između Srbije tri italijanske regije (Lombardije, Veneta i Friulije- Venecije- Đulie).
• Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti poljoprivrede predviđa saradnju dve
zemlje u oblasti agronomije i proizvodnje ekološki čistih poljoprivrednih proizvoda,
razmenu informacija o tehnologijama i naučnim inovacijama kao i zajedničko organizovanje
simpozijuma, seminare i sajmova iz oblasti poljoprivrede. Takođe ovaj dokument predviđa
pomoć Italije u usklađivanju srpskog zakonodavstva sa propisima EU i bržoj primeni pravnih
tekovina EU u srpskom poljoprivrednom sektoru.

8
• Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti infrastrukture i saobraćaja koji predstavlja
platformu za saradnju dve države u oblasti drumskog, železničkog, vazdušnog i rečnog
saobraćaja, kao i za razmenu iskustva u oblasti partnerstva javnog i privatnog sektora i
korišćenja novih tehnologija.
• Sporazum kojim se stvara pravni osnov za razmenu pripadnika ministarstava odbrane dve
države u cilju školovanja u vojnoobrazovnim ustanovama druge ugovorne strane.
• Sporazum o saradnji iz oblasti energetike
• Deklaraciju o saradnji u oblasti zaštite životne sredine
Sporazumi o saradnji u oblasti energetike i oblasti zaštite životne sredni se odnose na
unapređenje saradnje u oblasti obnovljivih izvora energije i realizaciju zajedničkih projekata
Elektroprivrede Srbije i italijanskih partnera na eksploataciji novih hidrocentrala u
Srbiji.
6. Perspektivni sektori za saradnju
Ovde je potrebno istaći da Italija najviše uvozi sledeće proizvode: vozila, autokomponente,
mašine za štampu, opremu za automatsko čitanje podataka, optičke čitače, delove mašina,
kamere, električne transformatore, opremu za osvetljenje, farmaceutske proizvode,
proizvode od plastike za medicinsku upotrebu, ambalažu od plastike, plastične cevi,
sanitarnu galanteriju, plastične obloge za podove i zidove, proizvode od gvožđa i čelika,
legure gvožđa, ženska odela, jakne, haljine, bluze, sportsku odecu, skijaška odela i kupace
kostime, donji veš, prehrambene proizvode.
Sledeći proizvodi su imali najveću stopu rasta u uvozu u periodu između 2005. i 2009: gas
(98%), diode i transformatori (53%), mašine za štampu (48%), odeću (26%), opremu za
medicinsku upotrebu (zubarske stolice) (14%), dušeke (13%), opremu za osvetljenje (8%)
itd.
U saradnji sa Srbijom izdvaja se nekoliko sektora koji su prepoznati kao komplementarni i
predstavljaju perspektivne sektore za saradnju.
• Sektor poljoprivrede i prehrambene industrije predstavlja najkonkurentniji sektor imajući u
vidu da učestvuju sa 13.6% u ukupnom izvozu Srbije, a najperspektivnija tržišta su zemlje EU
gde se više od polovine izvoza plasira iz ovog sektora. Proizvodi u izvozu su: kukuruz šećerac,
smrznuto voće, nealkoholna pića, mineralna voda i pšenica.
• Robe koje su najznačajnije u srpskom izvozu na italijansko tržište, zauzimaju daleko skromnije
učešće u odnosu na ukupan italijanski uvoz tih istih roba. Ovo potvrđuje da u ovom sektoru
postoji još dosta neiskorišćenih mogućnosti.

• Sektor drvoprerade i proizvodnje nameštaja su sektori u kojima je najprisutnija tradicionalna
saradnja između Srbije i Italije. Italija je dugi niz godina tradicionalni partner za plasman
primarnog prerađenog drveta iz Srbije, a pre svega rezane građe. Međutim, u strukturi srpskog
izvoza sve su prisutnije više faze prerade, poput elemenata i delova nameštaja. S druge strane
dominantni deo prerađivačkih kapaciteta drveta je baziran na italijanskoj tehnologiji, kako
kod rezane građe, tako i kod dalje obrade (sušenja, parenja i sl.).
• Na italijanskom tržištu, sektorom tekstilne industrije dominiraju velike i razvijene firme čija
je tendencija konstantna promena u proizvodnji i dizajnu. Takođe, zbog velike konkurencije,
većina italijanskih proizvođača izmešta deo svoje proizvodnje u zemlje Severne Afrike,
zemlje u razvoju, a delom i u Srbiju. Zahvaljujući tome, sektor odeće i obuće je treći po obimu
razmene između Srbije i Italije. U Italiju se izvozi oko 100 miliona dolara proizvoda, po
osnovu poslova dorade, ali u isto vreme se uvozi oko 60 miliona dolara gotovih proizvoda iz
Italije. Od poznatih italijanskih brendova koji su prisutni na srpskom tržištu preko sopstvenih
proizvodnih pogona treba spomenuti Pompeu, Fulgar, Kalcedoniju, Fiorentino i Beneton.
• Saradnja Italije i Srbije u metaloprerađivačkom sektoru se manifestuje kroz industrijske
kooperacije u sektorima proizvodnje saobraćajnih sredstava, poljoprivredne mehanizacije,
aparata za domaćinstvo. Preferencijalni režimi Srbije sa zemljama CEFTA regiona, Ruskom
Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom predstavljaju odličan kanal za plasman proizvoda
koji su rezultat zajedničke saradnje.
9

10
• Izuzetno perspektivan sektor za saradnju predstavlja i energetika zbog obaveza zemalja
članica EU da do 2020. godine obezbede 20 % proizvodnje iz alternativnih izvora energije.
Poseban interes za saradnju je prepoznat kod italijanskih firmi u ovom sektoru zato što
Italija ukida svoje bonuse za proizvodnju, dok je u Srbiji usvojena stimulativna cena otkupa,
a Sporazum između Srbija – Italija omogućuje isporuke tako proizvedene struje za italijansko
tržište od 01. januara 2013. godine. Takođe, već su izdate dve licence ( od ukupno 9)
italijanskim firmama za izgradnju vetro-parkova.
Iako gore navedeni sektori predstavljaju potencijal za saradnju, osnovni preduslov za uspeh
srpskih proizvoda na italijanskom tržištu je dobar kvalitet i konkurentnost proizvoda, kao i
dobro poznavanje propisa i standarda koji su na snazi u Italiji.
7. Kako poslovati sa Italijom
Za uspeh na određenom tržištu potrebni su dobar proizvod kao i temeljna priprema i plan
ulaska na tržište.
7.1. Ulazak na tržište
Pronalazak agenta ili distributera, održavanje bliske saradnje, kao i stalno negovanje
poslovnog odnosa su od ključne važnosti za uspeh poslovanja u Italiji. Osim mreže kontakata
koju dobijate ostvarivanjem ovakve saradnje, ovakav poslovni partner ili agent će sigurno
doprineti lakšem savladavanju pravnih propisa i zakona koji se odnose na oblast poslovanja.
Strpljenje je esencijalno jer je potrebno izvesno vreme za uspostavljanje solidnog poslovnog
odnosa.
Informacije o potencijalnim kupcima u Italiji, mogu se naći na sledećim sajtovima ili u
bazama podataka:
• www.europages.com nudi pretraživanje po zemljama, sektorima, robama i nazivima firmi.
Sajt raspolaže podacima o preko 900.000 firmi u 35 evropskih zemalja i preveden je na
25 jezika. Posebna pogodnost mu je mogućnost tzv. ukrštenih pretraživanja, na primer,
proizvođačima/kupcima/trgovcima određenih roba u svim evropskim zemljama.
• Još jedan sajt koji se može preporučiti zbog sveobuhvatnosti podataka i lake pretrage je www.
kompass.com . Ova renomirana firma omogućava da se uz opciju izbora zemlje dobiju solidne
baze podataka o robama (preko logične podele po sektorima), kao i po nazivima proizvoda.
Još jedna od prednosti je pretraživanje na srpskom jeziku.
• Od nacionalnih sajtova www.infoimprese.it poseduje najkompletniju bazu podataka sa
preko 5 miliona firmi. Sajt je urađen na bazi izvornih podataka o registraciji koji se vodi
kod italijanskih regionalnih komora. Italijanskim zakonom iz 1993. godine, tako da je ovo

najkompletnija moguća baza. Jedini eventualni nedostatak predstavlja činjenica da je
pretraga omogućena samo na italijanskom jeziku.
• Vredan pažnje je i telematički sistem umreženja podataka o italijanskim firmama koji je
postavljen od strane Unioncamere (Unije italijanskih komora i može se naći na sajtu www.
impresa.gov.it. U njemu su umreženi podaci iz 103 regionalne komore, a pored podataka o
firmama ovaj sajt sadrži i informacije o protestovanim menicama preduzeća, pronalascima itd.
Ukoliko su vam potrebni detaljni podaci o firmama neophodno je da istraživanje sprovedete
na regionalnom nivou. U tu svrhu, idealni su vebsajtovi regionalnih komora, na primer: www.
mi.camcom.it (Lombardija); www.ba.camcom.it (Pulja); www.ts.camcom.it (Provincija Trsta)
i sl.
Ne treba zanemariti važnost učešća I posete sajmovima koji predstavljaju odličan izvor
kontakata sa italijanskim firmama. Osim što pružaju mogućnost prezentacije proizvoda,
uspostavljanja saradnje, oni su odlično mesto za sagledavanje mogućnosti na tržištu i
osluškivanje konkurencije.
7.2. Carinska procedura
Jedinstvenost tržišta EU, se obezbeđuje odsustvom carinskih formalnosti, što omogućava
slobodno kretanja roba. Za uvoz roba iz trećih zemalja propisana su uputstva, za privremeni
ili redovni uvoz. U oba slučaja procedura je standardizovana u svim zemljama članicama.
Ministartvo finansija propisuje formu dokumenata kojima izvoznik ostvaruje pravo
refundiranja i poreskih olakšica. Prilikom izvoza robe u Italiju.
Poljoprivredni proizvodi moraju biti prijavljeni carinarnici, u skladu sa Evropskim carinskim
zakonom, a za uvoz, neophodan je uvozni certifikat koji se pribavlja u Ministarstvu za
spoljnu trgovinu, i može biti korišćen na bilo kojoj carinarnici EU.
Specijalni uslovi za izvoz u Italiju regulisani su posebnim dokumentom koji sadrži detaljnu
listu roba za koje se traži licenca Ministarstva za spoljnu trgovinu. U cilju organizovanosti
tržišta poljoprivrednih proizvoda koji su predmet specifičnih odredbi EU, izdaju se izvozni
sertifikati u Ministarstvu za spoljnu trgovinu, radi kontrole kretanja roba, kada se napuštaju
granice EU.
Italijanska regulativa u oblasti uvoza je harmonizovana sa odredbama Sporazuma između
Srbije i EU. On-lajn informacije o ovoj vrsti regulative su veoma pregledne na sajtu http://
eur-lex.europa.eu koji se može pretraživati na svim jezicima, po ključnoj reči, materiji koja
se tretira, vremenu donošenja propisa, broju službenog lista EU itd.
Na sajtu italijanske carine www.finanze.it/dogane mogu se naći podaci o carinskim
tarifama, akcizama, veterinarskim, sanitarnim i fitopatološkim kontrolama, povraćaju
PDV-a (italijanski I.V.A).
Uvozne carine i nacionalne takse se primenjuju po osnovu integrisane carinske tarife, koja
obuhvata EU i nacionalne propise.
11

12
Podaci o vrednosti uvoza pojedinih zemalja, uključujući i Italiju, dostupni su na sajtu
Međunarodne trgovinske statistike po zemljama i proizvodima www.intracen.org/menus/
countries.htm. Sajt pored preglednosti (periodika po glavama carinske tarife), pruža opciju
pretrage po različitim jezicima.
7.3. Carinske stope
Italija je deo zajedničkog harmonizovanog trgovinskog sistema EU.
Zajednička carinska tarifa Evropske unije predstavlja carinsku tarifu koja se koristi za
klasifikaciju i carinjenje robe iz trećih zemalja prilikom uvoza u EU. Aktuelne carinske
stope, po kategorijama i zemljama porekla, mogu se pronaći pomoću on-line baze podataka
integrisane carinske tarife EU- Taric na websajtu www.ec.europa.eu ili www.helpdesk.eu.
Carina i druge dažbine se zaračunavaju na osnovu vrednosti artikala, a ulaskom u italijansku
carinsku zonu roba postaje predmet poreza na dodatu vrednost za uvezenu robu ( italijanska
skraćenica IVA) koji iznosi 20% na većinu proizvoda i 10% za neke prehrambene proizvode.
7.4. Potrebna dokumentacija pri uvozu robe u Italiju
Prilikom uvoza neophodno je podneti carinsku deklaraciju kako bi roba poreklom van zemalja
Evropske unije mogla slobodno da se kreće u Italiju, a time i na tržištu EU. Od ovog pravila
se izuzima roba u tranzitu, roba iz privremenog uvoza i isporuke robe čija vrednost ne prelazi
1.000 evra.
Pored carinske deklaracije, za izvoz robe u Italiju potrebna su i druga dokumenta.
Komercijalna faktura se podnosi carinskoj službi zajedno sa tovarnim listom. Na fakturi
moraju biti naznačeni: pun opis uvezene robe, uključujući težinu, dimenzije i količinu, zemlju
porekla, špeditera, primaoca robe i izvoznu zemlju.
Za robu na koju se primenjuju preferencijalne carinske stope podnosi se sertifikat o poreklu
robe.
Za privremeni uvoz/izvoz eksponata, trgovačkih uzoraka i profesionalne opreme koristi se
ATA karnet.
7.5. Zahtevi tržišta
Italija, kao članica EU, primenjuje standarde koji su harmonizovani u svih 27 zemalja članica
i u zemljama Evropskog ekonomskog prostora kako bi se omogućio slobodan protok robe.
Postoje i nacionalni standardi, pre svega u onim domenima koji nisu regulisani međunarodnim
standardima.
Pored standardne dokumentacije, za neke robe koje se smatraju opasnim potrebna je i
dodatna sertifikacija koju obavlja Generalni direktorat za sertifikaciju. U grupu proizvoda

kojima je potreban ovaj sertifikat spadaju parfemi, likeri, hemikalije, itd.
Deklaracija (izjava) za antikvitete – Priliko transporta aktikviteta na fakturi proizvoda se
mora naglasiti da je u pitanju antikvitet ukoliko je roba starija od 100 godina. Izjava mora
da sadrži okvirni datum i godinu proizvodnje (bilo da je u pitanju procena ili realan datum).
Uvozne dozvole izdaje Ministarstvo za ekomski razvoj (Ministero dello Svillupo Economico,
http://www.mincomes.it ), i to za sledeće proizvode:
• mleko i mlečni proizvodi
• sir,riba,pšenice, ječam i druge žitarice,povrće
• tekstil i odeća,
• stoka i druge životinje,
• oružje, municija i eksploziv,
• čelik,
• otpad,
• radioaktivni materijali i nuklearni reaktore
CE znak: CE predstavlja skraćenicu od Conformité Européenne. Ovaj znak je obavezan za
veliki broj proizvoda i odnosi se na bezbednost proizvoda. Zemlje članice Evropske unije
su svojim zakonskim propisima i drugim merama obezbedile da se na tržište plasiraju i u
upotrebi nađu samo proizvodi koji ne ugrožavaju bezbednost, život i zdravlje ljudi. Proizvodi
bez CE znaka se ne mogu naći na tržištu EU. Znak CE mora da stoji na samom proizvodu ili,
ako to priroda proizvoda ne dozvoljava, na pakovanju, kao i na pratećoj dokumentaciji. Znak
mora da bude lako uočljiv i čitljiv. Ukoliko drugačije nije predvidjeno, znak mora biti veličine
minimum 5 milimetara.
Za više informacija o zahtevima tržišta, savetujemo Vam da posetite veb sajt Privredne
komore Srbije i link http://www.pks.rs/Portals/0/eu/index1.htm. Ako imate dodatna pitanja
pogledajte sadržaj na: http://www.pks.rs/serbianexport/Services/MARKETINFORMATION .
7.6. Osnivanje privrednog subjekta u Italiji
Italijanski zakon ostavlja mogućnost postojanja različitih oblika organizovanja poslovnih
aktivnosti, od predstavništava, društava sa ograničenom odgovornošću (S.r.L.), deoničarskih
društava (S.p.A.), komanditnih, slično kao što je to regulisano i u srpskom zakonodavstvu, s
tim što je procedura za otpočinjanje aktivnosti složenija, a troškovi veći.
Ukoliko se osniva firma tipa društva sa ograničenom odgovornošću (S.r.L.) , prednost je
u odnosu na S.p.A., što su troškovi niži, kako za sam ulog kapitala, tako i za proceduru.
Uplata kapitala je minimalno 10.000 eura dok za deoničarsko društvo ne može biti manje
od 120.000 eura.
13

14
Foto: Sébastien Bertrand
Osnivački ulog i Statut firme se prijavljuje notaru, koji proverava njegovu autentičnost i
usklađenost sa italijanskim zakonom.
Za otpočinjanje aktivnosti uglavnom se preporučuje otvaranje firme tipa društva sa
ograničenom odgovornošću (S.r.L.), koje u krajnjoj liniji uvek ostavlja mogućnost prerastanja
u S.p.A. Za osnivanje ovih društava, potrebna su najmanje dva osnivača, koji mogu biti kao
i kod nas, ili fizička ili pravna lica, a eventualno i njihova kombinacija.
Osim osnivačkog kapitala, koji je za S.r.L minimum 10.000 eura, postoje i druge vrste
troškova, na koje treba računati prilikom osnivanja firmi u Italiji:
• taksa za vladino odobrenje (tassa di concessione governativa),
• honorar stručnog lica za sastavljanje osnivačkih akata,
• taksa za upis u registar (tasso di registro), koja za S.r.L. iznosi 1% od osnivačkog kapitala,
• troškovi za knjige koje firma mora obavezno imati i voditi ažurno a u koje spadaju:
• dnevna knjiga (libro giornale)
• knjiga inventara (libro degli inventari),
• knjiga poreza na promet (libro IVA),
• knjiga skupštine osnivača (libro delle assemblee soci),
• knjiga zapisnika (libro verbali),

• knjiga Upravnog odbora (libro Consiglio amministrazione),
• knjiga plaćanja (libro paga)
Prilikom osnivanja S.r.L. firme može se odrediti, odnosno imenovati upravnik (amminitratore
unico), za koga nije potrebno da bude italijanski državljanin ili Upravni odbor (consiglio di
amministrazione), koji određuje svog predsednika. U vezi sa tim, preporučljivije je ići na
varijantu upravnog odbora. S obzirom da u tom slučaju odluku donosi više osoba.
Firma tipa S.r.L. kao i tipa S.p.A. mora imati Skupštinu, koju čine svi osnivači, dok samo kod
S.p.A. firme postoji obaveza biranja i sindikalnog veća (collegio sindacale) sastavljenog od
3 osobe, što se ne odnosi na S.r.L., ukoliko kapital ne prelazi 100.000 eura. Zbog toga se u
praksi često nailazi na osnivački kapital od 99.000 eura .
Kada kompanija iz inostranstva odluči da otvori firmu u Italiji, pokazalo se najpovoljnije u
praksi, da te poslove poveri ovlašćenoj advokatskoj kući- „Studio legale”. Nakon provere
boniteta advokatska kuća, preduzima pripremne radnje i prati formiranje firme. Odabrana
advokatska kancelarija može biti i kontakt sa notarima, kod kojih se u sledećoj fazi obavlja
formalno uskladjivanje konstitutivnih akata sa zakonom.
7.7. Porezi
U Italiji se fiskalna godina poklapa sa kalendarskom godinom. Poreska regulativa obuhvata
sva fizička i pravna lica.
Pravna lica podležu plaćanju: prihoda od zemlje i nekretnina, kapitala, zaposlenih,
samozaposlenih, poslovnih aktivnosti i mešovitog prihoda. Privredna društva koja u Italiji
imaju svoje registrovane kompanije koje posluju u Italiji podležu oporezivanju na dobit
preduzeća, po stopi od 27.5%.
Porez na lična primanja je progresivan i kreće se od 23-43%. Što je veća dobit, viša je i
poreska stopa.
Standardna stopa VAT-a je sa 19% povećana na 20%. Jedan broj roba, ranije oporezovan
po intermedijarnoj stopi (16%) prebačen je na standardnu stopu. Cipele, odeća, tekstilni
proizvodi su neki od proizvoda na koje se primenjuje ova stopa.
Na deo proizvoda kao što su šećer ili začini se primenjuje stopa od 10% koja je ostala
nepromenjena. Stopa od 4% plaća se na određene usluge- na primer tv-distribuciju.
Socijalna davanja iz zarada i ličnih primanja iznose oko 30% na račun poslodavca i 10 % na
račun zaposlenog.
7.8. Poslovni običaji
U ovoj izuzetnoj zemlji koja poštuje tradiciju i poslovnu hijerahiju, od izuzetne važnosti je
dobar prvi utisak koji ćete ostaviti na poslovog partnera.
15

16
Italijani daju prednost poslovanju sa ljudima koje poznaju, stoga se preporučuje angažovanje
agenta koje će stalno biti prisutan i koji vas može preporučiti za poslovanje.
Prilikom ugovaranja sastanka sa italijanskim partnerom, najbolje je dogovoriti sastanak
pismenim putem 2 do 3 nedelje unapred. Engleski jezik se koristi u komunikaciji ali ukoliko
želite da budete efikasniji poželjno je obraćanje na italijanskom jeziku.
Za sastanke je najbolje odabrati vreme oko 10.00 do 11.00 prepodne ili posle 15.00 časova.
Prilikom planiranja aktivnosti sa italijanskim partnerom treba imati u vidu letnje kolektivne
godišnje odmore, koji se koriste u avgustu i izbegavati ovaj period za posete i sastanke.
Radno vreme firmi i javnih službi je od 8.30 do 12.30 i od 15.30 do 18.30, od ponedeljka do
petka. Velike kompanije obično rade od 8.30 do 18.00-18.30, sa pauzom od sat vremena za
ručak. Mnogo poslova će biti ugovoreno uz ručak.
8. Primeri uspešnog poslovanja
Ako se uporede robne strukture u izvozu i uvozu sa Italijom, može se zaključiti da se
najviše izvoze sirovine i proizvodi primarne prerade, a uvozi se roba široke potrošnje.
Tako su prvih pet izvoznika u 2009. i 2010. U.S.Steel Srbija, Valjaonica bakra Sevojno, Hip
Petrohemija. Zastupljeni i proizvodi tekstilne industrije u čemu su najuspešnije bile Valy
doo (proizvodnja čarapa) i Moditali doo Zrenjanin (intimno rublje).
Sektor tekstilne industrije i proizvodnje obuće svedoči o uspešnoj saradnji srpskih firmi u
oblasti doradnih poslova. Tako srpske firme Laki Lajn, Čačak; Solid, Subotica ; Milateks,
Šimanovci i Kulska fabrika obuće Aska posluju sa partnerima iz Italije kao što su Filante,
Lorekanti, Olip, Đan Pietro. Takođe, Diana iz Sremske Mitrovice i Fruška Gora iz Rume
godinama uspešno obavljaju doradne poslove za renomirane italijanske firme kao što su:
Guči, Prada i Max Mara. Ovim velikim imenima se pridružio i Beneton (Benetton) koji
je otvorio fabriku za proizvodnju konfekcije u Nišu, čija će proizvodnja biti namenjena
izvozu.
Metaloprerađivački kompleks takođe beleži uspešne primere saradnje: Pometon iz
Venecije je formirao zajedničko preduzeće sa Borskom Topionicom za proširenje kapaciteta
proizvodnje bakarnog praha.
Krušik, Valjevo ima višegodišnju saradnju sa Ćedite u razmeni komponenti za proizvodnju
lovačke municije.
Milan Blagojević iz Smedereva stalno razvija proizvodnu saradnju u oblasti bele tehnike i
malih kućnih aparata sa Kandijem (Candi) i Đirmijem (Germi).

U oblasti industrijskih kooperacija je od posebnog značaja je započeta saradnja između
Fiata i Zastave na proizvodnji modela Punto.
17
9. Šta je potrebno za odlazak u Italiju
Svi srpski građani sa važećim biometrijskim pasošem mogu da putuju u Italiju bez viza.
Informacije o avio-prevozu i smeštaju su najpreglednije izložene na sajtu www.amadeus.
net koji ima opciju da nudi najoptimalniju ponudu za prevoz ( troškovno i vremenski), ali
ujedno daje i sve druge moguće opcije. Pored rezervacije hotelskog smeštaja moguće je i
rezervisati rent-a-car, kao i ostale usluge koje su vezane za putovanja.
Glavni aerodromi su: Leonardo da Vinči (Rim Fiumićino) i Malpensa (Milano). Za više
informacija pogledajte:
• AlItalia - www.alitalia.com
• Aerodrom Leonardo da Vinci ( Rim, Fiumićino) www.adr.it/fiumicino
• Aerodrom Malpensa (Milano) http://www.airportmalpensa.com/
Italija ima jednu od najrazvijenijih i najmodernijih železnica. Putovanje vozom je
jednostavno i koristi ga veliki deo populacije i privatno i poslovno.
O redosledu vožnje i cenama karata više informacija na:
• Italijanska železnica - www.fsitaliane.it
10. Usluge koje nudi Privredna komora Srbije
• Analiza tendencija u trgovini i investicijama na svetskom tržištu, po sektorima i
zemljama
• Pružanje informacija o sajmovima u inostranstvu i organizacija učešća ili poseta
odabranim sajmovima
• Organizacija multisektorskih ili sektorskih trgovinskih misija po odabranim zemljama
• Organizacija individualnih studijskih poseta stranih partnera srpskim privrednim
društvima u skladu sa unapred pripremljenom agendom i logističkom podrškom
• Usluge pružanja informacija o poslovanju u Srbiji, kako stranim tako i domaćim
preduzećima

18
• Seminari i kursevi o međunarodnoj trgovini, carinama i raznim drugim relevantnim
pitanjima
• Informacije o regulativi u bilateralnoj i međunarodnoj trgovinskoj saradnji
• Registar sertifikovanih preduzeća
• Izveštaj o bonitetu preduzeća
• Usluge spoljnotrgovinske arbitraže, koja rešava potencijalne sporove u međunarodnoj
trgovini
• TIR i ATA karneti
• Overavanje i izdavanje uverenja i isprava koje prate robu pri izvozu ili uvozu
• Izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i elektronskih sertifikata za Web
servere
Foto: Michael McKechnie

19
11. Korisne adrese
SRBIJA
Ambasada Italije
H.E. Armando Varikio, ambasador
11000 Beograd
Birčaninova 11
Tel: 011 3066100 011 3066100 011 3066100 011 3066100
Fax: 011 3249413
e-mail: segreteria.belgrado@esteri.it
Vebsajt: http://www.ambbelgrado.it/
Komora italijansko-srpskih privrednika
Kneza Miloša 56
Tel: (011) 3387725, 3348703
Fax: (011) 3348702
http://www.camera-italo-serba.rs
ITALIJA
Predstavništvo PKS u Milanu
Rappresentanza della Camera di Commercio della Serbia
Promos ( Trgovinska komora Milana )
Goran Ilić, direktor
Ratko Ignjatović, savetnik
Via Camperio 1/II
20124 Milano, Italia
Tel.: 3902/ 85 155 366
Fax: 3902/ 85 155 394
E-mail: goran.ilic@pks.rs
milan@pks.rs
Vebsajt: www.pks.rs/it
Ambasada Republike Srbije
AMBASCIATA DELLA REPUBBLICA DI SERBIA
Via dei Monti Parioli 20
00197 ROMA
ITALIA

20
Ana Hrustanović, ambasador
Tel +3906/ 320-07-96, 320-08-90 320-08-05 (dežurni), 320-09-59
Telex: 616-303
Fax: 320-08-68
E-mail: amb@ambroma.com
Generalni konzulat Republike Srbije
CONSOLATO GENERALE DELLA REPUBBLICA DI SERBIA
Via Matilde Serao 1
20144 MILANO
Ivana Pejović, generalni konzul
Tel +3902 / 481-20-19, 481-24-90, 481-72-47
Telex: 353-676
Fax: 4801-04-26
E-mail: gkserbia@milano-gk.191.it
Generalni konzulat Republike Srbije
CONSOLATO GENERALE DELLA REPUBBLICA DI SERBIA
Strada del Friuli 54
34136 TRIESTE
Vladimir Nikolić, generalni konzul
Tel +39040 / 410-125, 410-126
Telex: +39040 / 460-067
Fax: +39040 / 421-697
E-mail: gkrstrst@spin.it
Vlada Republike Italije i njena ministarstva
Vlada Italije http://www.governo.it/
Ministrstvo ekonomskog razvoja http://www.sviluppoeconomico.it/
Ministarstvo spoljnih poslova http://www.esteri.it/
Ministarstvo finansija http://www.finanze.it/
Ministarstvo inovacija i tehnologija http://www.innovazione.gov.it/
Ministarstvo poljoprivrede http://www.politicheagricole.it/
Ministarstvo ekologije http://www.minambiente.it/
Ministarstvo infrastrukture http://www.infrastrutture.gov.it/
Ministarstvo saobraćaja http://www.trasporti.gov.it/
Ministarstvo zdravlja http://www.ministerosalute.it/
Ministarstvo za rad i socijalna pitanja http://www.lavoro.gov.it/
Ministarstvo za obrazovanje i istraživanja http://www.miur.it/

Privredne Komore
Unionkamere, unija italijanskih komora za trgovinu, zanatstvo i poljoprivredu http://
www.unioncamere.it/
Privredna Komora Milano http://www.mi.camcom.it/
Privredna Komora Bari http://www.ba.camcom.it/
Privredna Komora Pordenone http://www.pn.camcom.it/
Privredna Komora Trst http://www.ts.camcom.it/
Unija Privrednih komora Pijemonta-centar za internazionalizaciju http://www.pie.
camcom.it/
Privredna Komora Vićenca http://www.vi.camcom.it/
Unije Komora Veneta http://www.unioncameredelveneto.it/
Sekreterijat za proizvodne aktivnosti regija Emilija Romanja http://www.rer.camcom.
it/
Agencije pri privrednim komorama
Formaper, agencija Privredne komore Milana za informativne usluge, usluge obuke i
istraživanja http://www.formaper.it/
Promos, agencija Privredne komore Milana za internacionalizaciju malih i srednjih
preduzeća na teritoriji Milana. http://www.promos-milano.it/
Promofirenze, agencija Privredne komore Firenze za internacionalizaciju malih i
srednjih preduzeća na teritoriji Toskane http://www.promofirenze.it
Assolombarda, asocijacija preduzeća iz oblasti industrije i usluga na teritoriji Milana.
http://www.assolombarda.it/
21

Februar 2011