5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

P O Z O R I Š T E - NARODNO POZORIŠTE, NIŠ
www.narodnopozoristenis.rs
Niš je jedan od prvih gradova koji je ušao u istoriju srpskog pozorišta. Prvi poznati pozorišni događaj
zabeležen je 1883. godine na plakatu, za jednu od predstava putujuće družine, koja je izvedena prigodno,
povodom godišnjice stupanja u brak kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović. Spajanjem pozorišnih družina
D. Jovanovića i M. Dimića, početkom 1887 godine, osnovano je niško pozorište "Sinđelić". Prva predstava
bila je "Srpski ajduci", J. Sterije Popovića, 11. marta 1887. godine u gostionici " Knez Mihajlo". Inicijatori
osnivanja pozorišta "Sinđelić" bili su: Stevan Sremac - niški profesor, Milorad Petrović - učitelj, Stevan Nikšić
- Lala, Henrih Liler i Špira Kalik. Prvi upravnik bio je Mihajlo Dimić. Igrani su komadi: "Ukroćena goropad",
"Mizantrop", "Dva cvancika", "Podvala". Pozorište "Sinđelić" je ušlo u drugu etapu razvoja u periodu od
1890-1900 godine, u vreme velikih partijsko-političkih okršaja u poslednjoj deceniji vladavine dinastije
Obrenović. Svoje predstave je davalo u gostionici "Evropa". Godine 1892. pozorište je obustavilo svoj rad.
1893. konačno je osnovano niško pozorište "Sinđelić". Tada je Niš postao treća srpska metropola. Iako se
stalno govorilo o potrebi podizanja pozorišne zgrade, "Sinđelić" je i dalje izvodio svoje predstave u
gostionicama: "Evropa", "Kruna", bašti "Maćedonija", "Pariz", kasnije takozvanoj "Zelenoj gimnaziji",
"Bulevar". 1906. godine sazidana je sala "Ruski car". Posle dvogodišnjeg odsustva, Niš je ponovo dobio svoje
pozorište pod upravom Koste Delinija (1904-1912). 1915. godine obustavlja rad. Od 1921-1929 životari,
skoro improvizovano pozorište. Zauzimanjem Branislava Nušića i udruženja glumaca, 1921. godine spojile su
se družine "Sinđelić" i "Gundulić". Novo pozorište se zvalo povlašćeno gradsko pozorište. 1922. godine na
sednici niške opštine, na predlog Dragiše Cvetkovića, odeređeno je zelljište za podizanje pozorišne zgrade. U
periodu 1929-1930 godine pozorište radi pod imenom Pozorište Moravske banovine. U zgradi zanatskog
doma bilo je 400 sedišta. 1931. godine pozorište je otvorilo sezonu u Nišu, izvođenjem komada "Smrt majke
Jugovića". Sedam godina pozorište je radilo u Zanatskom domu. 1936. godine prvi put je prenošena preko
beogradskog radija predstava - drugi čin komada "Zona Zamfirova", S. Sremca - Sime Bunića. Prvog januara
1939. godine u novosazidanoj zgradi na Sinđelićevom trgu, prikazana je prva predstava "Zidanje Ravanice" ili
"Zadužbina cara Lazara", u režiji Dragoslava Kandića. Pozorište je imalo 687 sedišta. Prvo veliko obnavljanje
pozorišne zgrade bilo je 1968. godine; drugo 1986. godine; treće 2002/2003. godine. Plejada izvrsnih
glumaca, reditelja, scenografa, scenskih radnika, radila je i radi u Narodnom pozorištu. 1993. godine prvi put
je Sterijina nagrada stigla u Niš. Glumac Dragan Žikić dobio je Sterijinu nagradu za najbolju mušku ulogu u
predstavi "Koštana" Bore Stankovića, za ulogu Hadži-Tome. 1994. godine glumac Živko Vukojević dobija
Sterijinu nagradu za ulogu Cara Lazara u predstavi "Zmaj od Srbije" Miladina Ševarlića. Glumica Verica
Jovanović dobila je nagradu za najbolju žensku ulogu ARDALION, za ulogu Gine u predstavi "Putujuće
pozorište Šopalović" u režiji Dejana Mijača, 1997. god na pozorišnom festivalu u Užicu. Preko stotinu
nagrada je stiglo u Niš sa susreta profesionalnih pozorišta Srbije "Joakim Vujić".
P R E D S T A V A
Bura je poslednja, "najmodernija" Šekspirova drama, možda i najbolja, prožeta idejama našega doba ili ih
projektuje sve do nas. Drama je opelo renesansnog optimizma; u likovima Arijela i Kalibana, dobro i zlo je
višeznačno; pitanje ko je slobodan a ko rob, ko je divljak a ko uljuđen - sumnjivo; težnje prema novom i
boljem svetu - frustrirane...
Radnja se kreće od privida do zbilje, od slike do suštine. Kad jednom stigne do stvarnog sveta, priviđenje se
pretvara u ništa (Northrop Frye). S inverzijom znakova u Epilogu, ostrvo se ponovno pretvara u golu
pozornicu, "istinsko mesto" o kojem će Melville napisati: "Nije zabeleženo ni na kojoj karti: istinska mesta to
nikad i nisu." Ne samo da je pozorište ponavljanje stvarnog sveta, čitav svet je slika i kopija Theatrum
Mundi. Oluje su samo ponavljanje teatarskih gromova... Kada oluja iz Prologa prođe, pozornica se pretvara u
"goli otok". "Moćno Umeće", "priprosta magija", "nebeska muzika" jesu pozorište i njegov dvojnik. I sam
"zemaljski Globus" je pozorište - novo Čistilište u kojem se sve ponavlja, ali se ništa ne očišćuje. Poslednji
Prosperov neuspeh jeste nemoć pozorišta. Ni pozorište ne može promeniti svet.
Jan KOT, Šekspir naš savremenik
Nijedan komad nije tako varljiv i zbunjujući kao Bura. Ponovo otkrivamo da je jedini put ka iznalaženju
smisla poimanje u celosti. Kao priča, taj komad je nezanimljiv... Ali kad vidimo da ništa u komadu nije onako
kako se čini da jeste, kako se on zbiva na ostrvu i ne na ostrvu, po danu i ne po danu, s burom koja pravi
red u nizu događaja što su uzburkani i kad bura prođe, da ta dražesna idila za decu posve prirodno obuhvata
silovanje, ubistvo, tajnovitost i nasilje, kad počnemo da iskopavamo teme koje je Šekspir tako brižljivo
zakopao, vidimo da je to zaokružena autorova poslednja izreka i da se bavi svekolikim bićem čovekovim. (...)
Koliko god ne nalazimo način za prikazivanje Bure, možemo barem biti svesni smušenih bezuspešnih
PRESS - 54. Sterijino pozorje 2009. 98