Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
tako zdušno i tako masdovno, da je to teško bilo i Šekspirovoj publici da prihvati. Naravno - ta surovost nije<br />
bez razloga u ovom delu velikog Vilija, jer radi se o ratnom i poratnom vremenu u kome učestvuju i Rimljani<br />
ali i surovi Goti, pa je količina nasilja nekako primerena vremenu ali i protagonistima. Rediteljka je vrlo<br />
savesno pročitala Šekspirovog Tita Andronika i povezala sve što zna i što već godinama prati po našim<br />
medijima, ili što saznaje iz priča ili svedočenja na Haškim sudjenjima i sklopila je priču sa asocijacijama naših<br />
lokalnih klanja koja su, po surovosti - daleko nadmašila one surovosti koje Šekspir sa respektom prezentira<br />
rafiniranoj publici. Dakle - po Šekspiru ali i na sceni - veliki pobednik nad nekim groznim Gotima - dolazi u<br />
Rim, dovodi pobedjenu Gotsku kraljicu i njena dva sina. Prethodno je na oltar Otadžbine položio živote<br />
dvadesetak svojih sinova i spreman je da sada na glavnom trgu - zahvalnoj svetini koja kliče - pruži<br />
satisfakciju u vidu ljudske žrtve - ubiće na licu mesta jednog od dva princa razbijenih Gota, i to pred majkom<br />
lično!...Naravno, ovo je samo dedo surovosti koji odmotava već započeti lanac ubijanja iz osvete, zbog časti,<br />
zbog politike, zbog prestiža, zbog ubijanja po sebi...I tako dalje. Surovost u igri ove predstave nije sama sebi<br />
svrha, nego je svrha SAGLEDAVANJE mehanizama surovosti kojima se država i vlast, ali i svi oni mkoji se za<br />
tu vlast bore - obilato služe. Kao što se služe i prevarama i otmicama i ucenama, a onda seto sve zajedo<br />
zove POLITIKA!...Sve je to lapidarno i britko, ali elegantno i vešto - prikazano u ovoj razigranoj ali tačnoj i<br />
brzoj predstavi. Sloboda sklapanja scenskih slika, naročito u sekvencama vezanim za državni lov u kojoj<br />
glumci igraju i šumu i lovce i lovinu, ali i u drugim scenama - o nafarbanom crncu koji obljuibljuje lukavu -<br />
bivšu Gotsku, sada novu Rimsku kraljicu, sa ubistvima ili sa posluženjem od sinovljevog mesa kao surovu<br />
osvetu za lukavost...ta sloboda umnogome doprinosi višeslojnosti i začudnosti prdstave. Tim sredstvima<br />
rediteljka je - pored značajnog rada sa glumcima, uspela da postigne totalnu napetost - i to nikako na<br />
niovou fabuliranja, jer je elemente fabule potpuno ogolila u igri, nego u nivou otkriivanja i tumačenjka jezika<br />
i rada mašinerije nasilja, i to političkog nasilja koje se vrši u vlasti, od vlasti i zbog vlasti. Svi glumci na sceni<br />
imali su svoju jaku i jasnu ulogu u ovoj slagalici zločina. Tit Andronik Dragana Ostojić, jedan od nasjtarijih<br />
glumaca u Kikindskom pozorištu i njegov kolega iz davnih predstava od pre dvadesetzak godina - predstava<br />
koje još pamtim - RODOLJUPCI ili Pinterov KUĆEPAZITELJ, Nikola Joksimović kao novi Car Rima - oni su,<br />
obojica, nijansirano i vrlo razudjeno, sa velikim skokovima iz raspoloženja u raspoloženje - vešto i sa<br />
pokrićem, igrali sve zadate situacije - adekvatno svom iskustvu i znanju - odlično! Gotska Kraljica - Marija<br />
Opsenica, Marko Gvero kao brat Tita Andronika i opšti mešetar politike, ili Lavinija - Mina Stojković - brza i<br />
energična. Ili djavolski okretan i U-svakoj- čorbi-mirodjija - rob, crnac - prosto našmoinkan tako da se lako<br />
čita i kao prototip neprijatelja - onog DRUGOG - nekog Roma, od koga svi zaziru u malogradjanskoj sredini<br />
danas - tu složenu ulogu bezobraznog osvajača, odigrao je Djordje Branković - savesno i lako. Ali - kao i svi<br />
ostali glumci - predano i brzo, jasno i precizno - za priču, za diskurs, za disput, za stav, za proveru odnosa<br />
prema zlu i prema čoveku - radili su svi - a predsatavu - ZA PUBLIKU. Potisnuli su NAMERNO i vidljivo,<br />
mnoge od svojih osećanja o kojima su mogli mnogo da kažu na sceni, ali su hteli da štede sredstva izraza i<br />
svoje snage maksimalno posvete publici. Na taj način su - u ovoj predstavi, rešene one dileme PARADOKSA<br />
glumačke umetnosti. I to je upravo još jedan dokaz o neuništivosti pozorišta i o tome da sva rešenja imaju<br />
neograničan broj mogućnosti postojanja - i sva su ISPRAVNA, ako se dokažu u sebi, na sceni - pred<br />
publikom. To se zove vitalnost. Aova predtava iz Kikinde pokazuje i vitalnost pozorišnih kuća u manjim<br />
sredinama. Ova bi predstava služila na čast SVIM beogradskim pozorištima i zato je ovo gostovanje bilo<br />
ODLIČNO!..Nadajmo se da će ova presdtava doći na stalni repertoar Beogradskog Dramskog. Ne bi im bilo<br />
loše, a ni beogradskoj publici, dakako!<br />
Goran CVETKOVIĆ, Radio Beograd 2, 3.novembar 2008.<br />
Začarani krug zla<br />
Ako je već opšte mesto da je Šekspirov "Tit Andronik" najkrvavija dramska demonstracija ostrašćenosti<br />
političkog dejstva, predstava koju je u Narodnom pozorištu Kikinda režirala Anđelka Nikolić se ne može tako<br />
okarakterisati, i to ne samo zbog činjenice da je ovaj komad veoma retko postavljan na scene domaćeg<br />
teatra. Zasluge su višestruke - pažljivo pročitana i postavljena drama u duhu novog (pozorišnog) vremena,<br />
dramaturški koncizno adaptiran (visokokoncentrisano sažet) tekst obogaćen filozofskim čitanjem (Hana<br />
Arent, Leš Svenson, Hans Majer), ali i "pozajmljivanjem" iz ostalih Šekspirovih dela ("San letnje noći", "Kralj<br />
Lir", "Otelo"...), pažnje vredan rad sa kikindskim pozorišnim ansamblom (takođe obogaćenim mladim, i<br />
glumcima iz Beograda) čiji je rezultat nepretenciozan, sveden i, kako se to u pozorištu često kaže - tačan<br />
izraz, "bez viška". Gotovo u potpunosti bez kulisa, kod rediteljke Anđelke Nikolić na delu je ogoljena priča o<br />
zaslužnom rimskom vojskovođi Titu Androniku (Dragan Ostojić) koji nakon vojne s Gotima vlast ipak<br />
prepušta carskoj porodici - Saturnijusu (Branislav Knežević). Do kraja će skoro svi akteri (članovi familija obe<br />
porodice) u začaranom krugu osvete, ljubomore, ambicioznosti i nepromišljenosti, omiljenih Šekspirovih<br />
motiva u tragedijama s velikim istorijskim odrednicama, završiti preklani, skuvani, satrti... "Uzrok" ubilačke<br />
manije je susret civilizovanog (Rim) i varvarskog (Goti), mada su i jedni i drugi, bez obzira na pedigre, vrlo<br />
talentovani za smrtonosne spletke, sve u vezi s brigom za pretke, bogove i narod, koja niti jednim<br />
konkretnim činom nije potkrepljena kao stvarna. Narod - publika, pak, kao jedina prava kulisa monstruoznog<br />
vladalačkog pira, poštujući dobre pozorišne običaje ćutnje i nečinjenja, prava je ilustracija rediteljske<br />
intencije da se on i prikaže kao pasivna i ravnodušna kategorija. Posebno eksplicitan komentar toga<br />
PRESS - 5<strong>4.</strong> Sterijino pozorje 2009. 89
![neboj[a rom^evi] karolina nojber](https://img.yumpu.com/43476260/1/185x260/neboja-romevi-karolina-nojber.jpg?quality=85)
Change language