5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

potencija/kontroverzi a uspevajući da ih sredstvima minimalističke usredsređenosti na bitno prevlada, razloži,
izbalansira bez pacifikacije, izoštri primereno trenutku. Mlada i beskompromisna rediteljka s velikim R na
umu smisleno ga je svela na prividno teatralizacijsko siromaštvo, sadenula u horror vacui žestoko ogoljene
pozornice, u mrežu akcija i označavanja gde se total-dizajnirani gestovi, embrionalno-ekspresivne glumačke
radnje, muzika, mimikrijski podešeni glasovi i sve što se na sceni mora izreći od Tita Andronika sjajno
začarava u jedinstven obris istog onog mehanizma surovosti koji se i danas poigrava s nama, ma koliko da je
tehnološki i drugačije uznapredovao kroz vekove. Britko, mladalački hrabro i politično, uz očigledno predan
kolektivni rad celokupnog ansambla kome je to ujedno i najupečatljivi kreativni domet u tekućoj deceniji.
Igor BURIĆ i Vladimir KOPICL
R E D I T E L j – Anđelka NIKOLIĆ
Anđelka Nikolić, rođena 1977, diplomirala je na Katedri za pozorišnu i radio-režiju Fakulteta dramskih
umetnosti, u klasi prof. Ljubomira Draškića i Slavenka Saletovića, i na Katedri za francuski jezik i književnost
Filološkog fakulteta u Beogradu.
Režije: Nisi zaboravila, samo se ne sećaš više Simone Semenič (Gledališče Glej, Ljubljana), Pravila ponašanja
u modernom društvu Žan-Lik Lagarsa (JDP, Beograd), Sam sebi žena Daga Rajta (Hop.la!), Prevareni po J.
St. Popoviću (NP "Sterija" Vršac, Scena na rumunskom jeziku), Vučjak M. Krleže (NP Kikinda), Ženidba
Gogolja (NP Kikinda), Suton Iva Vojnovića (Bitef teatar, Beograd).
Režirala je više radio-drama na Radio-Beogradu, po tekstovima Džozefa Konrada, Vladimira Simića, Iva
Vojnovića i Danila Kiša.
Učestvovala je na festivalima: Vršačka pozorišna jesen, Dani komedije u Jagodini, Bitef Showcase,
Borštnikovo srečanje u Mariboru (prateći program), Teden slovenske drame u Kranju, Festival profesionalnih
pozorišta Vojvodine. Za predstavu Vučjak nagrađena je na Vršačkoj pozorišnoj jeseni 2006, za najbolju režiju
i najbolju predstavu u celini.
Prevodi s francuskog i engleskog jezika. Član je i jedan od osnivača umetničke grupe Hop.la!
R E Č R E D I T E L j A
Šekspirov Tit Andronik klasični je primer brutalnosti na pozorišnim daskama. Toliko je nasilja u ovom
komadu, da na trenutke preti da postane oda strasti za ubijanjem i mučenjem koja preplavljuje scenu i
parter. Kao da je nasilje nešto što prevazilazi moć našeg shvatanja, nekakva urođena ljudska sklonost koja
koristi svaki trenutak neopreza da iz korena ustalasa poredak čitavog univerzuma i pretvori ga u zverinjak.
Tako je ... ili nam se tako čini
Predstava O nasilju odbija tezu o urođenoj agresivnosti i/ili demonskom poreklu zla. Nasuprot tome, ona
ispituje društvene mehanizme i nasleđene, tradicionalne obrasce ponašanja koji dozvoljavaju, ili čak uzrokuju
nasilje, koje potom samo sebe hrani.
Anđelka NIKOLIČ
Kako vi definišete pozorište, šta je i gde je ono zapravo u domaćoj tranziciji
- Mislim da glavno pitanje savremenog pozorišta jeste gde se ono nalazi u kontekstu društvenog života,
zajednice, zato što je ono, za razliku od nekih drugh umetnosti, uvek kolektivni čin i uvek vezano za prostor,
mentalni prostor, i za vreme u kojem se dešava. U tom smislu postoji opasnost da pozorište bude inertno, da
pomalo kasni za svojim vekom - na planu sadržaja, ali i na planu forme. Ono negde jeste zaduženo za
čuvanje tradicije i jezika, književnosti, istorije, ali ne mislim da bi trebalo da bude muzejska institucija...
Govorite o promeni modela, o preispitivanju. Gde će ga to odvesti
- Najveće pretnje dolaze sa one ideološke strane, možda će biti komercijalizovano kako bi preživelo, ali to
samo znači da treba biti svestan te opasnosti i prema tome se pametno postaviti. Uz tu pojačanu brigu o
mladoj publici, nećemo smetnuti s uma da u Zrenjaninu Narodno pozorište “Toša Jovanović” ima širok
auditorijum, čije različite potrebe treba da podmiri. Ono što je možda trend koji dolazi iz drugih grana jeste
pomnije vođenje računa o tome kome se obraćamo, sa kojom produkcijom. Jedan od načina jeste da se i taj
komercijalni način zadovolji.
Anđelka NIKOLIČ - Lj. BAILOVIČ, Zrenjanin, 8. januar 2009.
K R I T I K A
U subotu smo na sceni Beogradskog Dramskog pozorišta videli predstavu O NASILJU koja je u režiji mlade,
ali već iskusne i hrabre rediteljke Andjelke Nikolić, sva bila okrenuta priči o nasilju i sva scenske sredstva bila
su prilagodjena što većem doživljaju postavljene teme u publici, dok su glumci već na probama savladali sve
aspekte likova i situacija, a na predstavi su - po Brehtovom receptu, "samo" - tačno i jasno, IZVODILI priču.
A priča je zaista bila jako složena - i pozorišno i društveno. Samim tim što je to jedna od najmanje igranih
Šekspirovih drama i to zato što se smatra najsurovijom od svih - u njoj se odsecaju udovi i ubijaju se ljuidi
PRESS - 54. Sterijino pozorje 2009. 88