5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

Tamora, MARIJA OPSENICA
Žena i Rimljanka. Majka kopileta i nacije, na određeno vreme
Lavinija, MINA STOJKOVIĆ
Žena i Rimljanka. Kasnije sramota na dve noge, bez ruku i jezika
Čovek u uniformi, SLAVOLjUB MATIĆ
Vojnik, batler i slično.
U svakom slučaju i u svakoj ulozi, ćuti i radi svoj posao
Žena u uniformi, GORDANA ROŠČIĆ
Vojnik, medicinska sestra, službenica gradske čistoće i slično.
U svakom slučaju i u svakoj ulozi, ćuti i radi svoj posao
P O Z O R I Š T E - NARODNO POZORIŠTE, KIKINDA
www.narodnopozoristekikinda.rs
Koreni pozorišnog života u Kikindi su duboki. Prva pozorišna predstava izvedena je daleke 1796. godine i to
na nemačkom jeziku, a maja 1834. godine na srpskom. Bio je to komada Jovana Sterije Popovića, "Svetislav
i Mileva", izveden u kafani "Kod zlatnog pluga".
Narodno pozorište u Kikindi osnovano je pre više od pola veka, 2. decembra 1950. godine, pod imenom
Gradskom amatersko pozorište, da bi početkom devedesetih (1993) prešlo u profesionalno pozorište.
P O Z O R I Š T E - HOP.LA! , BEOGRAD
http://hop-la.org
Umetnička grupa Hop.la! osnovana je 2005.godine u Beogradu. Svoj veseli naziv duguje mračnoj drami
Hop-la, mi živimo! Ernsta Tolera. Glavna polja zanimanja i delovanja Hop.la! predstavljaju autorske
umetničke produkcije (Saga, Sam sebi žena, O nasilju), programi participativne umetnosti (Ja i Ti, Gordost i
predrasude) i istraživanja u oblasti estetike i psihologije umetnosti (Proces K, Modusi estetske obrade u
stvaranju pozorišne predstave). Svoje programe i produkciju ostvaruje kroz saradnju sa institucijama kulture
i nevladinim organizacijama u zemlji i inostranstvu (CZKD, Centar za kulturu Stari Grad, Bitef Polifonija,
Galerija Progres, Institut za psihodramu, Gledališče Glej, Narodno pozorište Kikinda ...)
Aktivnosti Hop.la! do sada su podržali Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Pro Helvetia i Sekretarijat za
sport i omladinu grada Beograda.
Od 2007. godine Hop.la! je aktivni član i saradnik Evropske mreže nezavisnih teatara (European Off-Theater
Network).
P R E D S T A V A
Predstava "O nasilju", rađena prema motivima Šekspirove drame "Tit Andronik", još jedan je pokušaj
ukazivanja na ovaj ozbiljan društveni problem. Troje mrtvih u mafijaškom obračunu, Muž ubio ženu sekirom,
Sin ubio oca... vesti su koje svakodnevno slušamo ili čitamo u dnevnim novinama. Nasilje u porodici, nasilje
na ulici, nasilje kao deo naše svakodnevice, sada je i u pozorištu, ali kao upozorenje. Fenomen nasilja nije
proizvod savremenog doba. O njemu je pisao i Šekspir, po čijoj je drami o zalužnom rimskom vojskovođi Titu
Androniku, i nastala ova predstava. Šekspirova tragična povest o zaslužnom rimskom generalu poslužila je
kao povod za predstavu o pobednicima i poraženima, o ratnicima i političarima, o tranzicionim gubitnicima i
dobitnicima, o patriotizmu i ideologiji, o saosećanju, i zloupotrebi žrtava, o rasvetljenim i nerasvetljenim
zločinima, o teritorijalnim, građanskim, medijskim, stranačkim i drugim ratovima koje smo vodili i vodimo...
Pored "Tita Andronika", predstava je inspirisana i motivima drugih Šekspirovih dela ("San letnje noći",
"Magbet", "Kralj Lir", "Otelo"), studijama Hansa Majera ("Autsajderi"), Hane Arent ("O nasilju") i Laša
Svensona ("Filozofija zla"), kao i poezijom i muzikom Nika Kejva.
Autori predstave temu nasilja sagledavaju u kontekstu savremenog društva, koje osim eksplicitnog, fizičkog
mučenja i uništenja poznaje, a možda ne priznaje, i čitav niz suptilnijih, manje vidljivih oblika nasilja.
odbijajući tezu o urođenoj agresivnosti i demonskom zlu, predstava se bavi društvenim mehanizmima i
nasleđenim, tradicionalnim modelima ponašanja koji dozvoljavaju, ili čak uzrokuju nasilje, koje potom samo
sebe hrani.
R E Č S E L E K T O R A
Nazivom esejistički preimenovan ali inscenacijski primerno dramatičan Tit Andronik kikindskog teatra deluje
snažno, čisto, pregledno, aktuelno, ne gubeći ništa od svojih šekspirovski upisanih unutrašnjih
PRESS - 54. Sterijino pozorje 2009. 87