5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

More documents

Recommendations

Info

portreta, zapravo različitih otisaka jednog istog lika u različitim etapama njegovog sazrevanja. Pored psihološke razrade s odgovarajućim emocionalnim nabojem, koji u nekim scenama doživljava prave erupcije – kao, recimo, u iscrpljujućoj sceni pravog rata među polovima u kojoj se Žena grli/davi s Orlom – u igri Jasne Đuričič prepoznaje se još jedan sloj: neka komičkarska zaigranost, oštra, pametna i bezobrazna persiflaža. Ovo preplitanje pronalazi puno opravdanje u činjenici da su u komadu Milene Marković svi likovi i sve etape u životu Žene udvojeni, da imaju duplikat u (stilizovanim) figurama iz bajki. U poslednjoj sceni, recimo, Jasna Đuričić sjajno igra i složeni dramski lik cinične, promašene, pijane umetnice željne ljubavi, ali i efektnu karikaturu Veštice iz Ivice i Marice, pružajući tako pravi glumački ključ za žanrovsku i stilsku ambivalentnost junaka Milene Marković. Slična složenost prepoznaje se i u, takođe, odličnom ostvarenju Radoja Čupića: u rasponu od karikature malograđanina do realističkog prikaza opasnog ali istrošenog vođe ulične bande, on je upečatljivo odigrao nekoliko starijih likova. Ovo posebno ističem zato što je rediteljka tu višestruku podelu (jedan glumac igra više uloga), koju predviđa i sam tekst, učinila vrlo znakovitom. Samo tri glumca ulaze u svet Žene, tumačeći, zapravo, različite (generacijske) aspekte muškosti s kojima se ona susreće na putu inicijacije: snaga ali i zamor (Uča), licemerje (Žabac) i malograđanština (Tata Medved) zrelog čoveka (igra ih Radoje Čupić); preka narav (Ljutko), sigurnost, moć i dominantnost (Lovac) mužjaka u punoj snazi (igra ih Nenad Pećinar); nesigurnost i kilavost (Medvedić, Pospanko), provokativnost (Orlić), ratobornost (Orao) i nežnost (Ivica) vrlo mladog muškarca (igra ih Radovan Vujović). Osim glumačkom igrom, ova dvostrukost između psiholoških karaktera i svedenih likova iz bajki označena je i jednom rediteljskom cakom: većina tih junaka iz bajki pojavljuje se, bar jedanput, s odgovarajućom maskom. Kao i ovo, tako i većina drugih rediteljskih rešenja deluje nekako transaprentno i direktno, te spaja u sebi bezobzirnu scensku zaigranost i pametnu, ubojitu i višeznačnu metaforu. Drugim rečima, izraziti ludizam ovde nije sam sebi svrha, a scenske metafore nisu (samo) predmet za hladno, racionalno dešifrovanje: besomučna igra, ubojita misao i jaka emocija spojene su u jedinstven pozorišni doživljaj. Katalog takvih rediteljskih rešenja nepregledan je: od fizičkog guranja nevoljene snahe s kauča (na kome sedi cela porodica), a koje postaje metafora izbacivanje iz kuće, do erotskog nadmetanja oko ženke Lovca i njegovog sina, a koje je metaforično prikazano tako što otac provocira, napada i najdirektnije ubada sina rogovima svog plena. Taj ludički karakter predstave uveden je na samom početku, kada se prve scene iz Alise u zemlji čuda dešavaju ispred spuštene pozorišne zavese, iza koje samo probija glava majke ili čudni zvukovi: svet čuda iz bajke o Alisi, odnosno nepoznati, veliki svet u koji mlada Žena tek treba da se inicira, ovde je, zapravo, svet pozorišta. Kada se zavesa digne, otkriva se pozornica koja ne krije da je to što jeste, s bezbroj odbačenih, suvišnih predmeta, oko kojih se organizuje scenska igra (scenografija Ljerke Hribar); doduše, iako takva scenografija estetski u potpunosti odgovara rediteljskom konceptu opšte i namerne scenske muljavosti i nedovršenosti, čini se, ipak, da je pozornica nepotrebno prenatrpana. Značajno mesto u scenskom prostoru ima orkestar koji, izvodeći muziku Darka Rundeka, prati glumce dok pevaju songove, a koji imaju razne estetske funkcije, između ostalog i tu da dodatno, pored već analiziranih scenskih metafora, razgrađuju paradigmu klasičnog dramskog teatra... Iako bi sva rešenja mogla da sugerišu postdramski koncept, ne treba žuriti s rigidnim kritičarskim odrednicama. Predstava ima i klasične dramske elemente, kao što je rast tenzije: tako završna scena – u kojoj Žena priziva tatu da joj napravi brod na kome bi otišla i leže na zemlju da bi „umrla i ponovo se rodila“ – izaziva nezadrživu provalu emocija kod svakog iole senzibilnog gledaoca. Ana Tomović je nekoliko meseci bila na stažu u jednom od vodećih nemačkih i svetskih pozorišta, Talijateatru u Hamburgu. Uticaj nemačkog pozorišta, pogotovu one struje sveopšte scenske dekonstrukcije (Šteman, Kastorf...) uočava se u ovoj predstavi, ali to nije nikakav problem, naprotiv; mlada umetnica je prihvatila principe jedne, pri tom vrhunske teatarske tradicije, i samosvojno, nadahnuto i darovito ih primenila. Radikalnost i ekskluzivnost njenog jezika, pri tome, nisu štetili komadu, već su, naprotiv, omogućili da snažna dramska poezija Milene Marković dobije odgovarajući scenski izraz. Sve je to bilo moguće zato što su joj glumci poverovali – pored pomenutih, u predstavi su solidne uloge ostvarile i Draginja Voganjac i Milica Grujičić – a što im, pogotovu u doba kada je glumčka etika najveći problem, posebno ide na čast. Kao rezultat ovog prožimanja etike i estetike dobila se jedna od najuzbudljivijih i umetnički najbitnijih predstava našeg teatra. Ivan MEDENICA, Vreme, 11. decembar 2008. PRESS - 5<strong>4.</strong> Sterijino pozorje 2009. 56
PETAK, 29. maj 21.00 čas / SNP, Scena "Jovan Đorđević" Selekcija nacionalne drame i pozorišta RAZBOYNICI Tekst: Fridrih Šiler Stand-up tekst, režija: Nikola Zavišić Narodno pozorište / Narodno kazalište / Népszínház, Subotica Reditelj, pisac stand-up teksta NIKOLA ZAVIŠIĆ Dramaturg, pisac songova MAJA PELEVIĆ Kostimograf MIRNA ILIĆ Reditelj pokreta DUNjA JOCIĆ Koncept scene NIKOLA ZAVIŠIĆ Korepetitor Geza Kučera ml. Asistent reditelja Jelena Mihajlović Premijera: 21. novembar 2008. ULOGE Maksimilijan fon Mor; Kozinski LjUBIŠA RISTOVIĆ Karl fon Mor BRANKO LUKAČ Franc fon Mor MILAN VEJNOVIĆ Špiglberg SRĐAN SEKULIĆ Švercer; Danijel MILOŠ STANKOVIĆ Šufterle; Grim kasnije BRANISLAV JERKOVIĆ Stand-up comedian; Racman; Herman VLADIMIR GRBIĆ Stand-up comedian; Roler MARKO MAKIVIĆ Amalija fon Edelrih; Anđeo smrti MINjA PEKOVIĆ Četa razbojnika Darko Mačković, Albert Vujković Bend Češke Šume Geza Kučera ml. (Ifj. Kucsera Géza) Armand Mesaroš Maćaš Lakatoš (Lakatos Mátyás) P O Z O R I Š T E - NARODNO POZORIŠTE / NARODNO KAZALIŠTE / NÉPSZÍNHÁZ, SUBOTICA www.suteatar.org Istorija pozorišnog života u Subotici vraća nas u XVIII vek kad su, kako zapisi kazuju, postojala dva oblika pozorišnih igara: predstave odigravane u školama i one koje su priređivali nemački profesionalni glumci koji vodeću poziciju zadržavaju do pojavljivanja mađarskog glumišta. Mađarski glumci napuštaju Suboticu 1874, a dolaze glumci Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Pozorište u Subotici bilo je veoma popularno i PRESS - 5<strong>4.</strong> Sterijino pozorje 2009. 57
Page 1 and 2:
5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J
Page 3 and 4:
i mjuzikla "Maratonci trče počasn
Page 5 and 6: NEDELjA, 24. maj 19.00 časova / SN
Page 7 and 8: austrougarske provincije, rezultira
Page 9 and 10: K R I T I K A Dragi su Srbi, ali is
Page 11 and 12: 1815". Iste godine prikazani su kom
Page 13 and 14: negdje putem i vremenom pogubio. Sv
Page 15 and 16: PONEDELjAK, 25. maj 21.00 čas / Po
Page 17 and 18: smo. Odrpane i namučene, ali ne ma
Page 19 and 20: sceni istog ovg Jugoslovenskg Drams
Page 21 and 22: UTORAK, 26. maj 19.00 časova / SNP
Page 23 and 24: života-kao-računice, Srećko, pob
Page 25 and 26: R E Č P I S C A (...) Jeste, moje
Page 27 and 28: UTORAK, 26. maj 22.00 časa / SNP,
Page 29 and 30: pozorištu, Lažljivci u Gradskom p
Page 31 and 32: dramskih tekstova Povratak Don Žua
Page 33 and 34: Otac jedne ubijene devojke Samoubic
Page 35 and 36: služi za razmišljanje, tek možda
Page 37 and 38: "Nevinost" Dee Loer (1964), u znala
Page 39 and 40: SREDA, 27. maj 20.00 časova / Posl
Page 41 and 42: stalne borbe, ideološki razdori, n
Page 43 and 44: Matici srpskoj 1967. predaje Za i p
Page 45 and 46: istina, uverenje, sloboda, izbor; k
Page 47 and 48: SREDA, 27. maj 22.00 časa / SNP, S
Page 49 and 50: profesiju da bismo komentarisali, o
Page 51 and 52: PETAK, 29. maj 19.00 časova / SNP,
Page 53 and 54: Stele Fihili (Narodno pozorište So
Page 55: pad i, konačno, smrt, u želji da
Page 59 and 60: naizgled smisaono provokativne akci
Page 61 and 62: dosada - jer je strašno mučno dug
Page 63 and 64: nepunih pedeset dana. Osnovano kao
Page 65 and 66: Nušićevo stvaralaštvo neki dele
Page 67 and 68: montipajtonovske komike, humoru Ala
Page 69 and 70: koji prate ovako zadate koordinate
Page 71 and 72: Grof od Kenta JOSIP PEJAKOVIĆ Grof
Page 73 and 74: V R E M E P L O V - NOVI SAD, RADE
Page 75 and 76: P O Z O R I Š T E - JUGOSLOVENSKO
Page 77 and 78: erze i potrebu da vidi nekog poznat
Page 79 and 80: „Filozofskog rečnika”, razmiš
Page 81 and 82: njega tvrdoglavo juriša na uvrije
Page 83 and 84: predanog rada na promovisanju inter
Page 85 and 86: P I S A C - Tom STOPARD (Tom Stoppa
Page 87 and 88: Tamora, MARIJA OPSENICA Žena i Rim
Page 89 and 90: tako zdušno i tako masdovno, da je
Page 91 and 92: PONEDELjAK, 1. jun 19.00 časova /
Page 93 and 94: korektan. Turbofolk je gay friendly
Page 95 and 96: Sezona 2007. produkcijski je najbog
Page 97 and 98: UTORAK, 2. jun 19.00 časova / SNP,
Page 99 and 100: pokušaja hrvanja sa samim tekstom.
Page 101 and 102: prilično umrtvljenog pozorišnog
Page 103 and 104: P O Z O R I Š T E - NARODNO POZORI
Page 105 and 106: The Secret Sunshine Schedule, Bunke
Page 107 and 108:
P I S A C - Miroslav KRLEŽA Mirosl
Page 109 and 110:
nemam, Gospođa ministarka, Mrtve u
Page 111 and 112:
prstena oko kojeg ratuju trolovi, p
Page 113 and 114:
SREDA, 3. jun 21.00 čas / Poslovni
Page 115 and 116:
R E D I T E L j - Ljuboslav MAJERA
Page 117 and 118:
svakodnevnice. U odnosu na doba u k
Page 119 and 120:
LE CHAT LUNATIQUE naglo postaje jed
Page 121 and 122:
ČETVRTAK, 4. jun 19.00 časova / N
Page 123 and 124:
(kada konačno batalimo sve priče
Page 125 and 126:
ČETVRTAK, 4. jun 22.00 časa / Poz
Page 127 and 128:
ČETVRTAK, 4. jun 23.00 časa / SNP
Page 129 and 130:
P R E D S T A V A Dramski predloža
show all

5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?