5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

profesiju da bismo komentarisali, otkrivali i sudili o vladajućim slojevima društva i da bismo pružili nadu i
inicijativu grupama i pojedincima kojima su one potrebne da poboljšaju svoj život.
Do sada smo postavili 20 predstava, i stotine ljudi je bilo angažovano u pozorištu. Čak 28 profesionalnih
glumaca je učestvovalo u nekim predstavama, i isto toliko ljudi iza bine. Tribunalen je jedno od pozorišta u
Švedskoj koje se najviše spominjalo u novinama poslednjih godina, u vezi s našim predstavama, naravno, ali
i zbog (neobične u Švedskoj) društvene angažovanosti u našem radu. Volksbühne u Berlinu je bila jedna od
grupa koja nas je nadahnula kada smo počinjali. Naše predstave obično vode neposredan dijalog s publikom,
i često glumimo u “visokom” stilu.
P O Z O R I Š T E - POZORIŠTE GALEASEN, ŠTOKHOLM
www.galeasen.se
P R E D S T A V A
Manifest Komunističke partije, prvi programski dokument naučnog komunizma, u kojem su izložene osnovne
ideje marksizma; napisali su ga Marks i Engels kao zvanični program prve komunističke partije radničke
klase, Saveza komunista (1847/1848). Sastoji se iz četiri dela. I Buržuji i proleteri – obrazložena je
neizbežnost klasne borbe, pokazana neophodnost rušenja kapitalističkog sistema i njegova zamena
komunizmom; II Proleteri i komunisti – razrađena je uloga komunističke partije, tj. komunista, kao
nerazdvojnog dela radničke klase; izložen je program komunističke partije i naveden sistem mera koje će
proletarijat morati da preduzme u oblasti društvenih odnosa da bi ostvario svoju istorijsku misiju; III
Socijalistička i komunistička literatura, Stav komunista prema raznim opozicionim strankama.
Manifest se završava borbenom parolom “Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”.Prvi prevod na srpskom jeziku,
pod neposrednim uticajem Svetozara Markovića, pojavio se 1871. u listu Pančevac. / Mala enciklopedija
Prosveta: opšta enciklopedija, 1986, str. 576.
Korišćeni tekstovi:
1. Herbert Markuze, Estetska dimenzija
H. Markuze, nemački politički filozof i teoretičar društva. Razvio oblik neomarksizma koji se u velikoj meri
zasnivao na učenjima Hegela i Frojda. Postao čuven šezdesetih godina XX veka kao vodeći mislilac nove
levice i guru studentskog pokreta. Opisao razvijeno industrijsko društvo kao sveobuhvatan sistem represije
koji je ugušio raspravu i apsorbovao opoziciju. Nije polagao nade u proletarijat, već u marginalizovane grupe
poput studenata, etničkih manjina i žena kao i u zemlje Trećeg sveta.
2. Konrad Bayer, pisac i pesnik, član Bečke grupe (Wiener Gruppe) – H. C. Artmann, Gerhard Rühm,
Friedrich Achleitner – kruga eksperimentalnih austrijskih pisaca proizašlom iz bečkog Art-Cluba, čije je
delovanje bilo najizraženije od 1951. do 1964. Poetske osobine za koje se Bečka grupa zalagala: odbacivanje
konvencionalne literature, naglašavanje ekspresionističkih, nadrealističkih i dadaističkih elemenata, primena
postupaka tekstualne montaže, vraćanje dijalekatskom pismu te naginjanje skeču i sličnim literarnodramaturškim
hepeninzima.
3. Aristofan, Žene u narodnoj skupštini
Aristofan, predstavnik stare atičke komedije, neposredno angažovane u političkom i društvenom životu svoga
vremena. Oštra poruga, satira i kritika u njegovim komedijama uperene su na oligarhe i demokratske
političare-demagoge, u interesu konzervativnih seljačkih posednika.
4. Subcomandante Insurgente Marcos, Izvesna doza nežnosti
Rafael Sebastian Guillen Vicente, opisuje sebe kao glasnogovornika separatističkog meksičkog pokreta
otpora, Zapatine Armije nacionalnog oslobođenja. Levi radikalni pisac i filozof, protivnik globalizacije,
kapitalizma i neoliberalizma. “Novi” i postmoderni Če Gevara. Legenda i opštepriznati simbol antiglobalizma.
R E Č S E L E K T O R A
Ovogodišnje Pozorje otvara se 25. maja, dakle na Dan mladosti u pre-bivšoj, drugarskoj i danas (neretko) s
nostalgijom pominjanoj SFRJ. Moja želja bila je da tako, makar simbolično, podsetim na važan deo istorije i
odrastanja kako nas samih tako i Sterijinog pozorja. Ne bih vrednosno klasifikovao taj datum, kao ni prefiks
(intonaciju) imena mog programa. To ostavljam publici da učini ili ne učini sama!
U skladu s tim odabrao sam i nekoliko predstava koje se na različite načine bave pitanjima odnosa prema
nasleđu ideje komunizma i njegovog direktnog oponenta – kapitalizma!
Teatar Tribunalen i Teatar Galeasen iz Švedske dolaze sa svojim viđenjem KOMUNISTIČKOG MANIFESTA
koje pozorište pretvara u kuhinju u kojoj se osim čorbe kuvaju i ljudske sudbine ponesene gromovitim
idealima (koji kada se danas slušaju uopšte ne zvuče nehumano i zlokobno)! Na kraju predstave svi
drugarski delimo ukusan rezultat kuvanja.
Nikola ZAVIŠIĆ
PRESS - 54. Sterijino pozorje 2009. 49