5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E
5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E 5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E
ČETVRTAK, 28. maj 21.00 čas / SNP, Scena "Jovan Đorđević" Međunarodni program "Drugovi” KOMUNISTIČKI MANIFEST Režija: Richard Turpin Teatar Tribunalen–Teatar Galeasen, Stokholm (Švedska) Reditelj RICHARD TURPIN Muzika DROR FEILER Scena SÖREN BRUNES Svetlo CARINA PERSSON Kostim ULRIKA VAN GELDER Maska ERIKA NICKLASSON Dramaturgija MAGNUS LINDMAN Asistent režije JOHANNA HOLMSTRÖM Asistent kostimografije BJÖRN SÄLLQVIST Premijera: 29. septembar 2008. GLUMCI KARIN BENGTSSON DAVID BOOK ANDREA EDWARDS PER GRYTT JAKOB HÖGLUND SONJA LUND BENJAMIN MOLINER HENRIK DAHL ALFONS RÖBLOM ERIC STERN LOGI TULINIUS SARA TURPIN ANNA WALLANDER MUZIČARI DROR FEILER, JOSEF BELTZIKOFF P O Z O R I Š T E - POZORIŠTE TRIBUNALEN, ŠTOKHOLM www.tribunalen.com Pozorište Tribunalen počelo je rad 1995. u jednom starom bioskopu u centru Stokholma. Sastojalo se tada od tri glumca iz Državne škole dramskih umetnosti i jednog scenografa iz Državnog dramskog instituta. Naš cilj je bio da: – Preuzmemo kontrolu nad našom profesijom, da ne bismo dospeli u institucionalna pozorišta u zemlji; – Stvorimo glumačko pozorište, da bismo postali alat u rukama nekih ”stvaralaca”; – Iskoristimo našu PRESS - 54. Sterijino pozorje 2009. 48
profesiju da bismo komentarisali, otkrivali i sudili o vladajućim slojevima društva i da bismo pružili nadu i inicijativu grupama i pojedincima kojima su one potrebne da poboljšaju svoj život. Do sada smo postavili 20 predstava, i stotine ljudi je bilo angažovano u pozorištu. Čak 28 profesionalnih glumaca je učestvovalo u nekim predstavama, i isto toliko ljudi iza bine. Tribunalen je jedno od pozorišta u Švedskoj koje se najviše spominjalo u novinama poslednjih godina, u vezi s našim predstavama, naravno, ali i zbog (neobične u Švedskoj) društvene angažovanosti u našem radu. Volksbühne u Berlinu je bila jedna od grupa koja nas je nadahnula kada smo počinjali. Naše predstave obično vode neposredan dijalog s publikom, i često glumimo u “visokom” stilu. P O Z O R I Š T E - POZORIŠTE GALEASEN, ŠTOKHOLM www.galeasen.se P R E D S T A V A Manifest Komunističke partije, prvi programski dokument naučnog komunizma, u kojem su izložene osnovne ideje marksizma; napisali su ga Marks i Engels kao zvanični program prve komunističke partije radničke klase, Saveza komunista (1847/1848). Sastoji se iz četiri dela. I Buržuji i proleteri – obrazložena je neizbežnost klasne borbe, pokazana neophodnost rušenja kapitalističkog sistema i njegova zamena komunizmom; II Proleteri i komunisti – razrađena je uloga komunističke partije, tj. komunista, kao nerazdvojnog dela radničke klase; izložen je program komunističke partije i naveden sistem mera koje će proletarijat morati da preduzme u oblasti društvenih odnosa da bi ostvario svoju istorijsku misiju; III Socijalistička i komunistička literatura, Stav komunista prema raznim opozicionim strankama. Manifest se završava borbenom parolom “Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”.Prvi prevod na srpskom jeziku, pod neposrednim uticajem Svetozara Markovića, pojavio se 1871. u listu Pančevac. / Mala enciklopedija Prosveta: opšta enciklopedija, 1986, str. 576. Korišćeni tekstovi: 1. Herbert Markuze, Estetska dimenzija H. Markuze, nemački politički filozof i teoretičar društva. Razvio oblik neomarksizma koji se u velikoj meri zasnivao na učenjima Hegela i Frojda. Postao čuven šezdesetih godina XX veka kao vodeći mislilac nove levice i guru studentskog pokreta. Opisao razvijeno industrijsko društvo kao sveobuhvatan sistem represije koji je ugušio raspravu i apsorbovao opoziciju. Nije polagao nade u proletarijat, već u marginalizovane grupe poput studenata, etničkih manjina i žena kao i u zemlje Trećeg sveta. 2. Konrad Bayer, pisac i pesnik, član Bečke grupe (Wiener Gruppe) – H. C. Artmann, Gerhard Rühm, Friedrich Achleitner – kruga eksperimentalnih austrijskih pisaca proizašlom iz bečkog Art-Cluba, čije je delovanje bilo najizraženije od 1951. do 1964. Poetske osobine za koje se Bečka grupa zalagala: odbacivanje konvencionalne literature, naglašavanje ekspresionističkih, nadrealističkih i dadaističkih elemenata, primena postupaka tekstualne montaže, vraćanje dijalekatskom pismu te naginjanje skeču i sličnim literarnodramaturškim hepeninzima. 3. Aristofan, Žene u narodnoj skupštini Aristofan, predstavnik stare atičke komedije, neposredno angažovane u političkom i društvenom životu svoga vremena. Oštra poruga, satira i kritika u njegovim komedijama uperene su na oligarhe i demokratske političare-demagoge, u interesu konzervativnih seljačkih posednika. 4. Subcomandante Insurgente Marcos, Izvesna doza nežnosti Rafael Sebastian Guillen Vicente, opisuje sebe kao glasnogovornika separatističkog meksičkog pokreta otpora, Zapatine Armije nacionalnog oslobođenja. Levi radikalni pisac i filozof, protivnik globalizacije, kapitalizma i neoliberalizma. “Novi” i postmoderni Če Gevara. Legenda i opštepriznati simbol antiglobalizma. R E Č S E L E K T O R A Ovogodišnje Pozorje otvara se 25. maja, dakle na Dan mladosti u pre-bivšoj, drugarskoj i danas (neretko) s nostalgijom pominjanoj SFRJ. Moja želja bila je da tako, makar simbolično, podsetim na važan deo istorije i odrastanja kako nas samih tako i Sterijinog pozorja. Ne bih vrednosno klasifikovao taj datum, kao ni prefiks (intonaciju) imena mog programa. To ostavljam publici da učini ili ne učini sama! U skladu s tim odabrao sam i nekoliko predstava koje se na različite načine bave pitanjima odnosa prema nasleđu ideje komunizma i njegovog direktnog oponenta – kapitalizma! Teatar Tribunalen i Teatar Galeasen iz Švedske dolaze sa svojim viđenjem KOMUNISTIČKOG MANIFESTA koje pozorište pretvara u kuhinju u kojoj se osim čorbe kuvaju i ljudske sudbine ponesene gromovitim idealima (koji kada se danas slušaju uopšte ne zvuče nehumano i zlokobno)! Na kraju predstave svi drugarski delimo ukusan rezultat kuvanja. Nikola ZAVIŠIĆ PRESS - 54. Sterijino pozorje 2009. 49
- Page 1 and 2: 5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J
- Page 3 and 4: i mjuzikla "Maratonci trče počasn
- Page 5 and 6: NEDELjA, 24. maj 19.00 časova / SN
- Page 7 and 8: austrougarske provincije, rezultira
- Page 9 and 10: K R I T I K A Dragi su Srbi, ali is
- Page 11 and 12: 1815". Iste godine prikazani su kom
- Page 13 and 14: negdje putem i vremenom pogubio. Sv
- Page 15 and 16: PONEDELjAK, 25. maj 21.00 čas / Po
- Page 17 and 18: smo. Odrpane i namučene, ali ne ma
- Page 19 and 20: sceni istog ovg Jugoslovenskg Drams
- Page 21 and 22: UTORAK, 26. maj 19.00 časova / SNP
- Page 23 and 24: života-kao-računice, Srećko, pob
- Page 25 and 26: R E Č P I S C A (...) Jeste, moje
- Page 27 and 28: UTORAK, 26. maj 22.00 časa / SNP,
- Page 29 and 30: pozorištu, Lažljivci u Gradskom p
- Page 31 and 32: dramskih tekstova Povratak Don Žua
- Page 33 and 34: Otac jedne ubijene devojke Samoubic
- Page 35 and 36: služi za razmišljanje, tek možda
- Page 37 and 38: "Nevinost" Dee Loer (1964), u znala
- Page 39 and 40: SREDA, 27. maj 20.00 časova / Posl
- Page 41 and 42: stalne borbe, ideološki razdori, n
- Page 43 and 44: Matici srpskoj 1967. predaje Za i p
- Page 45 and 46: istina, uverenje, sloboda, izbor; k
- Page 47: SREDA, 27. maj 22.00 časa / SNP, S
- Page 51 and 52: PETAK, 29. maj 19.00 časova / SNP,
- Page 53 and 54: Stele Fihili (Narodno pozorište So
- Page 55 and 56: pad i, konačno, smrt, u želji da
- Page 57 and 58: PETAK, 29. maj 21.00 čas / SNP, Sc
- Page 59 and 60: naizgled smisaono provokativne akci
- Page 61 and 62: dosada - jer je strašno mučno dug
- Page 63 and 64: nepunih pedeset dana. Osnovano kao
- Page 65 and 66: Nušićevo stvaralaštvo neki dele
- Page 67 and 68: montipajtonovske komike, humoru Ala
- Page 69 and 70: koji prate ovako zadate koordinate
- Page 71 and 72: Grof od Kenta JOSIP PEJAKOVIĆ Grof
- Page 73 and 74: V R E M E P L O V - NOVI SAD, RADE
- Page 75 and 76: P O Z O R I Š T E - JUGOSLOVENSKO
- Page 77 and 78: erze i potrebu da vidi nekog poznat
- Page 79 and 80: „Filozofskog rečnika”, razmiš
- Page 81 and 82: njega tvrdoglavo juriša na uvrije
- Page 83 and 84: predanog rada na promovisanju inter
- Page 85 and 86: P I S A C - Tom STOPARD (Tom Stoppa
- Page 87 and 88: Tamora, MARIJA OPSENICA Žena i Rim
- Page 89 and 90: tako zdušno i tako masdovno, da je
- Page 91 and 92: PONEDELjAK, 1. jun 19.00 časova /
- Page 93 and 94: korektan. Turbofolk je gay friendly
- Page 95 and 96: Sezona 2007. produkcijski je najbog
- Page 97 and 98: UTORAK, 2. jun 19.00 časova / SNP,
ČETVRTAK, 28. maj<br />
21.00 čas / SNP, Scena "Jovan Đorđević"<br />
Međunarodni program "Drugovi”<br />
KOMUNISTIČKI MANIFEST<br />
Režija: Richard Turpin<br />
Teatar Tribunalen–Teatar Galeasen, Stokholm (Švedska)<br />
Reditelj RICHARD TURPIN<br />
Muzika DROR FEILER<br />
Scena SÖREN BRUNES<br />
Svetlo CARINA PERSSON<br />
Kostim ULRIKA VAN GELDER<br />
Maska ERIKA NICKLASSON<br />
Dramaturgija MAGNUS LINDMAN<br />
Asistent režije JOHANNA HOLMSTRÖM<br />
Asistent kostimografije BJÖRN SÄLLQVIST<br />
Premijera: 29. septembar 2008.<br />
GLUMCI KARIN BENGTSSON<br />
DAVID BOOK<br />
ANDREA EDWARDS<br />
PER GRYTT<br />
JAKOB HÖGLUND<br />
SONJA LUND<br />
BENJAMIN MOLINER<br />
HENRIK DAHL<br />
ALFONS RÖBLOM<br />
ERIC STERN<br />
LOGI TULINIUS<br />
SARA TURPIN<br />
ANNA WALLANDER<br />
MUZIČARI DROR FEILER, JOSEF BELTZIKOFF<br />
P O Z O R I Š T E - POZORIŠTE TRIBUNALEN, ŠTOKHOLM<br />
www.tribunalen.com<br />
Pozorište Tribunalen počelo je rad 1995. u jednom starom bioskopu u centru Stokholma. Sastojalo se tada<br />
od tri glumca iz Državne škole dramskih umetnosti i jednog scenografa iz Državnog dramskog instituta. Naš<br />
cilj je bio da: – Preuzmemo kontrolu nad našom profesijom, da ne bismo dospeli u institucionalna pozorišta u<br />
zemlji; – Stvorimo glumačko pozorište, da bismo postali alat u rukama nekih ”stvaralaca”; – Iskoristimo našu<br />
PRESS - 5<strong>4.</strong> Sterijino pozorje 2009. 48
Change language