5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

More documents

Recommendations

Info

organska veza između radikalne reduciranosti, ispražnjenosti Janežičevog scenskog jezika i beznadežnog ništavila i statičnosti (polu)sveta o kome piše Milena Marković. Taj svet je, kao što je već naznačeno, prevashodno društveno određen, a u njegovom centru se nalazi pevačica u bednoj drumskoj kafani na koju, kao na maticu, nasrću raznoliki promašeni tipovi: propali lokalni fudbalski trener degradiran na nivo izbacivača, ostareli grešnik-pokajnik, ogrubeli gazda krčme koga obuzima neki iznenadni izliv životnog elana, pragmatičan i snažan momak koji švercuje mlade prostitutke preko granice. Ali, ovo nije neka komplikovana i razvijena ljubavna priča s društvene margine, jer su svi likovi i njihovi odnosi samo ovlaš naznačeni. Sve je u ovom komadu razbijeno, fragmentarno, ništa bitno se ne događa, već se samo dočarava, nekako ekspresionistički, jedan nesrećan, prazan i u svakom pogledu bedan milje koji tavori u vakuumu između idealizovane ili izmišljene prošlosti i takođe idealizovane i nestvarne budućnosti. S likom stranca-povratnika iskupljenog patnjom, motivima vila, prostorima groblja, šume i podzemnog grada, ženskim principom koji predstavlja opasnost za muškarca – autorka povezuje, mnogo uspešnije nego u Brodu za lutke, ovaj nivo priče s bajkovitim, folklornim, mitskim, iracionalnim, arhetipskim elementima. Posebna vrednost drame je njen plastičan, emocionalno povišen, sočan, poetski zgusnut jezik; on ne dolazi do izražaja samo u dijalogu, već i u songovima koji predstavljaju dodatan nivo transpozicije. Izvedba songova je bila izuzetna, a pogotovu onog koji peva žensko roblje i koji se izdvaja kao emocionalno i estetski najsnažniji prizor u ovoj predstavi, a slobodno se može reći i u svim drugim prikazanim na našim scenama u skorije vreme. Međutim, za razliku od poetskih i arhetipskih ambicija, komad ne ostvaruje i one „čisto“ filozofske. Uprkos teškoj artiljeriji iz zanimljivih studija objavljenih u programu, sve s antropološkim pesimizmom, pogledom iza „velikog pokolja Mitova“, beketovskim ruinama, danteovskim dubinama, u ovom komadu se ne prepoznaje univerzalno ništavilo, beketovska metafora sveta. On, naprotiv, ostaje prikaz, koliko god fantazmagorijski i poetski stilizovan, jednog uskog društvenog iskustva, sveta koji je bedan zbog svoje lične duhovne i materijalne skučenosti. Prevlast društvenog nad filozofskim i pojedinačnog nad opštim potvrđuje i završni prizor drame, a koji je i reditelj scenski naglasio: stara kafana se ruši da bi nova, tranzicijska privreda tu gradila luksuzni hotel. Da ne kažemo, sve i da su ta najuniverzalnija značenja ostvarena, da to dramljenje o opštem besmislu i beznađu već postaje zamorni i lako dostupni intelektualni kliše... Iz ove analize ne treba izvoditi pogrešne zaključke: sa svim svojim kontroverzama, tako izazovnim za kritičara, drama i predstava Šuma blista su estetski izuzetno bitan događaj za srpsko pozorište. One stoje, u poređenju s našim ožalošćenim porodicama, kao supersonični avion naspram trabanta. Ivan MEDENICA, Vreme, 13. novembar 2008. Skupi-pusti život, neka vod(k)a nosi Mrak, a nešto blista. Šuma, a u njoj ljudi. Tako tipično za Milenu Marković, tako autentično za sve druge. U kombinaciji s rediteljem Tomijem Janežičem i glumcima Jasnom Đuričić i Borisom Isakovićem (autorska ekipa "Nahoda Simeona" u SNP) opet tipično, a tako autentično, i veliko. Ne kao pozorište, nego kao život... A šta bi rekli Milenini Maca i Trener da znaju da ih iz jednog "drugog" mraka šume posmatra gospoda u večernjim toaletama, da (sa)oseća tugu, jad i bedu njihovih u alkohol utopljenih života. Poslali bi ih u onu stvar! I to nešto govori o drami Milene Marković, o tim njenim junacima izmeštenim iz kafane na groblju pored puta - hop-cup - pa pravo u pesmu, još jedan salto, pa pravo u pozorište... Malo ko danas u pozorištu piše o jednom drugom svetu, poput zone sumraka paralelnim s onim u kojem se bistre velike teme i muče važna pitanja. O selu, o tišini, o dezintegraciji, a ne integraciji u kojekakve tokove. I prsti jedne ruke su previše za taj broj. Milena to može, baš kao što Tomi u zahuktalom deborovskom društvu spektakla predstavu može da uspori, da pusti vreme da teče, da pusti krv, da poseče šumu, da "skupi-pusti", kako je Milenina Maca volela da se igra dok je bila mala. Sad je velika devojka, kafanska pevačica: obećanje - ludom i(li) očajnom radovanje, plus ženska konstitucija i eto njoj doživotne. Robija je majka za zakon koji vlada u blistavoj šumi Milene Marković. Kakav zakon, u Macinoj kafani nema ničega, ni zakona, ni boga, ni oca. Ima crna rupa, ta omamljujuća supergravitaciona praznina-punina u kojoj kap znoja kafanskog gosta za Milenu i mnoge nalik njoj, Tomija, Jasnu, Borisa, vredi više nego sve kapi parfema potrošene da se namirišu gosti na premijeri u Ateljeu 212. Od nedosanjanih života i apokaliptično stuštenog neba, stisnutih pluća umorne barske mušice Maca i Trener (Jasna Đuričić i Boris Isaković) nisu sami u tom vampirskom svetu od sumraka do svitanja. Tu je (bio) i razdrljeni Gazda (Nenad Ćirić), konačno rešen da nešto i doživi pre nego što ga strpaju u zatvor, tu se vratio Macin Srećko (Vlastimir-Đuza Stojiljković), da čist i prazan kao anđeo okaje svoje grehe, a tu je i Lole (Srđan Timarov), baja u papučama, čiji tovar devojčica čeka pored puta neko bolje Macino sutra, neke bolje sponzore i patrone zapadnjačke, kapitalističke provenijencije, Poslovođu Lada Leskovara, pronađenog u predgrađu. I svi oni obučeni u jeftine "kineske" šuškave trendže, što su šarenile ulice osamdesetih (kostimografija Marine Sremac). I svi oni podstaknuti ubedljivošću Mileninog i Tomijevog rada pevaju (kompozitor Tomaž Grom), sugestivno isijavaju poeziju, a ne (samo) glumu - gest, reči, radnje... Ne, "Šuma blista" nije mjuzikl, to je petparačka priča duboko inkarnirana u pozorišnu umetnost i sve ono što ona znači. U početku beše nada, predeli divni. Ali, ljudi grozni. Krče šumu reka da se vidi, da se vidi kako nosi, u zaborav. Igor BURIĆ PRESS - 5<strong>4.</strong> Sterijino pozorje 2009. 26
UTORAK, 26. maj 22.00 časa / SNP, Scena "Jovan Đorđević" Koprodukcija / Premijera NEBESKI ODRED Tekst: Đorđe Lebović, Aleksandar Obrenović Režija: Marko Manojlović Jugoslovensko dramsko pozorište – Sterijino pozorje Reditelj MARKO MANOJLOVIĆ Scenografija VESNA ŠTRBAC Kostimografija LANA CVIJANOVIĆ Kompozitor VLADA PEJKOVIĆ Scenski govor LjILjANA MRKIĆ-POPOVIĆ Premijera: 26. maj 2009. ULOGE...................................Narator Zeleni Broj 58964 Muselmann Prominent Čovek pod kapom Ranjenik MIODRAG RADOVANOVIĆ SRĐAN TIMAROV ALEKSANDAR ĐURICA NIKOLA VUJOVIĆ GORAN ŠUŠLjIK ZORAN CVIJANOVIĆ PETAR BENČINA S. K. NEBOJŠA MILOVANOVIĆ Starac Obersturmbannführer Sturmführer PREDRAG EJDUS TONI LAURENČIĆ MILOŠ PJEVAČ P O Z O R I Š T E - JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE, BEOGRAD www.jdp.co.rs Jugoslovensko dramsko pozorište osnovano je 1947. godine kao reprezentativno pozorište nove Jugoslavije. Mnogi najznačajniji glumci drugih kulturnih centara iz Zagreba, Novog Sada, Sarajeva, Splita, Ljubljane i drugih gradova pozvani su da učestvuju u stvaranju pozorišta koje će biti za Jugoslaviju ono što je MHAT za Rusiju. Poznati reditelj Bojan Stupica, koji je zadavao velike muke cenzuri i policiji u Kraljevini Jugoslaviji, PRESS - 5<strong>4.</strong> Sterijino pozorje 2009. 27
Page 1 and 2: 5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J
Page 3 and 4: i mjuzikla "Maratonci trče počasn
Page 5 and 6: NEDELjA, 24. maj 19.00 časova / SN
Page 7 and 8: austrougarske provincije, rezultira
Page 9 and 10: K R I T I K A Dragi su Srbi, ali is
Page 11 and 12: 1815". Iste godine prikazani su kom
Page 13 and 14: negdje putem i vremenom pogubio. Sv
Page 15 and 16: PONEDELjAK, 25. maj 21.00 čas / Po
Page 17 and 18: smo. Odrpane i namučene, ali ne ma
Page 19 and 20: sceni istog ovg Jugoslovenskg Drams
Page 21 and 22: UTORAK, 26. maj 19.00 časova / SNP
Page 23 and 24: života-kao-računice, Srećko, pob
Page 25: R E Č P I S C A (...) Jeste, moje
Page 29 and 30: pozorištu, Lažljivci u Gradskom p
Page 31 and 32: dramskih tekstova Povratak Don Žua
Page 33 and 34: Otac jedne ubijene devojke Samoubic
Page 35 and 36: služi za razmišljanje, tek možda
Page 37 and 38: "Nevinost" Dee Loer (1964), u znala
Page 39 and 40: SREDA, 27. maj 20.00 časova / Posl
Page 41 and 42: stalne borbe, ideološki razdori, n
Page 43 and 44: Matici srpskoj 1967. predaje Za i p
Page 45 and 46: istina, uverenje, sloboda, izbor; k
Page 47 and 48: SREDA, 27. maj 22.00 časa / SNP, S
Page 49 and 50: profesiju da bismo komentarisali, o
Page 51 and 52: PETAK, 29. maj 19.00 časova / SNP,
Page 53 and 54: Stele Fihili (Narodno pozorište So
Page 55 and 56: pad i, konačno, smrt, u želji da
Page 57 and 58: PETAK, 29. maj 21.00 čas / SNP, Sc
Page 59 and 60: naizgled smisaono provokativne akci
Page 61 and 62: dosada - jer je strašno mučno dug
Page 63 and 64: nepunih pedeset dana. Osnovano kao
Page 65 and 66: Nušićevo stvaralaštvo neki dele
Page 67 and 68: montipajtonovske komike, humoru Ala
Page 69 and 70: koji prate ovako zadate koordinate
Page 71 and 72: Grof od Kenta JOSIP PEJAKOVIĆ Grof
Page 73 and 74: V R E M E P L O V - NOVI SAD, RADE
Page 75 and 76: P O Z O R I Š T E - JUGOSLOVENSKO
Page 77 and 78:
erze i potrebu da vidi nekog poznat
Page 79 and 80:
„Filozofskog rečnika”, razmiš
Page 81 and 82:
njega tvrdoglavo juriša na uvrije
Page 83 and 84:
predanog rada na promovisanju inter
Page 85 and 86:
P I S A C - Tom STOPARD (Tom Stoppa
Page 87 and 88:
Tamora, MARIJA OPSENICA Žena i Rim
Page 89 and 90:
tako zdušno i tako masdovno, da je
Page 91 and 92:
PONEDELjAK, 1. jun 19.00 časova /
Page 93 and 94:
korektan. Turbofolk je gay friendly
Page 95 and 96:
Sezona 2007. produkcijski je najbog
Page 97 and 98:
UTORAK, 2. jun 19.00 časova / SNP,
Page 99 and 100:
pokušaja hrvanja sa samim tekstom.
Page 101 and 102:
prilično umrtvljenog pozorišnog
Page 103 and 104:
P O Z O R I Š T E - NARODNO POZORI
Page 105 and 106:
The Secret Sunshine Schedule, Bunke
Page 107 and 108:
P I S A C - Miroslav KRLEŽA Mirosl
Page 109 and 110:
nemam, Gospođa ministarka, Mrtve u
Page 111 and 112:
prstena oko kojeg ratuju trolovi, p
Page 113 and 114:
SREDA, 3. jun 21.00 čas / Poslovni
Page 115 and 116:
R E D I T E L j - Ljuboslav MAJERA
Page 117 and 118:
svakodnevnice. U odnosu na doba u k
Page 119 and 120:
LE CHAT LUNATIQUE naglo postaje jed
Page 121 and 122:
ČETVRTAK, 4. jun 19.00 časova / N
Page 123 and 124:
(kada konačno batalimo sve priče
Page 125 and 126:
ČETVRTAK, 4. jun 22.00 časa / Poz
Page 127 and 128:
ČETVRTAK, 4. jun 23.00 časa / SNP
Page 129 and 130:
P R E D S T A V A Dramski predloža
show all

5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?