5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

Ljubav i malograđanština
Precizan, gusto liričan, melodramski prikaz kornejevskih sukoba između ljubavi i dužnosti, odnosno rigidnih
društvenih konvencija koje sputavaju slobodu pojedinca. U drugom planu predstave problematizuje se i naš
nacionalni identitet, istorija, patriotizam, odnos prema Zapadu, kao i relacija između individualnih i
nacionalnih interesa.
Radovan Vujović, u ulozi Miše, vešto je pokazao niz njegovih metamorfoza. U vreme dolaska na studije u
Berlin, Miša je naivan, smeten, dopadljivo iskren i sasvim nevin. Zaljubljivanje u Anu donosi mu upoznavanje
vrtoglave strasti i gubitak kontrole, a napuštanje ljubavi proizvodi parališući očaj koji izbija život iz svakog
dela njegovog bića. Marija Vicković štedljivim, uzdržanim, a izražajnim sredstvima, sa izuzetnom osećajnošću
i toplinom, oblikuje otmenu, pravičnu, radoznalu Švabicu Anu. Njen buran emotivni život, osećanja koje je
lome, glumica prikazuje minimalistički, putem diskretnog telesnog nemira, prigušenih trzaja, mnogoznačnih
pogleda. Kontrast između maske rezervisanosti koju mora da nosi i unutrašnjeg razdora uzbudljiv je način
izražavanja njene korenite tragičnosti.
Milena Vasić stvara lik Mišine zabrinute sestre Evice, dirljivo uporne u pokušajima da vrati brata u život.
Nebojša Milovanović neposredno igra krutog, nesimpatično samouverenog, gordog i nacionalistički
orijentisanog Nemca Maksa. Bojan Lazarov stvara lik energičnog, nesputanog i pragmatičnog Kolje, u jarkim
bojama, a Bojana Maljević igra ograničenu i slabo obrazovanu, ali vrlo direktnu, samosvesnu i koketnu Klaru.
Događaji u predstavi se ne ređaju hronološki, već se iscrtavaju fragmenti radnje, u flešbekovima i
flešforvardima, čime se u prvi plan postavlja individualni, emotivni doživljaj protagoniste Miše. Takvo
pripovedanje se nesmetano i jasno prati zahvaljujući projektovanju natpisa vremena i mesta odigravanja
događaja. Scenografija je svedena i uslovna, dominiraju slike tmurnih, depresivnih oblaka, koje imaju lirski i
metaforički smisao (scenografija Vesna Štrbac).
Predstava Švabica Ane Đorđević poetično i suptilno se bavi pitanjima posledica odbacivanja ljubavi zarad
zadovoljavanja društvenih zahteva. Ljubav se izjednačava sa slobodom, a odbacivanje ljubavi, zbog
malograđanskih očekivanja, poistovećuje se sa gubitkom slobode i individualnosti. Takvi izbori izneveravaju
istinu i masakriraju život, praveći od ljudi ruine, izduvane vreće, razočarane i nesrećne duše, bez volje da
pronađu izgubljeni smisao i ponovo otkriju radost.
Ana TASIĆ, Politika, 12. april 2009.
PRESS - 54. Sterijino pozorje 2009. 20