5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

More documents

Recommendations

Info

četrnaest upravničkih sezona ustoličio JDP kao reprezentativno pozorište savremenog scenskog izraza u okvirima širim od bivše države, nisu ugasnuli ni pod pritiskom Istorije i njenog surovog rada, niti pod čizmama komesara duha. Sedamnaestog oktobra 1997. nad Beogradom se dizao oblak dima. Gorelo je Jugoslovensko dramsko pozorište. Činilo se tada kako je to konačni kraj jedne utopije. Od tog dana, do dana u kojem će Velika scena ponovo biti otvorena premijerom (23. maja 2003, Jovan Sterija Popović Rodoljupci u režiji Dejana Mijača), pogon istorije radio je ubrzano. Valjalo je sačekati Promene da bi ponovno rođenje iz pepela uistinu bilo moguće. Branko Cvejić (prvo kao zamenik direktora, a potom kao direktor kuće od 12. jula 2002) i Gorčin Stojanović (direktor od 2001. i umetnički direktor od 12. jula 2002.) učinili su da Jugoslovensko dramsko pozorište nastavi svoju umetničku misiju: vrhunska izvođačka umetnost u sadejstvu sa otvorenošću, hrabrošću, ekskluzivnošću u izboru tema i materijala za svoje predstave. Posle požara glavni je napor bio da se Pozorište vrati na kulturnu mapu grada čije je istorijsko sećanje dugo i odista seže do antičkih vremena. Pozorište je podignuto na srećnim i vitalnim temeljima. Klasika na nov način, domaća i strana, savremeni međašnji komadi, a uvek i na prvom mestu domaći tekstovi - kad se dogode, smelost u otvorenosti formi predstava - to su stubovi na kojima, u skladu sa sopstvenom tradicijom, počiva visoka zgrada duha, stila i ukusa zvana Jugoslovensko dramsko pozorište. P R E D S T A V A Priča je prividno jednostavna. Miša Maričić (Radovan Vujović) dolazi na studije medicine u Berlin. Upoznaje Anu Gutjar (Marije Vicković) i zaljubljuje se. U pansionu su i Maks (Nebojša Milovanović), Nemac, čiju pritajenu mržnju Miša Maričić oseća, Rus Tumanov (Nebojša Lazarov), koji Mišu doživljava kao svog rođenog (večno prijateljstvo i ljubav između Rusa i Srba) i od početka ga odgovara od ljubavi sa Nemicom. Ne mogavši da izdrži, Miša se ipak prepušta ljubavi, ali uviđajući kakve su kulturne i društvene razlike između Nemačke i Srbije, u bojazni od mogućeg reagovanja svojih najbližih (naročito majke i sestre) na strankinju, u strahu i da bi njegova voljena patila u njoj stranoj sredini, odustaje od svoje ljubavi i napušta Anu. (...) No, ono što je u pozadini ove ljubavne drame ima jedan vid nacionalne muke kojom su bili opterećeni intelektualci tadašnje Srbije koja se „čupala” iz svoje zaostalosti. I u njoj, kao i u ostalim delovima Evrope, 19. vek bio je vek romantizma i buđenja nacionalne svesti. Ali ponos, koji je morao da bude neizbežan podsticaj takvom buđenju, sudarao se sa svešću o zaostalosti Srbije, stvarajući unutrašnju podvojenost, katkad i osećaj krivice kod onih koji su spoznali jedan drugi svet i koji su se plašili svoje „odrođenosti”. Ana ISAKOVIĆ, E-novine, 18. mart 2009. Moralni problem Razapet između sebe i porodice, između nauke i umetnosti, između srca i razuma, Lazarević nije mogao stvoriti više, ni pisati drugačije. Težina njegovih pripovedaka nije u tome što bi bile mnogobrojne, nego što su nezamenjive, kao god što njihova vrednost nije u dubini, nego u visinama. Ne gledajući na književne vrline Švabice, smatrajući tu priču početničkom, nedovršenom i, čak, tvrdeći da je nije trebalo posle piščeve smrti ni objavljivati, istoričari književnosti i kritičari najviše su se zadržali na pitanju da li je pripovedač trebalo ili nije da uzme Anu, gotovo jednodušnog mišljenja da jeste i da to nije učinio samo stoga što su i on i njegov pisac konzervativnih ideja. Za pisca priče, preko njegovog junaka Maričića, problem nije tako jednostavan kao za njene kritičare. Za Maričića, i za pisca, posredi nije socijalni i običajni, već moralni problem. To je sukob između lične sreće i porodice, između ličnog zadovoljstva i tuđeg bola, između egoizma i ljubavi ka drugom. Maričić neće da bude srećan po cenu da mu mati, braća, sestre i prijatelji zbog njegove ženidbe budu nesrećni. Ima i drugi, ne manji razlog što se on ne ženi Švabicom, redovno previđan – pod tim uslovima ne bi bili srećni ni njih dvoje. U Lazarevićevoj Švabici ne radi se o naprednim i nazadnim idejama, nego o sudbinama. Milan KAŠANIN (iz programa predstave) Susret sa sobom u "Švabici" (...) Švabica nije priča o nekom koliko god potresnom, opet i običnom umiranju, ili o ljubavnoj vezi i njenom osujećenju, već je priča o sudaru osećanja ljubavi i dužnosti, priča o emocionalnoj smrti koja ima razmere tragedije... Nije to samo pripovetka iz daleke prošlosti o sudaru osećanja i predrasuda, to je priča i o nama danas, o želji da nas drugi prihvate i paradoksalnoj nesposobnosti da budemo prihvaćeni. Odbačeni, poniženi, uvređeni, potcenjeni u svojim vrlinama i prenaglašeno osuđeni zbog svojih mana... na kraju jedne epohe kojoj smo dali neslavan završetak, eto nas gde u ljubavnoj izvrsnosti jedne berlinske "Švabice" lako možemo videti figuru nemačke ljubavi koju, čak ni onda kada su nas poštovali, kao u spomeniku braniocima Beograda, ili Geteovim prevodima Vukovih narodnih pesama, osećamo i znamo da Nemci za nas nisu imali. Nemci su u ovom slučaju drugo ime Evrope. Lazarevićeva Ana je neka vrsta simboličke utehe za jedno dugotrajno odbacivanje, to je gotovo arhetipska slika kako bi bilo kada bi nas u Evropi hteli, ovakve kakvi PRESS - 5<strong>4.</strong> Sterijino pozorje 2009. 16
smo. Odrpane i namučene, ali ne manje vredne ljubavi, barem dok je mi sami ne izneverimo i ne odbacimo... Od dalekih vremena Laze Lazarevića i njegove pripovetke, ako se išta promenilo, možda je samo izašlo na gore. Zato Anina volja da živi u okolnostima koje su znak civilizacijske zaostalosti nije znak prihvatanja naših naravi i običaja, bede materijalne civilizacije u Srba na kraju devetnaestog, a odmah bi se moglo dodati i na kraju dvadesetog veka... Da je nad njim [junakom] izvršena prava društvena prinuda, a to će reći da su brutalnim sredstvima nagovaranja, ucenjivanja ili sprečavanja, pokvarene njegove ljubavne perspektive, onda bi on trpeo nasilje sredine oličeno u realnim i realistički prikazanim radnjama. Ali ako on ipak sam vrši nasilje nad sobom, interiorizovani društveni um u njemu proizvodi autokastraciju, on mora da odustane od svoje želje da bi ispunio svoju sopstvenu želju: ta supstitucija želje, zapravo je razobličavanje samoga sebe u očima društva, a to će reći svojim sopstvenim očima, on mora da deluje besprekorno. Otuda dok se iz njega povlači metafizički potencijal klasičnog tragizma, u njegovom psihološkom profilu u tome da je prostor nemogućeg već u njemu samome, rađa se tragizam modernih vremena... Laza Lazarević je napisao priču o susretu različitih kultura i – napokon – o našem susretu sa sobom. U tom tragičnom ponoru, koji je i danas toliko aktuelan, Lazarević je nadmašio svoju, možda i našu, epohu. Aleksandar JERKOV (iz programa predstave) ŠVABICA treći put na Pozorju 28. maj 1971, Narodno pozorište Beograd - Dramatizacija Mirko Miloradović, režija Boro Grigorović. Uloge: Miloš ŽUTIĆ (Mihajlo, Mika Mihajlović, student), Ljubiša KOVAČEVIĆ (Mihajlo, Mika Mihajlović), Stanislava PEŠIĆ (Ana Gutjar)... 19. april 1980, Narodno pozorište Sombor - Dramatizacija, režija Miloš Lazin. Uloge: Aleksandra Nikolić (Ana Gutjar), David Tasić (Dr Miša Maričić), Milan Bogunović (Miša Maričić), Lidija Stevanović (Klara) ... R E D I T E L j – Ana ĐORĐEVIĆ Ana Đorđević: Rođena 1977. u Beogradu. Diplomirala pozorišnu i radio-režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režije: Vilenjak, po motivima O. Vajlda, JDP, Scena "Mata Milošević"; N. Koljada, Praćka, Beogradsko dramsko pozorište; V. Šekspir, San letnje noći, Gradsko pozorište Podgorica; Stevan Koprivica, Kad porasteš bićeš ja, Pozorište "Boško Buha"; M. Belović, Ždralovo perje, Teatar za decu i mlade, Skoplje; Ana Đorđević, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Pozorište "Boško Buha"; Kiš/Baletić/Đorđević, Red vožnje Andreasa Sama, JDP Beograd; Molijer, Don Žuan, Bitef teatar; Žo Ruts, Sirano, Malo pozorište „Duško Radović“; Bokačo, Dekameron, Pozorište „Boško Buha“; Džo Orton, Šta je sobar video, Narodno pozorište Subotica. R E Č R E D I T E L j A U patrijarhalnom svetu interes, pa ako hoćete, i korist zajednice je iznad bilo koje vrednosti pojedinca. U tom društvu moral se izjednačava sa korisnošću za zajednicu i tu nema malograđanskog licemerja. Ne bi mi bilo ni zanimljivo da pričam o očiglednom licemerju, o nemoralu koji se u javnosti prikazuje kao moral. Švabica je, zapravo, priča o potrebi da pojedinac, rođen u patrijarhalnoj sredini, odredi sebe kao suštinski slobodnu ličnost. To je priča o čoveku koji je iz jedne takve sredine u jednom trenutku poželo da bude slobodan. U Miši se vodi bitka između patrijarhalnog i istinski slobodnog čoveka koji ima svoj moral i svoje emocije, a ljubav je pokretač ove borbe. (...) Švabica je ljubavna priča. Odavno sam uverena u to da ljubav na sceni nikada nije ono što se podrazumeva. Iza ljubavi na sceni uvek se krije nešto drugo. Ljubav ima bezbrojne forme i imena. Ana Gutjar je jedina žena koju je Miša Marić voleo. Zbog čega ju je voleo Zbog čega je voleo baš nju a ne neku drugu Onaj koga istinski volimo, određuje nas i simboliše ono što nas je odredilo kao ličnost. Onaj koga volimo, odgovor je na najdublje naše intimne komplekse, svetonazore i najdublji osnov našeg vapijućeg istinskog Ja. Ana ĐORĐEVIĆ P I S A C – Laza LAZAREVIĆ Laza Lazarević (Šabac, 1851 – Beograd, 1890) U Beogradu je završio prava. Kao državni pitomac odlazi u Berlin da studira medicinu. Po završenim studija postao je lekar specijalista Opšte državne bolnice u Beogradu. Od tada pa sve do smrti Lazarević je mnogo radio na organizaciji saniteta i na medicinskoj nauci kao lekar primarijus. Bio je član Srpskog učenog društva i Akademije nauka, pomoćni lekar u ratovima 1876- PRESS - 5<strong>4.</strong> Sterijino pozorje 2009. 17
Page 1 and 2: 5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J
Page 3 and 4: i mjuzikla "Maratonci trče počasn
Page 5 and 6: NEDELjA, 24. maj 19.00 časova / SN
Page 7 and 8: austrougarske provincije, rezultira
Page 9 and 10: K R I T I K A Dragi su Srbi, ali is
Page 11 and 12: 1815". Iste godine prikazani su kom
Page 13 and 14: negdje putem i vremenom pogubio. Sv
Page 15: PONEDELjAK, 25. maj 21.00 čas / Po
Page 19 and 20: sceni istog ovg Jugoslovenskg Drams
Page 21 and 22: UTORAK, 26. maj 19.00 časova / SNP
Page 23 and 24: života-kao-računice, Srećko, pob
Page 25 and 26: R E Č P I S C A (...) Jeste, moje
Page 27 and 28: UTORAK, 26. maj 22.00 časa / SNP,
Page 29 and 30: pozorištu, Lažljivci u Gradskom p
Page 31 and 32: dramskih tekstova Povratak Don Žua
Page 33 and 34: Otac jedne ubijene devojke Samoubic
Page 35 and 36: služi za razmišljanje, tek možda
Page 37 and 38: "Nevinost" Dee Loer (1964), u znala
Page 39 and 40: SREDA, 27. maj 20.00 časova / Posl
Page 41 and 42: stalne borbe, ideološki razdori, n
Page 43 and 44: Matici srpskoj 1967. predaje Za i p
Page 45 and 46: istina, uverenje, sloboda, izbor; k
Page 47 and 48: SREDA, 27. maj 22.00 časa / SNP, S
Page 49 and 50: profesiju da bismo komentarisali, o
Page 51 and 52: PETAK, 29. maj 19.00 časova / SNP,
Page 53 and 54: Stele Fihili (Narodno pozorište So
Page 55 and 56: pad i, konačno, smrt, u želji da
Page 57 and 58: PETAK, 29. maj 21.00 čas / SNP, Sc
Page 59 and 60: naizgled smisaono provokativne akci
Page 61 and 62: dosada - jer je strašno mučno dug
Page 63 and 64: nepunih pedeset dana. Osnovano kao
Page 65 and 66: Nušićevo stvaralaštvo neki dele
Page 67 and 68:
montipajtonovske komike, humoru Ala
Page 69 and 70:
koji prate ovako zadate koordinate
Page 71 and 72:
Grof od Kenta JOSIP PEJAKOVIĆ Grof
Page 73 and 74:
V R E M E P L O V - NOVI SAD, RADE
Page 75 and 76:
P O Z O R I Š T E - JUGOSLOVENSKO
Page 77 and 78:
erze i potrebu da vidi nekog poznat
Page 79 and 80:
„Filozofskog rečnika”, razmiš
Page 81 and 82:
njega tvrdoglavo juriša na uvrije
Page 83 and 84:
predanog rada na promovisanju inter
Page 85 and 86:
P I S A C - Tom STOPARD (Tom Stoppa
Page 87 and 88:
Tamora, MARIJA OPSENICA Žena i Rim
Page 89 and 90:
tako zdušno i tako masdovno, da je
Page 91 and 92:
PONEDELjAK, 1. jun 19.00 časova /
Page 93 and 94:
korektan. Turbofolk je gay friendly
Page 95 and 96:
Sezona 2007. produkcijski je najbog
Page 97 and 98:
UTORAK, 2. jun 19.00 časova / SNP,
Page 99 and 100:
pokušaja hrvanja sa samim tekstom.
Page 101 and 102:
prilično umrtvljenog pozorišnog
Page 103 and 104:
P O Z O R I Š T E - NARODNO POZORI
Page 105 and 106:
The Secret Sunshine Schedule, Bunke
Page 107 and 108:
P I S A C - Miroslav KRLEŽA Mirosl
Page 109 and 110:
nemam, Gospođa ministarka, Mrtve u
Page 111 and 112:
prstena oko kojeg ratuju trolovi, p
Page 113 and 114:
SREDA, 3. jun 21.00 čas / Poslovni
Page 115 and 116:
R E D I T E L j - Ljuboslav MAJERA
Page 117 and 118:
svakodnevnice. U odnosu na doba u k
Page 119 and 120:
LE CHAT LUNATIQUE naglo postaje jed
Page 121 and 122:
ČETVRTAK, 4. jun 19.00 časova / N
Page 123 and 124:
(kada konačno batalimo sve priče
Page 125 and 126:
ČETVRTAK, 4. jun 22.00 časa / Poz
Page 127 and 128:
ČETVRTAK, 4. jun 23.00 časa / SNP
Page 129 and 130:
P R E D S T A V A Dramski predloža
show all

5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?