5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

More documents

Recommendations

Info

Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogreške prikrivali, u povesnici učili koliko je ko od predaka naših junačkih glava odrubio, a ne i gde je s puta sišao, donde ćemo hramati i ni za dlaku nećemo biti bolji, jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju, i ne misle da može biti i pogrešaka u nas, pak sve što im se predlaže, za čistu istinu i dobrodetelj smatraju. Bacimo pogled na najpoznatiju povesnicu našu. Što je bilo luđe, preteranije, nesmislenije, to je imalo više uvažatelja, a glas umerenosti smatrao se kao nenarodnost, kao protivnost i izdajstvo; jer je svaki čovek sklonjen na črezvičajnosti, pa kad ne zna da može biti nesreće, trči kao slep za tim, i srdi se na svaku pametnu reč Otud nije čudo što nevaljali i pokvareni, a takvih ima svuda, pod vidom rodoljubija svaku priliku za svoju sebičnost upotrebljavaju, i najbezumnije sovete daju, ne mareći hoće li se time svojoj opštini ili svome narodu kakva šteta naneti. Sebičnom je dovoljno kad je samo njemu dobro i kad prostaka može na svoju ruku da preokrene, a za dalje se ništa ne brine. Pozorije, dakle, ovo neka bude kao privatna povesnica srpskoga pokreta. Sve što je bilo dobro, opisaće istorija; ovde se samo predstavljaju strasti i sebičnosti. A da moja namera nije s otim ljagu baciti na narod, nego poučiti ga i osvestiti kako se u najvećoj stvari umeju poroci dovijati, svaki će blagorazuman rodoljubac sa mnom biti soglasan. Jovan Sterija POPOVIĆ, predgovor Rodoljupcima K R I T I K A Direktan prikaz zla "Rodoljupce”, užareno kritičan i nepopustljivo direktan Sterijin komad o šupljem, deklarativnom nacionalizmu, reditelj Lari Zapija je vrlo smelo postavio na scenu Narodnog pozorišta u Užicu, opredeljujući se za minimalistički, brehtovski pristup. Scena je dizajnirana funkcionalno, vrlo škrto: par stolica, niz sablasno visećih sijalica, roto-papir na kojem izvođači ispisuju ime komada koji igraju, datume itd., retki surekviziti. Ta krajnja svedenost scenskih znakova, avetinjski prigušeno osvetljenje, kao i ograničenost boja na crnu i belu, osim vizuelne atraktivnosti, imaju i jasan metaforički smisao (scenograf Vesna Štrbac, kostimograf Snežana Kovačević). Jedan od najradikalnijih rediteljskih postupaka u ovoj predstavi jeste polna transpozicija likova – Lepršić, Smrdić, Gavrilović, postali su Lepršićka, Smrdićka, Gavrilovićka, dok su Zelenićka, Milčika i Nančika postali Zelenić, Milči, Nandor. Ova inverzija se može shvatiti kao artikulacija ideje o prebacivanju odgovornosti na ženski rod, odnosno teze da su žene glavni krivci za nedavnu vrtoglavu pomamu nasilnog rodoljublja. Tačnost ove teze je, naravno, diskutabilna, ali je ona, ovako prezentovana, u pozorišnom smislu, vrlo zanimljiva jer podstiče raspravu, na planu sadržaja, kao i forme. Brehtovska sredstva ukidanja iluzije podrazumevaju, između ostalog, fokus na izvođače, odnosno, ovakav rediteljski koncept traži nepogrešivu preciznost i uverljivost glumačkih interpretacija, što užički ansambl hrabro ostvaruje. Njihova igra predstavlja sintezu realizma i stilizacije. U glumi su prisutne emocije koje izazivaju identifikaciju publike, ali se ona i neprestano narušava, dovodi u pitanje, što inicira i kritičko mišljenje. Iluzija se kida različitim postupcima otuđenja – glumci saopštavaju imena likova koje predstavljaju, najavljuju scene, radnja se često prekida pesmama (zvuke u predstavi proizvode sami izvođači). Tijana Karaičić igra Lepršićku koja otelotvoruje najstrašniji oblik lažnog rodoljublja – neumeren, agresivan, tragično zaslepljujući. Ivana Pavićević stvara lik gospođe Žutilov suzdržanije i racionalnije, a Tanja Jovanović i Biljana Zdravković igraju Smrdićku i Šerbulićku, brbljive i tupave malograđanke. Bojana Zečević, opravdano uzdržanije i hladnije, nastupa u ulozi Gavrilovićke koja je njihov antipod, neka vrsta lucidnog rezonera koji dovodi u pitanje njihove stavove, kočeći zahuktalu erupciju neiskrenog nacionalizma. U skladu sa osnovnom idejom o ženskoj krivici u izazivanju tog paklenog cunamija patvorenog rodoljublja, muški likovi u predstavi sasvim su u senci žena – marginalizovani, bespomoćni, zakržljali. Slobodan Ljubičić mekano igra Zelenića, koji smireno, samouvereno i blagonaklono prosipa niz nacionalističkih klišea što, zbog te uprošćene mekoće govora, ima patetičan smisao. Svetislav Jelisavčić stvara lik Nandora, supruga Žutilovke, takođe skromnog i povučenog, a Nemanja Jovanović Milčija, njihovog sina, previše stidljivog, pomalo i autističnog, što se sve može shvatiti kao deo ideje o povratku matrijarhata. Dosledno radikalan rediteljski pristup Larija Zapije u scenskom tumačenju Sterijinih "Rodoljubaca” sasvim opravdava ideju njihove produkcije i može poslužiti kao odličan primer novog, inventivnog, smelog interpretiranja naše dramske tradicije. Odbijajući mogućnost ilustrativnog, muzejskog i mrtvačkog tretmana klasike, reditelj se nepokolebljivo upustio u istraživanje savremenih značenja ovog teksta, ali i samog scenskog jezika. Lari Zapija je pronašao vrlo prodoran i brutalno direktan način prikaza esencijalnog zla koje proizvodi odvratno lažni, napumpani, silikonski patriotizam. Ana TASIĆ, Politika, 16. februar 2009. PRESS - 5<strong>4.</strong> Sterijino pozorje 2009. 14
PONEDELjAK, 25. maj 21.00 čas / Poslovni centar NIS – Naftagas (Narodnog fronta 12) Selekcija nacionalne drame i pozorišta ŠVABICA Pisac: Laza Lazarević Dramatizacija, režija: Ana Đorđević Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd Dramatizacija i režija ANA ĐORĐEVIĆ Scenografija VESNA ŠTRBAC Kostimografija LANA CVIJANOVIĆ Kompozitor ANjA ĐORĐEVIĆ Premijera: 15. mart 2009. ULOGE Miša Ana Klara Evica Maks Kolja RADOVAN VUJOVIĆ MARIJA VICKOVIĆ BOJANA MALjEVIĆ MILENA VASIĆ NEBOJŠA MILOVANOVIĆ BOJAN LAZAROV P O Z O R I Š T E - JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE, BEOGRAD www.jdp.co.rs Jugoslovensko dramsko pozorište osnovano je 1947. godine kao reprezentativno pozorište nove Jugoslavije. Mnogi najznačajniji glumci drugih kulturnih centara iz Zagreba, Novog Sada, Sarajeva, Splita, Ljubljane i drugih gradova pozvani su da učestvuju u stvaranju pozorišta koje će biti za Jugoslaviju ono što je MHAT za Rusiju. Poznati reditelj Bojan Stupica, koji je zadavao velike muke cenzuri i policiji u Kraljevini Jugoslaviji, postavljen je na čelo kuće kao umetnički rukovodilac. On i kritičar Eli Finci, postavili su temelje repertoarske orijentacije JDP-a kao pozorišta visokog literarnog nivoa. To će ostati kao osnovna orijentacija JDP-a do današnjeg dana, s tim da je, pored literarnog, element scenskog dobio ravnopravno mesto. Prve sezone prošle su u znaku prikazivanja svetske i domaće klasike: Čehov, Goldoni, Šeridan, Ostrovski, Lope de Vega, Gorki, Šo, Šekspir, Plaut, Rasin, Molijer, Ibzen, Lorka, a od domaćih klasika Cankar, Držić, Sterija, Jakšić i Nušić. Komadi su birani veoma pažljivo, reditelji su se dugo pripremali, a pripremanje komada do premijere trajalo je katkada i po pola godine. Zbog takvog rada i koncentracije renomiranih i darovitih mladih umetnika, JDP je postalo pozorište izuzetnog nivoa, koje se svojim rezultatima uzdiglo iznad ostalih pozorišta u zemlji. Jugoslovensko dramsko pozorište nije postalo kopija MHAT-a, koje je u doba Staljina već bilo u stagnaciji kao žrtva teorije socijalističkog realizma i dogmatski shvaćenog sistema Stanislavskog... Reditelji koji su u to vreme stvorili slavu JDP-a, Bojan Stupica, Mata Milošević i Tomislav Tanhofer bili su između rata već pod uticajem evropskog modernizma tako da nisu ni mogli niti hteli da se potčine staranoj dogmi. Duh, značaj i prestiž Jugoslovenskog dramskog pozorišta, poznati starijima, ali i na drugačiji način bliski publici koja je svoj ukus u teatru formirala od sredine osamdesetih naovamo, u vreme kada je Jovan Ćirilov u svojih PRESS - 5<strong>4.</strong> Sterijino pozorje 2009. 15
Page 1 and 2: 5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J
Page 3 and 4: i mjuzikla "Maratonci trče počasn
Page 5 and 6: NEDELjA, 24. maj 19.00 časova / SN
Page 7 and 8: austrougarske provincije, rezultira
Page 9 and 10: K R I T I K A Dragi su Srbi, ali is
Page 11 and 12: 1815". Iste godine prikazani su kom
Page 13: negdje putem i vremenom pogubio. Sv
Page 17 and 18: smo. Odrpane i namučene, ali ne ma
Page 19 and 20: sceni istog ovg Jugoslovenskg Drams
Page 21 and 22: UTORAK, 26. maj 19.00 časova / SNP
Page 23 and 24: života-kao-računice, Srećko, pob
Page 25 and 26: R E Č P I S C A (...) Jeste, moje
Page 27 and 28: UTORAK, 26. maj 22.00 časa / SNP,
Page 29 and 30: pozorištu, Lažljivci u Gradskom p
Page 31 and 32: dramskih tekstova Povratak Don Žua
Page 33 and 34: Otac jedne ubijene devojke Samoubic
Page 35 and 36: služi za razmišljanje, tek možda
Page 37 and 38: "Nevinost" Dee Loer (1964), u znala
Page 39 and 40: SREDA, 27. maj 20.00 časova / Posl
Page 41 and 42: stalne borbe, ideološki razdori, n
Page 43 and 44: Matici srpskoj 1967. predaje Za i p
Page 45 and 46: istina, uverenje, sloboda, izbor; k
Page 47 and 48: SREDA, 27. maj 22.00 časa / SNP, S
Page 49 and 50: profesiju da bismo komentarisali, o
Page 51 and 52: PETAK, 29. maj 19.00 časova / SNP,
Page 53 and 54: Stele Fihili (Narodno pozorište So
Page 55 and 56: pad i, konačno, smrt, u želji da
Page 57 and 58: PETAK, 29. maj 21.00 čas / SNP, Sc
Page 59 and 60: naizgled smisaono provokativne akci
Page 61 and 62: dosada - jer je strašno mučno dug
Page 63 and 64: nepunih pedeset dana. Osnovano kao
Page 65 and 66:
Nušićevo stvaralaštvo neki dele
Page 67 and 68:
montipajtonovske komike, humoru Ala
Page 69 and 70:
koji prate ovako zadate koordinate
Page 71 and 72:
Grof od Kenta JOSIP PEJAKOVIĆ Grof
Page 73 and 74:
V R E M E P L O V - NOVI SAD, RADE
Page 75 and 76:
P O Z O R I Š T E - JUGOSLOVENSKO
Page 77 and 78:
erze i potrebu da vidi nekog poznat
Page 79 and 80:
„Filozofskog rečnika”, razmiš
Page 81 and 82:
njega tvrdoglavo juriša na uvrije
Page 83 and 84:
predanog rada na promovisanju inter
Page 85 and 86:
P I S A C - Tom STOPARD (Tom Stoppa
Page 87 and 88:
Tamora, MARIJA OPSENICA Žena i Rim
Page 89 and 90:
tako zdušno i tako masdovno, da je
Page 91 and 92:
PONEDELjAK, 1. jun 19.00 časova /
Page 93 and 94:
korektan. Turbofolk je gay friendly
Page 95 and 96:
Sezona 2007. produkcijski je najbog
Page 97 and 98:
UTORAK, 2. jun 19.00 časova / SNP,
Page 99 and 100:
pokušaja hrvanja sa samim tekstom.
Page 101 and 102:
prilično umrtvljenog pozorišnog
Page 103 and 104:
P O Z O R I Š T E - NARODNO POZORI
Page 105 and 106:
The Secret Sunshine Schedule, Bunke
Page 107 and 108:
P I S A C - Miroslav KRLEŽA Mirosl
Page 109 and 110:
nemam, Gospođa ministarka, Mrtve u
Page 111 and 112:
prstena oko kojeg ratuju trolovi, p
Page 113 and 114:
SREDA, 3. jun 21.00 čas / Poslovni
Page 115 and 116:
R E D I T E L j - Ljuboslav MAJERA
Page 117 and 118:
svakodnevnice. U odnosu na doba u k
Page 119 and 120:
LE CHAT LUNATIQUE naglo postaje jed
Page 121 and 122:
ČETVRTAK, 4. jun 19.00 časova / N
Page 123 and 124:
(kada konačno batalimo sve priče
Page 125 and 126:
ČETVRTAK, 4. jun 22.00 časa / Poz
Page 127 and 128:
ČETVRTAK, 4. jun 23.00 časa / SNP
Page 129 and 130:
P R E D S T A V A Dramski predloža
show all

5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?