5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

negdje putem i vremenom pogubio. Svejedno, preko šuštanja papira, jednako se čuje dahtaj častohleplja,
uzdisaj otimanja – pa makar za kokardama od natron-papira. Mane i vrline očigledno nisu privilegija spola.
Život je jednako, čarobno nesavršen u svim svojim oblicima. I, kako kaže Cioran, moguć samo zahvaljujući
nesavršenosti naše mašte, i – što je još važnije – pamćenja.
Lary ZAPPIA
Veliko delo našeg pozantog satiričara, aktuelno je i danas 150 godina posle nastanka, a za činjenicu da je
režija srpskog klasika poverena "strancu“, Zapija kaže da nije slučajna.
"Želim vjerovati da je ta odluka slika vremena o kojemu naša predstava govori - vremena koje je, makar na
trenutak, pogubilo svoju ključnost“, kaže Zapija, ali ga pomalo brine da odgovornost koju oseća prema
tekstu ne nadmaši njegovu zadivljenost autorom. "U nekim epohalnim događajima po Srbiju događale i su se
i epohalne režije ovog dela, kao na primer u JDP u doba Infrombiroa, ali i kasnije kada je taj komad Mijač
dva puta režirao, pre kosovskih nemira i kasnije, kada su se svodili računi i upirali prsti u ratne profitere“,
podseća reditelj.
Specifičnost užičkih "Rodoljubaca“ je i u tome što žene igraju muške likove, a muškarci ženske, ali reditelj
upozorava da to "nije travestija, većtranspozicija“. On kaže da je početna ideja bila da glumci u belim
odelima igraju u bazenu sa blatom, te da je od takvog rešenja odustao iz finansijskih i tehničkih razloga.
"Ovo su rodoljupci bez boje, isprani rodoljupci, jer je danas sve zadržalo formu, a nema suštinu. Svijet oko
nas nema nekakav mobilizirajući ili ključni događaj, a nas više zanima Obamina inauguracija od onog što
nam se pred nosom dešava“, kaže Zapija i svedoči da je u Sterijinom komadu pronašao ne priču o žaru
rodoljublja, većprvenstveno ljudski egoizam, koji je spreman da pozdravlja zastave svake vlasti.
Lary ZAPPIA - Nenad KOVAČEVIĆ, Danas, 3. februar 2009.
P I S A C – Jovan Sterija POPOVIĆ
Jovan Sterija Popović (13. januar 1806. - 10. mart 1856.)
Rodonačelnik srpske komediografije, najznamenitija je ličnost rođena u Vršcu. Zna se da je to bilo 1806.
godine. Školovao se u Vršcu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Pešti. Prava je završio u Kežmaraku u
Slovačkoj. Po završetku studija (1830) bio je profesor, a od 1853. godine, kada je položio advokatski ispit,
advokat u Vršcu. Godine 1840. odlazi u Kragujevac na Licej za profesora "prirodnog prava". Već iduće godine
prelazi, zajedno sa ovom, tada najvišom školom u Srbiji, u Beograd. Ustavobraniteljska vlada ga je 1842.
godine postavila za ministra prosvete. Jedan je od osnivača Društva srpske slovesnosti (današnja srpska
akademija nauke i umetnosti), Narodnog muzeja i Beogradskog čitališta - Biblioteke. Postavio je temelje
modernog školstva Srbije, a autor je i mnogih udžbenika. Na položaju ministra je do 1848. godine, kada
podnosi ostavku i vraća se u Vršac kome provodi ostatak života.
J. S. Popović književni rad započeo je zbirkom pesama "Davorje", jednom od najboljih knjiga refleksivne
poezije toga vremena, a zatim nastavlja rad dramama i romanima u duhu Milovana Vidakovića. Napisao je
prve prave tragedije na srpskom jeziku i genijalne komedije. Njegovom tragedijom "Smrt Stefana
Dečanskog" otvara se 4. decembra 1841. godine prvo profesionaln državno srpsko pozorište u Beogradu
"Teatar na đumruku" i drugo profesionalno državno pozorište u Srba u Beogradu "Teatar kod jelena" (1847-
1848). Pravu umetničku vrednost pokazao je Sterija kao pisac komedija. Njegov talenat stvorio je snažna i
velika dela, kojima utire put srpskoj komediografiji. "Otac srpske drame" prve komedije piše u vreme života
u Vršcu između 1830. i 1840. godine. U njima je ovekovečio svoj rodni grad likovima Kir Janje, Feme, Alekse
Ružića i dr. Komedija "Laža i paralaža" (1830), "Pokondirena tikva" (1830), "Tvrdica" (1837), "Zla Žena"
(1838) i "Pomirenje" (1841) donose mu priznanje savremenika i reputaciju "srpskog Molijera". Ovekovečio je
u svojim komedijama naše (vršačko) malograđanstvo i malovaroško građanstvo. Združio je u delu umetnost
sa istinom u društvu. Izobličavao je pogrešno vaspitanje, pomodarstvo, snobizam, ismevao je nadriučenost
naših Slavenoserba i njihov nakaradni "slavjanski" jezik. Posle Sterijne smrti u javnosti se pojavljuje njegova
komedija "Rodoljupci" u kojem izvrgava ruglu lažni patriotizam.
Sterijne komedije su prešle okvire svoga vremena, dobile trajnu vrednost i ulaze u naše kulturno nasleđe.
Jovan Sterija Popović umro je 1856. godine i sahranjen je na pravoslavnom groblju u Vršcu.
R E Č P I S C A
Nastojeće pozorje nisam izmislio, nego sve što se u njemu nahodi, pak i same izraze i reči, pokupio sam koje
iz života, koje iz novina: i čitatelji će se iz gdekojih opština začuditi kad svoje Smrdiće, Šerbuliće, Žutilove itd.
u svoj istovetnosti nađu. Ništa mi, dakle, ne ostaje nego progovoriti koju reč zašto takovo delo, s takovim
pogreškama, na svet izdajem; jer napred znam da će to svima onima nepravo biti koji narod ne inače nego
kao mati svoje dete gledaju, i sve bi želeli da se za njima dobro govori.
PRESS - 54. Sterijino pozorje 2009. 13