5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

(kada konačno batalimo sve priče o ’onom pravom/onoj pravoj, svojoj ’drugoj polovini’, prinčevima na belim
konjima i sl. da bismo usvojili besmrtni, svuda primenjivi, moto „daj šta daš“) Da li su ovo uopšte prava
pitanja i da li uopšte vredi davati ili tražiti odgovore u pozorišnoj predstavi Možda to sve znači samo da je
traganje za savršenim (ili kakvim god) partnerom i potreba za razumevanjem svojih potreba i sopstvene
seksualnosti neiscrpna i večita tema Ili da smo toliko zatrpani određenim stereotipima, klišeima i
podrazumevajućim tradicionalnim ’istinama’ da nam može pomoći samo ogoljavanje čitavog apsurda života
koji se naziva ’modernim’ (a u suštini je to samo eufemizam za easy way out i legitimno odustajanje od bilo
kakvog zbližavanja, ukoliko nam posrednici nisu Facebook ili My Space, naravno) Da li se zaista
zadovoljavamo bilo kakvim, osrednjim, priručnim, kupljenim, potplaćenim, površnim... Da li će nam vreme
stvarno uzalud proći ukoliko budemo tražili više, bolje, pravo Koga pitati Kome reći S kim pričati S
terapeutom S profesorom S partnerom Sa nekim u publici Gde tražiti odgovore Kod Frojda Kod
Froma U Celestinskom proročanstvu Kod Opre Vinfri Kod Milana Tarota U Kosmopolitanu U Men’s
Health-u Na „Terapiji“...
Olivera ĐORĐEVIĆ
Krenuli smo od teksta koji je ponekad pogrešno tumačen, kao romantična komedija sa srećnim završetkom.
Znamo da mnoge priče krenu kao vesele, kao četrdeset osam sati svadba, a završe se u crnoj hronici, zato
što ljudi nisu postavljali prava pitanja koja ih zanimaju, odnosno, kako naći pravog ili pravu i da li taj pravi ili
prava zaista postoje. Komad nam je poslužio kao ilustracija ličnih priča, jer sigurno ne postoji niko ko nije
imao problema te vrste, ko je celog života srećan i zadovoljan i da ga se ta tema ne dotiče. Drago mi je što
se to pokazalo kao tačno.
Olivera ĐORĐEVIĆ, Danas, 22. mart 2009.
P I S A C – Kristofer DJURANG (Christopher Durang)
Kristofer Djurang (rođen 1949) je savremeni američki dramski pisac i glumac školovan na Harvardu i Školi
drame u Jejlu. Predstave su mu izvođene na Brodveju i off Brodveju ... Među njegovim najigranijim
dramskim tekstovima su:
Više od terapije, Sestra Meri Ignejšus vam sve objašnjava, Brak Bet i Bua, Bebu sa vodom, Gromko
smejanje, History of American Film, Betin letnji odmor, Luda božićna avantura gospodina Boba Krečita ...
Njegove dramske tekstove odlikuje crni humor, satira i parodija. Osvojio Obi nagrade za Sestru Meri Ignejšus
i Brak Bet i Bua, nominovan je za nagradu Toni za najbolju knjigu o mjuziklu za Istoriju američkog fllma, i
nominaciju za Drama Desk za Betin letnji odmor.
Takođe je napisao nekoliko scenarija uključujući Više od terapije, Kaluđerica koja je pucala na zvono
slobode, Kuća muževa (zajedno sa Vendi Vaserštajn); i Loline Avanture. He has also written several
screenplays including Beyond Therapy; The Nun Who Shot Liberty Valence; The House of Husbands (which
he co-authored with Wendy Wasserstein); and The Adventures of Lola.
Okušao se i kao glumac a po njegovom tekstu Beyond Therapy Robert Altman je snimio istoimeni film
(1987).
K R I T I K A
Razbijanje iluzija
Tekst „Više od terapije” Kristofera Djuranga je farsičan, lagan i fluidno razigran prikaz lutanja, gubljenja i
pronalaženja u muško-ženskim odnosima. Polazeći od ove komedije, rediteljka Olivera Đorđević je ostvarila
kompaktnu, scenski uzbudljivu, multižanrovsku predstavu u koju su, pored delova iz Djurangovog teksta,
uključene lične ispovesti glumaca, tekstovi inspirisani časopisima tipa „Cosmopolitan” ili „Men’s health”, kao
ibrojni songovi. Ovim dramaturško-rediteljskim postupkom je u ogromnoj meri usložnjen idejni korpus
predstave, znatno su produbljene i nadgrađene ideje inicijalnog teksta, mnogo se dobilo na dinamičnosti i
životnosti radnje. Segmenti Djurangovog teksta izvode se ujednačeno maniristički, izoštreno groteskno,
negde blisko montipajtonovskoj estetici što jasno uspostavlja apsurdna značenja prema likovima i zapletu.
Imre-Elek Mikeš igra Brusa, infantilnog, neumereno stidljivog i preosetljivog biseksualca koji očajnički traži
stabilnu emotivnu vezu. Andrea Erdelj nastupa u ulozi malo homofobične, krajnje nepoverljive i suzdržane
Prudens koja se zbližava sa Brusom. Marta Bereš, takođe vrlo plastičnoigra Brusovog neurotičnog psihijatra
Šarlot a nadahnuto je postavljen i lik Prudensinog histeričnog psihijatra Stjuarta (Čaba Ralbovski).
Izvođenje Djurangovog teksta prekida se dramaturški opravdanimscenama u kojima glumci izlaze iz svojih
likova i nesputano govore o ličnim iskustvima na polju emotivno-seksualnih odnosa, kopajući po podrumima
bolnih sećanja, usamljenosti, strahova, skrivenih čežnji. Za razliku od veoma artificijalne inscenacije
Djurangovog teksta, glumci ovde nastupaju neposredno i direktno, pleneći svojom provokativnom
iskrenošću. Zbog stalnog napuštanja iluzije u igri, može se reći da je predstava „Terapija” brehtovskog
opredeljenja (u strukturalnom, ne i u političkom smislu). Izvođači razbijaju iluziju, na različite načine,
ukidajući tako pasivni status gledalaca. Osim što često ulaze i izlaze iz svojih likova, oni najavljuju scene iz
PRESS - 54. Sterijino pozorje 2009. 123