5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

P O Z O R I Š T E - NARODNO POZORIŠTE, BEOGRAD
www.narodnopozoriste.co.rs
Delatnost Drame Narodnog pozorišta možemo posmatrati kao razvoj u četiri etape: od 1868. do 1914, od
1918 do 1941, od 1945 do 1991 i od 1991 godine do danas.
Prva faza obeležena je velikim brojem tragedija i dramskih prikaza inspirisanih srednjevekovnom i novijom
istorijom kao što je Smrt Uroša V Stefana Stefanovića.
Specifičnost repertoara Narodnog pozorišta, posebno krajem 19. veka, predstavljali su komadi s pevanjem
poput dramatizacije popularnih novela Stevana Sremca: "Zona Zamfirova" i "Ivkova slava".
U prve dve decenije 20. veka značajno se širi tematika srpskog dramskog stvaralaštva. Tada, pored
Branislava Nušića, za Narodno pozorište piše plejada mladih stvaralaca, među kojima se naročito ističu: Simo
Matavulj, Vojislav Jovanović Marambo i Milivoj Predić.
Na samom početku 20. veka prikazan je u Narodnom pozorištu komad Borisava Stankovića "Koštana" koji će
do današnjeg dana ostati kultna predstava ovog teatra.
U prvoj etapi delatnosti Narodnog pozorišta na repetoaru su bila dela najznačajnijih pisaca svih književnih
epoha: od najranijih (Sofokle), preko Šekspira, Kalderona, Molijera, Rasina, Goldonija, Rostana, Getea,
Ibzena, Strindberga, Gogolja, Ostrovskog, Čehova i Gorkog.
U međuratnom periodu, kada je u pitanju domaća dramaturgija, izvođena su dela Jovana Sterije Popovića,
Branislava Nušića, Milutina Bojića, Borisava Stankovića, Iva Vojnovića, Milana Begovića, Ivana Cankara,
Todora Manojlovića.
U periodu 1945-1953 godine igraju se komadi sa jasnom političkom porukom. U prve dve godine ovog
perioda iz stranog dramskog stvaralaštva primat su imali ruski pisci.
Političke promene i izvesna liberalizacija obeležava i odnos prema stranoj dramaturgiji i otkrivanje američke
drame i dela Joneska i Beketa.
Sedamdesete i osamdesete godine obeležavaju komadi Borislava Mihailovića – Mihiza, Aleksandra Popovića,
Žarka Komanina, Ljubomira Simovića, i Jovana Hristića.
Devedesete godine su označile i zaokret u radu Drame Narodnog pozorišta, koja se našla u rascepu između
nacionalnih i estetskih ciljeva. Sadašnji cilj Drame Narodnog pozorišta je povratak pozorištu, otvaranje ka
savremenoj svetskoj dramaturgiji i avangardi, a na planu domaće dramaturgije, saradnja sa najznačajnijim
savremenim jugoslovenskim piscima s jedne i podsticanje sasvim mladih i neafirmisanih autora s druge
strane.
P O Z O R I Š T E - BUNKER i BETONTANC - LjUBLjANA
www.bunker.si/slo/produkcija/betontanc
Bunker je neprofitna organizacija za realizaciju i organizaciju kulturnih programa. Producira savremene
pozorišne i plesne predstave, organizuje edukativne programe, uobličava jedan od najuglednijih
međunarodnih festivala - Mladi levi i upravlja Starom gradskom elektranom - Elektro-Ljubljana, jednom od
najlepših scena za savremenu performativnu umetnost u Sloveniji, gde se osim plesne i pozorišne produkcije
dešavaju brojni festivali, koncerti i različni interdisciplinarni sadržaji.
Cilj Bunkera je provetravanje slovenačkog kulturnog prostora inovativnim pristupom. Podstiče mobilnost
umetnika i njihovog rada, kako u slovenačkom tako i međunarodnom prostoru. Stvara prostor koji
omogućava razmenu iskustva, znanja i interesovanja između umetnika i raznolike publike. Bunker nastoji da
podstiče rasprave o različitim umetničkih praksama i temama, zato i kreira umetničke programe i događaje
koji reflektuju aktuelne socijalne, ekološke i političko-kulturne teme.
Betontanc je 1990. osnovao reditelj Matjaž Pograjc, koji je okupio ljude približne generacije, ali s različitim
iskustvom i bekgraundom (muzičare, igrače, glumce, kostimografe, scenografe), ali ipak sa zajedničkom
stvaralačkom energijom i zaljubljenošću u pokret i pozorište. Za samo godinu dana Betontanc je postao
prava slovenačka pozorišno-plesna senzacija. Po rečima Matjaža Pograjca, Betontanc je nastao kao reakcija
na visokointelektualnu i konceptualnu umetnost osamdesetih. Od tada se grupa fokusirala na fizikalnost
ljudskog tela, na odnos tela prema elementima koji ograničavaju slobodu pokreta. Ono što pokreće
protagoniste, možda je samo infantilno ili smešno, možda samo brutalno ili nasilno, ali suočava publiku sa
stvarnošću koja oduzima dah. Jedro Betontanca danas čine Matjaž Pograjc, scenograf i dizajner svetla
Tomaž Štrucl, koreograf i igrač Branko Potočan, kostimografkinja Mateja Benedetti, dizajner zvuka Jure
Vlahovič i glumci Primož Bezjak, Daša Doberšek, Branko Jordan i Katarina Stegnar. Ovaj put reditelj Pograjc
sa srpskim glumcima stvara plesno-teatarsku magiju na umetnički način Betontanca.
PRESS - 54. Sterijino pozorje 2009. 103