5 4. S T E R I J I N O P O Z O R J E

Moor of Venice), A. S. Petrović; Antonije i Kleopatra (Antony and Cleopatra), B. Nedić, V. Živojinović;
Simbelin (Cymbeline), Ž. Simić, S. Pandurović; Perikle (Pericles, Prince of Tyre), Ž. Simić, S. Pandurović;
Venera i Adonis (Venus and Adonis), D. Angjelinović; Otmica Lukrecije (The Rape of Lucrece), D.
Angjelinović; Soneti (Sonnets), prepev S. Raičković po proznom prevodu Ž. Simića; Jadovanje zaljubljene (A
Lover's Complaint), D. Angjelinović; Zaljubljeni poklonik (The Passionate Pilgrim), D. Angjelinović; Feliks i
grlan (The Phoenix and the Turtle), D. Angjelinović.
Dodatak / Dela koja nisu objavljivana na srpskom jeziku: Da preminem Il' se vinem (Shall I die), Lidija
Tonić; Ser Tomas Mor (Sir Thomas More) - odlomak -, Ljubica Bauer-Protić, Dušan Mihailović; Džon Flečer i
Viljem Šekspir, Dva plemenita rođaka (The Two Noble Kinsmen), Lj. Bauer-Protić, D. Mihailović
KALIBAN ILI PONAVLjANjE
Kaliban duguje ime Montenjovom eseju O kanibalima i "Caribu" Nove zemlje. Prirodni čovek podvrgava se
filozofskom vaspitanju, a istovremeno se redukuje na roba u novim američkim kolonijama. Šekspir
predstavlja Kalibana kroz dva lingvistička kôda: jedan ga uzima kao čudovište staroga sveta, drugi kao roba
novoga sveta.
Kaliban je ujedno mitsko "čudovište" i "divljak" novoga sveta; Arijel je i zarobljeni "duh" (Merkur, božanski
mistagog, psihopompos) i prikazivač okrutnih predstava; Prospero je i Mag i poslednji od Šekspirovih vladara
u dvostrukoj ulozi prognanika i uzurpatora... Kaliban pripada zemlji i vodi, Arijel vazduhu i vatri. "Ti, zemni
stvore", obraća se Prospero čudovištu zarobljenom u pećini. Kaliban, kao i prvi čovek u Knjizi postanja,
stvoren je od "zemnog praha"; Arijel je duh, "dah života".
Radnja Bure ne ograničava se samo na mitska ostrva Mediterana. Čovek u "prirodnom stanju" je divljak, ali
"plemeniti divljak" je "kanibal". Vaspitanje tog "prirodnog čoveka" zbiva se na jednom od ostrva novoga
sveta. Praiskonska, divlja i od početka izopačena Priroda suprotstavlja se Vaspitanju i Umetnosti.
Bura se često interpretira kao vaspitanje divljaka. U tom poglavlju kulturne antropologije Prospero uči
Kalibana, kao što je Prometej učio svoje "ljude-insekte" da razlikuju dan od noći. I opet se vraća jeka
Postanja (Bog tada stvori dva velika svetla: veće svetlo da vlada po danu, manje, da vlada po noći).
Nenaseljeno ostrvo je mesto čarolija, okajavanja, očišćenja. Ali Šekspir pretvara mitsko ostrvo, koje
nastanjuju nimfe, čudovišta i veštice, u koloniju novoga sveta. Reč plantation (kolonija) javlja se samo
jednom kod Šekspira. Bila je to nova reč, uvedena u engleski jezik samo pola veka pre nastanka Bure
(Francis Bacon, 1622, glagol kolonizirati).
Kad bih morao na ovom ostrvu / osnovat koloniju, gospodaru... (Gonzalo), "niko ne bi vladao", "sve stvari
zajedničke". Na Prosperovom ostrvu postoje i gospodar i rob. Na svom "nenastanjenom ostrvu" Prospero je
uvideo razliku između "moga" i "tvoga": Moj rob, naša vatra, poslovi koji nama koriste.
Evokacija bezazlene utopijske zajednice završava se ubilačkim napadom na spavače - vizija Zlatnog doba i
žetve bez ljudskog truda iznenada se preobražava u hajku na čoveka. Na kraju četvrtog čina Prosperova
kolonija postala je Kirkino ostrvo, na kojem se Odisejevi drugovi pretvaraju u svinje. Kirkino se ostrvo
ponovo javlja u kasnoj renesansi, kada se divni novi svet pokazao kao puko ponavljanje svih zločina i ludosti
staroga.
(izvor: Jan Kott, "Oluja", ili ponavljanje, Predgovor u: W. Shakespeare, Oluja, prev. A. Šoljan, Nakladni zavod MH, Zagreb, 1979)
K R I T I K A
U nekoliko poslednjih godina ostvarenja Andraša Urbana prepoznatljiva su i po tome što je u njima dramski
tekst ili literarni predložak najčešće samo inspiracija za inventivna rediteljska nadmaštavanja i krajnje
nekonvencionalan pozorišni izraz. Niška Bura ne može se, ipak, svrstati u korpus takvih ostvarenja,
prvenstveno kada je reč o odnosu prema izvorniku. Ostajući u okvirima narativno-tematskog nivoa
Šekspirove romantične drame, bez prevelikog upuštanja u "kreativno-kritički dijalog" s autorom, uz
inteligentno korišćenje elemenata neverbalnog teatra, Urban i glumački ansambl grade predstavu prefmjene
scenske izražajnosti. Značajan doprinos efektnosti i dopadljivosti ovog ostvarenja daju lucidna muzika Silarda
Mezeija i vrlo precizno osmišljen scenski pokret Ištvana Bičkeija.
Miroslav Miki RADONjIĆ (Obrazloženje selekcije za 45. festival "Joakim Vujić" Šabac 20-27. april 2009.)
Ponavljanje ludila bez kraja
"Bura” je sigurno jedan od najtežih Šekspirovih komada za postavljanje na scenu, zbog svoje neuhvatljive
čudnovatosti, višeznačne poetičnosti, složenog pretapanja istorije, mita, bajke, romanse, ili, kako piše Jan
Kot, zbog unutrašnje rascepljenosti, koja do kraja uopšte ne srasta.
Reditelj Andraš Urban je tekstu pristupio redukcionistički, otvoreno, uslovno, praveći koherentnu, umetnički
zaokruženu predstavu, koja predstavlja ogroman pomak na repertoaru niškog teatra, ali i reanimaciju
PRESS - 54. Sterijino pozorje 2009. 100