UF - 08.pdf

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA
Predmetni nastavnik : Dr MARKO IVANIŠ, docent
Predavanje 8 – Kontrola zasnovana na finansijskoj
analizi
1

KONTROLA ZASNOVANA NA
FINANSIJSKOJ ANALIZI
• Ispitivanje bilansa uspeha i bilansa stanja u literaturi i stručnoj praksi je poznato
pod nazivom “finansijska analiza”. To ujedno znači, da se finansijska kontrola
može vršiti i pomoću instrumenata finansijske analize, odnosno može se zasnivati
na finansijskoj analizi. Međutim, uključivanje pojma “analiza” u razmatranje
problematike finansijske kontrole, po logici stvari, nameće potrebu nužnog
razlikovanja pojmova “kontrola” i “analiza”.
• U navedenom kontekstu, treba praviti razliku između sledećeg: “Kontrola” je
usmerena na proveru izvršenja plana i obavezno traži i uzroke odstupanja od plana,
dok se “analiza” može smatrati instrumentom kontrole. Prema tome, proizlazi
zaključak da se kontrola samo koristi analizom, dok analiza prevazilazi okvire
kontrole i može se vršiti čak i onda kada ne postoje potrebe za kontrolom.
• Za uspešno upravljanje finansijskim sistemom u preduzeću neophodna je aktivnost
koja se vezuje za analizu finansijskog poslovanja preduzeća (finansijska analiza).
Finansijska analiza je usmerena na posmatranje, ocenjivanje i formulisanje
dijagnoze svih onih poslovnih procesa koji spadaju u domen integralne finansijske
funkcije preduzeća.
2

1. RACIO ANALIZA
• Racio analiza predstavlja proizvod različitih finansijskih izveštaja, a njen
značaj se ogleda prvenstveno u tome što sumira ključne odnose i rezultate koji
ukazuju na finansijske performanse preduzeća.
• Racio analiza je praktično sredstvo kontrole u procesu upravljanja finansijama
preduzeća, jer ona omogućava sledeće.
(a) Sagledavanje trendova u finansijskom poslovanju preduzeća;
(b) Poređenje finansijskih karakteristika različitih preduzeća
(c) Utvrđivanje međuzavisnosti faktora koji utiču na finansijski uspeh firme.
• Stavljanjem u odnos jednih prema drugim bilansnim pozicijama, odnosno
jednih finansijskih parametara sa drugima, moguće je sagledati pojedine
finansijske aspekte poslovanja preduzeća, što u stvari predstavlja osnovnu
suštinu racio analize.
• Osnovna svrha utvrđivanja finansijskih “racio brojeva” (pokazatelja) jeste
pružanje “pomoći” menadžmentu preduzeća u planiranju, kontroli i
odlučivanju. Rezultat toga jeste postojanje tzv. “univerzalnih racia” koji se
izračunavaju i prate u svim preduzećima bez obzira na vrstu delatnosti.
3

RACIO BROJEVI
• Racio brojevi predstavljaju odnose jedne bilansne pozicije prema drugoj,
izražene u prostoj matematičkoj formuli. Ove relacije se koriste za ocenu
finansijskog položaja preduzeća, kao i za ocenu upravljanja preduzećem.
• U zavisnosti od toga čemu treba da služe, svi racio brojevi se mogu
klasifikovati u nekoliko svodnih grupa finansijskih pokazatelja. Pri tome, ne
postoji jedna opšte prihvaćena i jednoobrazna klasifikacija racio brojeva.
• Za potrebe finansijske analize, najčešće se koriste sledeće osnovne grupe
finansijskih pokazatelja (racio brojeva) koji se izvlače iz bilansa, to su :
1) Pokazatelji (racia) aktivnosti
2) Pokazatelji (racia) rentabilnosti
3) Pokazatelji (racia) ekonomičnosti
4) Pokazatelji (racia) likvidnosti
5) Pokazatelji (racia) solventnosti
4

• U nastavku izlaganja, mi ćemo za potrebe daljeg razmatranja problematike
finansijske kontrole zasnovane na finansijskoj analizi obraditi prve 3 (tri)
grupe pokazatelja (racia) i to :
(1) Racia aktivnosti
(2) Racia rentabilnosti, i
(3) Racia ekonomičnosti.
• Ostale dve grupe pokazatelja, (4) racia likvidnosti i (5) racia solventnosti, biće
obrađena u okviru narednog poglavlja udžbenika (V. poglavlja), kada se bude
detaljnije razmatrala problematika finansijske analize, odnosno konkretna
pitanja finansijske ravnoteže i neravnoteže preduzeća.
• Navedeni pristup u razmatranju problematike finansijskih pokazatelja (racia)
determinisan je čisto metodološkim razlozima, pre svega, imajući u vidu
činjenicu da se kratkoročna finansijska ravnoteža preduzeća izražava kroz
njegovu likvidnost, dok se dugoročna finansijska ravnoteža izražava kroz
njegovu solventnost.
5

a) Pokazatelji (racia) aktivnosti
• Finansijski pokazatelji (racia) aktivnosti obuhvataju sve relevantne odnose
između prihoda i rashoda, s jedne strane, i pojedinačnih i ukupnih ulaganja, s
druge strane, a koji se u stručnoj literaturi nazivaju “koeficijentima obrta”
poslovnih sredstava.
• U zavisnosti od toga šta se želi obuhvatiti analizom aktivnosti preduzeća,
zavisiće i konkretan broj koeficijenata aktivnosti. Međutim, u praksi se
najčešće primenjuju sledeći koeficijenti (racia) obrta :
1) Koeficijent obrta dobavljača
2) Koeficijent obrta zaliha
3) Koeficijent obrta kupaca
4) Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava
5) Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava
6) Koeficijent obrta fiksnih sredstava
7) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava
8) Koeficijent obrta ukupnih poslovih sredstava.
6

1) Koeficijent obrta dobavljača
• Ovaj koeficijent se odnosi na prosečnu dužinu vremenskog perioda dugovanja
dobavljača za koji se vrši plaćanje prema njima. On je veoma značajan
pokazatelj aktivnosti preduzeća, jer se iz njega vidi brzina izmirenja obaveza
prema dobavljačima.
Ukupne godišnje nabavke
Koeficijent obrta dobavljača = ------------------------------------------
Prosečni saldo dobavljača u toku godine
• Na osnovu prezentovanog koeficijenta obrta dobavljača, može se dobiti još
jedan značajan pokazatelj koji se odnosi na prosečno vreme plaćanja
dobavljačima, odnosno prosečno vreme kreditiranja od dobavljača.
365 (dana)
Prosečno vreme plaćanja = ------------------------------------------
Koeficijent obrta dobavljača
7

2) Koeficijent obrta zaliha
• Ovaj koeficijent pokazuje koliko se prosečno puta zalihe realizuju i
reprodukuju u toku godine. On se dobija stavljanjem u odnos cene koštanja
realizovanih proizoda u jednoj godini sa prosečnim zalihama u toj istoj godini,
odnosno :
Cena koštanja realizovanih proizvoda
Koeficijent obrta zaliha = -----------------------------------------------------
Prosečna vrednost zaliha
• Na osnovu prezentovanog koeficijenta obrta zaliha, može se dobiti još jedan
značajan pokazatelj koji pokazuje prosečno vreme trajanja obrta zaliha. On se
dobija stavljanjem u odnos broja dana u godini sa koeficijentom obrta :
365 (dana)
Prosečno vreme trajanja jednog obrta = -------------------------------
Koeficijent obrta zaliha
8

3) Koeficijent obrta kupaca
• Ovaj koeficijent je veoma značajan analitički pokazatelj, jer pokazuje
prosečno vreme potraživanja od kupaca. Pri tome, iznos potraživanja od
kupaca zavisi od obima realizacije, politike kreditiranja kupaca i efikasnosti
naplate nastalih potraživanja. Ovaj koeficijent se dobija pomoću formule :
Neto prihod od prodaje
Koeficijent obrta kupaca = ---------------------------------
Prosečan saldo kupaca
Na osnovu dobijenog koeficijenta obrta kupaca, može se dobiti još jedan
značajan pokazatelj koji se odnosi na prosečno vreme naplate potraživanja od
kupaca, odnosno :
365 (dana)
Prosečan period naplate = ---------------------------------
Koeficijent obrta kupaca
9

4) Koeficijent obrta ukupnih
obrtnih sredstava
• Ovaj koeficijent aktivnosti pokazuje uspešnost upravljanja obrtnim sredstvima
preduzeća. Preciznije rečeno, ovak racio pokazatelj izražava koliko su
prosečno puta u toku godine obrtna sredstva korišćena za plaćanje troškova i
rashoda.
• Ovaj koeficijent (racio) dobija se stavljanjem u odnos ukupnih poslovnih
rashoda iz bilansa uspeha i prosečnih obrtnih (ukupnih) sredstava prema stanju
na početku i na kraju poslovne godine, odnosno :
Ukupni poslovni rashodi
Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava = ------------------------------------
Prosečna obrtna sredstva
• Kod ovog racio pokazatelja, umesto neto prihoda od prodaje uzimaju se
ukupni izdaci (troškovi i rashodi) u cilju isključenja dobitka, kako bi se bolje
iskazala efikasnost korišćenja ukupnih obrtnih sredstava u finansiranju
rashoda.
10

5) Koeficijent obrta neto
obrtnih sredstava
• Ovaj koeficijent izražava odnos između neto prihoda od prodaje (realizacije) i
dugoročno finansiranih (pokrivenih) obrtnih sredstava.
• Uska međuzavisnost koja postoji između obima poslovne aktivnosti i dugoročno
finansiranih obrtnih sredstava izražava se koeficijentom obrta neto obrtnih
sredstava, odnosno :
Neto prihod od prodaje
Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava = ------------------------------------------
Prosečna neto obrtna sredstva
• Navedeni racio pokazatelj u odnosu na sve prethodno navedene je veoma specifičan
i karakterističan. Zbog toga što se dobija na bazi odnosa neto prihoda od prodaje i
neto obrtnih sredstava, proizlazi zaključak da je visok koeficijent obrta neto obrtnih
sredstava “nepovoljnija solucija” u odnosu na nizak koeficijent obrta neto obrtnih
sredstava.
11

6) Koeficijent obrta fiksnih sredstava
• Ovaj pokazatelj aktivnosti (obrta) omogućava ocenu efikasnosti korišćenja
fiksnih sredstava. Koeficijent obrta fiksnih sredstava dobija se tako što se stavi
u odnos neto prihod od prodaje (realizacije) i prosečna nabavna vrednost
fiksne imovine, odnosno :
Neto prihod od prodaje
Koeficijent obrta fiksnih sredstava = -------------------------------------------------
Nabavna vrednost fiksnih sredstava
• Analitička interpretacija prezentovanog koeficijenta zavisi, pre svega, od
njegovog odnosa prema opšteprihvaćenim standardima među kojima se kao
najprihvatljiviji smatra “prosečni koeficijent obrta za datu privrednu granu”.
Međutim, treba imati u vidu da čak ni poređenje sa granskim prosekom ne
obezbeđuje “idealnu” interpretaciju ovog pokazatelja (racia).
• Nizak koeficijent obrta fiksnih sredstava uzima se kao indikator suvišnog
ulaganja u fiksnu imovinu (predimenzionirani proizvodni kapaciteti u odnosu
na mogućnosti plasmana proizvoda na raspoloživom tržištu).
12

7) Koeficijent obrta sopstvenih
sredstava
• Ovaj koeficijent aktivnosti (obrta) pokazuje efikasnost upravljanja sopstvenim
sredstvima. Pri tome, sopstvena sredstva predstavljaju onaj deo vrednosti
poslovne imovine preduzeća koji je pribavljen iz sopstvenih izvora
finansiranja. Ovaj racio se dobija kada se neto prihod od prodaje podeli sa
ukupnim sopstvenim izvorima finansiranja (poslovnih sredstava), odnosno :
Neto prihodi od prodaje
Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = --------------------------------------
Sopstevena poslovna sredstva
• Analitička vrednost ovog racio pokazatelja znatno je otežana činjenicom da on
u sebi sadrži dva značajna aspekta finansijskog stanja preduzeća, to su: (a)
aspekt finansijske sigurnosti i strukture, i (b) aspekt rentabilnosti. S tim u vezi,
proizlazi zaključak da što su veći prihodi od prodaje u odnosu na sopstvena
poslovna sredstva utoliko više može nastati nepovoljnija situacija u pogledu
sigurnosti i finansijske strukture preduzeća, jer takav odnos pretpostavlja da
preduzeće intenzivno posluje sa pozajmljenim sredstvima.
13

8) Koeficijent obrta ukupnih
poslovnih sredstava
• Ovaj koeficijent aktivnosti (obrta) pokazuje efikasnost upravljanja ukupnim
sredstvima. Stoga, on je u stvari “sintetički” racio pokazatelj svih prethodno
ovde izloženih parcijalnih racio brojeva. Analogno tome, ovaj koeficijent se
dobija kada se neto prihod od prodaje (realizacije) podeli sa ukupnim izvorima
finansiranja (vrednošću ukupnih poslovnih sredstava), odnosno:
Neto prihodi od prodaje
Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava = ------------------------------------
Ukupna poslovna sredstva
• Analitička interpretacija ovog pokazatelja zasniva se na logičnoj premisi da
veći obim prodaje, po logici stvari, pretpostavlja i veća ulaganja u poslovna
sredstva. Pri tome, prihodi od prodaje odražavaju nivo poslovne aktivnosti
preduzeća, dok poslovna sredstva predstavljaju raspoloživu snagu
privređivanja preduzeća koja je uložena u sticanje tih prihoda. Analogno tome,
utvrđeni koeficijent obrta služi kao globalni pokazatelj efikasnosti sa kojom
preduzeće koristi svoja ukupna poslovna sredstva.
14

) Pokazatelji (racia) rentabilnosti
• Rentabilnost je ekonomsko načelo poslovanja čijom se primenom u praksi
postiže takvo poslovanje u kojem se sa što manjim angažovanim (uloženim)
sredstvima u reprodukciji preduzeća ostvaruje što veća dobit (profit). Pri tome,
važi pravilo: što je odnos dobiti prema angažovanim sredstvima veći, veća je i
rentabilnost, i obrnuto.
• Sa aspekta preduzeća, rentabilnost se ispoljava kao merilo efikasnosti
upravljanja. Pri tome, generalno posmatrano rentabilnost kao ekonomsko
načelo ostvaruje se u sledećim slučajevima:
1) Kada se pri istim angažovanim sredstvima ostvaruje veća dobit
2) Kada se pri istom ostvarenju dobiti smanjuju angažovana sredstva
3) Kada se uvećavaju i dobit i angažovana sredstva, pri čemu dobit raste brže
od angažovanih sredstava
4) Kada se smanjuju i dobit i angažovana sredstva, pri čemu je stepen
smanjenja angažovanih sredstava veći od stepena smanjenja dobiti
5) Kada se smanjuju angažovana sredstva, a povećava se dobit.
15

• Pokazatelji (racia) rentabilnosti mogu biti parcijalni i globalni (sintetički).
• Parciajlni pokazatelji rentabilnosti utvrđuju se isključivo na bazi podataka iz
bilansa uspeha. To su: (a) stopa poslovnog dobitka, i (b) stopa neto dobitka.
• Globalni ili sintetički pokazatelji rentabilnosti utvrđuju se na bazi podataka iz
oba bilansa (bilansa stanja i bilansa uspeha). U ovu grupu racia spadaju :
(a) stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva, i (b) stopa prinosa na
sopstvena sredstva.
• Racia rentabilnosti predstavljaju pouzdano sredstvo za kontrolu ostvarenja
jednog od najvažnijih ciljeva poslovanja preduzeća, a to je maksimiziranje
dobitka na dugi rok.
• Komparacija apsolutnog iznosa ostvarenog finansijskog rezultata sa
planiranim, u osnovi ne predstavlja sasvim pouzdan način kontrole, jer se pri
tome ne uzima u obzir visina angažovanih sredstava (tj. kapitala uloženog za
ostvarenje rezultata). Zbog toga, kao pouzdan instrument kontrole služe racio
brojevi rentabilnosti.
16

1) Parcijalni pokazatelji rentabilnosti
• (a) Stopa poslovnog dobitka – kvantifikuje se upotrebom sledeće formule :
Poslovni dobitak
Stopa poslovnog dobitka = ----------------------- x 100
Poslovni prihodi
• Prezentovana formula (veličina stope poslovnog dobitka) u stvari pokazuje
procentualno učešće poslovnog dobitka u poslovnim prihodima. Razlika do
100 % predstavlja učešće poslovnih rashoda. To ujedno znači, da je jedan od
mogućih načina maksimiziranja stope poslovnog dobitka smanjenje pojedinih
vrsta poslovnih rashoda.
• U kontekstu navedenog, uobičajeno je da se u okviru racio analize uspešnosti
poslovanja preduzeća, oceni i učešće poslovnih rashoda u poslovnim
prihodima. Ova analiza je poznata pod nazivom “analiza opterećenosti
poslovnih prihoda pojedinim vrstama poslovnih rashoda”.
• Analitička interpretacija stope poslovnog dobitka : “Rast stope poslovnog
dobitka ukazuje na povećanje raspona između poslovnih prihoda i poslovnih
rashoda, što je povoljna tendencija sa aspekta rentabilnosti preduzeća”.
17

• Na kraju, treba pomenuti i osnovne faktore koji utiču na stopu poslovnog
dobitka. U tom kontekstu, treba imati u vidu da na veličinu stope poslovnog
dobitka predominantno utiču dva ključna faktora, to su: (a) margina prodaje,
(b) koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava.
• Kombinacijom navedena dva faktora moguće je ostvariti različite veličine
stope poslovnog dobitka, s tim što postoji i potreba za procenom rizika sa
kojim preduzeće posluje ako je mali koeficijent obrta ili margina prodaje.
• (b) Stopa neto dobitka – kvantifikuje se upotrebom sledeće formule :
Neto dobitak
Stopa neto dobitka = ---------------------- x 100
Poslovni prihodi
Prezentovana formula (veličina stope neto dobitka) u stvari pokazuje učešće
neto dobitka u poslovnim prihodima. Analitička interpretacija ovog
pokazatelja (racia) svodi se na sledeće : “Što je veća stopa neto dobitka, po
logici stvari, veća je i rentabilnost tj. zarađivačka sposobnost preduzeća.
18

2) Globalni (sintetički) pokazatelji
rentabilnosti
• a) Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva – predstavlja prinos na ulaganja
u ukupna poslovna sredstva koja su korišćena za obavljanje poslovne
aktivnosti preduzeća u tekućem periodu. Imajući u vidu činjenicu da su u
bilansu stanja (pripremljenom za analizu) ukupna poslovna sredstva, u skladu
sa načelom bilansne ravnoteže, jednaka ukupnom kapitalu, proizlazi da ovaj
indikator u stvari pokazuje “ukamaćenje” ukupno uloženog kapitala.
Sledstveno tome, on se dobija iz sledećeg odnosa:
Poslovni dobitak
Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = ------------------------------------------------- x 100
Prosečna ukupna poslovna sredstva
• Broj koji se dobije iz formule pokazuje koliko je dinara prinosa, u vidu
poslovnog dobitka, ostvarilo preduzeće na svakih 100 dinara prosečno
angažovanih (uloženih) poslovnih sredstava.
• Analitička interpretacija ovog pokazatelja (ako se interpretira u %), svodi se na
to da dobijeni broj pokazuje stopu ukamaćenja ukupnog kapitala.
19

• Cilj svakog preduzeća jeste da maksmizira stopu prinosa na ukupna poslovna
sredstva. Stoga, sledeća jednačina otkriva faktore koji determinišu veličinu
ovog racia (stope prinosa na ukupna poslovna sredstva) :
SP UPS = KO UPS x SPD
pri čemu upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje :
SP UPS – Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva
KO UPS – Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava
SPD – Stopa poslovnog dobitka
• Navedena jednačina pokazuje da se stopa prinosa na poslovna sredstva može
utvrditi i “indirektno”, odnosno kao proizvod između koeficijenta obrta
prosečno angažovanih poslovnih sredstava u posmatranom periodu i stope
poslovnog dobitka na prihode od prodaje (realizacije).
• U kontekstu navedenog, proizlazi zaključak da oba člana gore navedene
formule čine faktore koji determinišu stopu prinosa na ukupna poslovna
sredstva. To znači, da maksimiziranje iste podrazumeva ubrzanje obrta
ukupnih poslovnih sredstava i povećanje stope poslovnog dobitka.
20

• (b) Stopa prinosa na sopstvena sredstva – predstavlja u stvari indikator
zarađivačke sposobnosti sopstvenog kapitala preduzeća. Ovaj pokazatelj
(racio) može se direktno utvrditi na osnovu sledeće formule :
Neto dobitak
Stopa prinosa na sopstvena sredstva = ---------------------------------------- x 100
Prosečna sopstvena sredstva
• Neto dobitak označava prinos na sopstvena sredstva tj. tekući ostvareni prirast
onog dela poslovnih sredstava koji je pribavljen iz sopstvenih izvora
finansiranja. Imajući u vidu, da je stalno povećanje sopstvenih sredstava u
ukupnim poslovnim sredstvima predominantan finansijski cilj poslovanja
preudzeća, proizlazi zaključak da relativni odnosi između neto dobitka i
sopstvenih sredstava predstavljaju u stvari najznačajniji kvantitaivni pokazatelj
u finansijskoj analizi. Sledstveno tome, njihov relativni odnos naziva se
upravo “stopom prinosa na sopstvena sredstva”.
21

• Broj koji se dobije iz prethodno prezentovane formule pokazuje koliko je
dinara prinosa, u vidu neto dobitka, ostvarilo preduzeće u obračunskom
periodu na svakih 100 dinara prosečno angažovanih sredstava.
• Analitička interpretacija ovog pokazatelja (ako se interpretira u %) svodi se na
to da dobijeni broj pokazuje stopu ukamaćenje sopstvenog kapitala. Za
konačnu ocenu visine ovog pokazatelja, pored ostalog, neophodno je izvršiti i
poređenje sa odgovarajućim indikatorima u grani delatnosti preduzeća.
• Želja svakog preduzeća da maksimizira rentabilnost sopstvenog kapitala
upućuju na potrebu identifikovanja faktora koji determinišu ovaj indikator.
Analogno tome, sledeća jednačina upućuje na njegove determinante:
SP SS = KO SS x SND
pri čemu upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje :
SP SS – Stopa prinosa na sopstvena sredstva
KO SS – Koeficijent obrta sopstvenih sredstava
SND – Stopa neto dobitka
22

• Navedena jednačina pokazuje da se stopa prinosa na sopstvena sredstva može
utvrditi i “indirektno”, odnosno kao proizvod između koeficijenta obrta
sopstvenih sredstava u posmatranom periodu i stope neto dobitka.
• U kontekstu navedenog, proizlazi zaključak da oba člana navedene formule
čine faktore koji determinišu stopu prinosa na sopstvena sredstva. To znači, da
maksimiziranje iste podrazumeva ubrzanje obrta sopstvenih sredstava i
povećanje stope neto dobitka.
• Zaključak : Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na
sopstvena sredstva, nesumnjivo predstavljaju dva najznačajnija globalna
(sintetička) pokazatelja rentabilnosti preduzeća koji se baziraju na podacima iz
bilansa stanja i bilansa uspeha. Pri tome, geleralno gledano preovladava
mišljenje da je stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva bolji i ujedno
potpuniji pokazatelj rentabilnosti. Osim toga, za razliku od mnogih drugih
indikatora, ove stope rentabilnosti spadaju u tzv. “pokazatelje perspektive” jer
pokazuju kakva je budućnost preduzeća za koje se izračunavaju.
23

c) Pokazatelji (racia) ekonomičnosti
nosti
• Ekonomičnost predstavlja ekonomsko načelo čijom se primenom u praksi
ostvaruje maksimalna vrednost proizvodnje ili usluga, sa minimalnim
troškovima sva tri elementa proizvodnje : rada, sredstava za rad i predmeta
rada. Pojmovno gledano, izraz ekonomičnost se vezuje za reč štedljivost.
• Ekonomičnost predstavlja parcijalni izraz efikasnosti poslovanja preduzeća.
Generalno posmatrano, ekonomičnost kao ekonomsko načelo ostvaruje se u
sledećim slučajevima :
1) Kada se pri istim troškovima ostvaruju veći rezultati
2) Kada se isti rezultati ostvaruju sa manjim troškovima
3) Kada se povećavaju i rezultati i troškovi, ali tako da vrednost rezultata
raste brže od troškova
4) Kada se smanjuju i rezultati i troškovi, ali se pri tome troškovi
proporcionalno brže smanjuju od rezultata
5) Kada se rezultati povećavaju, a troškovi se smanjuju.
24

• U kontekstu problema koje ovde razmatramo (kontrola zasnovana na
finansijskoj analizi), treba imati u vidu da merenje ekonomičnosti predstavlja
sredstvo kontrole realizacije ciljeva preduzeća.
• Međutim, sagledavanje ekonomičnosti poslovanja samo na osnovu bilansa
uspeha ograničeno je karakterom i brojem raspoloživih informacija o
rashodima i prihodima koje pruža bilans uspeha. U tom kontekstu, detaljnije
podatke koji omogućavaju sveobuhvatniju analizu ekonomičnosti poslovanja
preduzeća obezbeđuje “obračun troškova”, naravno u preduzećima kod kojih
je ovaj deo računovodstva razvijen i dobro organizovan.
• Analogno navedenom, bilansni aspekt ispitivanja i ocene ekonomičnosti
poslovanja preduzeća svodi se u suštini na kvantifikovanje, analizu i
interpretaciju dva značajna pokazatelja (racia) ekonomičnosti, to su :
1) Pokazatelj (racio) poslovne ekonomičnosti, i
2) Pokazatelj (racio) ukupne ekonomičnosti.
25

1) Racio poslovne ekonomičnosti
nosti
• Ovaj pokazatelj (racio) usmeren je na ispitivanje odnosa između poslovnih
prihoda i poslovnih rashoda preduzeća. Takođe, on se smatra najznačajnijim
indikatorom poslovanja preduzeća, jer u većini preduzeća poslovni prihodi
predstavljaju osnovni izvor prihoda. Racio poslovne ekonomičnosti se
izračunava na osnovu sledeće formule:
Poslovni prihodi
Racio poslovne ekonomičnosti = -----------------------
Poslovni rashodi
• Rezultirajući količnik iz navedene formule pokazuje koliko je dinara poslovnih
prihoda ostvareno ja 1 dinar poslovnih rashoda u analiziranom periodu. Ovaj
racio pokazatelj može biti : jedanak 1, veći od 1, i manji od 1.
- Ako je ovaj racio = 1 to znači da su poslovni prihodi jednaki poslovnim rashodina.
- Ako je ovaj racio > 1 to znači da je preduzeće ostvarilo dobitak i da je ekonomičnost povoljna.
- Ako je ovaj racio < 1 to znači da je preduzeće ostvarilo gubitak i da je ekonomičnost nepovoljna.
26

2) Racio ukupne ekonomičnosti
nosti
• Ovaj pokazatelj (racio) usmeren je na ispitivanje odnosa između ukupnih prihoda i
ukupnih rashoda u preduzeću, a on se dobija pomoću formule:
Ukupni prihodi
Racio ukupne ekonomičnosti = ----------------------
Ukupni rashodi
• Rezultirajući količnik iz navedene formule može imati različite vrednosti, a samim
tim i različita značenja. Naime, ovaj racio pokazatelj može biti : jednak 1, veći od 1,
i manji od 1.
- Ako je ovaj racio = 1 to znači da su ukupni prihodi jednaki ukupnim rashodima (samo teorijski).
- Ako je ovaj racio > 1 to znači da je preduzeće ostvarilo dobitak i da je ekonomičnost povoljna.
- Ako je ovaj racio < 1 to znači da je preduzeće ostvarilo gubitak i da je ekonomičnost nepovoljna.
• Kao što se vidi, interpretacija ovog indikatora (racia ukupne ekonomičnosti),
analogna je već izloženom značenju prethodnog indikatora (racia poslovne
ekonomičnosti), s tom razlikom što se ovde radi o ukupnim prihodima, a ne
poslovnim prihodima.
27

• Zaključak : Na osnovu dosadašnjih izlaganja vezano za prikaz osnovnih racio
pokazatelja na kojima se temelji finansijska kontrola, moglo se videti da racio
brojevi pokazuju relevatne odnose između logički povezanih delova bilansa
(stanja i uspeha), u nameri da budu istaknute ključne relacije za ocenu
finansijskog položaja i prinosne (zarađivačke) moći preduzeća.
• Međutim, racio analiza se ne sme izjednačiti sa kvantifikovanjem i pukom
kalkulacijom pojedinih pokazatelja (racia) jer je “analiza” šira od toga. To
ujedno znači da racio analiza predstavlja samo analitičku tehniku, dok je
glavni akcenat na interpretaciji racio brojeva u smislu – šta oni pokazuju, koja
im je informaciona vrednost i kako ih upotrebiti.
• Na kraju, treba posebno istaći da je jedan od glavnih nedostataka svih racio
brojeva njihova delimičnost. S tim u vezi, treba imati u vidu nekoliko važnih
napomena: (a) od svakog pojedinačnog racia treba očekivati samo ono čemu je
on posvećen, (b) svako širenje informacionog interesa nužno traži
kombinovano razmatranje više racia, i (c) samo na osnovu posmatranja svih
racia mogu se donositi konačne ocene finansijskog položaja preduzeća.
28

V E Ž B E
• Dati su bilansi stanja za početak i kraj tekuće godine, kao i bilans uspeha za
posmatranu godinu preduzeća “MB Komerc”.
• Izračunati racia profitabilnosti :
- Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva
- Stopa prinosa na sopstvena sredstva
• Izračunati racia aktivnosti :
- Koeficijent obrta dobavljača
- Koeficijent obrta zaliha
- Koeficijent obrta kupaca
- Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava
- Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava
- Koeficijent obrta fisknih sredstava
- Koeficijent obrta sopstvenih sredstava
- Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava
29

Komparativni bilans stanja
preduzeća “MB Komerc”
G O T O V I N A
K U P C I
Z A L I H E
UKUPNA OBRTNA SREDSTVA
OSNOVNA SREDSTVA – NABAVVNA VREDNOST
ISPRAVKA VREDNOSTI OSNOVNIH SREDSTVA
OSNOVNA SREDSTVA – SADAŠNJA VREDNOST
U K U P N A A K T I V A
1.000.000
4.000.000
3.000.000
8.000.000
16.000.000
3.000.000
13.000.000
21.000.000
1.400.000
3.500.000
4.000.000
8.900.000
18.000.000
4.000.000
14.000.000
22.900.000
UKALKULISANE OBAVEZE
DOBAVLJAČI
KRATKOROČNI KREDITI
DUGOROČNI KREDITI
SOPSTVENI IZVORI – POČETNO ULAGANJE
AKUMULIRANI DOBITAK
U K U P N A P A S I V A
KRATKOROČNE OBAVEZE
UKUPNE OBAVEZE
SOPSTVENI IZVORI
600.000
1.000.000
1.000.000
2.600.000
3.000.000
5.600.000
11.400.000
4.000.000
15.400.000
21.000.000
400.000
1.400.00
900.000
2.700.000
3.300.000
6.000.000
11.400.000
5.500.000
16.900.000
22.900.000
30

Bilans uspeha preduzeća
“MB Komerc”
NETO PROIHOD OD REALIZACIJE
CENA KOŠTANJA REALIZOVANIH PROIZVODA
BRUTO DOBITAK
TROŠKOVI PRODAJE
TROŠKOVI UPRAVE I ADMINISTRACIJE
TROŠKOVI AMORTIZACIJE
POSLOVNI DOBITAK
KAMATE NA KREDITE
DOBITAK PRE OPOREZIVANJA
POREZ NA DOBITAK
NETO DOBITAK
20.000.000
12.000.000
8.000.000
700.000
1.300.000
1.000.000
5.000.000
500.000
4.500.000
2.250.000
2.250.000
31

REŠENJA
ENJA
• RACIA PROFITABILNOSTI :
- Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = (5.000.000 / 21.950.000) x 100 = 22,78%
- Stopa prinosa na sopstvena sredstva = (2.250.000 / 16.150.000) x 100 = 13,93%
• RACIA AKTIVNOSTI :
- Koeficijent obrta dobavljača = (12.000.000 1.000.000 / 1.200.000 = 10,83
- Koeficijent obrta zaliha = 12.000.000 / 3.500.000 = 3,43
- Koeficijent obrta kupaca = 20.000.000 / 3.750.000 = 5,33
- Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava = 17.750.000 / 8.450.000 = 2,10
- Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava = 20.000.000 / 5.800.000 = 3,45
- Koeficijent obrta fiksnih sredstava = 20.000.000 / 17.000.000 = 1,18
- Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = 20.000.000 / 16.150.000 = 1,24
- Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava = 20.000.000 / 21.450.000 = 0,91
32

METODOLOŠKE NAPOMENE
• Respektujući redosled dosadašnjih izlaganja tematskih područja koje obuhvata
IV. poglavlje udžbenika (“Finansijska kontrola kao instrument upravljanja
finansijama preduzeća”), ostalo nam je da razmotrimo još samo dve tematske
celine iz pomenutog poglavlja, to su : prvo, analiza neto obrtnog fonda (str.
173 – 177 udžbenika), i drugo, cash flow analiza (str. 177 – 183 udžbenika).
• Međutim, iz metodloških razloga pomenute dve tematske celine na ovom
mestu nećemo razmatrati iz čisto metodoloških razloga, budući da će iste biti
posebno prezentovane u okviru razmatranja problematike V. poglavlja
udžbenika (“Finansijska analiza kao instrument upravljanja finansijama
preduzeća”) kada se bude detaljnije razmatrala problematika podela
finansijske analize – prema instrumentima : (1) vizuelna finansijska analiza,
(2) finansijska analiza pomoću računa pokrića, (3) racio analiza, (4) analiza
neto obrtnog fonda, (5) cash flow analiza, i (6) funds flow analiza.
33

REŠENJA
ENJA
• RACIA PROFITABILNOSTI :
- Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = (5.000.000 / 21.950.000) x 100 = 22,78%
- Stopa prinosa na sopstvena sredstva = (2.250.000 / 16.150.000) x 100 = 13,93%
• RACIA AKTIVNOSTI :
- Koeficijent obrta dobavljača = (12.000.000 1.000.000 / 1.200.000 = 10,83
- Koeficijent obrta zaliha = 12.000.000 / 3.500.000 = 3,43
- Koeficijent obrta kupaca = 20.000.000 / 3.750.000 = 5,33
- Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava = 17.750.000 / 8.450.000 = 2,10
- Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava = 20.000.000 / 5.800.000 = 3,45
- Koeficijent obrta fiksnih sredstava = 20.000.000 / 17.000.000 = 1,18
- Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = 20.000.000 / 16.150.000 = 1,24
- Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava = 20.000.000 / 21.450.000 = 0,91
34