BUILD No.14 - BUILD magazin
BUILD No.14 - BUILD magazin
BUILD No.14 - BUILD magazin
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
jzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda<br />
šte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi<br />
TEŠKI METALI<br />
U ZEMLJIŠTU I NJIHOV<br />
UTICAJ NA BILJKE<br />
Hemijske materije koje se mogu naći u prirodi,<br />
sve su brojnije i raznovrsnije. Pored onih koje su po<br />
poreklu prirodni proizvodi, postoji i sve veći broj sintetičkih,<br />
kao i onih koje se dobijaju hemijskom transformacijom<br />
prirodnih proizvoda u našim tehnološkim procesima.<br />
Dugo se ni na koji način nismo obazirali na uticaj koje materije<br />
koje proizvodimo imaju na ekosisteme, ali, danas je jasno da sa<br />
takvim pristupom nećemo moći još dugo da uživamo u prirodnim<br />
resursima. Jedan od najopasnijih zagađivača jesu teški metali...<br />
Zagađenje teškim metalima,<br />
Tar Creek, Tri-State Mining District<br />
piše: Marija Živanović,<br />
dipl. inž. pejzažne arhitekture<br />
Jedna vrsta materija u prirodi su elementi<br />
kojih u zemljištu ima u vrlo malim količinama,<br />
pa se iz tog razloga nazivaju<br />
elementi u tragovima ili mikroelementi.<br />
Neki od njih, u malim količinama učestvuju<br />
u ishrani biljaka i nazvani su mikrohranljivi<br />
elementi.<br />
Oni koji se u zemljištu nalaze u tragovima,<br />
a nisu neophodni biljkama, u većim<br />
količinama mogu biti štetni i opasni za<br />
biljke, čoveka i životinje. Ovu grupu<br />
elemenata čine toksični elementi, a obe<br />
navedene grupe sastoje se uglavnom od<br />
teških metala.<br />
Zagađenost zemljišta teškim metalima nije<br />
lako utvrditi i razlikuje se kod različitih tipova<br />
zemljišta. Prisustvo nekog jedinjenja,<br />
u određenoj količini, ne mora izazvati poremećaj<br />
u biljnoj proizvodnji kod jednog<br />
tipa zemljišta, ali njegovo prisustvo u drugom<br />
tipu zemljišta, može smanjiti kvalitet<br />
i količinu prinosa.<br />
Danas ovih elemenata ima daleko više<br />
u poljoprivrednom zemljištu, iako ih u<br />
matičnom supstratu na kome je zemljište<br />
formirano nije bilo u takvom sadržaju.<br />
Uzrok tome je sve veći broj industrijskih<br />
postrojenja. Sve je više topionica metala i<br />
termoelektrana iz čijih dimnjaka izlaze velike<br />
količine pojedinih metala u vidu gasova,<br />
gari, dima.<br />
Svi oni, najčešće padavinama, dospevaju u<br />
zemljište zagađujući životnu sredinu i uništavajući<br />
vegetaciju.<br />
Pored dospevanja teških metala u zemljište<br />
matičnog supstrata, od koga se ono i<br />
obrazuje tokom pedogeneze, i drugi izvori<br />
njihovog unošenja moraju se imati u vidu.<br />
Industrijska postrojenja zagađuju vazduh<br />
teškim metalima, a samim tim zagađenje<br />
se prenosi na zemljište i vodu. U blizini topionica<br />
za preradu metala i termoelektrana<br />
neretko se primećuju oštećenja biljaka<br />
i zemljišta.<br />
Znatan deo teških metala dospeva u zemljište<br />
primenom hemijskih sredstava u industrijskim<br />
i poljoprivrednim procesima. To<br />
su na primer olovo (Pb), živa (Hg), nikl<br />
(Ni) i arsen (As). Izvori unošenja teških<br />
metala u zemljište mogu da budu i neka<br />
mineralna đubriva i pesticidi. Mnogi teški<br />
metali unose se sredstvima za zaštitu biljaka,<br />
a gradsko smeće (komunalni otpad)<br />
se sve više pominje kao potencijalni izvor<br />
ovih elemenata.<br />
Do danas je u biljnim tkivima utvrđeno<br />
prisustvo oko 70 elemenata. Opravdano je<br />
pretpostaviti da se u njima nalazi svih 88<br />
elemenata koji prema dosadašnjim saznanjima<br />
učestvuju u izgradnji Zemlje. Njihova<br />
zastupljenost u biljkama je različita i<br />
zavisi od unutrašnjih i spoljašnjih činilaca.<br />
www.build.rs<br />
Elementi koji ulaze u sastav biljaka nemaju<br />
isti značaj. Neki su neophodni jer bez<br />
njih biljke ne mogu normalno da završe<br />
svoj životni ciklus, drugi mogu da deluju<br />
stimulativno, dok jedna grupa elemenata,<br />
posebno teški metali, pri većim koncentracijama<br />
deluju toksično na biljke.<br />
Najopasniji<br />
zagađivači<br />
Kadmijum (Cd)<br />
Kod brojnih biljnih vrsta intenzitet transporta<br />
kadmijuma u nadzemnim organima<br />
je u korelaciji sa njegovom koncentracijom<br />
u hranljivoj podlozi. Kadmijum usvojen iz<br />
hranljive podloge uglavnom se zadržava<br />
u korenu. Udeo ovog elementa u stablu i<br />
listovima biljaka je približno isti ali manji<br />
od njegove koncentracije u podzemnom<br />
delu biljke.<br />
Neke biljke (detelina) imaju sposobnost da<br />
akumuliraju kadmijum usvojen iz zemlje.<br />
U semenu žitarica, gajenih na jako kontaminiranim<br />
zemljištima, najčešće ne prelazi<br />
1mg/kg suve materije. Ovaj element najviše<br />
se apsorbuje u paradajzu, salati i spanaću.<br />
Kod pomenutih vrsta, koncentracija<br />
kadmijuma u vegetativnim nadzemnim organima<br />
može iznositi i do 160mg/kg.<br />
75
Change language