BUILD No.14 - BUILD magazin
BUILD No.14 - BUILD magazin
BUILD No.14 - BUILD magazin
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Principi izgradnje i<br />
logistika deponija<br />
Izgradnja deponija<br />
po savremenim<br />
pravilima gradnje<br />
infrastrukture<br />
nije prosto kopanje<br />
velike rupe u zemlji<br />
ili određivanje<br />
parcele na kojoj<br />
će se slagati brdo<br />
otpada<br />
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe<br />
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba<br />
Nekoliko ovakvih deponija kod nas trenutno<br />
je u različitim fazama izgradnje.<br />
Na primer, deponija u Kaleniću biće deveta<br />
u Srbiji sa regionalnim karakterom<br />
i opsluživaće 10 opština i grad Valjevo.<br />
Cena izgradnje ove deponije iznosiće oko<br />
22 miliona evra (i zbog visine investicije<br />
jasno je da grešaka prilikom izgradnje<br />
ne sme biti). Strategijom o upravljanju<br />
otpadom, predviđeno je da u republici<br />
u narednih deset godina bude izgrađeno<br />
njih 24 (više na www.gradjevinarstvo.rs).<br />
Međutim, problem sa zbirnim deponijama<br />
jeste transport, pa se mora uraditi detaljan<br />
proračun troškova. Da li je isplativije direktno<br />
sa ulica klasičnim kamionima za<br />
sakupljanje otpada vršiti i transport na deponiju,<br />
ili je bolje rešenje formirati lokalne<br />
centre za razvrstavanje, kompresovanje,<br />
Direktiva o deponijama Saveta EU<br />
Na internetu možete pronaći i Direktivu<br />
Saveta Evropske unije koja daje<br />
definiciju i propise vezane za deponije<br />
(pdf dokument na linku: http://eur-lex.<br />
europa.eu/pri/en/oj/dat/1999/l_182/<br />
l_18219990716en00010019.pdf).<br />
74<br />
Osnove izgradnje<br />
deponija<br />
Deponije moraju biti izgrađene tako da<br />
spreče bilo kakav kontakt odloženog<br />
otpada industrijskog, mineralnog ili organskog<br />
porekla sa zemljištem, to jest,<br />
one moraju biti u potpunosti izolovane.<br />
Zašto<br />
Istina je da mi ne znamo, niti možemo da<br />
pretpostavimo, kakva sve hemijska jedinjenja<br />
i koja količina teških metala može<br />
nastati kada se na jednom mestu nađu<br />
različite vrste otpada: kućna hemija, prehrambena<br />
ambalaža, supstance iz tehničkih<br />
uređaja, bojene tkanine, lepkovi, itd.<br />
Atmosferska voda koja padne na deponiju<br />
ta jedinjenja može sprati i odvesti ih dalje<br />
u zemljište i vode čime negativan uticaj<br />
deponije postaje dugotrajan i nepredvidiv<br />
proces.<br />
Zato se lokacija predviđena za odlaganje<br />
otpada mora u potpunosti izolovati<br />
geomembranama, drenirati i ventilirati<br />
cevima. Izolacija podrazumeva i korito<br />
deponije kao i njen pokrivni sloj nakon<br />
ispunjenja kapaciteta u jednom delu ili na<br />
celoj deponiji.<br />
Pored geomembrana važno je koristiti i<br />
geotekstile koji služe za filtriranje gasova<br />
i fluida koji nastaju u deponiji, to jest za<br />
zaštitu protočnosti cevovoda sistema za<br />
drenažu i ventilaciju.<br />
Naravno, u skladu sa tehničkim karakteristikama<br />
tla, najčešće primenjujemo i geomreže,<br />
naročito u pokrovnom sloju brane.<br />
Njima armiramo tlo da ne bi došlo do<br />
pojave klizišta usled nepredvidivih karakteristika<br />
jezgra deponije. Ovakvi slučajevi<br />
su se dešavali u Evropi i sanacija kolapsa<br />
deponije košta dva i više puta više od njene<br />
valjane izgradnje.<br />
Takođe, dobrom drenažom osnove zemljišta<br />
na lokaciji deponije mora se osigurati<br />
da usled potiska podzemnih voda ne dođe<br />
do pojave klobučenja membrane na dnu<br />
deponije. Više o materijalima za izgradnju<br />
deponija pisali smo u broju 7 u rubrici fokus<br />
- Geosintetika.<br />
Gasove koji nastaju u zapečaćenoj deponiji<br />
možemo sprovesti cevovodima i koristiti<br />
kao dopunsko gorivo u termoelektranama.<br />
Takođe, nakon dve do tri decenije<br />
od trenutka kada je deponija zapečaćena,<br />
zavisno od vrste otpada, ona postaje potencijalni<br />
izvor biogoriva i prava na njeno<br />
korišćenje u ove svrhe plaćaju se po istom<br />
principu kao i prava na eksploataciju rudnika,<br />
kamenoloma i drugih resursa.<br />
Logistika upravljanja<br />
otpadom<br />
Zbog kompleksnog sistema upravljanja<br />
otpadom koji treba da zahvata sve vrste zagađivača,<br />
kao i zbog velikih ulaganja u prateću<br />
infrastrukturu, važno je uraditi dobru<br />
procenu troškova logistike. Kao optimalni<br />
kapacitet jedne deponije uzima se brojka<br />
od oko 300.000 ljudi. S obzirom da većina<br />
naših gradova ne prelazi nekoliko desetina<br />
hiljada stanovnika, u Srbiji se primenjuje i<br />
koncept regionalnih deponija gde se sakuplja<br />
otpad iz većeg broja mesta.<br />
www.build.rs<br />
vraćanje na ponovnu upotrebu ili reciklažu<br />
dela otpada, a zatim ostatak transportovati<br />
većim kamionima, rečnim putem ili železnicom<br />
Transport u velikoj meri utiče na<br />
potrošnju energije i zagađenje životne sredine<br />
(pogledati tekst o uticaju teških metala<br />
u ovom broju), te se u ovom sektoru<br />
upravljanja otpadom dobrim menadžmentom<br />
mogu napraviti značajne uštede.<br />
I na kraju, ili na početku, izvor otpada<br />
– domaćinstva, industrija, privreda, poljoprivreda…<br />
Nemoguće je postići visok<br />
stepen efikasnosti u upravljanju otpadom<br />
(ili resursom) bez široko rasprostranjene<br />
svesti o njegovom značaju, vrstama, mogućnostima…<br />
Relativno je jednostavno<br />
rešiti problem otpada koji dolazi iz sektora<br />
privrede i industrije: zakonima, propisima,<br />
kontrolama, rigoroznim kaznenim<br />
sistemom i efikasnim sudskim procesuiranjem<br />
prekršilaca. Naravno, mi i do tog nivoa<br />
imamo još mnogo da radimo, ali, sve i<br />
kada to postignemo nećemo biti ni na pola<br />
puta ukoliko ne uložimo u obrazovanje.<br />
Nije dovoljno postaviti kontejnere za sakupljanje<br />
jedne ili više vrsta otpada. Ukoliko<br />
stanovništvo nije svesno i nije spremno<br />
da učestvuje u zaštiti resursa iz svog<br />
neposrednog okruženja, države i planete,<br />
kad-tad sistem koji se oslanja na zakonska<br />
ograničenja prestaće da bude efikasan. Najvažnije<br />
ulaganje jeste ulaganje u obrazovanje,<br />
jer, ono što postignemo sa mladim<br />
generacijama danas biće najvažniji resurs<br />
u narednim decenijama. Oni će biti sudije,<br />
inspektori, kontrolori, projektanti, hemičari,<br />
vođe postrojenja… i naravno, učitelji<br />
i primeri narednim generacijama ■
Change language