Dičiji list na bunjevačkom jeziku • Subotica, mart 2010 ... - Bunjevci

Dičiji list na bunjevačkom jeziku • Subotica, mart 2010. • Godina III
broj
27

ŠKULARCI
RIČ UREDNIKA
Drago nam je da volite vaš i naš
„Tandrčak”, zato nam je i tako zadovoljstvo
da ga svaki misec pravimo
za vas.
Nije nam teško slagat lipe, šarene
strane pune pametni riči i
ideja. Pokrenili smo ponovo rubriku
„Šta ću bit kad narastem”. Možda
ćemo vam s njom pomoć da
kasnije u budućnosti odaberete
svoj pravi put a mi ćemo samo sad
ukazat na njeg. Cigurni smo da
ima zanimanja koja vas zanimaje,
pišite nam koja su to - biće nam
zadovoljstvo pisat o onom što vas
zanima.
Dotleg vas pozdravljamo i uživajte
nuz ovaj broj „Tandrčka”.
Urednik:
Suzana Kujundžić - Ostojić
Tehnički urednik: Ivan Stantić
Saradnici: Marija Horvat,
Branka Bešlić, Ruža Josić,
Dragan Tovarišić, T. K. Matković,
Nataša Džmura, Livia Tričko Stantić
Ilustrator: Bane Kerac
Štampa: Rotografika Subotica
CIP - -
,
087.5
TANDRČAK : dičiji list na bunjevačkom /
odgovorni urednik Suzana Kujundžić - Ostojić.
- 2008 br.1 – Subotica : Bunjevački
informativni centar, 2008.- ilustr. : 30 cm
Mesečno
ISSN 1820-6735
COBISS.SR-ID 228104199
Učim ji da nije sramota
divanit bunjevački
Filip Kopunović 1.c, Dario Miković
2. c, Filip Miković 4. c, i Maja Rudinski
2.a.
Učiteljica Ljubica Davčik, koja je
prija mene pridavala ovaj izborni
pridmet, kazala mi je da ću uživat u
ovoj nastavi. I, tako je i bilo, volim
pridavat ovaj pridmet – kazala nam je
svako mož iskazat.
Poslidnje smo radili bebe od kartona,
divojčicu i derana, Maru i Josu,
pa smo ji oblačili u tradicionalnu bunjevačku
nošnju. Obaško smo ji crtali
i posli pripinjali na bebe. Tokom ovog
rada učenici su to osavrimenili, pa su
to bile više haljine, što se meni jako
U Osnovnoj škuli „Miloš Crnjanski”
izborni pridmet Bunjevački govor
s elementima nacionalne kulture
od ove škulske godine pridaje učiteljica
Senka Rožumberski, koja radi
u produženom boravku, a vodi i likovnu
i sekciju pozorišta senki. U
njezinoj grupi za bunjevački govor
ima 5 učenika: Dunja Budanović 1.c,
2
na početku Senka Rožumberski.
U grupi ima dice od prvog do
četvrtog razreda i učiteljica Senka s
njima radi zajedničke teme di se
dopalo. Ko mali kreatori koji su s
motivima priuzetim s narodni nošnji
stvorili štogod novo.
Senka Rožumberski izdvaja i pis-

ŠKULARCI
mice koje je radila s dicom. Nji je dobila
s materijalom za pridmet Bunjevački
govor s kojim je jako zadovoljna
jel je bogat i dobro osmišljen.
Dica se na našim časovima najviše
interesuju kako je to bilo kadgod.
Vole čut kako je, na priliku, bilo meni
kad sam ja bila mala. Živila sam u
gradu, al sam odlazila na selo kod
rodbine, di nije bilo male dice, pa su
se moj tetak i tetka snalazili da me
oraspolože, i od čutaka i kuružnje
pravili bebe.
Na časovima bunjevačkog se divanilo
o praznicima, pa su od učiteljice
čuli kako su kadgod velike porodice
slavile.
Na kraju velikog astala bio je jedan
mali, di smo bili mi, dica. Kad bi se
završilo s ilom, onda smo odlazili pod
velik astal, pa smo po koju tetku
štipkali za prste i onda smo se svi
smijali. Onda su i dica meni kazali da
i oni to rade. To je sigra i dio odrastanja
dice – ispripovidala je Senka.
Dica su na ovim časovima opuštena.
Njevi roditelji se kod učiteljice
Senke mogu raspitat za svoju dicu i
napridak u ovom pridmetu kad god
oni to žele. Drago joj je da svi roditelji
kažu kako njim se dica raduju
svakom času bunjevačkog i da su zadovoljni
što je to tako.
Učiteljica Senka Rožumberski kaže
da planira s dicom positu svojoj
mami i majki.
Moja mama živi u blizini škule, i
pošto još uvik imam majku, koja je 95
godina, volila bi s dicom da njim odemo
u goste. Moja mama bi napravila
kako bunjevačko ilo. Volila bi da dica
i kroz ovaku positu od stariji uče.
Čujemo da na časovima bunjevačkog
govora nisu uvik samo dica koja
pohañaje ovaj predmet. Pokadkad
njim se priključe učenici koji čekaje
brata il sestru il koje dite iz produženog
boravka. I oni se lipo uključe
u rad.
Ruganje i ismijavanje zbog bunjevačkog
divana ja ne dozvoljavam, ako
ga i ima, ima ga u manjoj miri neg
kad sam ja bila dite. Sićam se kad
sam prvi put došla iz Malog Bajmoka
u Kertvaroš divanila sam bunjevači jel
sam tako naučila od moje majke. Al
su mene druga dica ismijavala, ko i
mnoge druge koji su divanili bunjevački.
Ja ovu dicu vaspitavam i učim da
su ono što jesu, da kad smo na srpskom
jeziku i pišemo sastav onda je
to „pas”, a kad smo na bunjevačkom
mi slobodno možmo kazat „ker”.
Učim ji da što više znadu sotim više
vride, i da osite da nije sramota drugim
jezikom divanit, ko ni bunjevačkim.
Senka nam kaže da su joj se majka
i mama iznenadile kad njim je
kazala da je privatila pridavat bunjevački
govor.
Čudno njim je jel tog u njevo vrime
nije bilo, nisu se mogli ni izjašnjavat
ko Bunjevci, nit učit bunjevački u škulama.
Nisu mogle ni zamislit da će
ovako štogod doživit – kazla nam je
na kraju Senka Rožumberski. B. E.
3

PRAZNIK
8. mart – Dan žena
Dan žena, 8. mart naziva se još i
ženski praznik. Slavi se još od prija
100 godina. Dotle žene nisu imale
jednaka prava ko muškarci: bile su
manje plaćene iako su radile iste
poslove, nisu imale pravo glasa na
izborima, nigdi nisu mogle bit kaki
direktori jel slično. Zbog tog su se
pobunile, održale jednu žensku konferenciju,
i na čelu sa Klarom Cetkin,
izašle na ulične demonstracije. Nosile
su parole: „Kruva i ruže”. Kruva –
ne zarañivate i ne morate kupit ništa!
Al zato možete mamama dati najlipči
pokolon – poljubac. Kad joj
sklopite ruke oko vrata, kažete joj,
jel poklonite lipu čestitku koju ste
sami opravili i napisali, mame će biti
naj-srićnije na svitu.
Ako nemate ideju šta napisat, evo
nikoliko lipi stihova i izreka za vašu
čestitku.
„Draga moja mama, ti si moja srića
Ti si moja ljubav, svakog dana veća,
Draga moja mama, ti si moje krilo,
Svit bi bio ružan kad te ne bi bilo...”
da bi bile ekonomski cigurne, a ruže
– za poboljšanje života. Danas žene
imadu više prava nego kadgod, al zato
i rade puno. Na poslu, kod kuće,
zauzete su oko odranjivanja dice,
održavanja kuće, kuvanja užne i sve
to mame stignu.
Taj dan 8.mart je kasnije odreñen
za meñunarodni dan žena.
Ono što svi danas znamo je da
moramo mamama štogod poklonit.
Veliki je problem - šta lipo kupiti. To
ne bi tribalo da brine vas - dicu. Vi
4
„Moja je mama lipa i mila,
U životu sve mi pruža,
Zasluživa više od karanfila
I buketa bili ruža.
Ljubav je za mamu čudesno cviće
Što nikad, nikad uvenit neće.”
„Šaljem ti zvizdu najlipčeg sjaja,
šaljem ti puno sriće brez kraja,
šaljem ti ljubavlju ispunjen san
i najlipče želje na današnji dan!”
„Mnogi će ti poželiti brdo lipi stvari,
al će se malo nji potrudit da to ostvari.
Ja ti želim samo onoliko, koliko je
potribno da budeš srićna.”
„Nek ti srića postane stvarnost, nek
ti zdravlje postane trajnost, nek te
ljubav u srcu grije i nek se ostvare sve
tvoje želje. SRIĆAN TI OSMI
MART!”
Ruža Josić

PISMICE
Visibaba
Sunce svakim zrakom zove,
priroda se budi cila,
kraj kaljave rpe sniga
proviriva glava bila.
- Vidi, nane, što je nežna,
veli Manda ozarena,
- bile cvasti pokrila joj
svitla kapica zelena.
- Kaži meni, nane, samo
čerez čeg ne stoji pravo,
zašto samo doli gleda
kad je tako lipa zdravo
-To je, Mande, cvit prolićni,
visibaba to je mala,
ne mož glavu gori dignit
brez sunčani očala.
Ana Popov
5

PISMICE
Tavan je
čudo
Dida drži na tavanu
svakojake stvari
samo meni, da se pentram
nikad nisu dali.
Tajno misto, didin budžak
ko magnet me vuko,
dok se nisam tamo krišom
jedared zavuko.
Kosa, srp i dvi motike
klate se s gredice,
ispod nji je vinsko bure
na njim potkovice.
Ram gvozdeni, vrata spala,
na kasu podsića
u njim prašnjav, stari šator
i rpa kočića.
Srušim ništa, a kad ono
„Rum” piše na boci!
Otkud ode kad to piće
piju moreplovci
Na kovčegu povelikom
brava zarñana,
otklopim ga istog trena
a unutra – strava.
6

PISMICE
Odozgor su penzle, platno,
meredov, udice,
smotak tanke, sjajne, žice
ko za tamburice.
Nañem pero paunovo
opasač i ranac,
komad roga, šah figure,
džepni sat i lanac.
Žuto zvonce što se ovci
veže oko vrata,
lopte, davno pokidane
i stari karata.
Razglednica, na njoj stoji
„Pozdrav sa Triglava”,
dida piše da je ladno
da snig provijava.
Jedna slika, na njoj laña
pripuna mornara,
med njima je, kandar, dida
al iz mladi dana.
A na drugoj utakmica
sigra se na travi,
lopta leti svom silinom
a moj dida brani.
Na dnolu su niki spisi
špargom uvezani.
Na tavanu sakriveni
mora da su tajni.
Tom otkriću dodam maštu
za to imam dara,
začas složim pripovitku
i zovnem drugara.
Znaš mi dide Klamne glavom.
E, onaj sa štakom,
zanimljiv je imo život
u pogledu svakom.
On je davno, u mladosti
moreplovac bio,
kad se, željan avanture,
u svit otisnio.
Prošo bure i gusarske
potapo brodove,
al se moro kući vratit
zemlju da poore.
Imo je i vinograde,
dolove i ovce,
kasu ko po šafunera
u njoj silne novce.
Timario konje rasne
nije tio druge,
već kasače koji jure
s kraja na kraj duge.
Za loptu je imo smisla
ko ja napriliku,
da je tio, svitsku slavu
steko bi veliku.
Volio je šah i karte,
tamburicu sviro,
bavio se i slikarstvom
kad god bi dospio.
Bio lovac a kad uzme
sačmaru i ranac
platio je, borme, glavom
pravi kapitalac.
Liti peco na Dunavu
štuke i somove,
zimi s društvom planinara
osvajo vrvove.
Reskirajuć čak i život
čuvo spise važne,
a to spada – dodam tijo
u državne tajne.
Legenda je, veli drugar
to se zbilja vidi!
Al on oće pripovitku
i o drugom didi.
Ma, razumim znatiželju
i mene zanima
do koji ću doć otkrića
dva tavana ima.
Gabrijela Diklić
7

PISMICE
Baba Marta
Dovela nam Dida Mraza,
srebrne praporce,
letile su na sve strane
i grudve, i sonce.
Na nosiće naše male
zakačila rumen broš,
bilila se dva miseca
i nedilju koju još.
Jeste, baš joj lipo stala
ta aljina sjajna, bila,
al je, bome, svima nama
u tom ruvu dosadila.
Već želimo osmij Sunca,
cviće, laste, rode...
Nek što prija bućur sveže
i nek ode, ode.
Ta valjda će već jedared
krenit na taj dalek put,
jal zovemo Baba Martu -
nek ositi njezin prut!
Ana Popov
8

KAD NARASTEM BIĆU
Transfuzijski tehničar
Mališani često maštaje o tom da
će bit doktori, medicinske sestre…
Taki san imala je i naša sagovornica
Jasmina Miladinović, pa je zato upisala
sridnju medicinsku škulu. Praksu
je pohañala u Opštoj bolnici ode
u Subotici, di i danas radi. Kad je vidila
način rada, pa te epruvete, pipete…
prosto se „zaljubila” u svoju
profesiju.
Kako bi opisali vaše radno misto
Ko svi u bolnici, nosimo bile unifomre
i mantile, klompe... i dočekivamo
drage sugrañane na našem
odiljenju. Ode se dobrovoljno-humano
daje krv. Znači ko želi da pomogne
nikom bolesniku, jel mu s
datom krvi spasi život doñe kod nas.
Ode još odreñivamo i krvne grupe i
Rh faktor, proviravamo dal pacijenti
mogu primit odreñenu krv, radimo s
trudnicama, vadimo krv, mirimo pritisak,
vršimo kontrolne priglede...
Jel je Vaše radno misto samo u bolnici...
Često iñemo i na teren: po škulama,
fabrikama, selima, organizujemo
liti „humanu subotu”, zimi
„humani Božić” – akcije dobrovoljnog
davanja krvi. Mož doć svako ko
je zdrav od 18 do 65 godina i ko želi
učinit dobro dilo. Možte doć sami el
povest svojeg prijatelja, drugaricu sa
sobom, ko će vam pravit društvo.
Kako izgleda jedno dobrovoljno davanje
krvi
Budući davalac doñe kod nas, ljubazno
i nasmijano osoblje ga primi,
popuni upitnik kako bi dobili nike
informacije o njemu, zatim malo ga
bocnemo u prstić da vidimo jel ima
dovoljno gvožña (jel ako nema ne
možemo uzet krv), odredimo krvnu
grupu na pločici. Zatim, doktorica
ga prigleda, posluša pluća,
izmiri pritisak... Ako je davaoc
potpuno zdrav prilazi u punkciju
(soba za davanje krvi) di
ima udobni kreveta na koji davaoci
legnu, ispruže ruku, a
tehničari njim uzimaje krv.
Posli tog, ruka se zavije, još
malo se leži na krevetu i onda
odlaze na doručak di dobijaje
kako naši „dobrovoljci” kažu
fine sendviče i sokić.
Za sve to često ji i nagradimo
zafalnicom i prikladnim
poklončićima (hemijske, satovi,
majice, kačketi, priveski...).
Sve to traja oko trideset minuta.
Šta radite s dobijenom krvlju
Uzima se 450 mlilitara i dva uzorka
krvi iz koje odreñivamo krvnu
grupu i jel davaoc zdrav. Obrañena i
sreñena krv čuva se u frižiderima i
ukoliko je ona potribna kojem pacijentu
koji je bolestan ona se izdaje i
nosi na odiljenje.
Dal dolaze i oni mlañi
Naravno, dolaze nam dičica iz vrtića
s vaspitačicama, ko i učenici osnovni
i sridnji škula da vide odiljenje
i samim tim da se oslobode strava od
sindroma „bilog mantila”, a i oni
stariji škularci iznad 18 godina pokadkad
se i odlučivaje na dobrovoljno
davanje krvi. Često dobijemo i
crteže od oni najmlañi, koje čuvamo
ode u našim sobama kako bi ji i ostali
imali prilike vidit. Naravno, i oni
imadu prilike probat taj fini doručak.
Pozivamo i naše drage čitaoce
„Tandrčka” da nas posite i vide kako
mi ode radimo, a naravno mogu doć
sa svojim vaspitačima, učiteljima,
mama, tatama... L. T. S.
9

PROČITAJ
„Šampion kroz prozor”
Vladimir Stojšin, savrimen
dičiji pisac, za roman
„Šampion kroz prozor”
dobio je nagradu 1987.
godine kadgod , a i danas,
vrlo popularnog časopisa
za dicu „Politikinog zabavnika”.
To je duhovita i
maštovita pripovitka o siromašnom
pančevačkom
nosaču Ćiri Šampionu, čoviku
velikog srca, koji je za
vrime II svitskog rata usvojio
i s puno ljubavi odgajo
šestero dice.
„Jedno pola godine pre
Ćirinog susreta sa svetskim
bokserom stigao je u
Pančevo voz pun izbegličke
dece.A sva su deca bila
ošišana. Onda su davali decu
iz voza. Ošišana deca
su ljubila gvozdeni voz i
plakala. A čim ih neko
uzme za ruku, prestajala
su da plaču i bila su vesela.
Tu je bio i Ćira. Imao
je na glavi nosačku kapu,
sa šiltom. Ta kapa je bila
tako velika da je u njoj
uvek bila pomračina. Smeje
se Ćira, skine kapurinu,
pa njom lupi o šaku, a železničar
mu da jedno dete...”
Dico, pronañite uz pomoć
vaši škulski bibliotekara
ovu bajkoliku knjigu!
Čitaćete je s puno pažnje i
s osmihom na licu do samog
kraja.
Savituje vas: Ana Popov
10
Coca cola i mobilni telefon
Najnoviji hit! Telefon koji radi
na „coca colu”. Prosto neodoljivi
spoj. Kineska dizajnerka Daizi
Dženg je za „Nokiju” napravila
mobilni telefon koji pokreću ugljeni
hidrati, a ne baterija.
Ono što je najinteresantije jeste
upravo to da „Nokijinom” najnovijem
prototipu telefona ne triba
električna energija već napitak.
Tačnije, potribna mu je, al je dobija
od „coca cole”, a ne iz baterije.
Telefon crpi energiju iz šećera
koja se nalazi u napicima ko što su
„coca cola”, „pepsi”, „fanta”, „red
bull”… a korisnici ti telefona više
neće morat koristit punjače za
svoje ureñaje, već samo naliju napitak
u mali rezervoar.
L. T. S.

PISMICE
Pivac
Na jutarnjem se nebu
trne zadnja zvizda,
u kokošinjcu našem
namišćaje se gnjizda.
Ko i uvik prvi,
Sunce lipo zdravi,
naš je pivac najlipši
kukurikom se javi!
„Ajte koke”, kaže pivac
dok malo zoba proso,
„Novi dan je došo
svako na svoj poso”.
Odavno još zna se
čiji poso šta je,
pivac pravi reda
koka snese jaje.
Kad je sve poreño
pivac ima kada,
šta će sada radit
traži digod lada.
Čim se malo oladio
vrag mu ne da mira,
odmirava koke
najlipšu sebi bira.
Raspivo se pivac
smišlja nove rime,
dobro mu je u avliji
lipo mu je vrime.
Skoči pivac na tarabu
pa ponosno sidi,
sad sem svoji koka
i komšijske vidi!
Novi stih svi su čuli
dubokog je glasa,
uz pivčiji kukurik
i komšiluk se talasa!
I. Stantić
11

NARODNO BLAGO
Čovik s onog svita
Tako bili jedared jedan čovik i
jedna žena, pa išli kopat kuruze. Čovik
je s konjom plužio, a žena je kopala.
Kad je bilo podne, sunce je
zdravo pripeklo, a čovik kaže: Ženo
znaš šta Ti sidi u lad pod ovaj drač a
ja iñem na salaš napojit konja i donet
ladne vode za piće, a poslipodne ćemo
obadvoje kopat. Čovik ode, a žena je
skoro zadrimala u ladu. Malo se trgla
kad je jedan čovik pita: Ženo imaš
li malo vode, ja sam zdravo žedan A
ona kaže: Nemam, al očo je moj čovik,
pa će donet u ñugi ladne vode. A
odkaleg ti iñeš kad si taki žedan On
kaže: Pa ja, znaš, iñem s onog svita.
A žena sva zinila od čuda pa ga pita:
A jesil ti tamo slučajno vidio našeg
sina koji je umro prija godinu dana
Čovik se malo razmisli pa joj kaže:
Jesam, jesam, vidio sam ga. Pa mi
smo tamo prve komšije i lipo se slažemo.
Žena još više u čudu, pa pita:
Pa, kako mu je tamo Kako živi i jel
je zdrav Ovaj kaže da je zdrav i da
mu je tamo dobro, samo je malo
nezgodno što nema ni božji dinar da
kupi cigaretle, jel da popije sok i kafu
s društvom. Kad je to čula, sirota
žena mu utrčala u rič: Pa jel bi mu ti
tio malo novaca ponet On kaže: Oću
drage volje. Ja oma iñem tamo samo
sam imo nikog posla ode na zemlji.
Čovikov kaput je visio na draču, a
ona ga skine pa iz buñelara izvadi
sve novce što su u njem bile, pa pošalje
sinu na onaj svit. Kad se ovaj
malo odmako stiže i njezin čovik, a
žena istrčala prid njeg da što prija
kaže šta je novo. Ispripovida mu kako
je naišo čovik koji iñe s onog svita.
I još kaže: Našem sinu teško što
nema novaca da popije kafu i kupi cigaretle,
pa sam ja dala da mu ponese
sve što je bilo u buñelaru, a mi ćemo
moć kakogod zaradit druge novce.
Čovik se misli pa kaže: Da to nije slučajno
bio Ento Žena se zbuni pa mu
kaže: Ja ne znam. Nisam ga pitala
kako mu je ime. Čovik uzjaši na konja
ne bil ga kakogod stigo i uzo novce.
Kad je Ento vidio da su čovik i
žena svatili da su privareni, on pobode
konja pa biž. Nuz put kako je bižo
naiñe na vetrenjaču, uñe unutra i kaže
mlinaru: Brzo skini to brašnavo
odilo i kapu, a obuči moje, pa biž kud
znaš. Evo seljaci oće da te istuku. Kažu
da si varo kad si uzimo naplatu za
mlivenje brašna. Mlinar se prisvuče,
pa biž što je brže mogo, a Ento obuče
ovo brašnavo odilo, i još se po licu
pospe s brašnom da ga kogod ne
pripozna. Kad je onaj čovik stigo, pita
Entu mlinara: Kud je očo onaj privarant
Ento mu kaže da je pobigo
u šumu. Sad čovik šta će pa zamoli
mlinara: Dobri čovče, pričuvaj mi konja,
jel ne možem kroz šumu na konju.
Čovik potrče pišice što je brže
mogo, a onom ni traga ni glasa, pa
se umoran i snužden vrati do vetrenjače.
Kad on tamo, a ono nema mu
ni konja. Sidne da se malo odmori i
u tom svati kako je privaren. Onda
polagano ode kod žene, pa čim je
došo bliže a ona ga pita: Čovče, pa
di ti je konj A on joj kaže: Ti si našem
sinu poslala novce da ima za trošak,
a ja sam mu poslo konja da ne
iñe pišice.
Onda obadvoje uzmu motike, pa
brez riči stanu kopat kuruze.
Narodna pripovitka
Ispripovidala:
Ana Vojnić Kortmiš
12

PUTOVANJA
Arheološki nalazi kazuju nam da
je na prostoru današnje Ukrajine
bilo ljudski nastojbina oko perioda
Gvozdenog doba, a virovatno i prija.
Ovu zemlju naseljavali su i gradili
razni narodi. Kadgod dio velikog Sovjetskog
saveza, ova prostrana istočnoevropska
zemlja još uvik je med
najvećima na našem kontinentu.
Dom je priko četrdeset miliona ljudi
a graniči se sa slidećim državama:
Rusijom, Bilorusijom, Poljskom, Madžarskom,
Rumunijom i Moldovom.
Ko što se mož pritpostavit, u Ukrajini
živi tušta svita iz okolni država,
pa je tako ruski jezik vrlo često oma
iza zvaničnog ukrajinskog, kojem je
dosta sličan. U 9. viku istočnoslovinska
plemena imala su svoje nastojbine
na području današnjeg Kijeva,
koji je glavni grad Ukrajine.
Ovaj grad je i kadgod imo važnu
ulogu. Pleme koje je preteča ruskog
naroda, a zvalo se „Rus”, proširilo je
svoj uticaj i kulturu baš s ovog prostora.
Veličina Ukrajine i njezin položaj
u blizini drugi kultura, imo je
za poslidicu razdvajanje njezine teritorije
na dvi i više strana. Ovo se
trevilo više puti u istoriji.
Tako je u Rusku imperiju očo dobar
dio istočne Ukrajine, dok je njezine
zapadne krajove kontrolisala i
Ukrajina
uzela pod svoje Austro - Ugarska
monarhija. No, nije Ukrajina jedina
doživila sudbinu da bude podiljena
med dvi velike sile. U to mož posvidočit
i poljska istorija, pa i druge
manje države Evrope. Završetkom
ratova, prve polovine 20. vika, Ukrajina
postaje jedna od ključni republika
Sovjetskog saveza. Njezine granice
se proširivaje ka zapadu i jugu,
kad je u njezin sastav ušlo poluostrvo
Krim, koje je danas autonomna
republika, sa svojom zastavom i grbom.
Pored ovog specijalnog statusa
poluostrva, dva ukrajinska grada imadu
specijalni status. Jedan je Kijev,
najveći i glavni grad zemlje, a drugi
je Sevastopolj koji je pod ugovorom
s Rusijom posto sidište crnomorske
flote, ruske mornarice. Nakon raspada
Sovjetskog saveza, 1991. godine
Ukrajina ponovo postaje nezavisna
država.
13

VAŠI RADOVI
Proliće i Kata
Stiže proliće,
kuca na vrata,
dica se raduju,
s njima i Kata.
Eno, roda,
eno, lasta,
lete cila jata.
Sve to gleda iz avlije
nasmijana mala Kata.
Benjamin Kujundžić IV c
OŠ ,,ðuro Salaj” Subotica
Marko
Ja se zovem Marko,
mali razigranko.
Veselog sam glasa,
a i lipog stasa.
Pivam pisme svoje
baš mi lipo stoje.
Za kraj ću vam reći –
ne volim bit treći.
Taki sam ja Marko,
Marko razigranko.
Donatela Dačai III a
OŠ ,,ðuro Salaj” Subotica
14

ČOŠA ZA DUŠU
O poklanjanju
Svi se, pritpostavljam, veselite kad
dobijete poklon ko i kad poklanjate
drugima. Jestel se kadgod zapitali
koliko je stari običaj poklanjanja.
Kako je nasto običaj poklanjanja
Korene običaja davanja poklona
možmo pronać u dobo rimskog carstva
i njevoj tradiciji po kojoj su
tokom Saturnalie, festivala koji se organizovo
u slavu Boga Saturna,
Rimljani - imperatoru, ko i jedni drugima,
davali poklone privezane za
grane zimzelenog drveta, koje su nazivali
STRENAE. Ovo je priraslo u
pokušaj da se poklanjanjom ostvari
korist i ostavi utisak, pa se počelo s
poklanjanjom skupocini darova –
garderobe i pridmeta napravljeni od
zlata i srebra.
U kršćanstvu je, prema pridanju,
darivanje počelo kad su tri kralja u
Vitlejemu positili tek roñenog Krista
i poklonili mu zlato, tamjan i smirnu.
Smatra se da se novogodišnji i
božićni pokloni razminjivaje ko sićanje
baš na taj dogañaj.
Persijanci su za Novu Godinu
poklanjali jaja ko simbol blagostanja,
dok je u Sridnjem viku u Engleskoj
bilo popularno dragu osobu darivat
s parom rukavica.
Samim činom poklanjanja vi šaljete
poruku osobi kojoj poklanjate
da vam je stalo do nje. Sitite se kako
su vaš drug, drugarica pa i simpatija
bili srićni kad ste njim štogod poklonili.
Kome i šta poklanjat
Pokloni služe da obraduju one koje
volimo, učine ji zadovoljnim i da
nas usriće.
Pokloni se mogu kupit al i napravit.Napravljeni
pokloni mogu imat
veću vridnost nego kupljeni, jel ste ji
vi sami napravili za dragu osobu.
Kod poklanjanja vridnost samog poklona
je manje važna, bitno je da vi
mislite na osobu kojoj dajete poklon.
Možda ovo zvuči ko prazne riči, al
je stvarno tako.
Niki misle da je bolje ne kupit ništa,
neg da kupe štogod jeptino, što
je, naravno, pogrišno, jel skromni i
pažljivo odabrani pokloni su puno
značajniji i vridniji od
„papreni” poklona.
Kad poklanjamo skupe
poklone drugarima možmo
ji dovest u neprijatnu
situaciju jel će mislit da
imadu obavezu da nam
uzvrate isto skupim poklonima,
a pošto ne rade i
nemadu svoju platu osićaće
se nezadovoljno i
manje vridnima.
Vaš drug jel drugarica
će se cigurno obradovat
kakom crtežu, CD-u jel
knjigi.
Simpatija će bit prisrićna
ako joj napišete kako
lipo pismo, poklonite cvit
a možda ako ste pisnički nadareni
napišete pismu posvećenu samo
njoj.
Šta poklonit mami za 8. mart
Mame su vašim roñenjom već dobile
najlipši poklon. Možete ji obradovat
tako što ćete tog dana (8.
marta) bit pažljivi i dobri prema njima.
Mada bi ovo tribalo da se podrazumiva
tokom cile godine. Lip
crtež, otpivana pisma, napravljena
čestitka, vaša slika s posvitom, cvit,
samo su niki od pridloga kako možte
iznenadit mame za Dan žena.
Poklon nije obaveza, već znak ljubavi
i pažnje, tako da bilo koji poklon
odaberete cigurno ćete je obradovat.
Branka Bešlić, psiholog
15

OĆU DA ZNAM
Sve o klikerima
PORIKLO – ne zna se zacigurno
kad su izmišljeni klikeri. Nastariji zapisi
potiču od prije 5.000 godina. S
njima su se sigrali još stari Rimljani.
Samo njevi klikeri nisu bili ko današnji.
To su bili sitni kamenčići.
Dok je imperator Avgust vodio osvajačku
politiku volio se i klikerovat.
16
Tu sigru prino je i u Britaniju. Njima
se baš nisu sviñali kameni klikeri, pa
su ji pravili od mermera (vrste kamena)
jel od gline (vrste zemlje). Venecijanci
su napravili prve caklene klikere,
al su ji drugi ismijali jel za nji
su oni bili slabi.
KAKO SE PRAVE KLIKERI –
Klikeri se najčešće prave od cakla.
Komadi lomljenog cakla od duncoški
boca, vaze, zdile jel već čega drugog
slomljenog, meću se u specijalnu
mašinu koja ji drobi. Zatim se tako
usitnjeno caklo ubaciva u specijalne,
velike peći slične onim parasničkim,
al s daleko većom temperaturom.
Caklo se otopi, postane tečno, otopljene
kapi cakla padaje na pokretnu
traku koja se vrti, oblikuje i ladi klikere.
Na kraju trake gotovi klikeri
padaju u kabo, otaleg ji pakuju i
nose u dućan, a iz dućana u tvoj
džep.
NAZIVI KLIKERA – E, o tom
mož pisat cio dan. Di god se derani
(a i cure) sigraje klikeranja oni imadu
i svoja imena. Evo na priliku:
najbolji za gañanje – pucer jel buzdovan
najbolji za razbijanje – dozer
najveći – džomba
nov novcat – glancer
nareni kliker – šarac.
Prema materijalu od kojeg je opravljen
– porcika, plastenac, gvozdenac,
naftaš
cakleni – caklenac, a zvali su se
po broju i boji „pera” koje su imali
ulivene (dvoperac, troperac, šestoperac…).
PRAVILA SIGRE – Izabrat dobar
teren – ne beton, već zemlju, da
nije zdravo džombava.

OĆU DA ZNAM
Petom patike jel kake druge obuće,
opravit jamu.
Dogovore se kojim redom će bacat
klikere.
Redom se baca prema jami i čiji
je najbliži, on igra prvi.
Prvo specijalnom tehnikom ubaciš
u jamu, a onda gañaš protivnika.
Ako si ga pogodio, njegov kliker
iñe u tvoj džep. A ako nisi igra drugi
po redu koji je najbliži jami.
Ima tu još tušta pravila: ako ja
ubacim kliker u jamu, a tvoj je daleko
možem tražit „dva na četri”. To
znači da možeš pokušat dvared ubacit
kliker u jamu, ako ne pogodiš onda
ja mećem moj kliker četri prsta
daleko od tvojeg i gañam. Ako te pogodim
ofulio sam tvoj kliker. Ako
slučajno ubaciš kliker u jamu onda
počinje čačkanje. Odmakneš se od
jame koliko očeš, udaraš mojeg i ako
ga izbiješ, a tvoj ostane – pobedio si.
I još jedno važno pravilo – klikeri
se sigraju uz veliku dreku. To ti doñe
ko poziv na sigru onima koji vas nisu
vidili.
TEHNIKE GAðANJA – ima ji
razni: ñera, ñogza, po metera, meter…
Najčešće se gaña ñozgom. Igraču je
ruka u ajeru (a mož bit oslonjena na
kolino ako kleči), kliker se pridržava
vrvom kažiprsta i noktom palca. Onda
se ispaljiva okidanjom palca. Kliker
dobije veliko ubrzanje, i ako si
bio pricizan, onada tako dobro zvekneš
protivnički kliker da on odleti po
par meteri u daljinu. Sve to ne mož
proć brez deranja: „Tačno u čelenku!”.
SANKCIJE – Najveće sankcije
ñak mož doživit od učitelja ako mu
on zapleni čitavu kesu klikera. Onda
ti džabe što si fulio čitav dan. Al ako
se tog ne sigraš u učionici, a još ako
znaš i pismicu D. Lukića „Učitelju’
izdeklemuješ, ni tu nećeš rñavo proć.
Ako pismu ne znaš, nañi je u biblioteki
i nauči. A evo i jednog njezinog
dila (pripiv):
UČITELJU
…
Kad tri kamenca skakuću,
kad tri staklenca šapuću,
kad tri olovca zazvone,
sve na svitu potone.
O, učitelju, vrati mi klikere.
U svakom po jedan deran živi
i nisu oni krivi što danas ne znam...
Ruža Josić
17

18
BOJANKA

MOZGALICE
KOJA SENKA ODGOVARA NAŠEM YECU
SPOJI BROJOVE DA VIDIŠ KO SE SAKRIO NA SLIKI
PRONAðI RAZLIKE IZMED LIVE I DESNE SLIKE
19

VICOVI
SUMNJIVA BOLA
Učiteljica proziva Josu:
- Joso, juče opet nisi bio u
škuli!
- Majka mi bolesna!
- Svaki put kad izostaneš iz
škule tebi je majka bolesna.
Ne virujem ja u to!
- Jeste, učiteljice, i mi sumnjamo
da majka glumi!
Nema zime
dok ne padne inje;
Ni prolića
dok sunce ne sine;
Ni radosti
dok ne diliš s kime!
BUNJEVAČKE
NARODNE IZREKE
5ZAMALO PETICA
Došo Pere kući i kaže roditeljima:
- Danas sam zamalo dobio
peticu u škuli.
Pitaje ga roditelji:
-Kako
Pere njim kaže:
- Pa dobio drug pored mene!!!
ŠTA RADI DIREKTOR
Dobili učenici u škuli zadatak da napišu sastav na temu: „Šta bi
uradio da sam direktor”. Svi učenici vridno pišu, samo Marko sidi i
čeka. Primetila to učiteljica pa ga pita:
- Marko, zašto ti ništa ne pišeš!
- Čekam sekretaricu pa ću joj izdiktirat!
Briga srce čovika strovali,
lipa rič ga razgali.
Brigo moja priñi na drugog.
Bubne pa ostane živ.
Carska se ne poriče.
Crv i tvrdo drvo buši.
KAKO U CIRKUS
Majka svituje unuka kako se
triba vladat:
- Pere, moraš bit dobar, pa
ćeš otić na nebo u raj. Ako budneš
rñav deran, otićeš u pako!
- Majko, a šta triba da uradim
da bi očo u cirkus
KAŠNJENJE
Pita učiteljica Antuna:
- Zašto ti Antune svaki dan
kasniš u škulu
- Zato što na ćoši prija škule
stoji znak na kojem piše „US-
PORI! ŠKULA!”