СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
90<br />
Андрија Црнковић<br />
НЕМА СТРИПЕРА ДО VOODOO ЛЕПТИРА<br />
Постоје облици пјесничког шаманизма који се не могу присподобити<br />
с велможништвом туземних (мета)књижевних фортификација.<br />
Нема уласка у дубљи, истиноснији духовни и умјетнички<br />
живот без урона у поезију властитог бића, у његове свјетле,<br />
закрабуљене аспекте али и сјеновите, ватрожудне облике.<br />
У колоплету таштина, подметања и брбљавости, стваралачка<br />
биографија Франка Бушића исијава посве засебан енергизам,<br />
свеудиљ жарећи као плодна фикција умјетничког суверенитета<br />
у вреви анонимности потрошачке аутоматике. Бушић је ватрен<br />
пјесник, осебујан сликар, изврстан перформер, згодимичан глумац,<br />
виртуоз дадаистичке иритације. И баш зато: прешућиван,<br />
заобилажен, супсидијарно омражен и глогињаво курцомлаћен.<br />
У Блитви наши(је)х дана.<br />
Нема никакве сумње да ће и ова, новоиздигнута Бушићева<br />
стихозбирка СЕКРЕТ ПРОТУКОНКЛАВА такођер подјарити<br />
сву ту маломишћанску, и криптофашистичку мотивику и жаргонерију<br />
ad satietatem. У субверзивној цјелини али и због сваког<br />
пјесничког циклуса одвојито: ТАРТУФИ ПОСТ МОРТЕМ, НО-<br />
СОРОГ (НИ)ЈЕ ПОДРУМСКА БИЉКА, ТЕГОБЕ ЗАБРЂЕНОГ<br />
ФЕМИНИЗМА, НЕКА ПРОКЛИЈА ШАЛА, КЛИСТИР ПИ-<br />
ЈУ НА). Јер: Бушићев умјетнички гениј и светком и петком<br />
тражи застарјели канон који ваља стваралачки разбити. То<br />
гротескно, иронично и црнохуморно разобличавање одвија се<br />
у знаку опоре, убитачно непорециве једноставности. Бушићев<br />
је лапидарник сочан, игрив, тематски проријеђен, разумије се,<br />
долично изглобљен — да рогобори из никад довољно расфарене<br />
херменеутике сигнализма — и коначно, слупан, с великим ужитком,<br />
у судару с ласцивном бетончином херетичког безузмака.<br />
Поезија Франка Бушића износи призоре из стварнога живота:<br />
нимало идиличне, паче гњевно прокрвљене испод коже,<br />
и пургативне, у смислу два прста лажне побједе у изгладњела<br />
уста (а такозвани мали човјек нипошто није главни јунак, него<br />
брзоиспируће говно на киши). Та поезија не болује од превелике<br />
запажљивости, јер, Бушић није оракул. Усупрот, он пише поезију<br />
врхом пренадражена главића, и притом умаче перо у фригидну<br />
свагдашњицу (као преискусан диверзант ничијег ешалона).<br />
То се свиђа Генерацији З. Штовише, Бушић ужива немалу
Change language