СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

Столеће сигнализма
— то је „деконструкција“ језика. Стога, ово је одговарајући поетски
поступак, иако текст на први поглед не изгледа асемички.
Асемички начин дефинисања поетског поступка дат је у
Сигналистичкој теорији свега, у једној (асемичкој) реченици:
„Однос између апстрактног и стварног (конкретног) јесте
анализа.“
У овом случају „све“ је садржај читавог Свемира, али није
дефинисано као бројне разнолике „чињенице“ (које природно
примамо чулима). Бескрајни делови Свемира, подређени анализи
преводе се у апстрактно, тако да је њихова „стварност“
двојака — амбивалентна или апсурдна. Анализа надилази важност
простора/времена и доводи све на једно место истовремено.
То је рад силе, апстрактног — енергија. Овакво постављање поезије
омогућује потпуну креативност.
Очевидно је да је услов за примену поетског поступка знање.
Знањем „облика“ и њихових заједничких особина, могуће је
користити се њима без аксиоматског (арбитрарног) система, као
што су језик или математика.
Делањем с позиције апстрактног, песник може да створи
сопствени поредак догађаја без коришћења било каквог условљавања
и када се то чини, последица ће бити асемичка, иако
потпуно разлучива.
Синоними анализе су: истина, деконструкција (разградња),
уметност, поезија, драма, смрт, итд.
88