СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

Слободан Шкеровић
именован, као да заиста постоје две класе људи, радници и капиталисти,
док су уистину обоје робови исте идеје. Soylent Green
је заиста човек — то је још један добар увид из НФ литературе!
Штета што политички и друштвени филозофи нису у стању да
виде кроз ово. Али уметници јесу.
Свеједно, кога се уопште тичу уметници, који нису ништа
друго до ли друштвени паразити чији рад је ту само због тога
како би га SONY присвојио и остварио профит Уметници немају
друштвену и политичку структуру неопходну да би остварили
монопол на свој рад. Није се никад десило у историји да
интелигентни људи створе механизам тлачења, као што је држава.
Увек су то чиниле банде беспослених, безвредних људи,
који би се организовали и наоружали, прогласили себе „Аријевцима“
и „племенитим“ и наметнули своју вољу, истребљујући
непослушне. Уметност није поседовала оруђе које би променило
свет. А није ни марксистичка револуционарна идеологија.
Но, уметност је пронашла излаз!
Тунел који води ван тамнице
Иако је решење било присутно у писаној форми током више
миленијума, и стално ажурирано, изгледало је сувише необично
и неприхватљиво за обичне људе. Превазилажењу људског облика
супротстављене су моћне идеје породице, друштвеног положаја
и постигнућа; решење је једнолично и једнобојно у поређењу
с живо обојеним обећањем срећне породице и друштвене
екстазе.
Ако човек треба да оде у монахе како би се ослободио, дођавола
све!
Уметници као и монаси, имају кредита и дозволу да буду
чудаци, али не могу никада да остваре превише утицаја. Тако
да су негде између, постоје и живе на ничијој земљи. Могу да
виде другу страну, али када излажу своје искуство обичним
људима, то мора да буде разводњено и увијено у облик фантазије
и алегорије и не може непосредно да утиче на неискусне.
Јер знање, за разлику од заблуде, нема особину да утиче, и то
је велики проблем. Иначе, знање би беспоговорно и тренутно
победило над слабијом обманом, која сачињава свет. Ово је терет
који људи од знања морају да носе, често усамљени, без сапутника,
остављајући све за собом.
Овде ћу да пресечем — прелазак се догађа једино личности.
Личност је жижа пажње која се покреће из области живота у
област смрти, од незнања до знања. Тела немају ништа с
85