СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Слободан Шкеровић<br />
стављајући акценат на „пренос свести“ у машину која има боље<br />
способности рачунања и памћења. Ово је зачуђујуће обећање и<br />
одлично је представљено у научнофантастичној литератури до<br />
сада, јединој литератури која се заиста рачуна јер је заснована<br />
на антиципацији а не на правдању — а сада се чини да се обећање<br />
обистињује, оно је у својим првим степенима остварења. Ко би<br />
се коцкао тиме у замену да постане бестелесни, изгладнели и<br />
изгнани — уметник<br />
Обећање бесмртног, одрживог и лако доступног технолошког<br />
телесног облика побеђује. Оно остварује апсолутну привлачност<br />
над незналачким умом. Органско постојање еволуира у<br />
строго практично, Боргу налик, друштво кошнице. Људски инсект<br />
се рађа.<br />
Тамни вилајет<br />
Област знања / уметности надилази просторно–временски<br />
континуум, надилази живот, и једина веза с физичким светом<br />
је практично — осмишљавање, склоп односа, који омогућује<br />
пријем обе области, за разлику од емпиријског метода који није<br />
у стању да види било шта изван сопственог одраза. Меч лопта<br />
припада људима од знања. Они могу да постоје у обе паралелне<br />
области истовремено и остану једина веза између њих, и једини<br />
који су свесни оваквог распореда. Али, има ту још.<br />
Свет тамне материје — свет неусловљених честица информације.<br />
Свет који се не може сондирати и подредити. Свет који<br />
једино може индиректно да се доведе у пажњу јер није реактиван.<br />
И тај свет чини много већи део познатог свемира од физичког<br />
света материје условљене да буде реактивна.<br />
Изгубљена и поново стечена<br />
особина уметности<br />
Како је уметност била усвојена у историју, изгубила је своју<br />
особину осмишљавања знања. Многи уметници постали су<br />
збуњени, лишени смисленог говора. Овај задатак додељен је<br />
цркви а касније и науци. У оба случаја, односни системи били<br />
су организовани на такав начин да спрече било какав појединачни<br />
пробој кроз димну завесу створену од стране паразитске<br />
пирамиде расподеле моћи. Појединачно спасење или ослобађање<br />
морало је бити одобрено од механизма институције. Овај<br />
појединачни подвиг ослобађања пројектован је такође и на физички<br />
људски облик, живот — док уистину, живот није нешто<br />
што треба спасити већ га треба надићи.<br />
83