СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Столеће сигнализма<br />
нема потребе за специјализованим субјектом који производи<br />
уметничку робу. Од почетка писане повести, уметник је био под<br />
економским надзором и морао је да се бави садржајима који су<br />
наметали монополисти новца (а они више од тога нису ни способни<br />
да појме), од религијске до револуцијске и сада тржишне<br />
порнографије. И на крају, више нема ко да се надзире. Задатак<br />
извршен. Дух се паркирао на Крају историје. Роботи долазе.<br />
Уметници су отишли.<br />
Али, како је то било пре историје, сада је поново исти случај:<br />
уметници поново постају друиди, шамани, вешци, мудраци,<br />
чаробњаци — све ово пролази кроз ум, а зашто да не Положај<br />
уметника, човека што саопштава лично искуство које постојећа<br />
цивилизација не прима лако, бива одгурнут на, или боље иза<br />
граница друштва. Ако погледамо шта данас пролази као уметност,<br />
све се претворило у савршену технолошку мимикрију физичког<br />
/ природе — запрепашћујућа реплика идеализоване<br />
стварности, Платонова идеална љубав, остварени мимезис.<br />
Алатке које врше овакво осмишљавање својствене су свим медијским<br />
издањима — препознавање лика, или назовимо то популарнијом<br />
мемом — алатке за препознавање обрасца, лако их<br />
користе некреативни и у свему превлађујући просечни умови.<br />
Критичари уметности такође су нестали, застарели, извезени у<br />
не–стварност краја историје.<br />
Садашње стање ствари, заправо, ослобађа уметнике свих<br />
обавеза према друштву, нацији, класи, штагод. Ово је потпуно<br />
раздвајање. То је слобода и лебдење. И више од тога. Ко је то<br />
могао да замисли! И није било подстакнуто, изазвано, почињено<br />
од стране уметника. Савест ми је веома чиста када ово кажем.<br />
Нема карме. Уметност се помера ка својој следећој реинкарнацији,<br />
или још даље — у Нирвану. Видећемо убрзо како и зашто.<br />
Авангарда<br />
Треба да кажем неколико речи о авангарди, историјској као<br />
и савременој. Овде се такође завршава авангарда. Она је била<br />
последњи напор уметности да обезбеди свој положај у великој<br />
породици друштвених / биолошких животних појава. Али, као<br />
у Библији, у Нојевој барци није било места за ову „животињу“.<br />
Добри стари Ноје није спасавао никакву технику у свом ковчегу,<br />
да не спомињемо уметност. И кажем, нек и није.<br />
Авангарда је, како год, увек била или за нешто „ново“ или<br />
за „деконструкцију“ — језика, лика, логике, традиције — Дада,<br />
апстрактно сликарство, позориште апсурда, експериментална<br />
80