СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Слободан Шкеровић<br />
Тамбурина га прекине: „Мене те приче веома узбуђују. Нарочито<br />
она о одласку људи на другу планету, која је такође<br />
уништена недуго након ове наше.“<br />
„На Марс. Нажалост, уништено је још неколико планета.<br />
Право је чудо да је и овде у Расулу остало живих људи“, замукне<br />
Абраксас.<br />
„Има и прича да смо ми...“, крене па се заустави Џамбулај.<br />
Наступи тишина. Џамбулај окрене главу к прозору и загледа<br />
се у облаке.<br />
Атанасије Млаз је кроз отворена врата из суседне просторије<br />
посматрао троје и приметио промену расположења. Мучио<br />
га је осећај да ће се ово његово с Пастрмком Брацом изјаловити.<br />
Не само да га је стално одлагање сусрета живцирало него никако<br />
није могао да поверује да ће Двор имати воље да припомогне<br />
истраживачку експедицију која би била веома опасна а<br />
није скоро ништа обећавала заузврат. Међутим, инвој Балконијац,<br />
навикнут на живот на отвореном, могао би да буде истински<br />
партнер у подухвату. Зурио је тако помало расејано, а<br />
Абраксас му ипак ухвати поглед. „Извини“, рече принцези и<br />
крете према караванару. Тамбурину обузе бес, а и Џамбулај се<br />
узнемири, јер остаде сам с њом.<br />
„Кад је почела олуја“, рече он, „угледао сам нешто као<br />
птицу, само много веће, како узлеће према небу, право у облаке.<br />
Црно као гавран, али велико као човек.“ Гледао ју је мрко, захтевајући<br />
одговор.<br />
„Можда миш!“, сикну она и окрете се да оде. Џамбулај је<br />
зграби за мишицу и заустави. И тако се њих двоје добро погледају.<br />
Стисак није попуштао а и почео је да је привлачи себи, а<br />
затим је пусти, а она настави к њему.<br />
Додирну га прстом по прсима и прошапута: „Знам шта је.“<br />
Тамна звезда УМЕТНОСТИ<br />
Одређивање положаја уметности<br />
Историјско искуство уметности поцепане на седам или девет<br />
посебних врста, завршава се сада као савршени симулакрум<br />
себе — ексер у ковчегу којег су замислили Дали, Ворхол и други,<br />
као забава, дизајн или украс, индустријски предмет или технолошки<br />
ефекат који представљају уметност. Тако, нема више<br />
уметности, она је постала „наш сопствени лик“, селфи — више<br />
79