СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

Столеће сигнализма
НЕБЕСКИ ДИЈАМАНТ
(одломак из необјављене приче)
„Једни тврде да је то све само необични сан, други да није,
трећи да јесте сан, само се не зна кад је почео ни да ли се завршио.
Е, ови трећи стварно су паметни. Можда је прича измишљена,
али је због тога, као прича — стварна. Тако и Дијамант,
ако га нема у стварности, има га у причи, исто толико
диван и драгоцен, с великим бројем обожавалаца. Али, правићемо
се сада, за рачун веродостојности приче, да је сан стваран,
а да је прича само препричавање истинитих догађаја.
Некада давно, још пре Расула, неки звездознанац је, посматрајући
звездано небо, открио потпуно нову светлуцаву тачку.
Изгледала је обично, као и свака друга, заправо блеђа од већине
звезда, жмиркала, губила се из вида на тренутке у лелујавим
измаглицама међузвезданог простора, али свеједно, звездознанац
ју је уредно убележио у свој каталог и подесио спектрометар
како би још понешто о њој сазнао. Хм... угљеник, угљеник и
угљеник. Необично, необично... као да се звезда састоји од самог
угљеника, а то је — немогуће.
То јест, могуће је, само онда није у питању звезда...
Звездознанац објави своје откриће, а човечанство прими
вест к знању и убрзо заборави. То јест, они који брину о томе,
похране податак претпостављајући да ће тек далека, будућа
поколења знати шта да чине с овим чудесним небеским дијамантом.“
„Стварно!“, ускликне принцеза Тамбурина. „Хммм, а шта
би се могло с толиким дијамантом Направити од њега огрлице
и наушнице, разбити га Био би то злочин!“
Абраксас се благо насмеши и климне главом. „Довести га
ближе и поставити га на небо, уместо Ршума бившег Месеца. И
дивити му се!“
Намах зацаклели погледи им се укрсте, а Џамбулају се згади
од ове провидне предигре. „Ми једва пузавицама стижемо до
суседних громада, а стићи до звезде на такав начин — то је немогуће.“
Рече и покаја се, јер сјај у очима принцезе спласну и
она га прострели и презре.
„Знате да у легендама понекад има истине“, настави Абраксас
причу не обазирући се на упадицу. „Постоје приче у којима
се тврди да је човечанство било на прагу путовања у дубоки
свемир, али је то све нагло прекинуто Великом катастрофом.
Свеједно, изгледа да је некима пошло за руком да се отисну...“
78