СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
Столеће сигнализма Више није било важно то што ниједно друго биће не може да живи начином на који живи птица, то што научници тврде да људска бића по теорији о космичким честицама, живе у некаквој врсти Матрикса, као ни чињеница изумирања малољудних племена попут Химба у Намидији. Ни њега, баш као ни фотографије више није било. Људи су узалудно изнова претраживали зграду старог позоришта знајући за омиљено место овог десетогодишњег дечака. На старом, дрвеном столу, у центру бине, налазила се свећа са које је бели восак неуморно капао, исписујући на старом папиру идентичне редове који су понављали: Dapatkam dalam gambar. Можда су их сенке и могле видети… 50 Клинички застој Broadmoor Посебна амбуланта „Вода за слонове“ (Орган јужно од Екватора; тачну адресу није могућно утврдити, али је општепознато да је, уз помоћ левитације унесрећеног, вероватноћа успостављања везе са ЦЕНТРОМ 213 за 75% повећана) ИЗВЕШТАЈ ЛЕКАРА СПЕЦИЈАЛИСТЕ Презиме и име: Немогуће утврдити! Датум рођења: Пацијент XX остаје при ставу да је као Ганеша донео објаву, затим преселивши се у 1816. присуствовао неправедној осуди валцера као неморалне игре, да би сада негде у исеченој хартији садашњости изгубио траг шестом дану у недељи и више није у могућности да пронађе минут преласка у дан када је чуо пресецање пупчане врпце. Клиничка слика: XX је у амбуланту довезен у стању посебног облика делиријума услед мождане пренадражености и асиметрији између слона и миша, тј. прождрљивости и засићења . Оно што је видљиво у понашању пацијента јесу неконтролисани покрети ради одбране од, како то пацијент истиче, поломљених кљова, али и грчеви вилице због немогућности исказивања речи које би могле послати поруку. Видљива је просторно–временска дезоријентација. Пацијент показује видљиве знаке психичке узнемирености: паничног напада, децентрализације личности, халуцинација „горњих“ врста и страха од „живих локвања“ и „дављења у сурли“. Ово нас свакако може упутити на тзв. „болест ампутације слона“, али оваква болест је само наследног карактера.
Снежана Савкић Анамнеза: Дакле, XX појаву за сада ћемо одредити као акутно стање, ван наследних фактора будући да је реч о уникатном случају. Није познато да је у историјској, митској или пак породичној анамнези било трага тренутном стању пацијента. Важно је напоменути и то да пацијент са великом сигурношћу тврди да је овакво стање доживео само 1879. године док је покушавао поцепати границу, али су његове шапе тада још увек биле немоћне. Ради одређења адекватног лечења потребно је напоменути и то да је у детаљним налазима добијеним 12. 1. 2013. уочено нешто неуобичајено: смањена концентрација гравитацијског сока и асиметрија у густини крви, тј. у односу исфилтриране (заумом) и изворне крви. Уз претходно наведено, прилажем и изјаву пацијента изречену у разговору са дежурним лекаром при пријему: „Када су ме убеђивали да крвнички прихватим један, а не две сломљене кљове, ја нисам схватио да од мене захтевају да направим отвор на трбуху цвета, а не миша. Али све то је била клопка јер мирис цвета није исто што и мирис миша, зар не“ А сада ме препознају само по мирису И желе да ме затворе у сурлу да би се огласили… ТУ реч им нећу даровати… Али побегао сам Овде, јер знам како симетрија прави круг. Када се затвори крива линија и последња тачка се поклопи са почетном, сетићу се пупчане врпце и изговорити шифру. Можда ћу тако сусрести Искон. Промакао ми је спретно још 1879… Дијагноза: inflammatio atypical centra sui ordinacione (упала атипичних центара за саморегулацију) Терапија: impotentia curandi!!! Због неналажења адекватног начина лечења, случај прослеђујем даље др Салву Колорему, у центар за одрживи развој бр. 212 или 415. Контрола: датум немогуће одредити! У ……….. 2013. године (вероватно) Потпис лекара специјалисте: ПОБЕЋИ ЗНАЧИ ПРЕСЕЋИ ПОЧЕТНУ ТАЧКУ! 51
- Page 1 and 2: СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА
- Page 3 and 4: Столеће сигнализма
- Page 5: Овај зборник објав
- Page 9 and 10: Драшко Ређеп СИГНА
- Page 11 and 12: Драшко Ређеп од без
- Page 13 and 14: Драшко Ређеп без од
- Page 15 and 16: Јелена Марићевић Т
- Page 17 and 18: Јелена Марићевић Ч
- Page 19 and 20: Јелена Марићевић Ј
- Page 21 and 22: Јелена Марићевић Dad
- Page 23 and 24: Јелена Марићевић с
- Page 25 and 26: Јелена Марићевић с
- Page 27 and 28: Јелена Марићевић ш
- Page 29 and 30: Јелена Марићевић Л
- Page 31 and 32: Јелена Марићевић П
- Page 33 and 34: Јелена Марићевић н
- Page 35 and 36: Јелена Марићевић Sum
- Page 37 and 38: Јелена Марићевић н
- Page 39 and 40: Јелена Марићевић М
- Page 41 and 42: Јелена Марићевић и
- Page 43 and 44: Јелена Марићевић У
- Page 45 and 46: Јелена Марићевић п
- Page 47 and 48: Снежана Савкић Цик
- Page 49: Снежана Савкић бил
- Page 53 and 54: Јелена Марићевић и
- Page 55 and 56: Јелена Марићевић и
- Page 57 and 58: Јелена Марићевић и
- Page 59 and 60: Јелена Марићевић и
- Page 61 and 62: Јелена Марићевић и
- Page 63 and 64: Јелена Марићевић и
- Page 65 and 66: Јелена Марићевић и
- Page 67 and 68: Јелена Марићевић и
- Page 69 and 70: Мирољуб Тодоровић
- Page 71 and 72: Мирољуб Тодоровић
- Page 73 and 74: САОБРАЋАЈКА Мирољу
- Page 75 and 76: Мотика у мотокулти
- Page 77 and 78: Слободан Шкеровић
- Page 79 and 80: Слободан Шкеровић
- Page 81 and 82: Слободан Шкеровић
- Page 83 and 84: Слободан Шкеровић
- Page 85 and 86: Слободан Шкеровић
- Page 87 and 88: Слободан Шкеровић
- Page 89 and 90: Кеичи Накамура (Keiich
- Page 91 and 92: Андрија Црнковић п
- Page 93 and 94: Андрија Црнковић О
- Page 95 and 96: Душан Видаковић ПР
- Page 97 and 98: Илија Бакић у немос
- Page 99 and 100: Илија Бакић * претв
Столеће сигнализма<br />
Више није било важно то што ниједно друго биће не може<br />
да живи начином на који живи птица, то што научници тврде<br />
да људска бића по теорији о космичким честицама, живе у некаквој<br />
врсти Матрикса, као ни чињеница изумирања малољудних<br />
племена попут Химба у Намидији. Ни њега, баш као ни<br />
фотографије више није било. Људи су узалудно изнова претраживали<br />
зграду старог позоришта знајући за омиљено место овог<br />
десетогодишњег дечака. На старом, дрвеном столу, у центру<br />
бине, налазила се свећа са које је бели восак неуморно капао,<br />
исписујући на старом папиру идентичне редове који су понављали:<br />
Dapatkam dalam gambar. Можда су их сенке и могле<br />
видети…<br />
50<br />
Клинички застој Broadmoor<br />
Посебна амбуланта „Вода за слонове“<br />
(Орган јужно од Екватора; тачну адресу није могућно утврдити, али<br />
је општепознато да је, уз помоћ левитације унесрећеног, вероватноћа<br />
успостављања везе са ЦЕНТРОМ 213 за 75% повећана)<br />
ИЗВЕШТАЈ ЛЕКАРА СПЕЦИЈАЛИСТЕ<br />
Презиме и име: Немогуће утврдити!<br />
Датум рођења: Пацијент XX остаје при ставу да је као Ганеша<br />
донео објаву, затим преселивши се у 1816. присуствовао<br />
неправедној осуди валцера као неморалне игре, да би сада негде<br />
у исеченој хартији садашњости изгубио траг шестом дану у недељи<br />
и више није у могућности да пронађе минут преласка у<br />
дан када је чуо пресецање пупчане врпце.<br />
Клиничка слика: XX је у амбуланту довезен у стању посебног<br />
облика делиријума услед мождане пренадражености и асиметрији<br />
између слона и миша, тј. прождрљивости и засићења .<br />
Оно што је видљиво у понашању пацијента јесу неконтролисани<br />
покрети ради одбране од, како то пацијент истиче, поломљених<br />
кљова, али и грчеви вилице због немогућности исказивања речи<br />
које би могле послати поруку. Видљива је просторно–временска<br />
дезоријентација. Пацијент показује видљиве знаке психичке<br />
узнемирености: паничног напада, децентрализације личности,<br />
халуцинација „горњих“ врста и страха од „живих локвања“ и<br />
„дављења у сурли“. Ово нас свакако може упутити на тзв. „болест<br />
ампутације слона“, али оваква болест је само наследног<br />
карактера.