СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

Столеће сигнализма
покрете, побуну црнаца у Северној Америци, покрете студената
и омладине, студентске протесте, хипи покрет, те Трећу научно–
технолошку револуцију (сазнање нових резултата природних
наука). 46 Те промене налазе одјека и у књижевности када она
није анахрона и када дубоко прожима читаоца (реципијента).
Болест као метафора у једној речи сажима промене које се одражавају
на човека у свим аспектима.
Није случајно књижевни лик Јудите Шалго по имену Феликс
(Феникс) биће које не траје, које је у сталним променама, те је
оно „болест, зараза ... шуга“. 47 Али, управо Феликсова функција
као књижевног лика и јесте у томе да буде спаситељ: „муж, ритуално,
у индијанском племену Галити (Ј. Америка) преузима
постпорођајну драму, ‘болест’ ... Лежи у мрежи и прави се болестан,
а мати је већ однела дете на реку и уронила га три пута
у воду. ‘Сваки књижевни лик има (углавном) ту функцију у
свету›“, 48 дакле, не само да шири „шугу“, већ и да преузме болест
од нас. Опозитно аналоган Јудитином Феликсу (кога бисмо
могли именовати и као Знак) јесте Сигнал у тумачењу Јарослава
Супека: „Сигнал, не ‘знак’ ... Знак је мање обухватан појам. Ако
се односи на човека он је једновремен, краткотрајан (‘Дао ми је
знак да могу›), наспрам сигнала који је константнији и дужи
(‘Сигнализирао ми је›) ... Сигнал у себи садржи знак, а може
бити и човек и универзум“ 49 . У том смислу, Јудитино трагање
за трајањем могло би да буде трагање за Сигналом, што нам
сугестивно потврђује запис од 16. априла 1984. када је у процесу
размишљања тражила „сигнал за роман“ 50 , спрам чега је у рукама
имала само Знак (Феликса). Штавише, и њен Радни дневник
(1967–1996), у односу на Дневнике сигнализма функционише
као Знак у односу на Сигнал. Отуда то објашњава због чега у
распоређивању књига Дневник сигнализма ставља печат синтезе
и трајања, стварајући потпору Радном дневнику Јудите
Шалго.
46 Миклош Саболчи, Авангарда и неоавангарда, прев. Марија Циндори-
Шинковић, Народна књига — Алфа, Београд 1997, 89-90.
47 Ј. Шалго, Радни дневник (1967-1996), 82-83.
48 Исто, 221.
49 Мирољуб Тодоровић, „Токови сигнализма“, у: Време неоавангарде, Алтера,
Београд 2012, 63.
50 Ј. Шалго, Радни дневник (1967-1996), 92.
46