СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

Јелена Марићевић
Уколико покушамо да домислимо откуда болест као једна
од свеприсутности у овим дневницима, нећемо погрешити ако
поменемо кобност идеологија, последице Другог светског рата,
али и локалне ратове који су се касније водили, а о којима и
Јудита Шалго и Мирољуб Тодоровић пишу у дневницима. Да
поменемо Јудитин пример „комунизма као болести“ 31 и Тодоровићев
запис од 10. маја 1983: „У последње три године отпочело
је шест нових ратова а само су два окончана. Више од четири
милиона људи било је, или јесте ангажовано у њима. Четрдесет
и пет од укупно сто шездесет и четири нације на свету укључено
је данас у ратове“. 32 Пишући и више него луцидан есеј „Болест
као метафора“, Сузан Зонтаг поменула је симболику болести у
политичком дискурсу, а „употребити фаталну болест као политички
симбол значи формулисати ефектнију метафору ... Рак као
метафора дефинише догађај или ситуацију као апсолутно зло“ 33 .
Ипак, постоји нешто што би се могло назвати позитивним
канцером у природи, а то је „друга фаза“ (метастаза) појединих
намирница које у тој фази постају укусније и лековите: ради се
о млеку (кисело млеко) и зимници: купусу (кисели купус) које
помињу Тодоровић („не очајавајте ако се млеко укварило. У
сито ставите комад газе и пустите да се сва вода из млека оцеди.
Добићете сладак и укусан бели сир“) 34 и Шалгова („кроз зимницу
се продужава живот плодова ... вежбајући се на храни и
ми се ваљда припремамо за вечни живот. Купус није једини
пољопривредни производ, једина прехрамбена биљка или плод
који је у свакој ‘другој фази›, другом, вештачком животу, лепша
и укуснија него у првој“) 35 . Међутим, када се ради о кисељењу
воде у човеку — неће доћи до лепше, већ до болесне фазе и
смрти. Кроз дневник Јудите Шалго провлаче се, иначе, снови
пуни воде, поготово пред сам крај дневника, након смрти њене
мајке. 36 Зонтагова подсећа да је Рајх нашао еквивалент рака у
биосфери, који се може детектовати Гајгеровим бројачем, а еквивалент
је заправо устајала, смртоносна вода, 37 што као
31 Ј. Шалго, Радни дневник (1967-1996), 224.
32 М. Тодоровић, Дневник сигнализма (1979-1983), 632.
33 Сузан Зонтаг, „Болест као метафора“, у: Болест као метафора, прев. Зоран
Миндеровић, Рад, Београд 1983, 80.
34 М. Тодоровић, Дневник сигнализма (1979-1983), 712.
35 Ј. Шалго, Радни дневник (1967-1996), 112.
36 Јудита Шалго умрла је исте године када и њена мајка — 1996.
37 С. Зонтаг, „Болест као метафора“, 68.
43