СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

27.12.2014 Views

Столеће сигнализма објављено, што може бити секундарна сировина новом уметничком материјалу, а што је блиско неоавангардној концепцији ready made уметности, као симулацији новог смисла и намене већ постојећим предметима. 16 Као пример цитатне релације између дневника и приче, навела је „Причу о човеку који је продавао кисели купус и имао кћи лавицу“, на коју цитатну светлост баца управо дневнички есеј о киселом купусу. Тодоровићеве, пак, поједине дневничке „сирове песме“, можемо прочитати у рециклираном облику или у облику цитатног дијалога са песничким књигама: Златно руно (2006), 17 Љубавник непогоде (2009), 18 Глад за неизговорљивим (2010), 19 а можемо поменути и песму која припада жанру нађене поезије — „Две пеге на курцу“. 20 Што се, надаље, тиче цитата, па и аутора које су читали Јудита Шалго и Мирољуб Тодоровић, бар судећи по дневничким записима, запажа се невероватна неподударност, са изузецима — Данило Киш, Јован Христић (спорадично), Фридрих Ниче 21 . Може се рећи да је Тодоровићева лектира разноврснија, да он поред осталог живо и интензивно прати савремене књижевне токове. Симптоматично је запажање по којем у сигналистичком Дневнику 1985. наилазимо на коментаре о Хазарском речнику (1984), Милорада Павића, његовом пласману у књижарама, чак — енциклопедијским занимљивостима које су у вези са романом, док Јудита Шалго 29. августа 1991. године бележи: „Прочитати (коначно) Хазарски речник“. 22 Шалгову, пак, Данило Киш интересује пре свега као инспирација за роман о Јеврејима, који јој се никако не дâ да напише и једном приликом га је сањала, па је то конотирала са Енциклопедијом мртвих, у чему читалац може видети и антиципацију канцера од кога је ова списатељица преминула; али помиње га 16 Д. Белеслијин, „Једно комплетно уметничко дело о смрти“, 18-19. 17 Мирољуб Тодоровић, Златно руно, Нолит, Београд 2006. 18 Мирољуб Тодоровић, Љубавник непогоде, Повеља, Краљево 2009. 19 Мирољуб Тодоровић, Глад за неизговорљивим, Нолит, Београд 2010. 20 М. Тодоровић, Дневник сигнализма (1979-1983), 559. „Две пеге на курцу“ могу бити врло коресподентне са црвеним појавама на курцу главног јунака филма Квар (1978), Мише Радивојевића. 21 И Јудита Шалго и Мирољуб Тодоровић цитирају Ничеа по питању истоветне проблематике — морализма. „Иморализам је својеврсни морализам“ (Ј. Шалго, Радни дневник (1967-1996), 248). „С моралног гледишта ‘свет је лажан›. Али уколико је и морал саставни део овог света, лажан је и морал“ (М. Тодоровић, Дневник 1985, 260). 22 Ј. Шалго, Радни дневник (1967-1996), 178. 40

Јелена Марићевић и у контексту пријатељице која се „читајући комплетног Киша разболела“. 23 Мирољуб Тодоровић хвалио је Кишов превод Лотреамона и истакао Кишово поређење Лотреамоновог лудила са лудилом Маркиза де Сада 24 и навео је три Кишова цитата: „Што се мене лично тиче, ја у својим прозама срамно лежим на психијатријском отоману и покушавам да кроз речи доспем до својих траума, до извора сопствене анксиозности, загледан у себе“; 25 „писање је заправо трагање за сопственим идентитетом, јер смо већ сазнали да се литературом и помоћу литературе не може учинити ништа ... Писац се постаје тек када се сруше све илузије о писању као акцији, о писању као егзистенцији, о писању као вишем циљу“; 26 „када човеку не преостаје ништа друго, почиње да пише. Писање је чин очајања, безнађа. Ставити себи омчу око врата или сести за писаћу машину, то је једина дилема“. 27 Данило Киш као тачка пресека Тодоровићевог и дневника Јудите Шалго, носи и метафору болести — трагање за идентитетом, канцер, лудило, трауме, анксиозност, очај. Болест би била кључна реч Радног дневника Јудите Шалго, који и почиње следећом реченицом: „Читајући психијатрију: ‘У здрављу се доживи тек део истине›“, али је за Мирољуба Тодоровића, ипак — само једна од кључних речи. Код Шалгове је све у знаку канцерофобије: велики трбух, жена са једном дојком као човек са једном ногом у гробу, дијета за рак; чак је и уметност по њој „болест речи (мисли). Уметнички поступак је, у ствари, преношење заразе, инфекције на реч, мисао и њена болест до смрти или до потпуног испражњења ... Могло би се рећи и да је уметност, књижевност, рак мисли“. 28 Интересантно да је управо једна од често понављаних Павићевих реченица она по којој је роман — рак, живи од својих метастаза 29 . Овој метафоризацији болести у извесном је смислу допринео и сигнализам уколико поједине визуелне песме (којих иначе има и у дневницима), плакате, новинске чланке са доцртаним наизглед амебоидним израслинама схватимо као метастазирање слике, која се метастазом размишљања многоструко грана на све стране, било да се ради 23 Исто, 250. 24 М. Тодоровић, Дневник сигнализма (1979-1983), 574-575. 25 Исто, 345. 26 Исто, 418. 27 Исто, 423. 28 Ј. Шалго, Радни дневник (1967-1996), 45. 29 https://www.youtube.com/watchv=rdQjKegHHas (8. јул 2014) 41

Столеће сигнализма<br />

објављено, што може бити секундарна сировина новом уметничком<br />

материјалу, а што је блиско неоавангардној концепцији<br />

ready made уметности, као симулацији новог смисла и намене<br />

већ постојећим предметима. 16 Као пример цитатне релације између<br />

дневника и приче, навела је „Причу о човеку који је продавао<br />

кисели купус и имао кћи лавицу“, на коју цитатну светлост<br />

баца управо дневнички есеј о киселом купусу. Тодоровићеве,<br />

пак, поједине дневничке „сирове песме“, можемо<br />

прочитати у рециклираном облику или у облику цитатног дијалога<br />

са песничким књигама: Златно руно (2006), 17 Љубавник<br />

непогоде (2009), 18 Глад за неизговорљивим (2010), 19 а можемо<br />

поменути и песму која припада жанру нађене поезије — „Две<br />

пеге на курцу“. 20<br />

Што се, надаље, тиче цитата, па и аутора које су читали Јудита<br />

Шалго и Мирољуб Тодоровић, бар судећи по дневничким<br />

записима, запажа се невероватна неподударност, са изузецима<br />

— Данило Киш, Јован Христић (спорадично), Фридрих Ниче 21 .<br />

Може се рећи да је Тодоровићева лектира разноврснија, да он<br />

поред осталог живо и интензивно прати савремене књижевне<br />

токове. Симптоматично је запажање по којем у сигналистичком<br />

Дневнику 1985. наилазимо на коментаре о Хазарском речнику<br />

(1984), Милорада Павића, његовом пласману у књижарама, чак<br />

— енциклопедијским занимљивостима које су у вези са романом,<br />

док Јудита Шалго 29. августа 1991. године бележи: „Прочитати<br />

(коначно) Хазарски речник“. 22<br />

Шалгову, пак, Данило Киш интересује пре свега као инспирација<br />

за роман о Јеврејима, који јој се никако не дâ да напише<br />

и једном приликом га је сањала, па је то конотирала са Енциклопедијом<br />

мртвих, у чему читалац може видети и антиципацију<br />

канцера од кога је ова списатељица преминула; али помиње га<br />

16 Д. Белеслијин, „Једно комплетно уметничко дело о смрти“, 18-19.<br />

17 Мирољуб Тодоровић, Златно руно, Нолит, Београд 2006.<br />

18 Мирољуб Тодоровић, Љубавник непогоде, Повеља, Краљево 2009.<br />

19 Мирољуб Тодоровић, Глад за неизговорљивим, Нолит, Београд 2010.<br />

20 М. Тодоровић, Дневник сигнализма (1979-1983), 559. „Две пеге на курцу“ могу<br />

бити врло коресподентне са црвеним појавама на курцу главног јунака филма<br />

Квар (1978), Мише Радивојевића.<br />

21 И Јудита Шалго и Мирољуб Тодоровић цитирају Ничеа по питању истоветне<br />

проблематике — морализма. „Иморализам је својеврсни морализам“ (Ј. Шалго,<br />

Радни дневник (1967-1996), 248). „С моралног гледишта ‘свет је лажан›. Али<br />

уколико је и морал саставни део овог света, лажан је и морал“ (М. Тодоровић,<br />

Дневник 1985, 260).<br />

22 Ј. Шалго, Радни дневник (1967-1996), 178.<br />

40

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!