СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

Јелена Марићевић
Миливоју Солару могу бити схваћени као есеји: „Есеј је доиста
‘процес’ и ‘фрагмент’; он се доиста може супротставити ‘разради
цјелине› коју на одређени начин остварују и роман и филозофски
систем“, 10 те тако можемо неке од дневничких фрагмената
да читамо као есеје.
Јудита Шалго поједина места експлицитно је именовала као
Идеје, 11 које се у том смислу директно приближавају одређењу
есеја: „есеј није приповедање о животу, него је спознаја; у његовом
темељу не налази се прича, него се налази идеја“. 12 Као
примере Тодоровићевих облика есејизирања, могли бисмо
најпре имати у виду визуелне есеје, 13 затим есејистичке
муњограме, 14 али и конвенционалније облике какав је један од
аутопоетичких дневничких фрагмената од 6. јула 1982. године:
„Сваки текст постаје за мене естетски (књижевно) релевантан
када га уведем у фокус литературе, на било који начин, као део
или засебну целину, када га извучем из његовог дотадашњег
‘природног’ контекста, уклопим у нову целину или уз извесна
дотеривања, или чак без њих, означим као готову, структурирану
књижевну творевину. Овакав стваралачки метод, који је
по мом мишљењу, ипак, нешто много више од самог геста проналажења,
издвајања и ‘означавања’, (што значи да се не може
иденти фи ко вати у потпуности са Дишановим реди–мејдима),
практикујем већ двадесетак година и први пут сам га применио
стварајући неке од својих сцијентистичких песама“. 15
Драгана Белеслијин указала је на цитатни дијалог, рециклиране
жанрове (обрасци, разна документа, формулари) у дневничким
белешкама Јудите Шалго, али и на све прочитано, доживљено,
пронађено, па, у крајњој линији, и већ испричано и
10 Миливој Солар, „Есеј о есеју“, у: Есеји о фрагментима, Просвета, Београд 1985,
12.
11 И „у књизи ‘Хроника’, у поглављу названом ‘Белешке из радног дневника›,
објављене су, под насловом ‘Идеје’, кратке прозне форме од по једног пасуса,
чије наслове чине синтагма ‘Идеја за причу› и, уколико су датиране, датуми у
загради“ (Драгана Белеслијин, „Једно комплетно уметничко дело о смрти: Уз
дневничке белешке Јудите Шалго“, у: Јудита Шалго, Радни дневник (1967-1966),
прир. Зоран Мирковић, Дневник; Академска књига, Нови Сад 2012, 13).
12 М. Солар, „Есеј о есеју“, 22.
13 Неки од визуелних есеја (али и фрагмената и поетичких записа о сигнализму)
могу се „прочитати“ у књигама Мирољуба Тодоровића: Поетика сигнализма,
Просвета, Београд 2003, 85-168. и Простори сигнализма, Агора, Зрењанин 2014,
87-207.
14 Књиге есејистичких муњограма Мирољуба Тодоровића су Језик и неизрециво,
Алтера, Београд 2011. и Стварност и утопија, Алтера, Београд 2013.
15 М. Тодоровић, Дневник сигнализма (1979-1983), 380-381.
39