СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

Столеће сигнализма
могућно значење је легитимно, ма колико било противречно са
преосталим значењима. Примера ради, реч „ушће“ може да
значи и свако ушће река, конкретније ушће Саве у Дунав, (данас
и тржни центар), али и женски полни орган...
32
Закључци
Овим смо излагањем имали прилике да говоримо само о неким
жанровима сигналистичке неоавангардне уметности; поред визуелне
поезије и шатро поезије и прозе, издвајају се, иначе, и
сцијентистичка, феноменолошка, технолошка, ready–made, стохастичка,
алеаторна, компјутерска, статистичка, кинетичка,
фоничка, конкретна, гестуална, објект поезија, те mail–art уметност.
За ову прилику није било потребе у теоријском смислу
претрести жанрове, будући да је о томе у науци о књижевности
одвећ писано (Корнхаузер 1998, Живковић 1994, Стаменковић
2009: 1000–1016). Њихове доприносе можемо само допунити
специфичним жанровима који постају актуелни од 2011. године
— есејистички муњограми из књиге Језик и неизрециво (2011),
те недавно и делимично објављеним дневницима сигнализма
који наликују на „временске линије“ фејсбук профила (Марићевић
2013: http://medjutim.org/pdf/5-15.pdf 5. јул 2013, без пагинације,
Web).
Овим радом желели смо да понудимо нове, синхронијске и
дијахронијске увиде у неоавангардну, сигналистичку уметност
и отворимо нова поља за истраживање сигнализма. Компаративним,
интердисциплинарним методом може се доћи до интересантних
и важних увида, што књижевноисторијским, то и
теоријским преиспитивањима. Седма уметност — филм, постаје
важно поетичко језгро за интердисциплинарна тумачења.
Миклош Саболчи, иначе, истиче филмску уметност као област
у којој је авангарда дала трајније резултате (Саболчи 1997: 39).
Вербо–воко–визуелно своју пуну реализацију пронашло је на
пољу филма. Веза слике и текста карактеристична је и за поетику
барока. Дагмар Буркхарт написала је значајан рад „Од
carmina figurata ка визуелној поезији — на српским примерима
од барока до наших дана“, те тако отворила питање односа сигнализма
и барока (http://signalism1.blogspot.com/2009/08/odcarmina-figurata-ka-vizuelnoj.html
5. јул 2013). Шездесетих година
у Западној Европи у моду улази барок, маниризам, „art
nouveau“, сецесија (Саболчи 1997: 82), а у Дневнику 1985, Мирољуб
Тодоровић пише о студији Павла Павличића „Маниризам
и авангарда“ (2012: 275), године 1991. излази књига Живе Бенчић
Барок и авангарда (1991). Нераскидивост слике и текста,