СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Столеће сигнализма<br />
говорећи о сигналистичком стварању, можемо сигнализам<br />
сместити само у оквире авангарде, неоавангарде и пост модернизма<br />
30<br />
Сигнализам — симболизам<br />
Саболчи експлицитно износи својом студијом Авангарда и<br />
неоавангарда, да је „скоро у свакој држави као претходницу<br />
организованом виду авангарде затекао симболизам“ (1997: 12).<br />
И заиста, узмимо као пример значај симболизма (француског,<br />
руског и српског) за поетику Станислава Винавера, код кога<br />
наилазимо на песме где је „звук носилац смисла“ (уп. Вучковић<br />
2011: 193); а, између осталог, његов телеграфски (једносложни)<br />
сонет „Верлен“, упоредив је са фонетским (гласовним) сонетом<br />
„Жмара“, Мирољуба Тодоровића.<br />
Није занемарљиво ни што неоавангарди (па и сигнализму)<br />
претходи и књижевност неосимболизма 50–их година (понајвише<br />
Бранка Миљковића, Ивана В. Лалића). Отуда сам, дајући<br />
поднаслов овом раду, преиначила чувени стих из програмске<br />
песме Војислава Илића (1981: 219) „Клеон и његов ученик“ —<br />
„Све је само сигнал [а не симбол] што ти види око“. Није преиначење<br />
овог стиха тек пуко поигравање са поетикама, већ се из<br />
њега провиди и динамизам новог духа времена којег доносе<br />
авангарда/ неоавангарда. Сигнал није само знак, није само сигнализација,<br />
апел за размишљањем, већ и успостављање веза и<br />
значења тих веза, некакво уметничко „хватање сигнала“ уз помоћ<br />
мождане антене. Андрић је имао своје мостове, Црњански<br />
суматраизам и чувени „сребрни лук“, сигнализам има „сигнале“.<br />
Питање Пјера Гарнијеа да ли је Тодоровићево „дете–месец“<br />
из Луномера симбол или сигнал иницијално је размишљање<br />
о односу између ових појмова. Он, наиме, објашњава да је сигнал<br />
везан за покрет, за тело — за мозак — оним тоталитетом<br />
који реагује активно; да се знак Мирољуба Тодоровића развија<br />
спирално, да се узноси над нама мењајући своја значења.<br />
Сигнализам и барок<br />
Захваљујући овим Гарнијеовим одређењима, на трагу смо<br />
барокне поетике, која је сва у знаку покрета, динамике, па и<br />
„спирале“. „Повратак барока“ може заправо бити отелотворење<br />
оне заграде између неоавангарде и постмодернизма. Не само да<br />
је барок важан за поетику Милорада Павића (једног од првих<br />
претплатника за ревију Сигнал 1970–1973), те Данила Киша,<br />
већ се 1988. године појављује значајна студија Ги Скарпете
Change language