СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

27.12.2014 Views

Столеће сигнализма 28 Сигнализам и постмодерна И, најпосле, можда нам је одељак „Оштрица сигналистичке гиљотине“ заправо послужио као увод да „отворимо постмодернистичку заграду“ којом је Иван Негришорац завршио своју књигу Легитимација за бескућнике (Српска неоавангардна поезија: поетички идентитет и разлике): „Од тренутка исцрпљења неоавангарде, од тренутка њеног довршења, које сасвим очевидно постаје крајем 70– их и почетком 80–их година, постмодернизам у потпуности преузима доминантну улогу у књижевном животу (...) постмодернизам се утемељује у авангардној традицији, али ту традицију преобликује у складу са властитим смислотворним лудизмом. Све време свога постојања постмодернизам и неоавангарда трају у српској књижевности напоредо.“ (Негришорац 1996: 280–281) Када је реч о постмодернистичкој загради у овом контексту, имам у виду пре свега књижевност Саве Дамјанова, а још конкретније, примера ради — његов последњи роман/ збирку прича Порно литургија Архиепископа Саве (2010), у којем наилазимо на слике (али оне нису визуелне песме или приче) које прате текст. Поводом одређених слика можемо рећи да је извршена фотомонтажа, те да су главе Јосифа Висарионовича Џугашвили Стаљина и Мајке Терезе замењене лицем самог аутора, Саве Дамјанова. Овај постмодернистички лудизам је очито на делу ради хуморног ефекта. Што се тиче, иначе, еротског и смеховног, ове категорије су блиске и сигнализму Мирољуба Тодоровића и тичу се управо поигравања са ауторством. У том смислу, поменула бих циклус „А Б Ц о Мирољубу Тодоровићу“ и издвојила бих примера ради песму „Даћу вам рецепт за похованог Мирољуба Тодоровића“: „замесите водом пола килограма / мирољуба то до ровића / исеците га у танке листове / пропеците на угрејаној плочи / у дубокој здели умутите / десет свежих мирољуба тодоровића / све ово затим добро промешајте / жене воле да им мирољуб тодоровић / буде дебљи / боље је не правити дебелог / мирољуба тодоровића / тањи се боље испече / пеците пажљиво свог мирољуба тодоровића / док му кожица не порумени / мирољуба тодоровића са зарумењеном кожицом / исецкајте на кришке / и послужите“ (Тодоровић 2009: 93).

Јелена Марићевић Лирски субјекат је, иако наизглед поистовећен са аутором, заправо од њега дистанциран тиме што је опредмећен. Не само да је опредмећен, он је, међутим, мултипликован и егзистира не само као целина — поховани Мирољуб Тодоровић, већ као сваки састојак јела: брашно, тесто, јаја 5 . Поред тога, он је прилагођен укусу жена, што не само да садржи смеховну компоненту, већ експлицитније указује на елеменат еротског. Сигнализам и филм „А Б Ц о Мирољубу Тодоровићу“ може да се, евентуално тумачи и у контексту филма Бити Џон Малкович (1999), управо са становишта мултипликованог јунака, тј. лирског субјекта у еротско–смеховном кључу. Може се говорити о уласку сигналистичког лирског субјекта у сопствени ид, его и супер его, али и о читаочевом уласку у ид, его и супер его лирског субјекта, тј. Мирољуба Тодоровића (баш на примеру песме „Даћу вам рецепт за похованог Мирољуба Тодоровића); као што су се људи претплаћивали да уђу у главу глумца Џона Малковича, а и он сам је упао у портал за улазак у сопствену лобању, па је тако упао у своје несвесно где је свако, чак и лепе, еротичне жене имао лик Џона Малковича. Наравно, овим се примером подстиче питање интердисциплинарног тумачења сигналистичке поетике, а поготову контекстуализовање са филмском уметношћу. Есејем „Шатро сигнализација“ начела сам једним делом ово питање стављајући сигнализам у контекст филмова „црног таласа“. „Црни талас“ југословенске кинематографије поклапа се, између осталог, са временом неоавангарде код нас, а Димитар Анакијев у тексту „Црни филм данас: Кинематографија отпора“, џемерсе види као потенцијалне ослободиоце нашег, балканског филма, који би га учинили поново „црним“, па би тако спречили долазак „филмских партизана“ (2009: 180). Међутим, треба имати у виду још једну појединост. Иван Негришорац означио је као јењавање неоавангарде крај 70–их, почетак 80–их година 20. века. Сигнализам се узима као неоавангардни покрет, али сигнализам траје и данас, као и постмодернизам Саве Дамјанова, с тим да иако сигнализам има додирних тачака са постмодернизмом, ипак, не може са њим да се изједначи, а при том није само ни део неоавангарде. Другим речима, да ли данас, 5 Треба рачунати са значењем јаја као састојка за припрему хране, али и тестиса, на шта суптилно упућује „зарумењена кожица“. 29

Јелена Марићевић<br />

Лирски субјекат је, иако наизглед поистовећен са аутором,<br />

заправо од њега дистанциран тиме што је опредмећен. Не само<br />

да је опредмећен, он је, међутим, мултипликован и егзистира не<br />

само као целина — поховани Мирољуб Тодоровић, већ као сваки<br />

састојак јела: брашно, тесто, јаја 5 . Поред тога, он је прилагођен<br />

укусу жена, што не само да садржи смеховну компоненту, већ<br />

експлицитније указује на елеменат еротског.<br />

Сигнализам и филм<br />

„А Б Ц о Мирољубу Тодоровићу“ може да се, евентуално тумачи<br />

и у контексту филма Бити Џон Малкович (1999), управо са становишта<br />

мултипликованог јунака, тј. лирског субјекта у еротско–смеховном<br />

кључу. Може се говорити о уласку сигналистичког<br />

лирског субјекта у сопствени ид, его и супер его, али и о<br />

читаочевом уласку у ид, его и супер его лирског субјекта, тј.<br />

Мирољуба Тодоровића (баш на примеру песме „Даћу вам рецепт<br />

за похованог Мирољуба Тодоровића); као што су се људи<br />

претплаћивали да уђу у главу глумца Џона Малковича, а и он<br />

сам је упао у портал за улазак у сопствену лобању, па је тако<br />

упао у своје несвесно где је свако, чак и лепе, еротичне жене<br />

имао лик Џона Малковича.<br />

Наравно, овим се примером подстиче питање интердисциплинарног<br />

тумачења сигналистичке поетике, а поготову контекстуализовање<br />

са филмском уметношћу. Есејем „Шатро сигнализација“<br />

начела сам једним делом ово питање стављајући<br />

сигнализам у контекст филмова „црног таласа“. „Црни талас“<br />

југословенске кинематографије поклапа се, између осталог, са<br />

временом неоавангарде код нас, а Димитар Анакијев у тексту<br />

„Црни филм данас: Кинематографија отпора“, џемерсе види<br />

као потенцијалне ослободиоце нашег, балканског филма, који<br />

би га учинили поново „црним“, па би тако спречили долазак<br />

„филмских партизана“ (2009: 180). Међутим, треба имати у виду<br />

још једну појединост. Иван Негришорац означио је као јењавање<br />

неоавангарде крај 70–их, почетак 80–их година<br />

20. века. Сигнализам се узима као неоавангардни покрет, али<br />

сигнализам траје и данас, као и постмодернизам Саве Дамјанова,<br />

с тим да иако сигнализам има додирних тачака са постмодернизмом,<br />

ипак, не може са њим да се изједначи, а при том<br />

није само ни део неоавангарде. Другим речима, да ли данас,<br />

5 Треба рачунати са значењем јаја као састојка за припрему хране, али и<br />

тестиса, на шта суптилно упућује „зарумењена кожица“.<br />

29

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!