СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

Јелена Марићевић
сопствено одсуство. Њега нема у интенционалним структурама,
али га има у рецептивној, међутекстовној равни (...) Неоавангардни
текст представља простор намењен слободној игри читаочевог
смисла (Негришорац 1996: 276).
Друштвено–политичка условљеност неоавангарде
Неоавангарда је довршавање историјског пројекта авангарде,
како је види Иван Негришорац (1996: 279), а авангардна дела
настају као „критика институције уметности, створене у грађанском
друштву“ (Биргер 1998: 33). То значи да су уједно и критика
грађанског друштва. Друштво, колико год измењено и
филтрирано уметничким материјалом, улази у само дело, па
онда и у његову интенцију. Могло би се рећи да друштво улази
у дело као „конструкт“ (Биргер 1998: 19). Отуда не чуди да
Миклош Саболчи објашњава узроке појаве неоавангарде
друштвено–политичким променама и у начину и стилу живота.
Да поменемо само: Алжирски рат, америчку опсаду Доминиканске
Републике, Вијетнамски рат и кризу, доминантну појаву
„Трећег света“, Кубанску револуцију, латиноамеричке герилске
покрете, побуну црнаца у Северној Америци, покрете студената
и омладине, студентске протесте, хипи–покрет, те Трећу научно–
технолошку револуцију /сазнање нових резултата природних
наука/ (Саболчи 1997: 89–90).
Неколико битних одредби не само за авангардну уметност,
већ и конкретније — сигнализам, може се извести из ових
друштвено–политичких узрочника. Најпре, прва објављена
књига Мирољуба Тодоровића — Планета, објављена је 1965.
године, када се термин „неоавангарда“ први пут јавио у италијанској
књижевној критици у Novissimu у оквиру Gruppo 63.
(Саболчи 1997: 87). Затим, историјске, друштвене, културолошке
појаве у свету провирују из сигналистичких остварења;
почев од чувеног силаска на Месец (1969) које се провиди из
Тодоровићевог Луномера на пример, преко сигнализације која
најдиректније кроз визуелне песме 4 са панкерима, хипицима,
уколажираним оружјем, шприцевима и сл. упућује на то да и
стварност треба тумачити као и уметност. Другим речима, стварност
је утолико присутна у овим делима, уколико би загарантовала
размишљање, тј. присуство оног који размишља у свету.
Размишљањем о сигнализму, критички промишљате и дело и
себе и стварност око себе.
4 Мисли се уопштено на визуелне песме, будући да је Мирољуб Тодоровић исте
колаже и визуелне песме прештампавао у различитим књигама, тј. различитим
контекстима.
23