СТОЛЕЋЕ СИГНАЛИЗМА THE CENTURY OF SIGNALISM

Столеће сигнализма
својом специфичношћу део и српске неоавангарде, али и постмодерне,
па и симболистичких (50–те године XX столећа) и барокних
струјања (80–те године XX столећа). Почев од сигналистичке
„естетике рецепције“, која у креирању смисла и сигналистичког
уметничког дела подразумева активно учешће тзв.
„суперчитаоца“, у раду ће бити речи и о друштвено–политичкој
условљености неоавангарде, сигнализму и „култур џемингу“;
затим ћемо на одговарајућим примерима показати како је сигнализам
доврхунио естетику историјске авангарде, односно указати
на сложеност односа између сигнализма и постмодерне,
симболизма и барока, али и на филм као битно језгро из којег
се могу сагледати нови видови интердисциплинарних тумачења
сигнализма. На тај начин, компаративним, интердисциплинарним
методом може се доћи до поменутих интересантних и
важних увида, што књижевно–историјским, то и теоријским
преиспитивањима. Овим смо радом имали прилике да говоримо
само о неким жанровима сигналистичке неоавангардне уметности;
поред визуелне поезије и шатро поезије и прозе о којој
смо најчешће говорили, издвајају се, иначе, и сцијентистичка,
феноменолошка, технолошка, ready–made, стохастичка, алеаторна,
компјутерска, статистичка, кинетичка, фоничка, конкретна,
гестуална, објект поезија, те mail–art уметност. На поменуте
је жанрове до сада одвећ указивано и подробније писано.
У раду су, међутим, тек поменута нова два сигналистичка жанра
— есејистички муњограм и сигналистички дневници.
20
Увод: Сигналистичка „естетика рецепције“
Рад бих „отворила“ разматрањем односа сигнализма и „отвореног
дела“ (Еко 1965). Пре свега, почела бих од једног интересантног
књижевно–историјског поклапања. Ради се, наиме, о томе
да се са сигнализмом 1968. године (сцијентизам из 1959) 2 рађа
1969. године и часопис за основношколску децу нижих разреда
— Тик–так. Тик–так не само да упућује на дадаистичку песму
Драгана Алексића „Тик–так–бар“ (1922), већ и антидадаистички
одговор Бранка Ве Пољанског у часопису Дада–Јок — „Тик–так
као рак у фрак“ (1922). Обе песме штампане су у часопису Dada–
tank и Дада–Јок, а те 1969. године, иначе, у часопису Рок (бр. 2)
излазе репринт издања дадаистичких часописа Dada–tank и
2 Сигнализам као неоавангардни правац првобитно је носио наслов сцијентизам.
До назива (термина) сигнализам, оснивач и теоретичар овог покрета, Мирољуб
Тодоровић, дошао је 1968. године, радећи на другом манифесту: Манифест
сигнализма (Regulae poesis), изводећи га из латинске речи signum — знак
(Тодоровић 2012б: 65).